Sta mislite o cetnicima

georgejune:
102660.jpg
Kliknite za proširenje...

images

images


images


Glupo mi je čak i da komentarišem ovako nešto....
 
Не бих знао што постављачу значи реч,цетници...
али ако је мислијо на појам Четника и борбе за слободу......

Четници (од речи чета, четовање) су били припадници добровољачке српске герилске формације која је настала током 19. века и која је организована и помагана од стране власти у Србији у циљу слабљења турске моћи на Балкану и остваривања интереса спољне политике Србије.
Kliknite za proširenje...
 
Četnici i njihovi simpatizeri se do dana današnjeg ubiše osporavajući da su četnici i ustaše sarađivali tokom NOB. Kolaboraciju sa Talijanima i ne opovrgavaju, jer to bi bilo uzaludno, kada i oni znaju da su četnici i opstajali u Crnoj Gori, Hercegovini i jugoistočnoj Bosni samo zahvaljujući talijanskoj pomoći. Sa Nijemcima tako-tako, sa Nedićem i ostalim kvislinzima još nekako, ali sa ustašama, tim najvećim zlotvorima srpskog naroda ? Ma dajte molim vas! Na njihovu žalost, mnoštvo dokumenata dokazuje tu kolaboraciju.
Svakako da su četnici i ustaše bili protivnici u ideološkom smislu i masa četničkog ljudstva regrutovana je iz srpskog življa koje je preživjelo ustaške pokolje. Ali već početkom 1942. pojavio se za četnike novi i uskoro jedini pravi neprijatelj - partizani. Da bi ih uništili četnici su tražili saveznike u svima protiv kojih su se partizani borili. U talijanskom dijelu NDH četnici i nisu bili ništa drugo do pomoćna talijanska vojska ( MVAC ) tako da su do bitke na Neretvi sa svojim gospodarima kontrolisali to područje.
Međutim, u njemačkoj zoni NDH četnici su morali naći drugog saveznika, a najbliže su im bile vlasti NDH, dakle ustaše. Tako su u proljeće 1942. gotovo svi četnički odredi u dijelu Bosne pod njemačkom kontrolom potpisali sporazume o saradnji sa vlastima NDH. Komandanti tih odreda bili su, kao što ćemo vidjeti, neki od najistaknutijih vođa bosanskih četnika, u koje se četnici i danas kunu.
Prvi sporazum sa ustašama sklopio je Uroš Drenović, komandant četničkog odreda "Kočić" ( inače prijeratni seoski učitelj ) u Mrkonjić Gradu 27. aprila 1942. Ustaše će Drenovića do kraja smatrati lojalnim. Iste lokalne vlasti NDH sklopile su sporazum o saradnji i sa Lazarom Tešanovićem, komandantom odreda "Mrkonjić", 23. maja 1942.
Nekoliko dana kasnije, 28. maja 1942., sa ustašama je sklopio sporazum i Ozrenski i Trebavski četnički odred popa Save Božića.
Rade Radić, komandant odreda "Borja" bio je toliko ažuran da je sa vlastima NDH potpisao čak dva sporazuma: jedan 9. juna 1942. u Banjoj Luci i drugi pet dana kasnije u Prnjavoru. Rade Radić, seoski trgovac i špekulant, "proslavio" se ubistvom teško ranjenog narodnog heroja dr Mladena Stojanovića 1. aprila 1942. u svojoj rodnoj Jošavci. Radić će imati i tu "čast" da mu poslije rata bude suđeno zajedno sa njegovim vrhovnim komandantom Dražom Mihailovićem i da zajedno stanu pred streljački stroj.
