Sta Vama znaci ljubav?

[Maha-maja]

Ti si moja, ipak

Ti si cesta slika moje zalosne ljubavi
Ti si moja samoca u kojoj smo prisutni oboje
Ti si moja Sinagoga ogradjena zicom
Ti si moja narocito u ovo doba pogotovu sada
Ti si moj razgovor koji se u pocetku odnosio na nesto drugo
Ti si moj Pablo Pikaso i njegova ljubav prema nepojamnom
Ti si moja igra koja pocinje kamencicima
Ti si moja Sahara sa jednim cvetom pa cak i bez njega
Ti si moja devojka o kojoj ti nisam govorio
Ti si moj plemic koji je nekada ziveo na Kavkazu neki Vsvold
Ti si mojih nekoliko godina od one noci
Ti si moja zena – ponocni voz sa jednim putnikom
Zelezara u kamenom dobu – tы моя русская земля
Jedina zena koju menjam svakog dana
I pravi smisao toliko hvaljenih sloboda
Ti si moj heroj koji se postideo i ipak pocinio izdajstvo
Ti si moja ljubav slavnih ljudi
Ti si moja junacka ljubav kako sam vec rekao
Ti si moja obecanja koja nikada nisu nista znacila
Ti si moja ljubav iako sam bez nje kao sto je poznato
Ti si moja, ipak
Tako je bilo oduvek i uzalud sam se bunio i sramotio oboje
Ti si jedna stvar koju je volela jedna zena
Ti si jedna zena koliko i svaka druga
Ti si moja uprkos poznatim istinama
To su bedni podaci kojima raspolazem
To su sva dela moje izvitoperene ljubavi
To sam sve mogao lepse reći ali nema razloga
Ionako samo nagadjam i pretpostavljam
Ti si moja bolest bolescu izlecena
Ti si moje dete ti nista ne razumes
I ja doslovno moram reci da te volim

Matija Beckovic

 

[nataliee07]

ljubav mi znachi osmeh,i suzu...i sjaj u oku,dok slusham shta mi shapuce...i nekoliko onih slomljenih figurica,od besa kada me iznervirao...i beskrajno nezan dodir...i misao da je on uvek tu,i da me voli i da misli na mene...i spoznaja da mi zli ljudi sada teshko mogu nauditi,...i ljubav mi je dobro odradjen trening,...i chas na kome mi je klavir bio igrachka,i kad sam lako i lepo svirala...ljubav mi znachi i samouverenost....on je tu,branice me,i ako pogreshim...ljubav mi je siguran korak,chak i kada na ulicama srecem samo zachudjujuce neprijateljske poglede...daje mi snagu da se izborim sa svadjama,blamovima,samo se ironichno osmehnem,...oni ne znaju shta ja chuvam u srcu,...znachi i sunchan dan chak i kad je nebo sivo...i rame za plakanje kad mi zatreba......znachi jednu dushevnu sitost...
ljubav mi ukratko znachi sve...

 

[O_o]

Uf....sve!

 

[Zena s tri sise]

kako tuzna tema..prosto ne znam shta da odgovorim

 

[on mercury]

ANNABEL LEE
by Edgar Allan Poe
(1849)

It was many and many a year ago,
In a kingdom by the sea,
That a maiden there lived whom you may know
By the name of ANNABEL LEE;
And this maiden she lived with no other thought
Than to love and be loved by me.

She was a child and I was a child,
In this kingdom by the sea,
But we loved with a love that was more than love-
I and my Annabel Lee-
With a love that the winged seraphs of heaven
Coveted her and me.

And this was the reason that, long ago,
In this kingdom by the sea,
A wind blew out of a cloud by night
Chilling my Annabel Lee;
So that her high-born kinsman came
And bore her away from me,
To shut her up in a sepulchre
In this kingdom by the sea.

