Šta trenutno razmišljaš ?

stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.
o tome kako ce ovo biti prvi Sajam knjiga posle iks godina , na koji, izgleda, necu otici. i smorila sam se i bas me briga sto je glupo i ima precih stvari i vanrednih troskova i sve i deca negde gladuju i kako je azilantima sad hladno, a ja pi.zdim zbog jednog Sajma i pet knjizurina.....kad je to jedno od retkih zadovoljstava kojim sam sebi ugadjala. i radovala se kad mi natrpaju punu kesu besmislenih poklona i bukmarkera i sve...

pu! :neutral:
 
o tome kako ce ovo biti prvi Sajam knjiga posle iks godina , na koji, izgleda, necu otici. i smorila sam se i bas me briga sto je glupo i ima precih stvari i vanrednih troskova i sve i deca negde gladuju i kako je azilantima sad hladno, a ja pi.zdim zbog jednog Sajma i pet knjizurina.....kad je to jedno od retkih zadovoljstava kojim sam sebi ugadjala. i radovala se kad mi natrpaju punu kesu besmislenih poklona i bukmarkera i sve...

pu! :neutral:

:rida:
 
Razmisljam kako imam organizovanu zenu <3
ImageUploadedByForum1445413798.378723.jpg
 
o godišnjici streljanja u Kragujevcu, o tome kako mi se svaki put, kada pomislim na taj događaj, sklupča neka knedla u grlu i neće ni gore ni dole..nikoga nisam izgubila, niko od moje rodbine nije pogubljen toga dana, ali svaki put kada pročitam Krvavu bajku, meni se plače.
prošle godine sam šokirano shvatila da moja ćerka i njene drugarice nemaju blagu predstavu o tome šta se desilo tada u Kragujevcu, naterala sam je da pročita sve što sam mogla da prikupim. ne da bi ona mrzela Nemce, nego da bi shvatila da je istorija njenog naroda na momente bila tako teška da težina ostaje i decenijama i vekovima kasnije.da su njeni vršnjaci bili izvedeni iz učionice i odvedeni na gubilište. tek onako. zato što je bio rat.a u ratu je, je l', sve dozvoljeno.
o tome da li je tekst u spojleru tačan, pisao ga je neko kome bezrezervno verujem kada su istorijski podaci u pitanju..i o knedli koju ni danas ne mogu da progutam.

На дан, 21. 10. 1941. године извршено је стрељање око 2300 становника Крагујевца од стране немачких окупационих власти. Међу њима је било неколико стотина ђака Крагујевачке гимназије.
Стрељање је извршено као одмазда за убиство 10 и рањавање 26 немачких војника (према неким изворима, углавном интенданата) од стране здружених комунистичких и равногорских група. Да би се повећао бес окупатора и осигурала одмазда над становништвом, тела побијених Немаца су страховито измасакрирана, одсечени су им полни удови и остављени у устима, ископане очи, пресечени трупови.
Кратко време пре тога Влада генерала Милана Недића формирала је одред добровољаца у Крагујевцу, којим је командовао Марисав Петровић. У моменту спровођења рације, немачка војска је блокирала зграду у којој су се налазили новопридошли добровољци, а блокада је престала тек у каснијим послеподневним часовима. Добровољци су, непосредно по примању информације о чему се ради, безуспешно покушали да интервенишу у немачкој команди- све што су постигли било је то да могу да заштите од стрељања припаднике покрета Збор и људе за које гарантују да не припадају комунистичком покрету. Већ прве вечери на личну интервенцију Марисава Петровића пуштено је на слободу око 600 ухапшених (ово потврђује чак и комунистички функционер Владимир Дедијер), док је при самом спровођењу на стрељање из редова извучено још око 1500 људи. Пошто је број драстично смањен испод предвиђене квоте за стрељање, Марисав Петровић је, што му се узима као грех, у замену за спасене Србе Немцима "понудио" неколико стотина цигана.
Након стрељања, Немци су задржали око 500 талаца, за случај да дође до нереда. Гаранцијом добровољачких официра они су пуштени на слободу.
Комунистичке и четничке групе одговорне за ову одмазду су се склониле из Крагујевца препустивши народ на милост окупатору.
Битан податак је да су Јосип Броз Тито и српски издајник Дража Михаиловић склопили споразум о сарадњи 19. септембра 1941. године (непосредно пред ову трагедију), а исти споразум продубили и учврстили на састанку 26. 10. 1941. (дакле, непосредно после трагедије), тако да се крагујевачка трагедија може сматрати једним од првих резултата ове сарадње.
Издајник Дража Михаиловић о крагујевачкој трагедији известио је такозвану владу у Лондону тек у мају 1942. године.
Трагедија у Крагујевцу је опште позната и на њу је обраћана велика пажња послератне комунистичке пропаганде, а готово потпуно је потиснута, по броју жртава идентична и само неколико дана раније одиграна трагедија у Краљеву.
Међу хиљадама жртвама у Краљеву било је око 200 припадника покрета ЗБОР на челу са Љотићевим кандидатом за посланика Јовицом Новаковићем.
Жртвама у Краљеву, за разлику од крагујевачких, никада није подигнут достојан споменик.
 
nešto sam ovih dana razmišljo da batalim ovo što radim i da se odmetnem u kriminalce...više se isplati...jer gledam ih šta rade i koja se kinta vrti s tim ilegalcima...a kad sve to završi jednog dana uložim u legalno nešto, operem pare i ćao

- - - - - - - - - -

misim što kriminalce...sve je legalno...registrujem prevozničku firmu, kupim mali bus, 25 evara je karta do begeta (zvanično) i piči...
 
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Back
Top