Šta mislite?

[medved_bg]

Daleko mu lepa kuca!

Moj zet postuje verske obicaje. Volim ga, dobar je covek, divno se slaze s mojom sestrom. Onda sam jednom uzimala nesto iz kola i pocela da se zezam s njima jer sam nasla neko debelo cebe. Pa sumica, pa krivina, bas sam bila inspirisana i vidim sestra mi daje znak stani. Stanem ja, al' vec je kasno... nis' mi nije jasno. Za mene su iz daljine oboje izgledali skladno, otvoreno, zezali smo se na sve teme uvek, prosto nisam ocekivala da cu ga uvrediti. Ode on na trcanje u roku od 15min, kad mi sestra oda tajnu. To je za cebe. Kad je na putu, a podne je... on na pauzu pa udri.

Pa?
Ne kapiram, meni je poprilično ružno kad normalan, dobar čovek mora u tajnosti da se moli, da se ne bi kojekakve budale sprdale sa tim.

 

[bokaruki]

A što ne bi bio?Možda on nema ozbiljne namjere...tipa brak,porodica,djeca....Ima svakavih ljudi...
Nego,da se vratim na temu...
Mislim...da ozbiljno razmisliš...
Lično...prije ovog poslednjeg rata,i ja sam imala neko slično romantično mišljenje o tome...ljubav sve prevazilazi,bla,bla...Nije bitno ko je kakve vjere i nacije i slično...
...Ali sada,nakon svega,nikad nikome ne bih preporučila takvu vezu...Ne iz razloga što nekoga mrzim ili ne volim...Da li bio muškarac musliman,a žena Srpkinja ili obratno,mislim da u takvoj vezi obavezno jedno,a nekad i oboje moraju da "trpe"neke stvari radi mira u kući,samo zbog tih vjersko-nacionalnih pitanja,a kojih ne bi bilo da nisu različite vjere ili nacije...Počevši od banalnih stvari,tipa nekog bezazlenog komentara ,do ozbiljnijih stvari,kao što su teme o ratu,istoriji i slično...Meni je dovoljno samo da čitam neke muslimanske forume i da mi se smuči život,a kamo li da moram da živim u takvoj sredini stalno i da slušam takve komentare...
A nemojmo se zavaravati,ogromna većina muslimana u Bosni ne voli Srbe...A istinu govoreći,"ljubav"je obostrana...)

I da,još jedna zanimljivost...Nedavno pročitah negdje kako postoji neko selo u Bosanskoj krajini,čini mi se,gdje su živjeli Srbi i muslimani,u miru i skladu vijekovima,a taj mir i sklad su uspjeli da održe i u svim ratovima,kao i u ovom poslednjem...Kažu ,jedni drugima su pomagali u poslu,kad su nailazile razne vojske,sklanjali komšije...družili se i slično...I kažu kako su ponosni što su održali to prijateljstvoi što i dalje žive normalno...Ali ,jedino pravilo koje su poštovali je da se nikad nisu ženili ,ni udavali međusobno...Pitam se,da li je to slučajno...?Ili su ti ljudi bili samo dovoljno mudri...
Svakako da ti znaš sebe i sve okolnosti,ali ja sad,sa ovom pameću ,govorim u svoje ime,se ne bih udala za nekog muslimana...čak i kad bi mi bio najveća ljubav...Za moje dobro,za njegovo dobro,a na kraju i za dobro neke eventualne buduće djece...Ne treba čovjek sebi,a ni drugima,komplikovati život ako ne mora...A što su veće razlike među ljudima,veće su i komplikacije...A ovo su,htjeli,ne htjeli,velike razlike...Možda sam ja samo kukavica, možda ne znam šta je to velika ljubav,možda više nemam snage za borbu...ali to je moje sadašnje mišljenje koje ,kažem,nekad prije i nije bilo takvo...
U svakom slučaju,dobro je povesti razgovor na sve teme,čak i one škakljive...da posle ne bude da su "tvoji"izvršili agresiju na "njegove"...
I još nešto...Ne znam u kakvoj sredini sada živiš,ali primijetila sam,bez ljutnje, da ljudi iz Srbije,koji nisu živjeli u mješovitim sredinama sa muslimanima,pojma nemaju o njihovom mentalitetu,kulturi,načinu života...
Tako da...vidi,slušaj,upoznaj...pa onda donesi odluku...[/QUOTE]