The angels, not half so happy in Heaven,
Went envying her and me:-
Yes! that was the reason (as all men know,
In this kingdom by the sea)
That the wind came out of a cloud, chilling
And killing my Annabel Lee.

But our love it was stronger by far than the love
Of those who were older than we-
Of many far wiser than we-
And neither the angels in Heaven above,
Nor the demons down under the sea,
Can ever dissever my soul from the soul
Of the beautiful Annabel Lee:-

For the moon never beams without bringing me dreams
Of the beautiful Annabel Lee;
And the stars never rise but I see the bright eyes
Of the beautiful Annabel Lee;
And so, all the night-tide, I lie down by the side
Of my darling, my darling, my life and my bride,
In her seulchre there by the sea-
In her tomb by the side of the sea.

 

[on mercury]

ULICA MOJE BREZE

Natopila sam jednu
brezu nocas svojom
suzom.
Nju, kojoj smo se divili
sto tako ponosno stoji
na pocetku ulice
izlosena nehatnim
pogledima.
Samo jednom suzom.

Toliko joj mogu dati
da je ne bih povriedila
tugom.

Slusala je dugo plac
mojih godina.
Bila je tu kad je on
dosao,
sa istim ponosom stajala
kad je otisao.

Samo je tada ona ostala ista
i cinilo mi se da tuzno
savija grane
zbog mog bola.
A obe smo bile proklete.
Ja – sa srcem prepuklim
na pola,
ona – opevana u
pesmama tuge
alkohola.

I dalje je tu.
I moja ulica je ista.
Prodje i on katkad,
samo ne prolazi zbog
mene.
Svrati cesto, lagala bih
da nije tako.

Secam se, rekao mi je
da je nekad i on plakao.
A kako ce tek da place
kad jednom ne bude
imao kome svratiti.

A breza ce i dalje biti tu.
On ce joj poklanjati suzu.
Samo jednu.
Jer ja sam bila jedna
i on je bio jedan.
Nikada jedno i breza to
zna.
Zato je ponosna… i upija.

 

[on mercury]

KAD ZABORAVIS NEDELJU

A kad zaboravis sarene pokrivace srijedom i subotom
A narocito kad zaboravis nedelju;
Kad zaboravis nase trenutke nedeljom u krevetu,
Ili mene kako sjedim na radijatoru ulicne sobe u tromo popodne,
I gledam niz dugu ulicu koja nikamo ne vodi;
Zagrljenu priprostim starim kucnim ogrtacem nenadanja;
I nista ne moram raditi, i sretna sam ...
I kad ponedeljak ne bi nikad trebao doci!
Kad to zaboravis kazem ...

I kako si psovao ako bi netko uporno zvonio na vratima,
I kako bi meni zastalo srce ako bi zvonio telefon,
I kako smo konacno odlazili na nedeljni rucak;
U stvari, kroz ulicnu sobu do stola zamrljanog tintom
u jugozapadnom kutu, na nedeljni rucak.
A to je uvijek bilo pile s tjesteninom, ili pile s rizom, i salata,
pa razeni kruh i caj, i kolacici s cokoladnim mrvicama.
Kazem, kad to zaboravis ...

Kad zaboravis moj tihi predosecaj
Da ce rat zavrsiti prije nego dodje red na tebe;
I kako smo se konacno svlacili,
Gasili svjetlo, uranjali u krevet,
Lezali nacas opusteni u nedeljno svjezoj posteljini
I njezno se slivali jedno u drugo ...

Kada, kazem zaboravis sve to,
Tada mozes reci, tada cu mozda povjerovati
Da si me dobro zaboravio.

