Дуго нам је долазио Деда Мраз. И Божић Бата је стизао.
Деда Мраз је поруке писао латиницом, а Божић Бата ћирилицом.
И јако су се радовали. Не сећам се кад су схватили да не постоји, али знам да и данас радо препричавају како су гледали трагове до јелке у дворишту, и видели да воде само до јелке, а назад не.
Тек су после сконтали да се тата враћао уназад, по својим стопама, јер је знао да ће они истраживати..
И то је било дивно.
И кажу да су се питали, али је било неважно, јер је увек стигао жељени поклон!
И сад ми испод јелке имамо поклоне, на сваком пише за кога је, и даље пише да је од Деда Мраза, и свима нам је лепо.
Нису то бајке које ће их навести на неко зло или неповерење, то су само породични тренуци радости.