ovo nije tema o politici, niti je ja tako doživljavam, ali činjenica da se rat nije vodio na našoj teritoriji i da nismo videli ni osetili ni delić ratnih strahota
a i narod smo koji je sklon da prašta a i da zaboravlja pa čak i kad ne oprašta
i definitivno pojma nemamo o mentalitetu i običajima muslimana-ja još ponešto iz posla kojim se bavim, a i iz gomile pročitanih knjiga o položaju žena-možda ne bi bilo zgoreg da neke pročitaš: evo na primer trilogiju o princezi Sultani, gde imaš obrazovane, bogate muškarce i njihov stav prema ženi ili "Hiljadu čudesnih sunaca"-koja prikazuje položaj žene u islamu na najsuroviji način. I nemoj reći to je samo tamo negde-šerijetsko pravo je jako svuda u svetu, gde god žive muslimani

 

[SonjaSavic]

Dobro jutro devojke i ženice, kakav divan dan danas
Vidim diskusija se zakuvala, mišljenja su različita, i to mi se baš dopada, puno vam svima hvala na odgovorima, to mi puno znači! Ovako, ja sam jedna dobrodržeća madam od 30 i sitan kusur godina, nisam klinka...vidim da je nekima fraza „čovek mog života“ zvučala prejako. Možda preterujem. Ipak, ne spadam u onu vrstu žena koje je baš lako oboriti s nogu. On ima toliko svetlo smeđe oči da su skoro žute, kao mačije. Visok. Duhovit, pomalo drzak, veoma inteligentan. Tako senzualan i strastven da mi klecaju mi kolena kada me dodiruje. Dovoljno je...za forum  Ja ne znam da li ćemo opstati. Ne znam odgovore na mnoga pitanja. Ali sam sasvim sigurna da se za ovo vredi boriti.
Interesantno mi je bilo pominjanje klanjana. Pitala sam ih da mi objasne taj obred. Klanjanje se zove namaz i to je način iskazivanja pokornosti bogu, tj. Alahu. Obavlja se pet puta dnevno – ne na ćebetu nego na za tu svrhu posebno satkanom ćilimu. Obzirom da smo nas dvoje provodili svaki slobodan minut zajedno, sasvim sam sigurna da taj običaj nije poštovao. On je sličnih godina kao i ja, odrastao u bivšoj Jugoslaviji. Kako sam kaže, ni on ni porodica nisu podlegli posleratnom uticaju vere, taj deo je ostao onakav kakav je bio i pre rata. Kao i mi, tradicionalno se slave verski praznici i ništa više od toga. Zato mislim da neće biti većih problema oko vere. Tačno je da je meni, Srpkinji iz Srbije, dosta toga nepoznato, takoreći potpuno sam bez iskustva. Odbilo bi me samo ako bih osetila međunacionalnu mržnju i netrpeljivost. To ne trpim ni kod Srba, ni kod bilo koga. Ne želim ljude koji mrze druge zbog različitosti ni u svojoj, ni u blizini svojih prijatelja i porodice. Sve ostalo bih tolerisala pa čak i zavolela, uključujući klanjanje, verske običaje, tradiciju, kulturu i slično. Setih se vremena kada sam se zabavljala sa Grkom, koji je obožavao maslinovo ulje i u sve ga trpao u ogromnim količinama. Ja ga nisam podnosila, nisam bila naviknuta na taj miris i nisam ga mogla jesti. Danas obožavam maslinovo ulje i sama ga u sve trpam. Sve se u životu menja.

 

[Butterfly effect]

