STA ME JE SNASLO???

[gost 260148]

Ne uspevam da krenem napred, nista dobro da ucinim u svom zivotu a imam 26 godina.
Lepa sam, normalna, okey devojka ali kada razgovaram sa ljudima muku mucim dok pricam sa njima i dok me gledaju u oci. Radim sve sa naporom, nisam zainteresovana za pricu ni sa kim, nisam nesto depresivna ali kada pricam sa ljudima krijem pogled da ne vide koliko sam osetljiva i tuzna.
Tuzna sto ne uspevam da zadrzim poslove koje dobijem, bas mi nista ne ide za rukom..napustila sam fakultet na kom sam bila u budzetu jer sam smatrala da nisam dovoljno dobra za diplomu, da je ne zasluzujem..ne uspevam da se priblizim obicnoj knjizi da je procitam jer smatram da nisam dovoljno dobra za nju. Ako krenem da je citam znam da mi treba za jednu stranicu 15 minuta. Nemam zivaca da uzivam u dobroj knjizi, da se opustim.

Spavam do 12 sati svaki dan, nemam nikakav cilj u zivotu, ako ga nadjem taj cilj ne traje duze od 5 dana. I opet jovo nanovo..mnogo se mucim i treba mi dosta vremena da odradim obicne stvari..ljudima na ulici se javljam jaako usiljeno.
To je sve pocelo od 22 godine, to tada sam bila jako samouverena pa se pitam sta me je snaslo..pomislila sam da me nije neko urekao jer sam do tada imala volje za sve, sada mi je tesko i da jedem. Mozda me mrzi da zivim jer ne vidim CILJ zbog kog bih zivela.

35 dana sam izrazito samouverena i osecam se najjacom devojkom, ponekad imaju stahopostovanje prema meni, a naredni dan osecam bespomocnost i to traje 10 dana pa opet sve isto...
STRAH koji nije toliko jak ali ipak postoji je svuda prisutan, bilo da sam u prodavnici kad kupujem negde, bilo da sam ispred saltera u posti...
plasim se komunkacije sa ljiudima..

Bila bih vam zahvalna na vasem misljenju i pomoci..

 

[***Saint***]

ti i jesi depresivna devojko. ja bih na tvom mestu pokušala da razgovaram sa nekim psihoterapeutom ili nekom osobom za koju znaš da će
imati vremena da te sasluša pa makar i da nema nikakav savet, jer koliko vidim ti si postala mnogo nesigurna u sebe, povukla se.
imaš li realnih razloga za to?
i to 'nisam dovoljno dobra' za bilo šta je čista nesigurnost, pa kako misliš da živiš ako tako razmišljaš?
jednog dana će ti doći misao da nisi dovoljno dobra da jedeš hranu koju kupuju tvoji (ako sa njima živiš)
i šta ćeš onda da uradiš? da prestaneš da jedeš? ili ako već nisi dovoljno dobra za vazduh-šta,prestaćeš da dišeš?
znaš li koliko ljudi nije dovoljno dobro za svašta nešto pa opet pokušaju?
jednostavno. to je život. a ti imaš neki veliki problem koji se ovako ispoljava, a koji potiskuješ verovatno.
srećno u traženju rešenja, tebi treba dobar razgovor sa nekim o tome šta ti se dešava. makar sa mamom pokušaj.

 

[smaki*]

Niko te nije urekao.
Šta je izazvalo to ponašanje? Nešto sigurno jeste.
Čini mi se da ovo nije problem s a kojim možeš sama da se izboriš jer traje 4 godine! Zato, pravac kod nekog stručnjaka.

 

[Dr.Art]

Depresija nazalost .