Gwendolyn Brooks

 

[on mercury]

LJUBAV

Vec godinama ucim tvoje crte, u koje dani
Utiskuju svoje male vatre; godinama pamtim
Njihovu svetlucavu neponovljivost, i resetkastu lakocu

Tvojih pokreta, iza providnih zavesa popodneva;
Tako te vise ne prepoznajem izvan pamcenja
Koje te predaje meni, i tako sve teze krotim
Struju vremena sto ne prodje kroz tebe, kroz blagi metal

Tvoje krvi;
ako se menjas, menjam se sigurno i ja,
I s nama taj svet sagradjen oko jednog trenutka
Kao plod oko kostice, satkan od nestvarnog mesa
Sto ima ukus munje, ukus prasine, ukus godina,
Ukus snega rastopljenog na plamenu tvoje koze.

Vec godinama znam da nestajemo zajedno;
Ti progorena zvezdom moga secanja, izvan koje
Sve manje te ima, ja lepo rasturen u tebi,
U svim popodnevima, u svim sobama, u svim danima,
U svemu sto puni te polako, kao pesak
Postelju reke;
i taj nas trenutak
Traje duze od tudje smrti.

Ivan V. Lalic

 

[on mercury]

Noć u kojoj su snovi postajali java,
a java se činila kao poezija pesnika
koji drhtavim usnama sriče stihove.

Noć u kojoj su prsti grabili vazduh,
želeći da zauvek uhvate deo plašta
oko tebe obavijenog.

Gradska buka dopire sa trotoara,
nerazgovetne reči prolaznika,
preglasna muzika iz sportskog automobila.

Tu na ćošku zastaješ.. govoriš...
reči se odbijaju o moju želju da čujem
onu istinu koja mi prija...

Tek kroz buku jedva naslućujem.
Naše se istine razlikuju.
Toliko razlikuju da tvoja ima drugo ime.

Noć u kojoj je magija imala iskričav sjaj
dodir čudesnu moć,
reči su činile da tama bude gušća, daljina veća.

Noć koja ostaje urezana u želju koja ne jenjava.
Isto onako jako.. jednako...
Sa istim sjajem u očima na ćošku .. stojim...

 

[nataliee07]

Uf....sve!

bash sve...

 

[on mercury]

Najdraza,
sudbina se s nama okrutno poigrala
kad nije dozvolila da se ranije sretnemo
taj nacin na koji njises bokovima
ne izlazi mi vise iz glave
zasipam te poljupcima u masti
zamisljam tvoje grudi
na kojima svake noci zaspim
tvoje vrelo telo
sjedinjeno s mojim
te tvoje usne
s kojih kaplje najlepsi afrodizijak
i zavidim tvom muzu
jer ima ono sto ja nemam
sto tako zarko zelim
ljubavi,
uzivam u svakoj tvojoj reci
u svakom dodiru i poljupcu
ma koliko bili fiktivni
za mene su bolno stvarni
ti si moja daleka radost
sreca za kojom ceznem
i tuga...
na tebe cekam sve ove godine
i sad kad si dosla
bojim se da te ne izgubim
budi moja
u svakoj mojoj misli
budi kraj mene
oseti me
zamisli me
ili zamisli makar ovo:
ti i ja
na pustom ostrvu
sami i sretni
zagrljeni i razmazeni
docekujemo svitanja boje purpura
svitanja koja od nase razuzdane strasti podrhtavaju
ljubim te pescanim zalom pod nama
ljubim te vrhovima modrih talasa
koji nas pokrili kao cilim
ljubim te palmama i kokosom
i moja zelja za tobom
besna i luda
iz tebe izvire
i iz vulkana strasti gasi se u tebi
obecaj mi tu noc
ucini da nikad vise na drugu ne pomislim
da stihovi mi kao ptice zaleprsaju u tvoja jutra
kao bujica jesenjih kisa da se sliju u Tebe
i da u noci punog meseca
ciji krik tako prodorno sece daljinu
nikada, nikada vise
tuzan i prazan za tobom
ne osvanem...

 

[tamni vilenjak]

Dobre su vam pesme ljudi - svaka čast.

 

[karpos]

Čang Ci

PESMA O VERNOJ ŽENI

Znali ste da imam muža,
i poklonili ste mi dva sjajna bisera …
Dirnuta takvom vašom pažnjom,
prišila sam ih na bluzu od crvene svile.

