Ova filozofija vam, baš i ne ide od ruke. Sve moram sam. Idemo ispočetka: ŠTA POSTOJI?
Odgvor hlasi: S V E S T .
ŠTA JE SVEST - definicija.
Svest je ono koje je sposobno da sebe dovede u stanje svesnosti. Svest se manifestuje kao nematerijalno svemirsko poje u fizici poznato pod imenom "kvantni vakuum", a u svetskim religijama kao "Ništavilo" ili "Bog"
Kojim sposobnostima kvantno polje, "Ništavilo" "Bog" ili "Svest" mora da raspolaže to , da bi sebe dovelo u stanje svesnosti?
Mora da raspolaže sa psihičkim sposobnostima opažanja sebe, osećanja, pamćenja, mišljenja i razumevanja. Ali problem je što je to polje nematerijalno, pa mora da raspolaže i fizičkim sposobnostima naprezanja i kretanja, pomoću kojih poprima fizička svojstva sile i mase i tako postaje materijalno, jer bez toga ne bi moglo da dovede sebe u stanje svesnosti, jer ne bi imalo šta da opaža, oseća, pamti misli i razume.
I šta posle bude kad se to kvantno polje, Ništavilo, Svest ili pak Bog, napregne i pokrene, pa postane materijalno i kad počne sebe da opaža oseća, pamti misli i razume? To polje tada, uz pomoć svojih psihičkih i fizičkih sposobnosti počinje da evoluira, tj. da prelazi iz stanja haosa i zla u stanje harmonije i dobra. Tada počinje od sebe samoga da gradi organizacije svog kretanja i rada: atome, nebeska tela, galaksije i na kraju tela ćelija, biljaka, životinja i ljudi.
Kako može da se dokaže da kvantni vakum raspolaže sa sedam fizičkih i psihičkih sposobnosti i da pomoću njih može da se materijalizuje i počne da evoluira.
Da bi odgovorili na ovo pitanje prvo moramo u pmoć pozvati logiku, po kojoj , ako od nešto koje postoji kao PRVO, a to je kvantni vakuum, nastaje nešto DRUGO, a to su materija, život i Svemir, tada je logično da to DRUGO i ne postoji, već da i dalje postoji to PRVO, a to je kvantni vakuum, koji je samo promenio svoj oblik ili stanje, pa sada samo izgleda da se pojavilo i da postoji nešto DRUGO. Dakle, po ovoj logici, kvantni vakuum i Svemir su samo dva različita stanja jedne i iste prirodne sile i pojave, neaktivno i aktivno. Pa, prema tome, logički zaključak glasi; Ako materija, život i Svemir rasolažu sa sedam fizičkih i psihičkih sposobnosti, tada i kvantni vakuum raspolaže sa tih istih sedam sposobnosti, jer uprotivnom ne bi mogao da se napregne pokrene i evoluira.
Pa sada, da bi dokazali da kvantni vakuum raspolaže sa sedam sposobnosti, ostaje nam samo da dokaažemo da materija, život i Svemir raspolažu sa sedam sposobnosti.
Šta vi mislite, da li materija. život i Svemir raspolažu sa tih sedam sposobnosti. Kako to moće da se dokaže?
Pokušajmo ovako: Uzmimo za primer nekoliko ljudi različitih zanimanja. Jedan je fudbaler, drugi, violinista, treći slikar, peti građevinac, šesti zemljoradnik, sedmi hirurg itd. Ma koliko da su rezultati njihovog rada različiti, ipak svi oni rade isto: naprežu se i kreću, opažaju, osećaju, pamte, misle i razumeju svoje naprezanje i kretanje. Različite su smo informacije, tj znanja o tome kako svaki od njih treba da se napreže kreće i radi.
A šta je sa ostatkom prirode?
Isto je, ma o čemu da je reč, nebitno da li je reć o atomima, nebeskim telima, jednoćelijskim organizmima ili telima biljaka i životinja. Dakle, Svemir se ne sastoji ni od čega drugog do samo od sedam fizičkih i psihičkih sposobnosti i radnji i njihovog vršioca, Boga, odnosno, SVESTI. Ovih sedam fizičkih i psihičkih sposobnosti i radnji imaju značenje osnovnog prirodnog ZAKONA po kojem sve postoji i sve se dešava. Uz pomoć ovih sedam sposobmnosti i radnji moguće je SVE, a bez njih ne bi bilo moguće ništa.
Kao ilustraciju svega ovoga napred rečenog, citiraču o tome zapažanja indijskog fizičara i jogija Maharišija, tvorca svetskog pokreta za transcendentalnu meditaciju, koji se kroz meditaciju prosvetlio, a to je ono što zovemo imenom "METAFIZIKA", kao mogućnost opažanja osećanja, pamćenja, mišljenja i razumevanja sveukupne stvarnosti IZNUTRA. Na koji način se saznaje šta sveukupna stvarnost za sebe u sebi jeste. A ne, kao što fizičari rade, opažaju materijalnu stvarnost čulno, iz vana i tako saznaju samo šta materijalna szvarnost za njih, kao posmatrače iz vana jeste. Bez mogućnosti da će ikada moći da spoznaju samu živu i svesnu NUTRINU, a time ujedno i SUŠTINU sveukuone stvarnosti, sa značenjem Večite i Konačne Istine o postojanju sveukupne stvarnosti. Koja se ne sastoji ni od čega drugog, do samo od BOGA ili SVESTI i njenih sedam fizičkih i psihičkih sposobnosti i radnji. I to je kraj filozofije, kao i svih svetskih religija, koje do danas nisu objasnile apsolutno ništa. Kao i kraj onog dela nauke, a to je psihologija i neurologija koje se još uvek neuspešno bave problemom i pitanjem postojanja Svesti.
Evo šta je o tome rekao Mahariši:
„U osnovi sveta stoji ujedinjeno polje svih prirodnih zakona. To je nešto nematerijalno, vanvremensko, nemanifestovano, neaktivno. To je veliko ništa, koje je početak i uzrok svega. U njemu postoji sve, sve velike i male stvari, svi svetovi, svi oblici, svi odnosi, ali samo kao princip, kao ideja, kao latentna mogućnost. To je čista svest. I kad se deo te čiste svesti, makar i najsitnija njena čestica, izdvoji i stupi u aktivno stanje, kad postane dinamična, pretvara se u konkretnu stvar, u materiju, u biće, u svemir. To ništa ima potpunu svest o sebi, jer je čista svest. Ima ogromnu, beskonačnu moć samoorganizovanja, jer je kreativno, jer je ujedinjeno polje svih sposobnosti, svih mogućnosti. Njegova priroda je savršenstvo, sklad, harmonija, blaženstvo, i sve što nastaje iz toga zadržava tu osobinu, ostaje blaženstvo“.
Uz napomenu da ovo što je Mahariši rekao, ima značenje samo vere, jer Mahariši ne objašnjava kako je sve to moguće. NI Mahariši, niti i jedan drugi naučnik, filozof ili teolog u svetu, još uvek ne zapažaju da se sveukupna stvarnost ne sastoji ni od čega drugog do samo od sedam fizičkih i psihičkih sposobnosti i radnji i Svesti kao njihovog vršioca. Pomoću kojih se može objasniti i razumeti apsolutno SVE, a bez njih, APSOLUTNO NIŠTA.