Sta vas je danas iznerviralo

[_Ata_]

Sama sebe, najviše.
Znam da neke stvari jednostavno moraju ići kako idu, znam da drugačije ne bi moglo, ali... ne mogu sa tim da se pomirim.
Od malena jasno znam značenje reči - nema, ali... teško je zavisiti od drugih, ma kako da su fer. Tri godine se batrgamo kako umemo i znamo i sada je kulminacija. Sinovima svog brata sam pravila torte za rodjendan, ćerki svoje zaove sam pravila tortu za rodjendan i krštenje, eto, volim to i uživam u tome. Nema veće sreće nego videti dečije ozareno lice, videti to oduševljenje i sreću kada na torti vidi neku figuricu koju želi... i baš ga briga što sam ja to pravila n puta, jer nemam talenta, a želim... i ne treba da ga bude briga. Sve se briše kada vidim i čujem onaj smeh, onaj dečiji iskreni, iz duše
Sutra je mojoj jedinici rodjendan. Prvi. A ja ne pravim tortu. Dva meseca "visim" ovde na kulinarstvu i kradem ideje, maštam, zamišljam, planiram... samo nisam isplanirala koju banku da opljačkam...
Jedna tetka je naručila tortu. Mi smo izabrali, muž i ja, kakva će biti. Lepo. Druga tetka pravi tortu. Još lepše, zaista. A mama? Mama sedi i blene u jednu tačku. I ne može da se pomiri sa činjenicom da ne može ćerki da napravi tortu za prvi rodjendan.
Deda kupio prase, eno ga u pečenjari. Baba nakupovala materijal za kojekakve djakonije. A mama i tata? Kao da sve to posmatramo iz daleka. Radimo šta nam se kaže. Iseci povrće za rusku salatu - isečemo. Premaži kiflice žumancetom i stavi u rernu - uradim. Bez volje, bez entuzijazma, bez sreće. Hvala njima, do neba im hvala, da nam nisu uskočili, pitanje je da li bismo pred goste, i to one najbliže koji bi svakako došli i bez poziva, imali i kafu i sok da iznesemo. Ali... sve je to gorko. Za drugu decu sam imala i pravila puna srca i sa poletom malog deteta, a za svoje... tako to život namesti, tako izrežira, da se čovek oseća kao udaren u glavu.
Samo čekam 1:45 noćas, da je zagrlim, da je izljubim, da joj, onako usnuloj kažem koliko je volim i koliko sam srećna što je imam. A drugo... njoj to ništa ne znači, ona je mala, čak ni svećicu na toj kupovnoj torti neće umeti da ugasi... ali meni bi značilo...tati bi značilo... a eto... ne možemo... tako bih sočno opsovala, mada mi nije u prirodi, samo kada bi to nešto moglo da promeni...

 

[nmim]

kad sam ustala i videla daje mm otisao kolima na poso,pa posle ide na utakmicu za Le a nije izneo kolica iz gepeka znaci nosanje po dvoristu ceo dan

 

[Mali čičak]

kad sam ustala i videla daje mm otisao kolima na poso,pa posle ide na utakmicu za Le a nije izneo kolica iz gepeka znaci nosanje po dvoristu ceo dan

Ne nerviraj se... najavili su kišu, tako da nećeš moći da budeš u dvorištu...

 

[Mali čičak]