Dobro jutro devojke i ženice, kakav divan dan danas
Vidim diskusija se zakuvala, mišljenja su različita, i to mi se baš dopada, puno vam svima hvala na odgovorima, to mi puno znači! Ovako, ja sam jedna dobrodržeća madam od 30 i sitan kusur godina, nisam klinka...vidim da je nekima fraza „čovek mog života“ zvučala prejako. Možda preterujem. Ipak, ne spadam u onu vrstu žena koje je baš lako oboriti s nogu. On ima toliko svetlo smeđe oči da su skoro žute, kao mačije. Visok. Duhovit, pomalo drzak, veoma inteligentan. Tako senzualan i strastven da mi klecaju mi kolena kada me dodiruje. Dovoljno je...za forum  Ja ne znam da li ćemo opstati. Ne znam odgovore na mnoga pitanja. Ali sam sasvim sigurna da se za ovo vredi boriti.
Interesantno mi je bilo pominjanje klanjana. Pitala sam ih da mi objasne taj obred. Klanjanje se zove namaz i to je način iskazivanja pokornosti bogu, tj. Alahu. Obavlja se pet puta dnevno – ne na ćebetu nego na za tu svrhu posebno satkanom ćilimu. Obzirom da smo nas dvoje provodili svaki slobodan minut zajedno, sasvim sam sigurna da taj običaj nije poštovao. On je sličnih godina kao i ja, odrastao u bivšoj Jugoslaviji. Kako sam kaže, ni on ni porodica nisu podlegli posleratnom uticaju vere, taj deo je ostao onakav kakav je bio i pre rata. Kao i mi, tradicionalno se slave verski praznici i ništa više od toga. Zato mislim da neće biti većih problema oko vere. Tačno je da je meni, Srpkinji iz Srbije, dosta toga nepoznato, takoreći potpuno sam bez iskustva. Odbilo bi me samo ako bih osetila međunacionalnu mržnju i netrpeljivost. To ne trpim ni kod Srba, ni kod bilo koga. Ne želim ljude koji mrze druge zbog različitosti ni u svojoj, ni u blizini svojih prijatelja i porodice. Sve ostalo bih tolerisala pa čak i zavolela, uključujući klanjanje, verske običaje, tradiciju, kulturu i slično. Setih se vremena kada sam se zabavljala sa Grkom, koji je obožavao maslinovo ulje i u sve ga trpao u ogromnim količinama. Ja ga nisam podnosila, nisam bila naviknuta na taj miris i nisam ga mogla jesti. Danas obožavam maslinovo ulje i sama ga u sve trpam. Sve se u životu menja.

Ako si ti spremna na promene, imate velike sanse da uspete, realno.
Ja ne bih nijedan od muslimanskih obicaja nikada prihvatila.
Mogu da postujem ali da ja to radim - nikad!

 

[bokaruki]

razumem i želim vam da uspete...

 

[gost 159591]

Kad su mravi u mravinjaku ne smetaju mi, zive i rade onako kako oduvek rade, imaju svoje puteve, skloniste, zalihe...Ali kad se na neki nacin uspiju popeti do mog stana pa se lepo rasire po mojoj kuhinji jedino o sto o njima mislim je kako da ih se otarasim. To vise nisu zanimljiva vredna stvorenja nego uljezi u mojoj kuci. Tako razmisljam i o muslimanima. Dok su u svom stanistu, u Aziji ili Africi ne smetaju mi, citam o njima, ucim o njihovoj kulturi, narod kao i drugi, ali kad su u Evropi, kad mi namecu svoje shvatanje sveta, zivota i religije onda...Kao o mravima u kuci.

Gledati na muslimane kao na celinu strasno je. To je nama daleka i nepojmljiva kultura.
Danas, kad posle svega gledam na muslimane kao pojedince: skolsku drugaricu, radnog kolegu, ujnu, poslovnog saradnika ipak ne mogu da mrzim.
Sva sreca pa su im mediji sada slobodni, otvoreno pricaju i pisu o tome ko smo i sta smo za njih i sta bi i kako bi sa nama pa mi prosto ne daju da zaboravim. Mozda bi se mogli opet prevariti pa im poverovati "kad darove nose".

A ljubav...Najbolje spreciti, jer tesko se od te bolesti leciti a ponajteze je ziveti s njom. Ipak, ako je stvarno ljubav zivota... Ostani s njim.

 

[medved_bg]

Navela me ova tema da razmislim o muslimanima sa kojima sam bitnije prijateljski ili rodbinski povezana...i kapiram da su sve u pitanju urbane porodice, iz Beograda i Sarajeva. Ja svoje mišljenje baziram na iskustvu sa njima, a možda je i ovaj podatak bitan. Hoću reći, nema među nama značajnih razlika u shvatanju religije i njenom uticaju na način života...kod mlađe generacije se to svodi na proslavu Bajrama, katoličkog ili pravoslavnog Božića kod babe, među starijima i ima poneki ozbiljniji vernik, ali to nije fanatizam, nije čak ni primetno, upadljivo...Sa takvim ljudima, koji su u poimanju toga slični, teško da će vera predstavljati problem u vezi ili braku.


Nego, ne razumem ove komentare vezano za razvod i to da dete ostaje kod oca po Kuranu i šerijatu....msm, naši sudovi i centri za socijalni rad ne rade po šerijatu, u čemu je poenta naglašavanja toga? I te priče o položaju žena u Afganistanu? Kako je to primenjivo u ovoj temi? Msm, generalno nam se sviđaju ljudi sa kojima imamo nešto blisko, makar da živimo u istoj civilizaciji, baš da odrasla žena, ateista, emancipovana izabere dobro prikrivenog talibana, fanatika koji će da je zamota u burku i veže za radijator....stvarno k'o roman.