"Vojvoda" Borivoje Kerović, komandant Majevičkog četničkog odreda, stavio je u Loparama 15. juna 1942. svoj paraf na ugovor sa ustašama, a isto je 16. januara 1943. u Kovanju kod Rogatice učinio i Radivoje Kosorić, zloglasni "koljač sa Romanije" koga je po zlu zapamtilo muslimansko stanovništvo goraždanskog, fočanskog i rogatičkog kraja.
Suština svih ovih sporazuma bila je ista: četnici su izražavali svoju lojalnost ustaškoj državi, obavezali se da će obustaviti sva neprijateljstva protiv snaga NDH i da će se zajedno boriti protiv partizana. Vlasti NDH su se sa svoje strane obavezale da neće progoniti četnike, da će ih za borbu protiv partizana opskrbiti municijom, da će ranjenim četnicima omogućiti liječenje u bolnicama NDH ( imam uvid i u ustaške otpusnice iz bolnica ranjenih četnika gdje se navodi kako im je vraćeno donje rublje ), i da će porodice poginulih četnika primati odgovarajuću pomoć.
Sam vrh NDH bio je obaviješten o ovim pregovorima i podržavao ih je, pa je tako Ravnateljstvo za javni red i sigurnost Ministarstva unutrašnjih poslova NDH izdalo 9. oktobra 1942. direktivu u kojoj kaže da nijedan ustaški organ ne smije stupiti u formalne ni u neformalne pregovore sa četnicima bez odobrenja X odjela tog ravnateljstva. Dakle, X odjel je bio ustaški organ za koordinaciju saradnje sa četnicima.
Pored ovih formalnih sporazuma, bilo je bezbroj primjera neformalne kolaboracije četnika sa ustašama. Ta kolaboracija je svoju kulminaciju doživjela tokom bitke na Neretvi. Tako su, na primjer, prilikom partizanskog napada na Konjic krajem februara 1943., Nijemcima i ustašama u pomoć priskočili četnici iz Sandžaka predvođeni majorom Vojislavom Lukačevićem, koji su nepune dvije sedmice ranije učestvovale u stravičnim pokoljima muslimanskog življa po Sandžaku i jugoistočnoj Bosni ( to su oni zločini o kojima je Pavle Đurišić izvijestio Dražu Mihailovića, kada se hvalio sa 8000 poklane djece, žena i staraca ). Zahvaljujući Lukačevićevoj pomoći partizani nisu zauzeli Konjic.
Na kraju, i sam Draža Mihailović je uoči svog sloma pokušao doći do nekog dogovora sa vrhom NDH. Tako je, dok se sa ostacima svojih snaga pobjeglih iz Srbije nalazio na planini Vučjak u sjevernoj Bosni, u aprilu 1945. poslao u Zagreb svoje emisare: advokata dr Ranka Brašića, generala Svetomira Đukića i majora Žiku Andrića. Dr Brašić je nosio sa sobom Mihailovićeva pisma upućena Paveliću i nadbiskupu Stepincu. Četnička delegacija se dva puta sastala sa Pavelićem u Zagrebu, 17. i 22. aprila i načelno dogovorila neke stvari, ali su brzi slom NDH dvije sedmice kasnije i zlosretni pokret četnika prema Srbiji završen u paklu na Zelengori, učinili bespredmetnim sve ustaško - četničke kombinacije.
 