Sama sebe, najviše.
Znam da neke stvari jednostavno moraju ići kako idu, znam da drugačije ne bi moglo, ali... ne mogu sa tim da se pomirim.
Od malena jasno znam značenje reči - nema, ali... teško je zavisiti od drugih, ma kako da su fer. Tri godine se batrgamo kako umemo i znamo i sada je kulminacija. Sinovima svog brata sam pravila torte za rodjendan, ćerki svoje zaove sam pravila tortu za rodjendan i krštenje, eto, volim to i uživam u tome. Nema veće sreće nego videti dečije ozareno lice, videti to oduševljenje i sreću kada na torti vidi neku figuricu koju želi... i baš ga briga što sam ja to pravila n puta, jer nemam talenta, a želim... i ne treba da ga bude briga. Sve se briše kada vidim i čujem onaj smeh, onaj dečiji iskreni, iz duše
Sutra je mojoj jedinici rodjendan. Prvi. A ja ne pravim tortu. Dva meseca "visim" ovde na kulinarstvu i kradem ideje, maštam, zamišljam, planiram... samo nisam isplanirala koju banku da opljačkam...
Jedna tetka je naručila tortu. Mi smo izabrali, muž i ja, kakva će biti. Lepo. Druga tetka pravi tortu. Još lepše, zaista. A mama? Mama sedi i blene u jednu tačku. I ne može da se pomiri sa činjenicom da ne može ćerki da napravi tortu za prvi rodjendan.
Deda kupio prase, eno ga u pečenjari. Baba nakupovala materijal za kojekakve djakonije. A mama i tata? Kao da sve to posmatramo iz daleka. Radimo šta nam se kaže. Iseci povrće za rusku salatu - isečemo. Premaži kiflice žumancetom i stavi u rernu - uradim. Bez volje, bez entuzijazma, bez sreće. Hvala njima, do neba im hvala, da nam nisu uskočili, pitanje je da li bismo pred goste, i to one najbliže koji bi svakako došli i bez poziva, imali i kafu i sok da iznesemo. Ali... sve je to gorko. Za drugu decu sam imala i pravila puna srca i sa poletom malog deteta, a za svoje... tako to život namesti, tako izrežira, da se čovek oseća kao udaren u glavu.
Samo čekam 1:45 noćas, da je zagrlim, da je izljubim, da joj, onako usnuloj kažem koliko je volim i koliko sam srećna što je imam. A drugo... njoj to ništa ne znači, ona je mala, čak ni svećicu na toj kupovnoj torti neće umeti da ugasi... ali meni bi značilo...tati bi značilo... a eto... ne možemo... tako bih sočno opsovala, mada mi nije u prirodi, samo kada bi to nešto moglo da promeni...

Kako mene duša zaboli kad pročitam ovako nešto...
Ali ne budi tužna atakualpa, evo gledaj mene, ja imam para, ali nema bebe...
Svako ima neku svoju muku, i svi bi ono što nemaju...

Danas treba da budeš najsrećnija jer imaš tu svoju ćerkicu... njoj je svejedno da li ima torte ili nema... kakva je, i od koga... njoj je samo potrebna vaša ljubav...

Ne opterećuj se glupostima, čuvaj svoje živce... za svoju mezimicu...

 

[skandia]

Sama sebe, najviše.
Znam da neke stvari jednostavno moraju ići kako idu, znam da drugačije ne bi moglo, ali... ne mogu sa tim da se pomirim.
Od malena jasno znam značenje reči - nema, ali... teško je zavisiti od drugih, ma kako da su fer. Tri godine se batrgamo kako umemo i znamo i sada je kulminacija. Sinovima svog brata sam pravila torte za rodjendan, ćerki svoje zaove sam pravila tortu za rodjendan i krštenje, eto, volim to i uživam u tome. Nema veće sreće nego videti dečije ozareno lice, videti to oduševljenje i sreću kada na torti vidi neku figuricu koju želi... i baš ga briga što sam ja to pravila n puta, jer nemam talenta, a želim... i ne treba da ga bude briga. Sve se briše kada vidim i čujem onaj smeh, onaj dečiji iskreni, iz duše
Sutra je mojoj jedinici rodjendan. Prvi. A ja ne pravim tortu. Dva meseca "visim" ovde na kulinarstvu i kradem ideje, maštam, zamišljam, planiram... samo nisam isplanirala koju banku da opljačkam...
Jedna tetka je naručila tortu. Mi smo izabrali, muž i ja, kakva će biti. Lepo. Druga tetka pravi tortu. Još lepše, zaista. A mama? Mama sedi i blene u jednu tačku. I ne može da se pomiri sa činjenicom da ne može ćerki da napravi tortu za prvi rodjendan.
Deda kupio prase, eno ga u pečenjari. Baba nakupovala materijal za kojekakve djakonije. A mama i tata? Kao da sve to posmatramo iz daleka. Radimo šta nam se kaže. Iseci povrće za rusku salatu - isečemo. Premaži kiflice žumancetom i stavi u rernu - uradim. Bez volje, bez entuzijazma, bez sreće. Hvala njima, do neba im hvala, da nam nisu uskočili, pitanje je da li bismo pred goste, i to one najbliže koji bi svakako došli i bez poziva, imali i kafu i sok da iznesemo. Ali... sve je to gorko. Za drugu decu sam imala i pravila puna srca i sa poletom malog deteta, a za svoje... tako to život namesti, tako izrežira, da se čovek oseća kao udaren u glavu.
Samo čekam 1:45 noćas, da je zagrlim, da je izljubim, da joj, onako usnuloj kažem koliko je volim i koliko sam srećna što je imam. A drugo... njoj to ništa ne znači, ona je mala, čak ni svećicu na toj kupovnoj torti neće umeti da ugasi... ali meni bi značilo...tati bi značilo... a eto... ne možemo... tako bih sočno opsovala, mada mi nije u prirodi, samo kada bi to nešto moglo da promeni...