 

[gost 140825]

Ah, ta ljubav , dovede nas u situacije za koje smo mislili da se desavaju tamo nekom...
Mozes ti i da pitas i citas ovo sve, opet ces uraditi po svome i tako i treba da uradis.
Neko je pomenuo zensko dete i islam, i meni je to bila prva pomisao. To bih imala stalno u glavi.

 

[DeeLite]

Sinoć sam se vratila, nakon dvomesečnog službenog boravka u Sarajevu...gde sam upoznala čoveka svog života. Očekujem ga uskoro u Beogradu, moraćemo da funkcionišemo po principu poseta izvesno vreme. Za sada, sve je savršeno, osim male začkoljice. Čovek je Bošnjak, musliman. Iz ovog relativno kratkog vremena koliko smo proveli zajedno, shvatila sam da nije preterano posvećen veri, baš kao ni ja – ateista sam, te ne mislim da će u tom smislu biti nekih većih razmimoilaženja, ali čisto me zanima, šta mislite o vezi ili braku sa muškarcem koji nije iz da se tako izrazim, vaše nacionalne i verske grupacije? Nikada to nikad nisam smatrala bitnim, uvek sam merila aršinom dobar / loš u skladu sa svojim kriterijumima poimanja dobrih i loših ličnosti...ali nikada do sada se nisam ni našla u sličnoj situaciji - s jedne strane, strašno sam zaljubljena, uzbuđena, nisam se u životu tako savršeno sa nekim složila, u svakom pogledu – a nisam klinka, s druge ja sam iz Srbije i ne nosim nikakve ožiljke medjunacionalnih sukoba, on je iz Bosne, to je dovoljno reći, iako on sam ne govori o toj temi. Obično ovakve dileme rešavam sama, izvesno ću i ovog puta, no malo iskustava i mišljenja sa strane ne može da škodi

nema potrebe da ti veroispovest, nacionalnost ili istorija predstavljaju bilo kakve prepreke...ako on tebi odgovara takav kakav je, može da bude i indonežanin...

 

[tina niš]

Živela sam u Bosni do rata 1992. godine, znam kako je bilo tada, kako se živelo, mogu ti reći da je to bio jedan narod koji je živeo u slozi.Međutim, muslimani i katolici su mnogo više poštovali svoju veru i sve što ide uz to, od nas pravoslavaca.Ali opet, nije se gledalo ko je koje vere, išli smo jedni kod drugih, najlepše sećanje iz detinjstva je kada kod moje bake dođe komšinica ili mi odemo uoči Bajrama na kolače.

Mislim da treba da pustiš da stvari idu svojim tokom, pa kako se bude razvijala vaša veza, znaćeš šta i kako dalje. Samo nemoj da žuriš, upoznaj njega i njegovu porodicu, familiju, prijatelje, upoznaćeš i mentalitet tog naroda, pa ćeš videti da li ti sve to odgovara.Meni lično je svejedno ko je koje vere, živela sam dva puta u višenacionalnoj sredini, u BiH i na Kosmetu, imala sam kontakt i sa Vojvodinom, ali mi je jako bitno da ljudi nisu verski fanatici.Iskreno i ja nisam neki vernik, iako sam krštena, znam neke običaje, ali ne pridajem tome značaj.

Samo još da ti kažem da su se muslimani posle rata u Bosni još više okrenuli veri, pa danas je sve više mladih devojaka koje su pokrivene ili koje su se naknadno pokrile kada su se udale.Imam školsku drugaricu, prijateljica mi je na fejsbuku, pretpostavljam da je pokrivena, nema nigde nijedne njene slike, mislim da je udata za mudžahedina.Ne znam, možda sam pisala o tome ovde, znam samo da njena majka nije bila pokrivena, pamtim je kada je dolazila na roditeljske sastanke i znam da je bila razvedena i da su obe ćerke bile kod nje.Pa mi je još čudnije bilo to što je moja drugarica rešila da se pokrije, jer nije tako vaspitavana, ali verovatno kada se udala je donela tu odluku.

 

[gost 243178]

nema potrebe da ti veroispovest, nacionalnost ili istorija predstavljaju bilo kakve prepreke...ako on tebi odgovara takav kakav je, može da bude i indonežanin...