 

[marixa]

Ne bih da ti postavljam dijagnozu pošto nisam stručnjak. Odlično da si primetila da se nešto dešava, i da si potražila pomoć, evo makar ovde na forumu. To je već prvi korak. Bitno je da ti osećaš potrebu da nešto preduzmeš. Obrati se najpre roditeljima, sestri, bratu ako za to postoje uslovi, a onda se obrati i svom izabranom lekaru. Najvažnije je da ne gubiš na vremenu, nema potrebe odlagati rešavanje problema. Ne brini, biće to sve u redu , za početak uhvati se za neke sitnice koje ti znače , svaki problem može da se reši .

 

[Dača R]

Ne bih da ti postavljam dijagnozu pošto nisam stručnjak. Odlično da si primetila da se nešto dešava, i da si potražila pomoć, evo makar ovde na forumu. To je već prvi korak. Bitno je da ti osećaš potrebu da nešto preduzmeš. Obrati se najpre roditeljima, sestri, bratu ako za to postoje uslovi, a onda se obrati i svom izabranom lekaru. Najvažnije je da ne gubiš na vremenu, nema potrebe odlagati rešavanje problema. Ne brini, biće to sve u redu , za početak uhvati se za neke sitnice koje ti znače , svaki problem može da se reši .

Bravo za ceo post, naročito za boldovani deo. Pojedini prethodnici bi mogli da nauče nešto od tebe...

 

[bezibre!]

ma kakva depresija
verovatno si doivela neki udarac ili povredu
možda nešto sasvim marginalno
što je izazvalo preokret
jer nije baš tek tako da neko ko je samouvreren, stundent, normalan i realiovan
odjednom splasne
šta znači to - nisi dovoljno dobra?
to ti je enko usadio komplex i kad otkriješ ko i kada - onda ćeš se irešiti toga.
dakle - vrati se na početak

 

[gost 260148]

Hvala vam, divne savete imate, problem je sto se osecam da sam sama na svetu, pomalo izgubljeno zivim i sve sama radim, iako zivim sa roditeljima, sa njima sam na velikoj distanci..uskoro cu da se odvojim u drugi deo kuce, valjda cu naci neki posao..zivim jako izolovano.
samo mogu da se obratim strucnjaku..da, ostalima ne, nece razumeti jer ne volim komunikaciju sa ljudima.

 

[bRu zLi]

NIna , moze biti:
Socijalna fobija,
Anksioznost,
Mozda se razvija polako i paranoja ali za ovo ne verujem...

Depresija - ne verujem da se o njoj radi, kazem po meni pre se radi o nekoj socijalnoj fobiji i anksioznosti...

Sto se tice da ne smes da odrzis kontakt ocima - to je karakteristika autisticnih ljudi ali tebi je vise ovo zbog fobije ne verujem da si autisticna....
Opisimi kako se tacno osecas dok si u posti, u redu gde je guzva, u busu, da li imas utisak da svi bulje u tebe, da li ti se javljau misli vidi ova kakva je nista ne zna, ne zasluzuje ovo? Da li ti se ubrza srcani puls, da li se znojis u takvim situacijama? Da li se zarumenis u licu? Da li ti se nekada zavrti u glavi i mislis kao da ces se onesvestiti zbog tih svih ljudi? Kakav ti je san, da li sanjas i sta? Kada se pogledas u ogledalo sta vidis 0 opisi detaljno... Kako se hranis i kakav ti je apetit? Da li se bavis bilo kakvim fizickim naporom? Da li te je strah nocu da spavas? Da li te je strah da ces pasti napolju i da nece biti nikoga da ti pomogne? Kada si zadnji put imala neku vezu? Da li imas prijatelje i koliko? Sta mislis kakvo misljenje oni imaju o tebi? Da li lako ili tesko sklapas prijateljstva? Reci mi nesto o svojoj porodici - sa kim zivis, ko su oni sta su po zanimanju, kakvi su kakav vid vaspitanja imaju, kako se odnose prema tebi, da li imas brata sestru itd....Da li mislis da te neko proganja, da li mislis da te neko gleda iza coska, prati, "snima" ? Da li mislis da li imas neprijatelje, koliko njih i zasto? Da li mislis da neko hoce za inat da ti se osveti mozda?


