Šta trenutno čitate - utisci i preporuke

  • Začetnik teme Začetnik teme ms
  • Datum pokretanja Datum pokretanja
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.
Truman:
Dnevnič o Čarnojeviću, Miloš Crnjanski
Knjiga za ljubitelje nelinearnog pripovedanja. Ovde se prepliću različiti prostori i vremena, kao i identiteti. Vreme pre Velikog rata, za vreme i posle; različite lokacije na planeti; pripovedač sreće svog "duplikata" Čarnojevića i sa njim provodi neko vreme ( ili sam ja to možda pogrešno shvatio ). Ceo roman je jedan veliki lirski brainstorming prepun čulnih senzacija. Pročitao sam ga u jednom cugu i valjalo bi ponovo za koji mesec...
Kliknite za proširenje...

Za mene, to je divna, lirska proza. Ta maglovita struktura ne smeta, zapravo, jer Dnevnik o Čarnojeviću nosi čistu emociju, avanture duha.
Knjiga je dosta intrigantna za tumačenja. Možeš pogledati ovo.
 
Kada god se spomene Dnevnik o Čarnojeviću, ja moram da postavim ovaj citat. Ovo je za mene, nešto.

“Klečala je preda mnom i šaputala, da ne može bez mene da živi. Ja sam joj rekao da ode. Predosećam smrt i rado kašljem, pa bi bilo suviše sentimentalno da umrem u njenim rukama. Ona bi suviše glasno plakala, a ja ne volim plač nego tugu. Nisam više željan, da me ljube, niti da mi iko pruža ruku. Dosta je bilo. Ako je ljubav, naljubio sam se. Umoran sam. Pod prozorom mi je niklo žito, i stoput na dan hoću da se zaplačem. Žao mi je sebe samog. Ali mi je žao i žita. Ko zna, možda i neće moći bez mene da živi. Zar je ona kriva, ako ljubav nije večna. Sve to priznajem. Ja ništa ne želim, osim da brzo prodje sve što dodje. Kad smo se našli i ja i ona imali smo već hiljadu greha, navika i senki u sebi. A da ljubav počinje u šumi, kako bi sve lakše bilo.”
 
predsednik odeljenja:
Kada god se spomene Dnevnik o Čarnojeviću, ja moram da postavim ovaj citat. Ovo je za mene, nešto.

“Klečala je preda mnom i šaputala, da ne može bez mene da živi. Ja sam joj rekao da ode. Predosećam smrt i rado kašljem, pa bi bilo suviše sentimentalno da umrem u njenim rukama. Ona bi suviše glasno plakala, a ja ne volim plač nego tugu. Nisam više željan, da me ljube, niti da mi iko pruža ruku. Dosta je bilo. Ako je ljubav, naljubio sam se. Umoran sam. Pod prozorom mi je niklo žito, i stoput na dan hoću da se zaplačem. Žao mi je sebe samog. Ali mi je žao i žita. Ko zna, možda i neće moći bez mene da živi. Zar je ona kriva, ako ljubav nije večna. Sve to priznajem. Ja ništa ne želim, osim da brzo prodje sve što dodje. Kad smo se našli i ja i ona imali smo već hiljadu greha, navika i senki u sebi. A da ljubav počinje u šumi, kako bi sve lakše bilo.”
Kliknite za proširenje...

А кад год неко цитира овај одломак из Дневника о Чарнојевићу, ја морам да се огласим и кажем да сам остала без речи...
 
Inače, pročitala sam juče Markesovu knjigu Pukovniku nema ko da piše.
Mnogo volim Markesovu O ljubavi i drugim demonima, ali još snažnije Hroniku najavljene smrti.
Volim tu teskobu očekivanja, iščekivanja, i razdora bića zbog strpljive žudnje.
Volim misao o neizdrživostima, koje moramo da čekamo, i duboko žudima za njima celim bićem.

Ovo je drugo napisano Markesovo delo, koje je donekle najavno za dublje problematizovanje i oslikavanje Markesove poetike.
To se u tekstu i primećuje, ne obiluje snagom, koja jeste svojstvena Markesu.
I to nije loša stvar, vidan je, itekako vidan Markesov napredak,i ona uzlaznost koju bi napredak i morao da podrazumeva.