Tako je. Samo što ako veza postane ozbiljna i pređe u brak, ona postaje 'porodica' sa svim ljudima sa njegove strane, a možda nisu svi tako opušteni - i tako zaljubljeni - kao on...

 

[bokaruki]

Navela me ova tema da razmislim o muslimanima sa kojima sam bitnije prijateljski ili rodbinski povezana...i kapiram da su sve u pitanju urbane porodice, iz Beograda i Sarajeva. Ja svoje mišljenje baziram na iskustvu sa njima, a možda je i ovaj podatak bitan. Hoću reći, nema među nama značajnih razlika u shvatanju religije i njenom uticaju na način života...kod mlađe generacije se to svodi na proslavu Bajrama, katoličkog ili pravoslavnog Božića kod babe, među starijima i ima poneki ozbiljniji vernik, ali to nije fanatizam, nije čak ni primetno, upadljivo...Sa takvim ljudima, koji su u poimanju toga slični, teško da će vera predstavljati problem u vezi ili braku.


Nego, ne razumem ove komentare vezano za razvod i to da dete ostaje kod oca po Kuranu i šerijatu....msm, naši sudovi i centri za socijalni rad ne rade po šerijatu, u čemu je poenta naglašavanja toga? I te priče o položaju žena u Afganistanu? Kako je to primenjivo u ovoj temi? Msm, generalno nam se sviđaju ljudi sa kojima imamo nešto blisko, makar da živimo u istoj civilizaciji, baš da odrasla žena, ateista, emancipovana izabere dobro prikrivenog talibana, fanatika koji će da je zamota u burku i veže za radijator....stvarno k'o roman.

rade po zakonu, ali nisam jedan primer videla da dete ne može da se otme iz porodice
teške su to stvari....
ne kažem da će i ona da dođe u tu situaciju, samo da je to običaj i to prilično jak kod muslimana

 

[Tandoori Masala]

Interesantno mi je bilo pominjanje klanjana. Pitala sam ih da mi objasne taj obred. Klanjanje se zove namaz i to je način iskazivanja pokornosti bogu, tj. Alahu. Obavlja se pet puta dnevno – ne na ćebetu nego na za tu svrhu posebno satkanom ćilimu. Obzirom da smo nas dvoje provodili svaki slobodan minut zajedno, sasvim sam sigurna da taj običaj nije poštovao. On je sličnih godina kao i ja, odrastao u bivšoj Jugoslaviji. Kako sam kaže, ni on ni porodica nisu podlegli posleratnom uticaju vere, taj deo je ostao onakav kakav je bio i pre rata. Kao i mi, tradicionalno se slave verski praznici i ništa više od toga. Zato mislim da neće biti većih problema oko vere. Tačno je da je meni, Srpkinji iz Srbije, dosta toga nepoznato, takoreći potpuno sam bez iskustva. Odbilo bi me samo ako bih osetila međunacionalnu mržnju i netrpeljivost. To ne trpim ni kod Srba, ni kod bilo koga. Ne želim ljude koji mrze druge zbog različitosti ni u svojoj, ni u blizini svojih prijatelja i porodice. Sve ostalo bih tolerisala pa čak i zavolela, uključujući klanjanje, verske običaje, tradiciju, kulturu i slično. Setih se vremena kada sam se zabavljala sa Grkom, koji je obožavao maslinovo ulje i u sve ga trpao u ogromnim količinama. Ja ga nisam podnosila, nisam bila naviknuta na taj miris i nisam ga mogla jesti. Danas obožavam maslinovo ulje i sama ga u sve trpam. Sve se u životu menja.

Pa, ako hoces da ga impresioniras onda uci o islamu. Znanje je moc. Imas prevod Besima Korkuta (Kur'an), posto je bio jedan od najboljih poznavalaca arapskog jezika, ako ne onda englesku verziju sa komentarima, Yusuf Ali ili nesto u tom smislu. Bosnjaci imaju veoma jaku tradiciju sto se tice medresa, onda Orijentalni institut u Sarajevu je za vrijeme SFRJ bio veoma mocna institucija, sasvim sigurno u rangu Vizantoloskog instituta u Beogradu, odnosno institucijama poput SANU i JAZU tj. HAZU.