BEZ OVIH NEKIH NAJOSNOVNIJIH PITANJA SKORO JE NEMOGUCE BEKNUTI STA JE SA TOBOM....

STO REKO DACA STVARNO NE RAZUMEM OVE MAJSTORE PSHIHOLOGE OVDE STO KAO IZ TOPA POGADJAJU "STA TI JE".......

NEGO MENE BOLI NESTO SEDMICA ZUB, JEL MOZE I MENI NEKO IZ TOPA DA MI KAZE JEL TO KARIJES ILI NESTO DRUGO ILI MOZDA IMAM NEKI TEZAK OBLIK PSIHOZE PA SVE TO SAM UMISLJAM DA ME BOLI A ZUB JE USTVARI OK??

Ko zna mozda ste znalci i iz stomatologije.....
E da, i kazite mi kako da popravim bojler, ali onako brzo iz topa - recite odmah koji deo da zamenim i sta mi je crklo??????


p.s. NINA NEMOJ DA SAM TE CUO DA VISE PRICAS NESTO TIPA "OZDA ME JE NEKO UROCIO, MOZDA MI JE NEKO NAPRAVIO CRNU MAGIJU DA MI BUDE LOSE"......Ovo ti je prvi korak da dobijes paranoju i sizofreniju i koz na sta jos......Veruj u nauku a ne u glupe bapske price imas 26 god a ne 126....KAko mozes to da pomislis a mlada si i bila si na fakultetu? TE STVARI NE POSTOJE! Postoji samo psihicki zivot coveka koji je slozen, postoji psihologija, psihijatrija, i postoje iracionalne misli, iluzije, halucinacije itd.....NIKAKVI UROCI NIAKVE CRNE MAGIJE I SLICNE GLUPOSTI NE POSTOJE.....

AMAN ZAMAN LJUDI DOKLE VISE SA TIM 2011. JE GOD.......A I DALJE TRCITE KOD BABA DA LECE VAS PSIHICKI ZIVOT UMESTO DA IDETE KOD PSIHOLOGA I LI TERAPEUTA, PA I KOD KVALITETNIJEG PSIHIJATRA KOJI CE IMATI STRPLJENA ZA PSIHO LECENJE A NE SAMO DA VAM KRKNE TABLETE AKO BAS I NISTE ZA NJIH....

 

[bRu zLi]

Stiva koja ce mozda biti od pomoci NINI da locira svoje simptome u njima i sama otkrije "sta ima" tako da bude vec pripremljena kada ODE KOD PSIHOLOGA :


Od socijalnih strahova do socijalne fobije

Socijalna fobija je oboljenje koje se karakteriše strahom od negativne procene drugih ljudi, kao i od posledica takve procene. Praćena je veoma burnim telesnim simptomima, dominantno ubrzanim srčanim radom, lupanjem srca (palpitacije), crvenjenjem, preznojavanjem i drhtanjem. S obzirom da se javlja kada osoba uđe u određenu socijalnu situaciju, razvija se, kao odgovor na potencijalnu neprijatnost, ponašanje izbegavanja takvih događaja, ili, ako je već u njoj - reakcija bežanja.

Karakterističan znak je i teškoća u održavanju kontakta očima, tako da kada govore uglavnom gledaju u pod ili u stranu.Postoje dva oblika socijalne fobije – generalizovani (gde se socijalni strahovi javljaju u većem broju socijalnih situacija) i negenaralizovani (gde se strahovi javljaju samo u tačno određenoj situaciji, recimo dok osoba jede, piše, drži govor i sl.).