Pukovniku nema ko da piše.
Petnaest godina čeka pismo rešenja o penziji, tačnije stalni izvor prihoda.
Pukovniku nema ko da piše.
Sahranio je sina ali ne prihvata da sahrani dostojanstvo, te glad i osnovne potrebe guši idejom spasa koje će stići pismom.
Pukovniku nema ko da piše.
On neguje petla, koji je bio pobednik borbi petlova, tokom jedne je njegov sin izrešetan jer je na neki način podvaljivao.
Pukovniku nema ko da piše.
On neguje svoju i ženinu glad brinući o petlu, jedinoj zaostavštini svog pokojnog sina, on veruje u snagu tog imetka koji doneće prihod, doneće mir, doneće spas.
Pukovniku nema ko da piše.
On gladuje, on trpi pritiske žene da proda petla, da uzme novac, da prestane da čeka pismo, da prestane da bude ono od čega je petnaest godina satkan.
Od strpljenja.
Pukovniku nema ko da piše.
Nema, ali on čeka.
On neodustajno čeka.
On veruje.
Ima nadu.
I ima petla.
Petla pred kojim je borba, kao i pred njim samim.
Borba koja doneće pobedu.
Ili poraz.
On nije pukovnik ako ne veruje u ono prvo.
On je pukovnik.
Iako nema ko da mu piše.
 
Andreas Sam:
Od Booke nam prvo stiže drugi tom Moje borbe (do kraja meseca), a lično me raduje to što će objaviti dve Uelbekove knjige ove godine.
Kliknite za proširenje...

Meni je ta druga knjiga Moje borbe bolja i od prve i od treće, koje sam do sada čitao, tako da je preporučujem. Istina, na početku treba da se preživi pedestak strana opisa dječijeg rođendana, ali kasnije je baš dobra.
 
quentin:
:srecan::srecan::srecan:
Baš dobro da je nisam čitao na engleskom!
A ova Booka polako postaje moj omiljeni domaći izdavač. Geopoetika se opasno uljenila.
Kliknite za proširenje...


Hehehehehe, na nemacki nije ni prevedena tako da cemo je citati na nasem nam, lepom maternjem jeziku.:)
Ubih se sinoc trazeci je na nemackom, nije prevedena, zasto, kako, ne znam.
Mislim ( mozda se varam ) da je ipak na engleskom ima.

- - - - - - - - - -

quentin:
Meni je ta druga knjiga Moje borbe bolja i od prve i od treće, koje sam do sada čitao, tako da je preporučujem. Istina, na početku treba da se preživi pedestak strana opisa dječijeg rođendana, ali kasnije je baš dobra.
Kliknite za proširenje...

Tako je, druga je knjiga najbolja, ako neko nema vremena, ne zeli ( mada se meni i prva mnogo dopala, u trecoj na neki nacin ponavlja
ili " eksploatishe" prvu) da cita sve, dovoljno je da samo procita drugu knjigu.
 
Rayela:
Hehehehehe, na nemacki nije ni prevedena tako da cemo je citati na nasem nam, lepom maternjem jeziku.:)
Ubih se sinoc trazeci je na nemackom, nije prevedena, zasto, kako, ne znam.
Mislim ( mozda se varam ) da je ipak na engleskom ima.
Kliknite za proširenje...

Objavljena je knjiga na engleskom (My Brilliant Friend) i imam elektronsku verziju, ali je nisam čitao.


Rayela:
Tako je, druga je knjiga najbolja, ako neko nema vremena, ne zeli ( mada se meni i prva mnogo dopala, u trecoj na neki nacin ponavlja
ili " eksploatishe" prvu) da cita sve, dovoljno je da samo procita drugu knjigu.
Kliknite za proširenje...

Treća knjiga je minuciozan opis djetinjstva obilježenog ogromnim strahom od oca tiranina i sadiste. Isti period uglavnom je pokriven i prvom knjigom, ali treća je detaljnija i s više naglaska na preteškom očevom karakteru. Sam Knausgor kaže da sve knjige od treće do šeste pate od uticaja buke koju je izazvalo objavljivanje prva dva toma. Čini se da je u trećoj knjizi pokušao opravdati nemilosrdan tretman kome je oca izložio u prvom tomu.