Alah, kao sto se pogresno misli, nije muslimanski Bog nego samo naziv za boga isto kao Bog, Deus, Deu, Gott, God. Hriscani u arapskim zemljama zovu Boga Allah, isto. Sto se tice molitve, oni uce da se Avram (Ibrahim, sa sinovima je izgradio Meku) molio tako, klececi 5x dnevno. Kad procitas pravoslavnog monaha Sofronija "O molitvi" (kleci ili ljubi pod), pogledas kako se nose monahinje, onda bas i nema neke velike razlike u pojedinim stvarima.
Za njih je Isus musliman isto (19. poglavlje Kur'ana npr. nosi naziv Mariam, znaci u ime Marije Isusove), u stvari spada u veoma vaznog proroka (pitaj ga da ti isprica pricu o Isusu i ptici) jeste Mesija ali nije Boziji Sin, a umjesto njega je Juda bio prikucan na krst dok je Bog uzeo Isusa k sebi i spasio ga na vrijeme.

Svi proroci vaze od Adama preko Mojsija (Muse) pa do Muhameda (po islamskom predanju, zatekao se u pecini Hiri, posjeti ga arhandjel Gavrilo (Jibrail) pa pocne da recitira Kur'an... Ti, da bi postala muslimanka, mozes samo fakticki da odrecitujes Shahadu i primljena si...
Postoje ljudi koji znaju cijeli Kur'an napamet, oni se zovu hafizi, Turci su na Balkan donijeli poseban vid islama koji spada u Hanefitsku skolu (spadaju u sunitske muslimane)... Islam je uticao na dzezere, John Coltraina, eno, Cat Stevens je imao sve: karijeru, lovu, zhene ali je slucajno osjetio nesto i presaltao se.. Ima dosta slucajeva.
Hriscani i Jevreji su Ljudi Knjige (Ahl al-Kitāb, tj. Biblije, mada izvitoperene po njima jer se mijenjala i prepisivala), znaci cijenjeni, u teoriji kao braca (mada, u praksi nije bas tako, je li...)... Onda, tu postoje zakoni (serijatski), molitve, nacin zivota diktiran Kuranom, hadisima, islamsko bankarstvo, sve do kako se nosis, pa cak i spavanje (ne okreces tabane prema nebu zbog nepostovanja Boga, spavanje na stomaku) i sl.
Ovdje kod mene, prije par godina, poceh da treniram u muslimanskom sportskom centru (uglavnom svi muslimani, svjezi konvertiti, tegovi, borilacke vjestine... nije bilo nista blizu, a park je odmah pored, idealno), znali su da sam Srbin i hriscanin (tradicija vise) i jeste bilo malo neugodno odgovarati na pitanja o ratu, Bosni, posebno Srebrenici ali su me primili kao rodjenog ili clana porodice, od penzionera (dodju pa treniraju) pa sve preko odraslih, studenata i malenih skolaraca, koji obozavaju sparingovanje sa mnom... Radi se o pakistanskoj zajednici.
Zivota mi, kao da sam im rodjeni, kao da nisam stranac...

O negativnim stvarima mozda neki drugi put...

Jos nesto, posto svugdje ima papaka (agresivnih, napadnih ljudi), ako ikada naletis na nekog u muslimanskom svijetu, evo ti jedan ajet iz 2. sure. Zapamti ga jer nikad ne znas kad ce ti zatrebati.

"U vjeri nema prisiljavanja." Sto znaci, u smislu nasilnog preobracanja u islam.

Kur'an, poglavlje El Bekare (Krava, drugo poglavlje), ajet 256 (znaci, 2:256).

 

[gost 235821]

[
i definitivno pojma nemamo o mentalitetu i običajima muslimana-ja još ponešto iz posla kojim se bavim, a i iz gomile pročitanih knjiga o položaju žena-možda ne bi bilo zgoreg da neke pročitaš: evo na primer trilogiju o princezi Sultani, gde imaš obrazovane, bogate muškarce i njihov stav prema ženi ili "Hiljadu čudesnih sunaca"-koja prikazuje položaj žene u islamu na najsuroviji način. I nemoj reći to je samo tamo negde-šerijetsko pravo je jako svuda u svetu, gde god žive muslimani

u Hiljadu cudesnih sunaca se govori o talibanima u Avanistanu i vrlo je jasno da su to ekstremisti a ne samo "muslimani"...
ne znam cime se bavis, ali i ja isto tako znam dosta muslimana i iskreno ne znam o cemu pricas niti o cemu se ovde generalno prica - iz prostog razloga sto se valjda prvo postuje zakon drzave u kojoj se zivi (pretpostavljamo da se nece zivetu i Iranu i Avganistanu, nego u Beogradu) pa tek onda verski zakoni (koji su, kod normalnih ljudi, obicaji a ne zakoni)...