Uh,bas me rastuzi sa ovom pricom i nemoj da si danas tuzna,pa svi mi imamo ili smo imali neku muku.Ja sam za razliku od tebe godinama pravila drugoj djeci torte,a meni zauzvrat niko,jer ga nisam ni imala a toliko silno zeljela . Para imali,a djece ne.....Ne daj Boze nikome!!!! Ja i dalje pravim torte,al`niko sretniji od mene. Naime,vec 2 godine i mi napokon dobijamo torte,tj.moja mala srecica koju je mama toliko dugo cekala(13 god). I sve je opet na svome,hvala Bogu... Ma,doci ce sve na svoje mjesto,ne brini...............

 

[>Annabel Lee<]

Sama sebe, najviše.
Znam da neke stvari jednostavno moraju ići kako idu, znam da drugačije ne bi moglo, ali... ne mogu sa tim da se pomirim.
Od malena jasno znam značenje reči - nema, ali... teško je zavisiti od drugih, ma kako da su fer. Tri godine se batrgamo kako umemo i znamo i sada je kulminacija. Sinovima svog brata sam pravila torte za rodjendan, ćerki svoje zaove sam pravila tortu za rodjendan i krštenje, eto, volim to i uživam u tome. Nema veće sreće nego videti dečije ozareno lice, videti to oduševljenje i sreću kada na torti vidi neku figuricu koju želi... i baš ga briga što sam ja to pravila n puta, jer nemam talenta, a želim... i ne treba da ga bude briga. Sve se briše kada vidim i čujem onaj smeh, onaj dečiji iskreni, iz duše
Sutra je mojoj jedinici rodjendan. Prvi. A ja ne pravim tortu. Dva meseca "visim" ovde na kulinarstvu i kradem ideje, maštam, zamišljam, planiram... samo nisam isplanirala koju banku da opljačkam...
Jedna tetka je naručila tortu. Mi smo izabrali, muž i ja, kakva će biti. Lepo. Druga tetka pravi tortu. Još lepše, zaista. A mama? Mama sedi i blene u jednu tačku. I ne može da se pomiri sa činjenicom da ne može ćerki da napravi tortu za prvi rodjendan.
Deda kupio prase, eno ga u pečenjari. Baba nakupovala materijal za kojekakve djakonije. A mama i tata? Kao da sve to posmatramo iz daleka. Radimo šta nam se kaže. Iseci povrće za rusku salatu - isečemo. Premaži kiflice žumancetom i stavi u rernu - uradim. Bez volje, bez entuzijazma, bez sreće. Hvala njima, do neba im hvala, da nam nisu uskočili, pitanje je da li bismo pred goste, i to one najbliže koji bi svakako došli i bez poziva, imali i kafu i sok da iznesemo. Ali... sve je to gorko. Za drugu decu sam imala i pravila puna srca i sa poletom malog deteta, a za svoje... tako to život namesti, tako izrežira, da se čovek oseća kao udaren u glavu.
Samo čekam 1:45 noćas, da je zagrlim, da je izljubim, da joj, onako usnuloj kažem koliko je volim i koliko sam srećna što je imam. A drugo... njoj to ništa ne znači, ona je mala, čak ni svećicu na toj kupovnoj torti neće umeti da ugasi... ali meni bi značilo...tati bi značilo... a eto... ne možemo... tako bih sočno opsovala, mada mi nije u prirodi, samo kada bi to nešto moglo da promeni...

Vazno je da imate jedno drugo i da se volite, sve ce polako doci na svoje...
Srecan rodjendan tvojoj devojcici

 

[skandia]

Kako mene duša zaboli kad pročitam ovako nešto...
Ali ne budi tužna atakualpa, evo gledaj mene, ja imam para, ali nema bebe...
Svako ima neku svoju muku, i svi bi ono što nemaju...

Danas treba da budeš najsrećnija jer imaš tu svoju ćerkicu... njoj je svejedno da li ima torte ili nema... kakva je, i od koga... njoj je samo potrebna vaša ljubav...

Ne opterećuj se glupostima, čuvaj svoje živce... za svoju mezimicu...

Bas,si to dobro rekla,da svako ima neku svoju muku,i svi bi ono sto nemaju.....Tako i ja,para imala a bebu tako dugo cekala....... Doci ce i tvoja beba,ne brini...Sreca je lijepa,samo dok se ceka.....

