Knjiga od koje sam mnogo vise ocekivala. Da nije bilo onih opisa sume koji su me iz nekog razloga podsecali na Hamsuna verovatno ne bih izdrzala do kraja.
Knjiga koja me je odusevila i ostavila krajnje gorak ukus iako ni do dana danasnjeg ne mogu da ga definisem. Ta praznina koju je pisac tako verno preneo od prve do poslednje reci, ne samo u njegovoj dusi vec u svim dusama i recima... mozda bi trebalo ponovo da je procitam.
Po meni je kvalitetno štivo ono u koje se udubim, ubuljim, ne jedem dok čitam, a posle pravim pauze zbog intezivnog nadolazenja osecanja, pa pravim pauze, pa se nerviram, pa razmisljam o tome ili prosto procitam i ne znam sta da kazem o knjizi kad me pitaju vec samo kazem da procitaju. I takvih je svega par knjiga u mom zivotu.
Ali, tragaću za izgubljenim vremenom pre no što umrem, to sam sebi obećala...