Socijalni strahovi kao evolutivno nasleđe

Anksioznost je emocija koja se javlja kao odgovor na opasnost koja preti jedinki. Anksiozna reakcija mobiliše organizam za rešavanje opasne situacije, najčešće u vidu borbe ili bekstva. Anksioznost nas, dakle, čuva od opasnih situacija u kojima smo ugroženi na bilo koji način. Zbog toga se može reći da je određena doza anksioznosti adaptibilni mehanizam i neophodna za rešavanje brojnih pretećih situacija, uključujući i socijalne. Da li nam opasnost preti i u socijalnim interakcijama?
Odgovor na to pitanje možemo naći ako se osvrnemo na bazične potrebe svakog čoveka. Jedna od osnovnih potreba svakog čoveka je da bude prihvaćen i poštovan. Čoveku je veoma važno da bude u grupi, s obzirom da na taj način mnogo lakše može da dođe do osnovnih potreba koje su mu neophodne da očuva sopstveni život i produži vrstu, tj. da nabavi hranu, da ima zaštitu i da lako nađe partnera. Ovo se ubraja u evolutivno nasleđe, s obzirom da se može uočiti kod skoro svih sisara. Potreba da se bude u grupi je česta pojava kod mnogih životinjskih vrsta, posebno kod nama genetski najbližih – majmuna. Proučavajući ponašanje majmuna u grupi, naučnici su došli do interesantnih podataka koji se mogu u značajnoj meri primeniti u razumevanju interakcije među ljudima.

U grupi majmuna, relacije među članovima su organizovane na principu hijararhije, gde imamo dominantne jedinke koje se nalaze na visokom hijararhijskom nivou i subordinirane koji se nalaze na nižim nivoima. Jedinke sa nižih nivoa hijararhijske lestvice se uglavnom tokom kontakta sa dominantnim članom grupe povlače i imaju submisivno ponašanje. Utvreno je da oni prepoznaju opasnost koja im preti (da budu napadnuti, povreeni, izbačeni iz grupe) na osnovu izraza lica i telesnog stava dominantne jedinke. Posebno značajan signal je ukočen i direktan kontakt očima, kojeg manje dominantna ili subordinirana životinja ne može da izdrži, i prihvata ga kao znak za opsnost koja vreba od strane druge jedinke. Prema tome, tokom evolucije, prepoznavanje dominacije i agresivnosti je postao bitan faktor u preživljavanju jedinke. Submisivan odgovor i povlačenje je neka vrsta odbrane od mogućih posledica koje bi nastale ako se ne „umiri” agresivnost druge jedinke.

Moždani centar koji je odgovoran za prepoznavanje tuđih emocija i posledične opasnosti u kontaktu sa drugim jedinkama je struktura koja se naziva amigdala.

Utvrđeno je da životinje kojima je tokom eksperimenta odstranjena ova struktura, po povratku u grupu imaju znatno manje socijalnih strahova, slobodnije stupaju u interakcije sa svim pa i dominantnim jedinkama, kao i sa nepoznatim životinjama, što je za posledicu imalo značajno veći broj povreda do gubitka života zbog previše opuštenog stava i neuočavanja opasnosti. U cilju poređenja, jedinke koje imaju neoštećene amigdale, pri ulasku u grupu ne uspostavljaju odmah relacije sa drugim životinjama, već jedno vreme borave sa strane, promatrajući i procenjujući posebno nepoznate članove. Nakon toga se upuštaju u grupne relacije, od osnovnih - poput timarenja, pa sve do nalaženja partnera.

Iako kod čoveka ne vladaju u potpunosti isti odnosi među jedinkama, pretpostavlja se da su pojedini mehanizmi, koji su bili od vitalne važnosti za opstanak u grupi tokom evolucije, zaostali i da još uvek imaju uticaj na ponašanje u socijalnim situacijama. Problem nastaje kada alarmni sistem za socijalnu „opasnost” postane preosetljiv i reaguje na brojne draži koje ne nose sa sobom opasnost. Ovo se dešava kod socijalnih fobičara, kod kojih je utvrđeno da imaju prekomerno aktivne amigdale.