 

[fjaka]

Sama sebe, najviše.
Znam da neke stvari jednostavno moraju ići kako idu, znam da drugačije ne bi moglo, ali... ne mogu sa tim da se pomirim.
Od malena jasno znam značenje reči - nema, ali... teško je zavisiti od drugih, ma kako da su fer. Tri godine se batrgamo kako umemo i znamo i sada je kulminacija. Sinovima svog brata sam pravila torte za rodjendan, ćerki svoje zaove sam pravila tortu za rodjendan i krštenje, eto, volim to i uživam u tome. Nema veće sreće nego videti dečije ozareno lice, videti to oduševljenje i sreću kada na torti vidi neku figuricu koju želi... i baš ga briga što sam ja to pravila n puta, jer nemam talenta, a želim... i ne treba da ga bude briga. Sve se briše kada vidim i čujem onaj smeh, onaj dečiji iskreni, iz duše
Sutra je mojoj jedinici rodjendan. Prvi. A ja ne pravim tortu. Dva meseca "visim" ovde na kulinarstvu i kradem ideje, maštam, zamišljam, planiram... samo nisam isplanirala koju banku da opljačkam...
Jedna tetka je naručila tortu. Mi smo izabrali, muž i ja, kakva će biti. Lepo. Druga tetka pravi tortu. Još lepše, zaista. A mama? Mama sedi i blene u jednu tačku. I ne može da se pomiri sa činjenicom da ne može ćerki da napravi tortu za prvi rodjendan.
Deda kupio prase, eno ga u pečenjari. Baba nakupovala materijal za kojekakve djakonije. A mama i tata? Kao da sve to posmatramo iz daleka. Radimo šta nam se kaže. Iseci povrće za rusku salatu - isečemo. Premaži kiflice žumancetom i stavi u rernu - uradim. Bez volje, bez entuzijazma, bez sreće. Hvala njima, do neba im hvala, da nam nisu uskočili, pitanje je da li bismo pred goste, i to one najbliže koji bi svakako došli i bez poziva, imali i kafu i sok da iznesemo. Ali... sve je to gorko. Za drugu decu sam imala i pravila puna srca i sa poletom malog deteta, a za svoje... tako to život namesti, tako izrežira, da se čovek oseća kao udaren u glavu.
Samo čekam 1:45 noćas, da je zagrlim, da je izljubim, da joj, onako usnuloj kažem koliko je volim i koliko sam srećna što je imam. A drugo... njoj to ništa ne znači, ona je mala, čak ni svećicu na toj kupovnoj torti neće umeti da ugasi... ali meni bi značilo...tati bi značilo... a eto... ne možemo... tako bih sočno opsovala, mada mi nije u prirodi, samo kada bi to nešto moglo da promeni...

Rastuzila si me ovim postom, mogu misliti kako je tebi prolaziti kroz sve ovo, ali nije sve tako tuzno kako izgleda.
Neke stvari se cine vazne, ali uvijek ima i vaznijih.
Nekada moje djete je imalo po 3-4 torte, rodjendanska slavlja su se spremala danima, nervirala sam se zasto nisam tocno u nijansu uskladila boju salvete sa bojom djecijih rodjendanskih kapa. Nisam vidjela da to klinci ne primjecu, da im je samo vazno da su roditelji tu, prijatelji...nisam jer nisam imala drugi i veci problem.
Kad mi se djete razbolilo, kad mi se srusio svjet vise nista nije bilo vazno..ni torte, ni salvete, nista...bila mi je vazna ona i njeno zdravlje, bilo mi je vazno samo da ozdravi.

Jucer smo joj slavili rodjendan, kupili joj neku tortu u igraonci, pojma nemam kakve su bile salvete, ali znam da mi je bilo srce puno jer je moja cura na putu ka ozdravljenju!


Djevojcica ti je jos mala, ne zna tko pravi tortu, a tko je kupio prase...neka djeca nece imati ni to, tvoje hvala Bogu ima obitelj, imace prvi rodjendan sto mnoga djeca nece iz ovog i onog razloga!
Zar je vazno tko je platio ili tko je napravio tortu, vazno je da je mama tu kad joj najvise trebas, a trebaces joj kroz zivot puno vise od jedne torte!
Glavu gore, osmjeh na lice jer imas razloga za to!
Djetetu ti je prvi rodjendan, obitelj je uz vas, zivi ste i zdravi! Veliki razlog za slavlje!

Malenoj od srca cestitke i sve najbolje!