Za mene, dva su razloga zašto mi je druga knjiga najdraža (za sada). Prvi je tema - selidba u Švedsku, susret sa, ipak, unekoliko drugačijom kulturom, potom razvoj veze sa Lindom, zasnivanje porodice, prilagođavanje porodičnom životu i, najzad, proces književnog stvaranja su stvari o kojima je zanimljivije čitati od beskrajnih priča o klinačkim nestašlucima i pregolemom strahu od oca kome ne smije reći da je na bazenu izgubio čarapu.
Drugi razlog zašto toliko volim drugu knjigu je majstorski izvedena nelinearna struktura. Miješajući karte, slažući impresionistički mozaik od formativnih događaja iz svojih stokholmskih godina, Knausgor je daleko prevazišao ograničenja memoarske proze i napisao knjigu fantastične autentičnosti i emotivnog naboja. Nadam se da je u preostale tri knjige uspio ponoviti bar malo od toga.
 
Ja i dalje mislim da nije potrebno da se citaju sve knjige, za moj ukus su dovoljne prve dve.

Citam Kovaca ( Mirka), konkretno njegovu zadnju knjigu koja je i roman, testament u vidu romana ili novela
( Vrijeme koje se udaljava), covek je perfekcionist, stilski majstor, ali, uvek postoji ono cuveno "ali" sto devojci srecu kvari, a
to je njegovo nepotrebno uplitanje i rasplinjavanje oko pravoslavlja i katolicizma, a to danasnjeg citaoca uopste ne zanima,
a ponajmanje ako je citalac, nikako svojim krivicom ili zeljom pravoslavne veorispovesti.
Iz svake napisane recenice provejava neka odvratnost, odboj, gadjenje na "srpstvo" ( svejedno sta
ko pod tim podrazumeva ukljucujuci i mene), sebe predstavlja kao nekakvog velikomucenika,
a svako koje imao vise od dva grama mozga u glavi u to vreme
isto je prolazio kao i on, ali me najvise nervira da Kovac sebe smatra velikim piscem kao sto su to Kish i Pekic.
Uplice tu doduse i Filipa Davida, a bas sa Filipom Davidom shvatamo da on ( Kovac) jeste naslucivao velicinu
Kisha i Pekica, ali nije bio dovoljno kritican prema svom delu.
Enivej, ja ga rado citam, Jergovic ga kopira i imitira pa ne zna za dosta, danas uopste i ne znam sta je
radnja u Jergovicivim " Dvori od oraha", a sta u Kovacevim " Kristalnim resetkama". Ista meta, isto odstojanje,
isti ljudi, iste price.
 
Rayela:
Ja i dalje mislim da nije potrebno da se citaju sve knjige, za moj ukus su dovoljne prve dve.

Citam Kovaca ( Mirka), konkretno njegovu zadnju knjigu koja je i roman, testament u vidu romana ili novela
( Vrijeme koje se udaljava), covek je perfekcionist, stilski majstor, ali, uvek postoji ono cuveno "ali" sto devojci srecu kvari, a
to je njegovo nepotrebno uplitanje i rasplinjavanje oko pravoslavlja i katolicizma, a to danasnjeg citaoca uopste ne zanima,
a ponajmanje ako je citalac, nikako svojim krivicom ili zeljom pravoslavne veorispovesti.
Iz svake napisane recenice provejava neka odvratnost, odboj, gadjenje na "srpstvo" ( svejedno sta
ko pod tim podrazumeva ukljucujuci i mene), sebe predstavlja kao nekakvog velikomucenika,
a svako koje imao vise od dva grama mozga u glavi u to vreme
isto je prolazio kao i on, ali me najvise nervira da Kovac sebe smatra velikim piscem kao sto su to Kish i Pekic.
Uplice tu doduse i Filipa Davida, a bas sa Filipom Davidom shvatamo da on ( Kovac) jeste naslucivao velicinu
Kisha i Pekica, ali nije bio dovoljno kritican prema svom delu.
Enivej, ja ga rado citam, Jergovic ga kopira i imitira pa ne zna za dosta, danas uopste i ne znam sta je
radnja u Jergovicivim " Dvori od oraha", a sta u Kovacevim " Kristalnim resetkama". Ista meta, isto odstojanje,
isti ljudi, iste price.
Kliknite za proširenje...