Naime, rađen je eksperiment u kojem su osobama pokazane slike sa različitim izrazima lica koji označavaju određenu emociju (neutralni izraz, sreća, tuga, bes, strah, gađenje). Socijalni fobičari su znatno lakše i brže prepoznavali izraze lica sa negativnim emocijama, i imali otežano prepoznavanje neutralnih emocija u odnosu na grupu zdravih ispitanika. U drugom eksperimentu je ustanovljeno da se amigdala aktivira prilikom posmatranja slike sa besnim i agresivnim izrazom lica. Kod socijalnih fobičara, međutim, ispitanici su reagovali i na neutralan izraz lica. Ovi podaci govore o neadekvatnom funkcionisanju njihovog sistema za opasnost.

Biološka osnova

Biološka istraživanja socijalne fobije se, kao i kod drugih oboljenja, usresređuju na različite aspekte – na genetsku osnovu, na nivo funkcionisanja neurotransmiterskih sistema, kao i na eventualne anatomske i strukturalne izmene u mozgu.
S obzirom da se socijalna anksioznost može videti u više genarcija jedne porodice, vršena su ispitivanja u cilju utvrđivanja genetske uslovljenosti ovog poremećaja. Rezultati tih studija ukazuju da je određeni predeo na 16. hromozomu povezan sa povećanim rizikom od razvoja socijalne fobije, kao i da je gen (SLC6A2) koji je povezan sa proteinom odgovornim za ponovno preuzimanje i transport supstance u mozgu koju nazivamo norepinefrin, potencijali krivac za razvoj ovog oboljenja.

Familijarne studije potvrđuju da postoji određena genetska uslovljenost nastanka socijalne fobije. Najpre, kod obolelih od socijalne fobije oko 16% rođaka takođe boluje od socijalne fobije, što predstavlja značajno veći procenat u odnosu na zdrave ispitanike koji imaju u oko 5% slučajeva socijalnog fobičara u porodici.

Studije na blizancima nam takođe daju veoma važne podatke o genetskoj uslovljenosti. Kod monozigotnih blizanaca (koji imaju potpuno isti genetski materijal) imamo pojavu da ako jedan blizanac oboli, onda u 24,4 % slučajeva imamo pojavu socijalne fobije i kod drugog blizanca. Što je veći procenat ispoljavanja bolesti kod oba monozigotna blizanca, smatra se da je veći uticaj genetičkog materijala na razvoj bolesti. Kod dizigotnih blizanaca, gde nemamo identične genetske materijale, bolest se kod drugog javlja samo u 15,3%.

Ovakvi podaci ukazuju na činjenicu da genetika ima određenu ulogu, ali ipak nije presudna u razvoju ovog oboljenja, s obzirom da se kod oko 75 % monozigotnih blizanaca ne razvija bolest i kod drugog, što znači da pojava bolesti nije dominantno uslovljena gentskim već okolinskim faktorom. Podaci iz oblasti familijarnih studija važe za generalizovani oblik socijalne fobije, dok je kod negeneralizovanog oblika uticaj genetike znatno manji i zanemarljiv.

Kada se već bolest razvije, kod socijalnih fobičara možemo utvrditi abnormalnosti u funkcionisanju pojedinih neurotransmiterskih sistema. Radi se o različitim supstancama i njihovim receptorima koji prenose informacije sa jednog na drugi neuron. Utvrđeno je da kod socijalnih fobičara postoji smanjenje serotonergičke transmisije, pojačana noradrenergička transmisija i snižena dopaminergička transmisija. I ovo je verovatno evolutivno nasleđe s obzirom da su smanjeni nivoi serotonina nađeni i kod majmuna koji imaju subordinirajuću poziciju, dok dominantne jedinke imaju povišene nivoe serotonina. Međutim, ako se situacija promeni i recimo, dominantna jedinka padne na hijararhijskoj lestvici, doći će i do smanjenja nivoa serotonina.