 

[Afroo]

Sama sebe, najviše.
Znam da neke stvari jednostavno moraju ići kako idu, znam da drugačije ne bi moglo, ali... ne mogu sa tim da se pomirim.
Od malena jasno znam značenje reči - nema, ali... teško je zavisiti od drugih, ma kako da su fer. Tri godine se batrgamo kako umemo i znamo i sada je kulminacija. Sinovima svog brata sam pravila torte za rodjendan, ćerki svoje zaove sam pravila tortu za rodjendan i krštenje, eto, volim to i uživam u tome. Nema veće sreće nego videti dečije ozareno lice, videti to oduševljenje i sreću kada na torti vidi neku figuricu koju želi... i baš ga briga što sam ja to pravila n puta, jer nemam talenta, a želim... i ne treba da ga bude briga. Sve se briše kada vidim i čujem onaj smeh, onaj dečiji iskreni, iz duše
Sutra je mojoj jedinici rodjendan. Prvi. A ja ne pravim tortu. Dva meseca "visim" ovde na kulinarstvu i kradem ideje, maštam, zamišljam, planiram... samo nisam isplanirala koju banku da opljačkam...
Jedna tetka je naručila tortu. Mi smo izabrali, muž i ja, kakva će biti. Lepo. Druga tetka pravi tortu. Još lepše, zaista. A mama? Mama sedi i blene u jednu tačku. I ne može da se pomiri sa činjenicom da ne može ćerki da napravi tortu za prvi rodjendan.
Deda kupio prase, eno ga u pečenjari. Baba nakupovala materijal za kojekakve djakonije. A mama i tata? Kao da sve to posmatramo iz daleka. Radimo šta nam se kaže. Iseci povrće za rusku salatu - isečemo. Premaži kiflice žumancetom i stavi u rernu - uradim. Bez volje, bez entuzijazma, bez sreće. Hvala njima, do neba im hvala, da nam nisu uskočili, pitanje je da li bismo pred goste, i to one najbliže koji bi svakako došli i bez poziva, imali i kafu i sok da iznesemo. Ali... sve je to gorko. Za drugu decu sam imala i pravila puna srca i sa poletom malog deteta, a za svoje... tako to život namesti, tako izrežira, da se čovek oseća kao udaren u glavu.
Samo čekam 1:45 noćas, da je zagrlim, da je izljubim, da joj, onako usnuloj kažem koliko je volim i koliko sam srećna što je imam. A drugo... njoj to ništa ne znači, ona je mala, čak ni svećicu na toj kupovnoj torti neće umeti da ugasi... ali meni bi značilo...tati bi značilo... a eto... ne možemo... tako bih sočno opsovala, mada mi nije u prirodi, samo kada bi to nešto moglo da promeni...

....uuuuhhhh....prvo čitam i naravno rastužih se...
....onda razmišljam, svi ste hvala Bogu zdravi,malena još nema pojma šta se
dešava...a po tvojoj priči imaš veeeeliiiikuuuuu sreću da ste jedna složna porodica,
u kojoj će ta mala slatkica da odraste....i koga briga za tortu i sve ostalo, kad je
sloge i ljubavi prepuna kuća....glavu gore, biće torti i biće veselja, ne dozvoli da te
to izjeda.....u životu ima toliko iznenađenja i toliko nepravde, da se moraš
čuvati za svoju mezimicu....i evo ja ti od srca želim da joj za sledeći ili onaj tamo
na poklon umesto torte doneseš batu ili seku....

 

[DamaBezBlama]