ОБАВЕЗНА ИНСТРУКЦИЈА ЗА ПРИМЕНУ ЗАКОНА О ИЗМЕНАМА И ДОПУНАМА ЗАКОНА О ПРАВИМА БОРАЦА, ВОЈНИХ ИНВАЛИДА И ЧЛАНОВА ЊИХОВИХ ПОРОДИЦА И УРЕДБЕ О НАЧИНУ ОСТВАРИВАЊА ПРАВА ПРИПАДНИКА ЈУГОСЛОВЕНСКЕ ВОЈСКЕ У ОТАЏБИНИ И РАВНОГОРСКОГ ПОКРЕТА У ОБЛАСТИ БОРАЧКО-ИНВАЛИДСКЕ ЗАШТИТЕ



Полазећи од надлежности Министарства рада, запошљавања и социјалне политике, прописане одредбама чл. 106. до 112. Закона о основним правима бораца, војних инвалида и породица палих бораца («Службени лист СРЈ», бр. 24/98, 29/98 и 25/2000), као и члана48. Закона о државној управи («Службени гласник РС», број 79/05), да врши надзор над извршавањем закона, ово министарство даје објашњење и упутство за примену прописа у овој области.

I

ОПШТЕ НАПОМЕНЕ



Област борачко-инвалидске заштите припадника Југословенске војске у отаџбини и Равногорског покрета уређују:



- Закон о изменама и допунама Закона о правима бораца, војних инвалида и чланова њихових породица («Службени гласник РС», број 137/2004), који је ступио на снагу 01.01.2005. године (у даљем тексту Закон);



- Уредба о начину остваривања права припадника Југословенске војске у отаџбини и Равногорског покрета у области борачко-инвалидске заштите («Службени гласник РС», број 51/05), која је ступила на снагу 26. јуна 2005. године, а примењује се од 01.10.2005. године (у даљем тексту Уредба);



- Одлука о образовању Комисије за одлучивање о праву на изузетно месечно новчано примање («Службени гласник РС», бр. 81/05).



* * *



Законом је извршена измена и допуна Закона о правима бораца, војних инвалида и чланова њихових породица («Службени гласник СРС», број 54/89). Њиме је утврђен статус борца НОР-а – припадника Југословенске војске у отаџбини и Равногорског покрета, појам војног инвалида и корисника породичне инвалиднине и установљена је «Равногорска споменица 1941».



Имајући у виду одредбе члана 1. ст. 3. и члана 2. став 2. Закона, а користећи изворна овлашћења из члана 90. ст. 2. Устава Републике Србије, Влада Републике Србије је донела горе наведену Уредбу. Наиме, полазећи од политички изражене воље предлагача Закона (прихваћене од стране Народне скупштине Републике Србије) да се припадници Југословенске војске у отаџбини и Равногорског покрета у потпуности изједначе у правима из области борачко-инвалидске заштите са учесницима НОР-а – припадницима паризанског покрета, овом Уредбом је, у односу на Закон, извршено уређење права војних инвалида и корисника породичне инвалиднине – припадника Југословенске војске у отаџбини и Равногорског покрета. Уредбом су овој категорији корисника утврђена сва права прописана Законом о основним правима бораца, војних инвалида и породица палих бораца. У погледу права која могу остварити носиоци «Равногорске споменице 1941» Уредбом се, с обзиром на изричиту одредбу члана 2. став 2. Закона, овим лицима утврђују само права прописана законом чијa измена и допуна је извршена. Сем тога, Уредбом је утврђен и поступак, начин и обим права, органи надлежни за решавање и прецизирани докази и рокови за остваривање права.



* * *



Сходно изнетом, Закон и Уредбу треба примењивати јединственим тумачењем. При томе и захтеве за признање права из ове области поднете од ступања на снагу Закона (тј. од 01.01.2005. године) до почетка примене Уредбе (01.10.2005. године) треба решавати јединственом применом и Закона и Уредбе, са признањем права од првог дана наредног месеца по подношењу захтева.



Држављанство



Признање својства носиоца «Равногорске споменице 1941» и својства корисника породичне инвалиднине (и права изведених из ових својстава), није условљено држављанством Србије и Црне Горе.

Међутим, признање својства борца НОР-а и својства ратног војног инвалида (и права изведених из ових својства), условљено је поседовањем држављанства Републике Србије, односно Србије и Црне Горе. Ово аналогно одредбама чл. 2, 3. и 4. Закона о основним правима бораца, војних инвалида и породица палих бораца (на који упућује Уредба) којима је, за признање овог својства, прописано постојање Југословенског држављанства – а које (по преношењу ове материје на републички ниво након формирања Државне заједнице Србија и Црна Гора) подразумева држављанство Републике Србије, односно Србије и Црне Горе. Сем тога, ове одредбе, имајући у виду њихову дикцију, као и временско важење закона подразумевају постојање овог држављанства, као услова за стицање наведених својстава, и у време погибије, односно у време настанка оштећења организма услед ране, повреде, озледе или болести. С обзиром на непостојање држављанства Републике Србије, односно Србије и Црне Горе у периоду 1941-1945. године (тј. постојање само Југословенског држављанства), чињеницу неопходног држављанства треба претпостављати местом задњег пребивалишта лица на територији Републике Србије даном када је то лице приступило Југословенској војсци у отаџбини, односно Равногорском покрету. Одредбa члана 5. овог закона се, у овим случајевима, не може применити јер се односи само на случајеве из члана 2. ст.1. т. 1. и 5. и става 2. тог закона (случајеви из оружананих акција после 17. августа 1990. године и случајеви из рата у Савезној Републици Југославији и Државној заједници Србија и Црна Гора), тј. ова одредба се не односи на Народноослободилачку борбу у Другом светском рату.