Da se radi i o poremećaju na nivou dopaminergičkog sistema, ukazuju nam podaci da se socijalna fobija često javlja kod primene nekih lekova koje smanjuju nivo dopamina, kao i da je socijalna fobija često udružena sa Parkinsonovom bolešću koja se karakteriše niskom aktivnošću dopaminergičkog neurotransmiterskog sistema.

...nastavak sledi...

 

[bRu zLi]

nastavak.....:


Faktori spoljne sredine

Na razvoj svake osobe, počev od rođenja pa sve do zrelog doba ali i nadalje, ne utiče samo genetika i biološka osnova. Mi se rađamo sa, može se reći, prekobrojnim ćelijama mozga koje se u toku sazrevanja povezuju, a značajan broj ćelija koje ne dobiju određenu funkciju izumire (tz. proces „podrezivanja”). Na taj način se izgradi potpuno jedinstvena osoba, sa jedinstvenim centralnim nervnim sistemom. Sve ovo nije uslovljeno samo genetikom već je i pod uticajem okolinskih faktora. Naš mozak ima osobinu „plastičnosti”, odnosno da se stalno menja pod uticajem spoljašnjih faktora i prilagođava zahtevima okoline, te nas na najbolji način osoposobljava za opstanak. S obzirom da su najburniji procesi formiranja mozga i prilagođavanja tokom najranijeg detinjstva, od velikog značaja za razvoj normalne ličnosti, ali i za razvoj bolesti, je ono šta nam se dešava u tom periodu. Osnovno okruženje deteta u detinjstvu je porodica, zbog čega su brojna istraživanja bila usmerena na proučavanje porodice kao potencijalnog faktora u razvoju bolesti.
Utvrđeno je da su kao deca, socijalni fobičari uglavnom bili „bihejvioralno inhibovana” deca, odnosno da su bili povučeni, sramežljivi, da nisu voleli novine i promene i da su uglavnom znatno vezani za roditelje, posebno majku. Kod sociofobičara veoma često nalazimo da je bar jednan roditelj oboleo ili od socijalne fobije (najčešće majka), depresije ili alkoholizma (najčešće otac). Tipično je da je majka bila prezaštićujuća, a otac strog i zahtevan. Veoma često je jedan od roditelja sklon perfekcionizmu, što se i od deteta zahteva.

Ako inhibovano i strašljivo dete ima pored sebe prezaštićujuću majku, koja ga uzima u zaštitu u svakoj stresogenoj i potencijalo opasnoj situaciji, dete ne može da nauči kako će se kasnije izboriti sa sličnim neprilikama, te pojačava svoje strahove i osećanje sopstvene slabosti i insuficijentnosti u odnosu na druge koji to uspevaju. Eksperimentalno je dokazano da je prezaštićenost strašljivog deteta kontra produktivno i da deca postaju nesigurnija i manje spremna za život kao i da ostaju strašljiva. Sa druge strane, ako se takvom detetu pomogne da se suoči i izbori sa neprijatnim situacijama, može se razviti u odraslu osobu bez emocionalnih problema. Majke koje su podsticale svoju decu da se druže i ulaze u relacije iako je detetu bilo neprijatno, su uglavnom uspevale da se izbore sa sramežljivošću i socijalnom anksioznošću svoga deteta.

Međutim, ako je i majka strašljiva, pogotovu ako je i sama socijalni fobičar, ona ne podstiče već sputava dete da razvije socijalne veštine i dete najčešće biva izolovano. Od majke putem učenja obrazaca ponašanja kojeg zovemo modelovanje, uči da se povlači iz socijalnih relacija, da su socijalne relacije „opasne” jer nas procenjuju te stalno moramo da imamo pod kontrolom naše ponašanje, kao i da se problem može „rešiti” ne ulaženjem u socijane relacije. Otac je obično strog i prilično zahtevan i kritičan, tako da njegovo ponašanje podkrepljuje već ono što je naučeno od majke.