Sama sebe, najviše.
Znam da neke stvari jednostavno moraju ići kako idu, znam da drugačije ne bi moglo, ali... ne mogu sa tim da se pomirim.
Od malena jasno znam značenje reči - nema, ali... teško je zavisiti od drugih, ma kako da su fer. Tri godine se batrgamo kako umemo i znamo i sada je kulminacija. Sinovima svog brata sam pravila torte za rodjendan, ćerki svoje zaove sam pravila tortu za rodjendan i krštenje, eto, volim to i uživam u tome. Nema veće sreće nego videti dečije ozareno lice, videti to oduševljenje i sreću kada na torti vidi neku figuricu koju želi... i baš ga briga što sam ja to pravila n puta, jer nemam talenta, a želim... i ne treba da ga bude briga. Sve se briše kada vidim i čujem onaj smeh, onaj dečiji iskreni, iz duše
Sutra je mojoj jedinici rodjendan. Prvi. A ja ne pravim tortu. Dva meseca "visim" ovde na kulinarstvu i kradem ideje, maštam, zamišljam, planiram... samo nisam isplanirala koju banku da opljačkam...
Jedna tetka je naručila tortu. Mi smo izabrali, muž i ja, kakva će biti. Lepo. Druga tetka pravi tortu. Još lepše, zaista. A mama? Mama sedi i blene u jednu tačku. I ne može da se pomiri sa činjenicom da ne može ćerki da napravi tortu za prvi rodjendan.
Deda kupio prase, eno ga u pečenjari. Baba nakupovala materijal za kojekakve djakonije. A mama i tata? Kao da sve to posmatramo iz daleka. Radimo šta nam se kaže. Iseci povrće za rusku salatu - isečemo. Premaži kiflice žumancetom i stavi u rernu - uradim. Bez volje, bez entuzijazma, bez sreće. Hvala njima, do neba im hvala, da nam nisu uskočili, pitanje je da li bismo pred goste, i to one najbliže koji bi svakako došli i bez poziva, imali i kafu i sok da iznesemo. Ali... sve je to gorko. Za drugu decu sam imala i pravila puna srca i sa poletom malog deteta, a za svoje... tako to život namesti, tako izrežira, da se čovek oseća kao udaren u glavu.
Samo čekam 1:45 noćas, da je zagrlim, da je izljubim, da joj, onako usnuloj kažem koliko je volim i koliko sam srećna što je imam. A drugo... njoj to ništa ne znači, ona je mala, čak ni svećicu na toj kupovnoj torti neće umeti da ugasi... ali meni bi značilo...tati bi značilo... a eto... ne možemo... tako bih sočno opsovala, mada mi nije u prirodi, samo kada bi to nešto moglo da promeni...

Glavu gore! samo mogu da podrzim i druge zene sta su ovde pisale... bitno u stvari najbitnije je da imate jedni druge

 

[sunasceJeca]

Nista.Moje zdravlje je prece od tamo nekih koji nisu normalni niti ce ikada biti..Gledam svoja posla.

 

[DamaBezBlama]

Inace mene je danas muz iznervirao, dodje mi nekad da ga upucam!

 

[ZvezdanKa]

Sto su me iznervirali glupacu i kes taxiu...pa ja stvarno vise ne mogu da gledam TV.

Ajde sto ne gledam politicke emisije..i ne gledam reality show...Mislim stvarno..treba ukinuti slobodu medija i javnog izrazavanja...svako ima pravo da u javnosti prica sta hoce....

Valjda treba neka, nazovi "elita" da se pojavljuje u javnosti i da edukuje narod...
O maj god!

 

[greba]

Sama sebe, najviše.
Znam da neke stvari jednostavno moraju ići kako idu, znam da drugačije ne bi moglo, ali... ne mogu sa tim da se pomirim.
Od malena jasno znam značenje reči - nema, ali... teško je zavisiti od drugih, ma kako da su fer. Tri godine se batrgamo kako umemo i znamo i sada je kulminacija. Sinovima svog brata sam pravila torte za rodjendan, ćerki svoje zaove sam pravila tortu za rodjendan i krštenje, eto, volim to i uživam u tome. Nema veće sreće nego videti dečije ozareno lice, videti to oduševljenje i sreću kada na torti vidi neku figuricu koju želi... i baš ga briga što sam ja to pravila n puta, jer nemam talenta, a želim... i ne treba da ga bude briga. Sve se briše kada vidim i čujem onaj smeh, onaj dečiji iskreni, iz duše
Sutra je mojoj jedinici rodjendan. Prvi. A ja ne pravim tortu. Dva meseca "visim" ovde na kulinarstvu i kradem ideje, maštam, zamišljam, planiram... samo nisam isplanirala koju banku da opljačkam...
Jedna tetka je naručila tortu. Mi smo izabrali, muž i ja, kakva će biti. Lepo. Druga tetka pravi tortu. Još lepše, zaista. A mama? Mama sedi i blene u jednu tačku. I ne može da se pomiri sa činjenicom da ne može ćerki da napravi tortu za prvi rodjendan.
Deda kupio prase, eno ga u pečenjari. Baba nakupovala materijal za kojekakve djakonije. A mama i tata? Kao da sve to posmatramo iz daleka. Radimo šta nam se kaže. Iseci povrće za rusku salatu - isečemo. Premaži kiflice žumancetom i stavi u rernu - uradim. Bez volje, bez entuzijazma, bez sreće. Hvala njima, do neba im hvala, da nam nisu uskočili, pitanje je da li bismo pred goste, i to one najbliže koji bi svakako došli i bez poziva, imali i kafu i sok da iznesemo. Ali... sve je to gorko. Za drugu decu sam imala i pravila puna srca i sa poletom malog deteta, a za svoje... tako to život namesti, tako izrežira, da se čovek oseća kao udaren u glavu.
Samo čekam 1:45 noćas, da je zagrlim, da je izljubim, da joj, onako usnuloj kažem koliko je volim i koliko sam srećna što je imam. A drugo... njoj to ništa ne znači, ona je mala, čak ni svećicu na toj kupovnoj torti neće umeti da ugasi... ali meni bi značilo...tati bi značilo... a eto... ne možemo... tako bih sočno opsovala, mada mi nije u prirodi, samo kada bi to nešto moglo da promeni...