U carskom parku uzdiže se gordo stanište
moje porodice;
moj muž je kopljanik u Dvoru blistave
svetlosti.

Znam dobro da je vaša namera čista kao
nebeski zrak;
ali moj je zavet: jedan muž u životu i smrti.

Vraćam vam blistave bisere - sa dve suze,
nalik na njih.

Zašto vas nisam upoznala
kad još nisam imala
muža?

 

[Maha-maja]

 

[opijum]

"Ljubav,lomljenje tvoje duše
o usne moje..."

 

[Nemir]

Ti si deo moga tela koji svetom luta.
Podignem ruku i osetim
kako se vazduh zagrejava.
Pogledam u plavilo,
i iz njega mi se lik tvoj smesi.
Rasirim nozdrve,
i miris me tvoj pozdravlja.
Ptice teske ljubavi,ptice neukrotivog smera
cvrkucu suludo ugnjezdene u mome srcu,
i sve vise lice
na prepelice jutarnje
vinom letnjeg sunca opijene:
kliktavo klupko zanosa
i nerazjasnjene srece.

 

[Nina]

Jos jednom ova pesma..i o tome koliko znaci ljubav..

Čini mi se da sam te morao voleti

Čini mi se da sam te morao voleti na bezbroj nacina, bezbroj puta,
U zivotu nakon zivota, u dobu nakon doba, zauvek.
Moje opcinjeno srce je napravilo i iznova stvorilo ogrlicu pesama
Primi je kao dar i nosi oko vrata na svoje razlicite nacine
U zivotu nakon zivota , u dobu nakon doba, zauvek.

Kada god čujem stare price o ljubavi, to je stolecima stara bol,
Ta stara prica o razdvojenosti ili zajednickom zivotu,
Kao sto uvek gledam iznova u proslost, na kraju uvek ti iskrsnes
Prekrivac sjaja polarne zvezde koja isijava kroz tamu vremena:
Postajes simbol onoga što se pamti zauvek.

Ti i ja plutamo na ovom mlazu koji dolazi iz izvora
Srca vremena ljubavi jednog prema drugom.
Igrali smo uz milion drugih ljubavnika, deleci istu
Stidljivu dragost zbog sastanka, iste potresne suze rastanka-
Stara ljubav, ali u obliku koji se radja i radja uvek iznova.

Danas je ta sila pred tvojim nogama, pronasavsi svoj kraj u tebi,
Ljubav coveka svih vremena , proslosti i vecnosti:
Univerzalna sreća, univerzalna tuga, univerzalni zivot.
Secanja na sve ljubavi spajaju se sa ovom nasom ljubavlju-
I pesme svih pesnika, proslosti i vecnosti.

R. Tagore

 

[nezadovoljna]

TIP "A" - HARMONICNA OSOBA

Za Vas je najvaznije kada se nalazite u vezi sa muskarcem da zivite u miru i harmoniji. Poznato Vam je nacelo da, kada postujete zivot i misli onog drugog, ustvari cinite dobro za oboje. Mislite da odnos koji duze traje moze da se izgradi strpljenjem i realnim planovima. Za Vas biti zajedno sa nekim, takodje znaci i mnogo zajednickih interesa. Vi uzivate da ih podelite sa osobom sa kojom ste u vezi, zajednici ili braku. Upravo ove Vase karakteristike o sposobnosti da budete u harmoniji, cak i ako imate razlicita misljenja su glavni oslonac Vase veze, zajednice ili braka. Svidja Vam se da predstavite drugima svoju harmoniju koja je bazirana na razlicitostima. Pre svega, zato sto ne preferirate odnos u kome je sve predstavljeno kao idealna slika, samo za druge i radi poze. Ali, i zato sto smatrate da prevelika bliskost i kontrola dovodi do smanjenja slobode. Dopadalo bi Vam se da delite posao sa svojim partnerom ili cak, da radite zajedno. Iako to nije lako, ali smanjuje rivalstvo i na takav nacin mozete staviti pod vecu kontrolu razlicite neprijanosti. Vasa zamisljena idealna zajednica je recimo, spoj pevaca i balerine ili muzicara i glumice, gde oboje uzivaju u muzici i osecaju harmoniju zbog toga, ili u nekoj drugoj srodnoj profesiji. Naravno, uz sve varijacije osecanja harmonije koje donose zivotne situacije.