Iz ovih razloga dete obično ne razvija adekvatne socijalne veštine i znatno češće mu se dešava da bude van socijalnih relacija sa vršnjacima. Kao po pravilu im se dešava da imaju traumatsku situaciju u socijalnim relacijama, posebno sa vršnjacima koji ih zadirkuju ili omalovažavaju, ili sa netaktičnim učiteljem ili nastavnikom, što može okinuti razvoj socijalne fobije. Dete obično u takvim situacijama doživi veoma veliku neprijatnost praćenu burnim telesnim ispoljavanjima poput crvenjenja, preznojavanja i drhtanja. Ono što se dešava kada se dožive jake emocije je da se neprijatno osećanje „poveže” sa određenom situacijom (u ovom slučaju sa socijalnim relacijama) tako da, kada se god nađe u sličnom situaciji, zbog stvorene veze dolazi do pojave straha, u ovom slučaju – sociofobičnih. Ovo je jedan od osnovnih mehanizama učenja koje se naziva klasično uslovljavanje.

Zbog svega napred navedenog, ovakvo dete se ne može razviti u samopouzdanu osobu. Adolescent, a kasnije i odrasla osoba, najčešće ima veoma loše mišljenje o sebi i o svojim mogućnostima, posebno u socijalnim relacijama. Smatra da je drugačiji od drugih i da je inferiorniji u odnosu na njih. Stalno upoređuje sebe i druge, sa opštim utiskom da ono što drugima veoma lako ide od ruke, on nije u stanju da izvede bez problema. Zna da će kad uđe u socijalnu situaciju doći do onog od čega se najčešće plaši, a to je razvoj anksioznosti gde dominiraju crvenilo lica, preznojavanje i drhtanje. Zbog toga kad god se nađe u poziciji da može da bude procenjen od strane drugih, usresređuje svoju pažnju na sebe, svoje telesne reakcije i ponašanje.

Kada se nađe u kontaktu sa drugim ljudima, socijalni fobičar ima najčešće iskrivljenu predstavu kako ga ostali trenutno procenjuju. Potencijalno „opasna” grupa ili osoba se razlikuju među sociofobičarima. Kod nekih je to grupa kolega, kod drugih osobe suprotnog pola, kod trećih autoritativne osobe. Na to se nadovezuje upoređivanje onoga što socijalni fobičar smatra da ostali očekuju od njega (uglavnom perfekcionizam) i onoga kako je aktuelno procenjen (uglavnom negativna procena). Ono čega se plaši socijalni fobičar je posledica negativne procene na njegovu ličnost, prihvatanje tačnije odbacivanje, omalovažavanje, nisko uvažavanje, degradacija i sl.

Zbog svega toga radi ono što je svojstveno svakom živom biću kada se nađe u opasnosti, a to je da beži iz socijalnih relacija, ili izbegava da uopše uđe u njih. Rezultat je velika duševna patnja, često zastoj u karijeri i napredovanju, problemi u nalaženju partnera i veoma nizak kvalitet života.

Srećom, socijalna fobija predstavlja oboljenje koje možemo veoma uspešno lečiti. Danas postoje veoma moćni lekovi koji specifično pomažu u otklanjanju sociofobičnih problema, ali i kognitivno bihejvioralna psihoterapija koja je dokazano pokazala efikasnost kod ovog oboljenja. Pozitivni rezultati se kod blažih oblika mogu očekivati veoma brzo, već u toku prvog meseca lečenja.

======================================================================

 

[bRu zLi]

Shizoidni poremećaj ličnosti
Ovaj poremećaj karakteriziran je sveobuhvatnim otuđenjem od socijalne okoline i smanjenom mogućnošću izražavanja emocija u interpersonalnim odnosima koje se javlja u ranoj odrasloj dobi. Učestalost ovog problema teško je utvrditi, prvenstveno što osobe zahvaćene ovim poremećajem ne žele ili ne osjećaju potrebu zatražiti stručnu pomoć.