mislim da su ljudi i dalje ispranog mozga pa su bosanci i hrvati i dalje neprijatelji...
to je strasno...

ja mislim da vas dvoje treba sve da zaj/ebete (pogotovo ove glupe ksenofobicne komentare) i da budete zajedno i ako hocete da slavite sve, ili nista...
valjda neko treba prvi da pocne da se ponasa normalno, sto to ne biste bili bas vi

 

[Djika junior]

Sinoć sam se vratila, nakon dvomesečnog službenog boravka u Sarajevu...gde sam upoznala čoveka svog života. Očekujem ga uskoro u Beogradu, moraćemo da funkcionišemo po principu poseta izvesno vreme. Za sada, sve je savršeno, osim male začkoljice. Čovek je Bošnjak, musliman. Iz ovog relativno kratkog vremena koliko smo proveli zajedno, shvatila sam da nije preterano posvećen veri, baš kao ni ja – ateista sam, te ne mislim da će u tom smislu biti nekih većih razmimoilaženja, ali čisto me zanima, šta mislite o vezi ili braku sa muškarcem koji nije iz da se tako izrazim, vaše nacionalne i verske grupacije? Nikada to nikad nisam smatrala bitnim, uvek sam merila aršinom dobar / loš u skladu sa svojim kriterijumima poimanja dobrih i loših ličnosti...ali nikada do sada se nisam ni našla u sličnoj situaciji - s jedne strane, strašno sam zaljubljena, uzbuđena, nisam se u životu tako savršeno sa nekim složila, u svakom pogledu – a nisam klinka, s druge ja sam iz Srbije i ne nosim nikakve ožiljke medjunacionalnih sukoba, on je iz Bosne, to je dovoljno reći, iako on sam ne govori o toj temi. Obično ovakve dileme rešavam sama, izvesno ću i ovog puta, no malo iskustava i mišljenja sa strane ne može da škodi

Ako neće da te tera da nosiš marame oko glave, super! Dok ste tako u vezi biće super, mada ne znam kako će biti ako se odlučite za brak, ne zbog veze, već će jedno morati da se seli i navikava na malo drugačiji način života.

 

[gost 243178]

mislim da su ljudi i dalje ispranog mozga pa su bosanci i hrvati i dalje neprijatelji...
to je strasno...

Nije strašno, realno je. Naravno da postoje ljudi koji se uopšte ne razlikuju od nas, iako su odrasli u različitoj veri/kulturi. Postoje i ekstremisti, ali to se odmah vidi, a i ne znam gde bi ova devojka koja je postavila pitanje našla ekstremistu. A onda postoji i treća stvar, koja se ne vidi odmah, i koja nije strašna, pa je kao glupo i pričati o njoj - ali ako sa nekim živi u braku može da postane (obrati pažnju na 'može' umesto 'mora') problem. Može čovek da bude u redu, ali sve ili nešto oko njega - recimo, majka, sestre, braća, otac, rodbina, najbolji drug - može da bude problem. Naravno da može da bude problem i sa čovekom koji je iste vere, ali mislim da je naivno posle svega što nam se dogodilo reći da takve stvari uopšte nisu važne. Možda je čak manje problematično se udaš za muslimana (koji ne drži mnogo do vere) iz neke druge, udaljene zemlje, nego za muslimana iz Bosne.

 

[gost 159591]

mislim da su ljudi i dalje ispranog mozga pa su bosanci i hrvati i dalje neprijatelji...
to je strasno...

Ne mislim da su dve decenije dovoljne da izbledi neprijateljstvo izmedju ljudi koji su prosli ono sto su prosli. Mozda i moze tamo gde su fudbalske utakmice i uvrede sa tribina bile jedina manifestacija netrpeljivosti i tamo gde su scene masovnih grobnica samo potresna slika iz drugog dnevnika na prvom kanalu. Tamo gde je pola porodice u toj grobnici i tamo gde su ubijana deca samo zato sto su "njihova" i gde je vladalo zlo jacega godinama i gde se silovalo samo zbog toga sto se smelo i moglo i ubijalo jer je ubijanje postalo svakodnevnica i gde se preko noci ostajalo bez svega i bez ikakve krivice postajalo prosjak i beskucnik ili izbeglica...Tamo je smesno pomisliti da ce neprijateljstvo proci.
Te stvari se realno sagledavaju samo iz velike blizine ili iz prilicne razdaljine. Zato u Bosni znaju ko je kome vuk a ko kome brat. Znaju to i stranci...Zato i ne idu iz Bosne. Svesnu su sta bi bilo kad bi samo ledja okrenuli.