draga moja,ja te potpuno shvatam.sin mi je odrastao u nemastini,a ja sam uvek sebe krivila zasto ne mogu da mu obezbedim malo pristojniji zivot.
i zaista,samo je vazno da ste zivi i zdravi,a sve ce polako doci na svoje mesto.

 

[ZvezdanKa]

Ja ne volim da pisem ovde neke strasno tuzne price, p aih slabo i komentarisem...zao mi ove zene sto nema detetu da proslavi rodjendan...ali je susta istina to sto pricaju da je bitno da svi tu, zivi i zdravi...
pa koliko ima ljudi koji zive na racun roditelja, nije to nikakav strahota...zaista nije neki povod za ttugu...


A inace je umrla mnogo blisak prijateljica mojih roditelja...celog zivota se druze, secam je se oduvek...i to me je bas rastuzilo..i zao mi je majke, mnogo se potresla....

 

[gost 149754]

Sama sebe, najviše.
Znam da neke stvari jednostavno moraju ići kako idu, znam da drugačije ne bi moglo, ali... ne mogu sa tim da se pomirim.
Od malena jasno znam značenje reči - nema, ali... teško je zavisiti od drugih, ma kako da su fer. Tri godine se batrgamo kako umemo i znamo i sada je kulminacija. Sinovima svog brata sam pravila torte za rodjendan, ćerki svoje zaove sam pravila tortu za rodjendan i krštenje, eto, volim to i uživam u tome. Nema veće sreće nego videti dečije ozareno lice, videti to oduševljenje i sreću kada na torti vidi neku figuricu koju želi... i baš ga briga što sam ja to pravila n puta, jer nemam talenta, a želim... i ne treba da ga bude briga. Sve se briše kada vidim i čujem onaj smeh, onaj dečiji iskreni, iz duše
Sutra je mojoj jedinici rodjendan. Prvi. A ja ne pravim tortu. Dva meseca "visim" ovde na kulinarstvu i kradem ideje, maštam, zamišljam, planiram... samo nisam isplanirala koju banku da opljačkam...
Jedna tetka je naručila tortu. Mi smo izabrali, muž i ja, kakva će biti. Lepo. Druga tetka pravi tortu. Još lepše, zaista. A mama? Mama sedi i blene u jednu tačku. I ne može da se pomiri sa činjenicom da ne može ćerki da napravi tortu za prvi rodjendan.
Deda kupio prase, eno ga u pečenjari. Baba nakupovala materijal za kojekakve djakonije. A mama i tata? Kao da sve to posmatramo iz daleka. Radimo šta nam se kaže. Iseci povrće za rusku salatu - isečemo. Premaži kiflice žumancetom i stavi u rernu - uradim. Bez volje, bez entuzijazma, bez sreće. Hvala njima, do neba im hvala, da nam nisu uskočili, pitanje je da li bismo pred goste, i to one najbliže koji bi svakako došli i bez poziva, imali i kafu i sok da iznesemo. Ali... sve je to gorko. Za drugu decu sam imala i pravila puna srca i sa poletom malog deteta, a za svoje... tako to život namesti, tako izrežira, da se čovek oseća kao udaren u glavu.
Samo čekam 1:45 noćas, da je zagrlim, da je izljubim, da joj, onako usnuloj kažem koliko je volim i koliko sam srećna što je imam. A drugo... njoj to ništa ne znači, ona je mala, čak ni svećicu na toj kupovnoj torti neće umeti da ugasi... ali meni bi značilo...tati bi značilo... a eto... ne možemo... tako bih sočno opsovala, mada mi nije u prirodi, samo kada bi to nešto moglo da promeni...

nemoj da si tužna
ti si drugoj deci pravila torte
sad drugi prave tvom detetu
i zaslužila si
ajde, nemoj da ti tuga pokvari raspoloženje, sutra je važan dan tvom detetu i tebi...sutra je dan kad si ti postala mama

ako ti je za utehu, ima ljudi koji i starijoj deci ne naprave tortu za rođendan, niti dobiju nit šta....