Jednostavno rečeno, Kovač je na jedan nacionalizam bio je manje gadljiv. Da nije bilo tako, ne bi iz Beograda otišao u Rovinj, dok je ulicama tog grada vjetar raznosio pisma koja je Beket slao Radomiru Konstantinoviću, a koja je nekakav hrvatski vojnik koji je zauzeo Konstantinovićevu kuću izbacio kao nepotrebno smeće. Dugo, dugo godina poslije rata, nebrojenih zvaničnih i nezvaničnih državnih priznanja, izvinjenja i rukovanja, Rade Konstantinović nije mogao da povrati svoju kuću u Rovinju. Nisam siguran da je za života u tome uopšte uspio. A sve te godine, Kovač je mirno živio u idiličnom istarskom gradiću, pisao memoarsku prozu i prevodio svoje stare knjige sa srpskog na hrvatski.

A opet, dobro. Zašto bi pisac morao da bude objektivan, nepristrasan, pošten? Više volim hulju koja dobro piše, nego poštenjačinu bez talenta. Ako čitamo antisemitu Selina ili ovog staljinistu Fadejeva, kog sam nedavno čitao, nemamo pravo ni da se Kovača previše gadimo.
 
quentin:
Jednostavno rečeno, Kovač je na jedan nacionalizam bio je manje gadljiv. Da nije bilo tako, ne bi iz Beograda otišao u Rovinj, dok je ulicama tog grada vjetar raznosio pisma koja je Beket slao Radomiru Konstantinoviću, a koja je nekakav hrvatski vojnik koji je zauzeo Konstantinovićevu kuću izbacio kao nepotrebno smeće. Dugo, dugo godina poslije rata, nebrojenih zvaničnih i nezvaničnih državnih priznanja, izvinjenja i rukovanja, Rade Konstantinović nije mogao da povrati svoju kuću u Rovinju. Nisam siguran da je za života u tome uopšte uspio. A sve te godine, Kovač je mirno živio u idiličnom istarskom gradiću, pisao memoarsku prozu i prevodio svoje stare knjige sa srpskog na hrvatski.

A opet, dobro. Zašto bi pisac morao da bude objektivan, nepristrasan, pošten? Više volim hulju koja dobro piše, nego poštenjačinu bez talenta. Ako čitamo antisemitu Selina ili ovog staljinistu Fadejeva, kog sam nedavno čitao, nemamo pravo ni da se Kovača previše gadimo.
Kliknite za proširenje...


Kod Kovaca ja primecujem nesto drugo. Njegov je jedini pravi zivot bio bas Beograd. Pa on je tamo sve i napisao sto je imao da pise.
Mislim da je bio nesrecan, da vise to nie bio on onog momenta kada je morao stvarno i da ode.
Ja ga se ne gadim, on meni lezi kao retko koji autor , aj da kazem sa Balkana ( vise i ne znam kako da se tacno izrazim).
Zasmetalo mi je da sebe poredi sa Kishom, a u knjizi tvrdi ( a ja mu verujem, zasto bi covek lagao) da mu je Andric rekao da su
on i Kish najveci knjizevnici moderne ( posleratne ) Jugoslavije.. Kovac je bio, za razliku od Kisha, daleko od bilo
kakvog kosmopolitizma, lucidnosti i rafiniranosti, tu jednostavno poredjenja nema.

Kish je bio hrabar, nikako sklon kompromisima bilo kakve fele, Kovac to nije, ceka zadnji momenat i tek onda odlazi,
tek onda kada pomisli da mu je zivot u opasnosti, ne i njegove ideje.
 
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Slične teme

Nina
Da li ste voleli da čitate školsku lektiru ?
2
Odgovora
35
Pregleda
830
Ortak2
Ortak2
Nina
Stablo i cvet – poučne priče
Odgovora
0
Pregleda
135
Nina
Nina
Silton
Književnost Bože, šta nam to rade
Odgovora
2
Pregleda
172
Silton
Silton

Back
Top