jeeeee

 

[salbo_pismena]

ovo je za mene prava ljubav ahh

 

[salbo_pismena]

odgledajte sve,,

 

[Maha-maja]

 

[opijum]

Dobriša Cesarić...Ljubavno predvečerje

Kako su lijepi oblaci,te tmine
Igračke vjetra,što nam draga lica;
Preneraženi njinim čudnim žarom,
Odlijeće k njima jedno jato ptica.

Nenaslućene otkriva mi tajne
Taj predvečernji trenut,koji zgrnu
Sve blago čežnja u oči ti sjajne,
Sav miris ženstva u kosu ti crnu.

O,sada shvaćam svijetli osmijeh neba!
Tajanstven govor drveća i trava
U skladu je sa kucajima srca --
I ponad sviju to je java.

Samo sam srce,samo toplo srce,
I sve je sreća što mi oči vide,
A ti trenuci -- to su slavoluci
Kroz koje ljubav u trijumfu ide!

 

[kalis]

PLATON,''BANKET'',NFR.:

To poimanje izvornog dvopolca,simbola izgubljenog jedinstva, nalazi se uostalom u zapadnim tradicijama,naročito platonskim ali i u Kabali.
Bog je prvo stvorio samo jedno biće koje je bilo istovremeno i muškarac i žena.Tek kasnije je došlo do podele.A od tada,ove dve polovine očajnički teže da se ponovo spoje:kada je čovek bio tako prepolovljen,svaka polovina žaleći za onom drugom sparivala se s' njom; obavijala je ruku,jednu oko druge,prepuštala se svojoj i želji onog drugog da bi se spojila u jedno biće.(...)I tako se od davnih vremena usadila u čoveku ljubav koju nosi prema bližnjem:ljubav koja pokušava da od dva bića sačini jedno,odnosno izleči našu prirodu.

 

[Maha-maja]

Ljubav


Devojka upita svog decka: "Da li si zaljubljen u mene?"'
On odgovori:Ne!
Ona ga pita: "Mislis li da sam lepa?"
On odgovori Ne!
Ona ga opet pita: "Da li sam ja u tvom srcu?"
On odgovori Ne!
Na kraju ga upita: "Da te napustim, da li bi plakao za mnom?", a on opet odgovori Ne!
Okrenula se i veoma tuzna odlucila da ode od njega. On je na to zagrli i rece joj:
- "Ja nisam zaljubljen u tebe - ja te volim! Ja mislim da ti nisi lepa - ja jednostavno mislim da si prekrasna!. Ti nisi u mom srcu - ti si moje srce!Ja ne bih plakao da me napustis, ja bih umro zbog tebe!"

 

[opijum]

Gde ljubav počinje?

Hoće li mi neko reći?



Ljubav počinje tamo u gnezdu gde ptice pevaju svoje vesele pesme.

Ljubav počinje tamo na visokom oblaku, koji plovi nemirnim nebom i posmatra svaki brežuljak i svaku krivudavu rečicu.



Ljubav počinje tamo na beskrajnoj pučini mora, tamo gde samo sunce može da vidi veselu igru talasa koji se međusobno grle.



Ljubav počinje u najskrivenijem uglu naših srca,onom uglu koji retko mozak posećuje, onom u kojem srce pleše najdivnije igre.



Ljubav počinje u tvom i mom srcu.