II

ПРИМЕНА ПОЈЕДИНИХ ОДРЕДБИ

Члан 2. Уредбе



Закон не врши измену прописа из области пензијског и инвалидског осигурања. Из ових разлога, својство борца НОР-а, сходно члану 1. Закона, се не утврђује на основу решења надлежног фонда ПИО о признању времена проведеног у НОР-у у посебан пензијски стаж у двоструком трајању (члан 2. ст. 1. Закона о правима бораца, војних инвалида и чланова њихових породица – «Службени гласник СРС», број 54/89), већ то својство утврђују општински органи надлежни за послове борачко-инвалидске заштите у поступку признања права из ове области.

Својство борца НОР-а, сходно члану 1. Закона, горе наведени орган утврђује посебним решењем. Ово решење подлеже ревизији од стране другостепеног органа.

Наведено својство, у циљу признања права из ове области, може се утврдити само уколико је постојао континуитет учешћа у НОР-у у својству припадника Југословенске Војске у отаџбини, односно Равногорског покрета или припадника Партизанских одреда, односно Југословенске армије у периоду од пре 01.01.1944. године (мушкарац) или од пре 01.01.1945. године (жена) до 15.05.1945. године.



Чл. 3. и 4. Уредбе



За признање својства војног инвалида и корисника породичне инвалиднине није потребно утврђивати својство борца НОР-а у смислу горе наведеног тумачења члана 2. Уредбе. Довољно је утврдити да је оштећење организма по основу кога се признаје својство војног инвалида, односно да је до погибије члана породице по основу кога се признаје право на породичну инвалиднину, настало када је то лице имало својство припадника Југословенске војске у отаџбини, односно равногорског покрета у периоду од 17. априла 1941. године до 15. маја 1945. године (под додатним условом да је до тога дошло под релевантним околностима). При томе треба водити рачуна о изузетку из члана 4. тачка 3. Уредбе, у којим случајевима се ове околности утврђују на основу документације правосудних органа о вођењу судских поступака.



Члан 5. Уредбе

Круг чланова породица који имају право на породичну инвалиднину је исти као и у члану 4. Закона о правима бораца, војних инвалида и чланова њихових породица. Међутим, с обзиром на проширење права која чланови породице могу остварити и по Закону о основним правима бораца, војних инвалида и породица палих бораца, за поједине чланове породице, додат је и услов издржавања (који је прописан Законом о основним правима).
 
Poslednja izmena:

Чл. 6, 7. и 8. Уредбе



У члану 6. Уредбе, таксативно су наведена права која се могу признати по Уредби, односно Закону, а у члану 7. Уредбе дате су упућујуће одредбе на прописе уз чију примену се утврђују, начин, поступак и обим њиховог признања.



Права из члана 7. ст. 2. Уредбе треба признавати посебним решењем, а након што решење о признању основног права (права на личну или породичну инвалиднину) постане коначно у управном поступку.



У члану 8. Уредбе прецизирано је која права поједини корисници могу остварити, уколико испуњавају друге посебне услове прописане законима на које Уредба упућује. При томе, ради доследног изједначења у обиму заштите ових корисника и корисника по основу учешћа у НОР-у у својству припадника Партизанских одреда, односно Југословенске армије, односно неопходности оваквог приступа изради текста Уредбе из законодавно-правних разлога, наведена су сва права из прописа на које Уредба упућује иако нека од тих права, по природи ствари, ови корисници не могу остварити (нпр. борачки додатак, накнада за време незапослености, додатак на децу, професионална рехабилитација и новчане накнаде за време професионалне рехабилитације).



