Ви причате о оном што је било престављено као комунизам. Комунисти нису још нигде постојали, јер још нигде није било ни комунизма. Постојали су борци за комунизам и још увек постоје. Оно у Русији се претворило у Стаљинизам а код нас у Титоизам. Ни једно ни друго није био комунизам.
Карло је лепо прорачунао да се револуција покрене са пролетеријатом, јер су то људи који нису имали ништа него жељу, и нужду, да се дочепају бољег живота на било који начин. То су знали и сви револуционари, зато су свугде покренули баш те пролетерске масе за остваривање својих политичких циљева. Видело се на делу да је то била подвала неуком и немоћном пролетеријату. Ипак је било потребно задржати те снаге за очување власти до које се дошло захваљујући једним делом тих снага. Зато је дошло до пљачке једних да би се платило другим. Ово је наслов теме којим се тражи мишљење о комунистима. То би требало значити да се са тим подразумевају они који су себе називали комунистима. Одговор на то питање није једноставан, нити може бити одређен, јер је код нас било врло мало оних који су мислили да се боре за комунизам. Они који су себе звали комунистима били су већином странци, и имали су друкчије циљеве од оних које су пропагирали пролетеријату. Ко је био комуниста? Онај који је имао партијску књижицу, или онај који се борио у рату да спаси своје. Има и једних и других. Са пљачком су се изједначили у расподели опљачканог, од чега још и данас имају корист, и имаће је све док буду у власти, или на власти. Привилегије, уживање на опљачканим добрима, примање пензија и других заслужних додатака као и могућношћу да некажњено приуште по нешто себи и својима. Да ли се они могу сматрати комунистима? И да ли се друштво што су створили може сматрати комунизмом? На та питања одговорите ако можете. Мислим да је комунизам утопија. Мислим да комуниста код нас није било. Мислим да је потребно добро разрадити сав рад оних који су себе сматрали комунистима, и онда покушати донети одговор на питање постављено темом.