Šta vam diže živac?

kad neko ne ume da mi pogodi poklon

uopšte nisam ona 'budi zahvalna za bilo kakav poklon, to je znak pažnje' osoba, naročito kad su bliski ljudi u pitanju, koji bi trebalo da mi poznaju srce i dušu

koje pažnje? koje je to pažnje znak ako mi kupiš knjigu koju u životu ne bih pročitala, ili minđuše koje u životu ne bih nosila?

jel ta pažnja sa nama u prostoriji? na šta je pazila ta pažnja? jer na mene sigurno nije


ekvivalent čestitanju praznika rada na osmi mart. i još darodavac ima smelosti da se naduri i kao: pa makar sam čestitaoooo
 
Мени је нон-стоп дигнут... живац. Нервирају ме свакакве врсте неправедних насиља и лицемерје. Нпр. кад прочитам да извршитељи избацују неког из стана док држава истовремено забрањује функционисање људи, нпр. да неко продаје на улици да би преживео (чак и да хоће да плати порез не може тек тако да дође у пореску "куц-куц "ја дошао да платим порез", него мора да се региструје а онда му се постављају неки услови да би се регистровао које не може да испуни), или нпр. не може да узима лекове за смирење да би био задовољнији и функционалнији и да би тако могао да боље трпи и зарађује (не може, него мора под неким условима, да се цима за рецепт који му траје само 6 месеци, а за то мора да вади и здравствену картицу, а за то опет требају неки услови, све само због тих корисних лекића), итд, препреке на све стране, за све мора нека дозвола иначе је све забрањено, а никаква не постоји заштита. Нервира ме и кад неко промискуитетан моралише и осуђује туђе промискуитетности. И још свашта. По цео дан и сваки дан, годинама се тако нервирам..
 
Ма да будем још прецизнији !!.......Нервира ме свака појава која ме енергетски црпи у негативном смислу. Не мора нико ништа да ми каже или уради. Довољно да ја га својим магнетним пољем региструјем као "вампира" и да испиздим. Било да му чујем глас, вокабулар којим говори, мимикрију лица, гестикулацију, говор тела. Све то уопште не мора да има везе са мном, већ да то посматрам са стране па да се изнервирам. Ето.....чисто на биолошкој основи. Плус ово горе што сам написао ако се баш намерачио на мене.
 
Ispizde me nametljivi i samozivi ljudi neuhranjeni paznje cega vec. Oni sto okrenu glavu kad im nesto pricas a raskolace oci i gledaju te pravo u oci kada oni pricaju.
Obicno krenu da mrace ili nekom ispraznom temom poput posao/kuca ili neki tezak mrak/tragedija na koju ispadnes papan ako ne saslusas. Pogotovu ako je slobodno vreme za zezanje i relaks. Svoja prica, tudja me ne interesuje i gruvam. Dok ne sretnem Napokona koji me isproziva pred svima.
 

Back
Top