* * *



Чланом 8. ст. 6. Уредбе прописано је да један корисник не може остваривати више истоветних права, као што су: додатак за негу и додатак за негу и помоћ, или месечно новчано примање, породични додатак и изузетно месечно новчано примање. У овим случајевима кориснику припада само једно право и то право које је за њега повољније.



* * *



У складу са чланом 68. Закона о основним правима бораца, војних инвалида и породица палих бораца, војни инвалиди и корисници породичне инвалиднине сапребивалиштем у иностранству могу, по основу ових права, користити само месечна новчана примања. При томе, посебно указујемо на следеће:



Налаз и мишљење надлежних лекарских комисија (неопходан за признање појединих права: утврђивање групе инвалидитета, степена додатка за негу и помоћ, односно додатка за негу, степена ортопедског додатка, неспособности за привређивање, права на путничко моторно возило), прибавља се у редовном поступку. За кориснике који живе у иностранству, уколико је у питању прво признање права, неопходан је непосредни преглед од стране лекарских комисија (првостепене и другостепене). Код каснијих одлучивања о признатом праву (по истеку привремености или по насталим променама) лекарска комисија се може изјаснити и по размотрењу медицинске документације у предмету. При томе може се користити и медицинска документација званичне здравствене установе земље у којој корисник има место пребивалишта – уколико лекарска комисија исту буде уважила.



Права која се утврђују у зависности од породичних и имовинских прилика домаћинства корисника, а исплаћују се у месечним износима, не могу се признавати корисницима који имају место пребивалишта ван територије Републике Србије. Ово због немогућности вођења одговарајућег управног поступка и немогућности утврђивања породичних и имовинских прилика домаћинства тих лица. Ова права су: месечно новчано примање, породични додатак и изузетно месечно новчано примање.



Здравствена заштита и друга права у вези са остваривањем здравствене заштите може се признати само корисницима који ово право остварују на територији Републике Србије. Ово сходно горе наведеном члану 68. као и одредбама чл. 45. и 46. Закона о основним правима, војних инвалида и породица палих бораца - који у погледу остваривања права на здравствену заштиту упућује на прописе у области здравства за кориснике са местом пребивалишта у Републици.



Право на бањско и климатско лечење ће се остваривати по обезбеђењу потребних предуслова, тј. у складу са обезбеђењем одговарајућих буџетских средстава.



Право на ортопедска и друга помагала могу користити само корисници са местом пребивалишта на територији Републике Србије, на начин и по поступку прописаном за кориснике тог права по Закону о основним правима бораца, војних инвалида и породица палих бораца.



Право на накнаду трошкова смештаја у установу социјалне заштите може се признавати само за смештај корисника у установу социјалне заштите на територији Републике Србије.



Право на путничко моторно возило могу користити само корисници са местом пребивалишта на територији Републике Србије. Војним инвалидима се не може признавати право на новчану накнаду за моторно возило које сами купе, јер та могућност није прописана Законом о основним правима бораца, војних инвалида и породица палих бораца.



Имајући у виду принцип просторне примене Закона, с обзиром да није другачије прописано, лица која имају право на бесплатну и повлашћену вожњу, накнаду за исхрану и смештај за време путовања и боравка у другом месту и накнаду трошкова путовања, та права могу користити само за путовања на територији Републике Србије. Накнада трошкова превоза умрлог односи се само на трошкове превоза на територији Републике Србије.