 

[medved_bg]

Ne mislim da su dve decenije dovoljne da izbledi neprijateljstvo izmedju ljudi koji su prosli ono sto su prosli. Mozda i moze tamo gde su fudbalske utakmice i uvrede sa tribina bile jedina manifestacija netrpeljivosti i tamo gde su scene masovnih grobnica samo potresna slika iz drugog dnevnika na prvom kanalu. Tamo gde je pola porodice u toj grobnici i tamo gde su ubijana deca samo zato sto su "njihova" i gde je vladalo zlo jacega godinama i gde se silovalo samo zbog toga sto se smelo i moglo i ubijalo jer je ubijanje postalo svakodnevnica i gde se preko noci ostajalo bez svega i bez ikakve krivice postajalo prosjak i beskucnik ili izbeglica...Tamo je smesno pomisliti da ce neprijateljstvo proci.
Te stvari se realno sagledavaju samo iz velike blizine ili iz prilicne razdaljine. Zato u Bosni znaju ko je kome vuk a ko kome brat. Znaju to i stranci...Zato i ne idu iz Bosne. Svesnu su sta bi bilo kad bi samo ledja okrenuli.

Živa istina.
Ne možemo imati nikad istu percepciju.
Pritom, ne mislim da je nečija percepcija bolja i stav pametniji, a drugi lošiji ili naivan, nezreo, nisam baš toliko nadmena da ih tako kvalifikujem.
Ovakve stvari čovak mora prema sebi da prelomi, uzimajući u obzir svoje iskustvo, vaspitanje, okruženje...

 

[bokaruki]

u Hiljadu cudesnih sunaca se govori o talibanima u Avanistanu i vrlo je jasno da su to ekstremisti a ne samo "muslimani"...
ne znam cime se bavis, ali i ja isto tako znam dosta muslimana i iskreno ne znam o cemu pricas niti o cemu se ovde generalno prica - iz prostog razloga sto se valjda prvo postuje zakon drzave u kojoj se zivi (pretpostavljamo da se nece zivetu i Iranu i Avganistanu, nego u Beogradu) pa tek onda verski zakoni (koji su, kod normalnih ljudi, obicaji a ne zakoni)...

mislim da su ljudi i dalje ispranog mozga pa su bosanci i hrvati i dalje neprijatelji...
to je strasno...


ja mislim da vas dvoje treba sve da zaj/ebete (pogotovo ove glupe ksenofobicne komentare) i da budete zajedno i ako hocete da slavite sve, ili nista...
valjda neko treba prvi da pocne da se ponasa normalno, sto to ne biste bili bas vi

ja nisam ksenofobična ni najmanje
a mislim da si ti naivna
poštovanje šerijetskog prava nema veze sa zakonom države u kojoj su-poštuju ga i u Parizu i u Londonu i u Njujorku
ja ne mrzim muslimane
samo ne bih pristala da živim po njihovim pravilima pa se ne bih ni udala za nekog od njih
neću više da pametujem ovde, svako ima svoj život

 

[smfgreat]

Jel tesko toliko biti svoj???

 

[bokaruki]

Jel tesko toliko biti svoj???

mene pitaš?
na Balkanu?
jeste...
mnogo puta sam dobila po nosu zato što ne pripadam: partiji, grupi, veri, muzici, modi, običajima...

 

[smfgreat]

mene pitaš?
na Balkanu?
jeste...
mnogo puta sam dobila po nosu zato što ne pripadam: partiji, grupi, veri, muzici, modi, običajima...

Pa tu ima istine samo, nema druge celi zivot je borba na ovaj ili onaj nacin i nekako kad te borbe nema vise onda tek vidimo da nije interesantan zivot. Samo hrabro i bez odustajanja i budi svoja uvek, ne obaziri se na to sta drugi misle...

 

[gost 235821]

Jel tesko toliko biti svoj???

kako jednostavno a sustinsko pitanje...

 

[hirajgoagain]

pa uvek imas neko njes.ra da rresavas u tim odnosima tolko i ja znam... pitaj ga pre nego sto ga posluzis cvarcima verovatno ih ne jede

 

[hirajgoagain]

mene pitaš?
na Balkanu?
jeste...
mnogo puta sam dobila po nosu zato što ne pripadam: partiji, grupi, veri, muzici, modi, običajima...

ko ne pripada nigde ima jedno ime: USA
ono svako negde pripada... ili .. ima nesto na engleskom "you are unique. just like everyone else."