 

[crveni oblak]

Iznervirala me je ogromna kolicina odece iz plakara koju sam pretumbavala pred prolece i jedva spakovala nazad u plakar i to sto nemam mesta za jos jedan plakar i sto mi bar trecina te odece lose stoji sa ovim zimskim viskom kilograma i gomila zimskih jakni koje ne znam vise kako da stisnem da bi im smanjila obim i to sto sam prokleto zensko pe mi se nikako ne da da nesto od toga bacim jer mi sve to treba za nekih milion kombinacija boja, tkanja i dezena sasvim nebitnih za sustinska zivotna pitanja.

 

[Tusenfryd]

Upravo sam shvatila da se pomerio sat i dobila slom živaca. Meni treba taj sat!

 

[DamaBezBlama]

Upravo sam shvatila da se pomerio sat i dobila slom živaca. Meni treba taj sat!

Bona za ovu izjavu

 

[Tusenfryd]

neću bonu, oću sat

 

[Afroo]

Upravo sam shvatila da se pomerio sat i dobila slom živaca. Meni treba taj sat!

...uh..i meni treba taj sat....

 

[>Annabel Lee<]

Danas su se svi dogovorili da mene nerviraju, izgleda...
Poludecu...
Hocu da pobegnem negde od svih, da napunim baterije i da se vratim vesela i zadovoljna....

 

[pele27]

Hm...pre nekih 45min sam dobio informaciju koja mi je momentalno upropastila dan, dan sa detetom i suprugom koji sam hteo da provedem na najlepsi nacin jer ona najzad NE RADI nedeljom..otac mi je u uzasnom stanju, da ne komplikujem sada sa pricom..nista to ne bi bilo cudno da se te informacije ne pojavljuju 16 godina po njegovom odlasku iz nase kuce i vrlo bolnog razvoda...sada sam ja odrastao covek, sredjen u zivotu i sada sam verovatno odlican za muzenje...info mi je prenela njegova rodjena sestra koja je takodje nestala sa njim...a ja sam tada imao samo 12 godina...ona se sada eto odjednom umesala u moj zivot sa kuknjavom o njenim bolestima i sada o njemu, alkoholicaru koji je posle operacije kolena ostao nepokretan...i ja sam sada tu super, imam auto da odvezem, prevezem i td...ali jednostavno prema njemu nista ne osecam i uopste ne zelim da imam ikakve veze sa celom stvari.....suvise sam se iznervirao, sace da radi bar pola Bromazepama...ali dan mi niko nece vratiti da ga lepo provedem...izvinite na smaranju.....

 

[kvikveg]

Hm...pre nekih 45min sam dobio informaciju koja mi je momentalno upropastila dan, dan sa detetom i suprugom koji sam hteo da provedem na najlepsi nacin jer ona najzad NE RADI nedeljom..otac mi je u uzasnom stanju, da ne komplikujem sada sa pricom..nista to ne bi bilo cudno da se te informacije ne pojavljuju 16 godina po njegovom odlasku iz nase kuce i vrlo bolnog razvoda...sada sam ja odrastao covek, sredjen u zivotu i sada sam verovatno odlican za muzenje...info mi je prenela njegova rodjena sestra koja je takodje nestala sa njim...a ja sam tada imao samo 12 godina...ona se sada eto odjednom umesala u moj zivot sa kuknjavom o njenim bolestima i sada o njemu, alkoholicaru koji je posle operacije kolena ostao nepokretan...i ja sam sada tu super, imam auto da odvezem, prevezem i td...ali jednostavno prema njemu nista ne osecam i uopste ne zelim da imam ikakve veze sa celom stvari.....suvise sam se iznervirao, sace da radi bar pola Bromazepama...ali dan mi niko nece vratiti da ga lepo provedem...izvinite na smaranju.....

Pele pa zbrisi i ti iz njegovog zivota onako ko on nekada sto je uradio ja te razumem jer ni ja nisam odrastala sa ocem pa takodje nista ne osecam prema istom...

 

[DamaBezBlama]

Pele pa zbrisi i ti iz njegovog zivota onako ko on nekada sto je uradio ja te razumem jer ni ja nisam odrastala sa ocem pa takodje nista ne osecam prema istom...

Slazem se u potpunosti!