III

ОРГАНИ НАДЛЕЖНИ ЗА ОДЛУЧИВАЊЕ





Сходно одредби члана 7. Уредбе (која, у вези поступка и надлежности, упућује на Закон о основним правима бораца, војних инвалида и породица палих бораца и Закон о правима бораца, војних инвалида и чланова њихових породица) о правима из Закона и Уредбе, у првом степену решава Општински орган управе, односно градска управа, надлежна за послове борачко-инвалидске заштите, а у другом степену Министарство надлежно за послове борачко-инвалидске заштите, осим за општине са територије АП Војводина (за које је другостепени орган надлежан покрајински орган управе) и за општине са територије Града Београда (за које је другостепени орган надлежан градски орган управе).



За лица са местом пребивалишта ван територије Републике Србије, надлежни првостепени органи ће бити општина Стари Град у Београду, општина Нови Сад и општина Вршац, чије надлежности су прописане Упутством о одређивању органа месно надлежних за решавање о правима странаца који имају пребивалиште у иностранству («Службени лист СРЈ», бр. 37/98).



О праву на изузетно месечно новчано примање и додељивању «Равногорске споменице 1941» одлучује Комисија Владе за одлучивање о праву на изузетно месечно новчано примање (члан 16. став 1. Закона и чл. 14. и 15. Уредбе). Одлука ове комисије је коначна и против ње се може, непосредно, водити управни спор.



Посебно указујемо да је Комисија Извршног већа Скупштине Социјалистичке Републике Србије (прописана чланом 43. ст. 3. и 4. Закона о правима бораца, војних инвалида и чланова њихових породица), из објективних разлога, престала са радом. Послове ове комисије преузеће горе наведена Комисија Владе за одлучивање о праву на изузетно месечно новчано примање. Истичемо да Комисија Владе има ширу надлежност, тј. надлежна је и за одлучивање о правима прописаних Законом и Уредбом, као и о изузетном месечном новчаном примању прописаном Законом о правима бораца, војних инвалида и чланова њихових породица. Ова комисија (као и одговарајуће општинске комисије) биће надлежна и за давање мишљења о признавању својства борца НОР-а и начину и околностима под којима је подносилац захтева за признавање војног инвалида задобио рану, повреду, озледу или болест, односно под којим околностима је лице по основу кога чланови породице траже признање својства корисника породичне инвалиднине, умрло или нестало у својству борца НОР-а.



Наведена комисија Владе одлучује на основу мишљења општинске комисије, коју образује скупштина општине (члан 43. став 5. Закона о правима бораца, војних инвалида и чланова њихових породица).



Ради несметане примене наведених прописа, препоручује се да и републичка и општинске комисије, дају мишљења о признању својства борца НОР-а, својства војног инвалида и својства корисника, породичне инвалиднине након што орган надлежан за одлучивање о правима у области борачко-инвалидске заштите, по пријему захтева за признање права, у име комисије, спроведе управни поступак.



Указујемо и на околност да постојеће општинске комисије, углавном, не функционишу или су престале да постоје. Стога је неопходно да општинска служба за борачко-инвалидску заштиту иницира да надлежни органи општине затраже да општинске скупштине, по хитном поступку разреше садашње комисије које и даље (формално) постоје, донесу одлуку о образовању и надлежности нове комисије и исту именују – како би се омогућила примена Закона о правима бораца, војних инвалида и породица палих бораца, као и наводонетог Закона и Уредбе. У том циљу, у прилогу, достављамо вам предлог Одлуке о образовању комисије за давање мишљења о остваривању права из области борачко-инвалидске заштите и Предлог решења о именовању чланова Комисије за одлучивање о остваривању права из области борачко-инвалидске заштите.

Наведене комисије (и републичка и општинска) доносе своје пословнике о раду.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Blues Brothers
Šta piše u nikad oštrijoj rezoluciji EP o Srbiji
2 3
Odgovora
57
Pregleda
768
iig
I
M
  • Anketa Anketa
ANKETA šta mislite ovaj što je priznao krivicu i dobio 3 god, jeli to Trojanski konj Vučićev plaćen za to ? Ili nije ?
Odgovora
9
Pregleda
334
savasavanovic
savasavanovic
Обилић
  • Anketa Anketa
Šta je prava opozicija?
Odgovora
6
Pregleda
287
момоа
момоа

Back
Top