Za ovaj oblik poremećaja ličnosti karakterističan je izostanak želje ili uživanja u bliskim međuljudskim odnosima, izbor aktivnosti koje uključuju samalački način življenja, manjak želje za seksualnim iskustvima s drugim osobama, nedostatak uživanja i oduševljenja u većini aktivnosti, manjak bliskih prijatelja, očita nezainteresiranost, emocionalna hladnoća i otuđenost. Da bi se postavila dijagnoza spomenutog poremećaja potrebno je utvrditi najmanje 4 nabrojena simptoma.

Ovakvi bolesnici problematični su za liječenje. Bolničko okruženje i liječnički, psihijatrijski tretman često shvaćaju kao napad na njihov svijet. Stoga često biježe iz zdravstvenih ustanova.

Kao početno liječenje preporuča se individualna psihoterapija. Najbolja metoda liječenja bila bi grupna terapija ako je oboljela osoba može podnijeti.

Paranoidni poremećaj ličnosti
Paranoidni poremećaj ličnosti označava duboko i neosnovano sumnjičenje i nepovjerenje u ljude, preosjetljivost na druge osobe i nemogućnost izlaženja na kraj sa osobnim emocijama. Osobe zahvaćene ovim problemom ne pokazuju znakove psihotičnosti, niti shizofrenije. Iako paranoidne osobe zadržavaju moć urednog opažanja svoje okoline, oni kao po pravilu sva djelovanju drugih osoba krivo interpretiraju kao namjerno ponižavajuće ili prijeteće. Ovakve osobe često pristupaju mističnim religioznim skupinama, pseudoznantsvenim i kvazipolitičkim skupinama, što ih čini još izoliranijima od zajednice i pojačava osjećaj neprijateljstva drugih prema njima samima.

simptomi karakteristični za ovaj poremećaj uključuju sumnju na iskorištavanje i zlobnost drugih osoba, naravno bez dovoljnih dokaza u stvarnosti. Uz to se javlja i preokupacija s neopravdanim dvojbama (npr. o iskrenosti svojih prijatelja ili radnih kolega). Naravno da se takve osobe odbijaju povjeravati drugima jer bolesno vjeruju da će sve informacije koje bi kazali nekome kasnije biti iskorištene protiv njih samih. Takve osobe nalaze povoda za osjećaj ugroženosti ili ponižavanja i u najbeznačajnijim gestama, riječima ili događajima. Uz to su prisutni stalno gunđanje, percipiranje napada na vlastiti karakter i reputaciju koji nisu očiti drugim osobama, a kao posljedica takvih rezoniranja, i brzih, ljutitih ispada ili protunapada. Vjernost bračnog druga ili seksualnog partnera praćena je stalnom sumnjom, bez uporišta i dokaza u stvarnosti. Za postavljanje dijagnosze potrebna je prisutnost barem 4 spomenuta simptoma.

Osobe pogođene paranoidnim poremećajem ličnosti rijetko sami traže pomoć i liječenje. Ipak, ako zatraže liječenje, individualna psihoterapija je jedini način da se počne. Povremeno mogu podnositi i grupne terapije. Antipsikotične lijekove opravdano je primijeniti tek u stadijima uznemirenosti bolesnika.

Shizotipalni poremećaj osobnosti
Glavna osobina shizotipalnog poremećaja ličnosti jesu "čudni" oblici ponašanja, razmišljanja i opće pojave bolesne osobe. Nabrojene karakteristike nisu dovoljne ekstremne da bi se mogle svrstati u shizofreniju, a ne javljaju se ni psihotične epizode.
Smatra se da oko 3% populacije pati od ovog poremećaja.

Poremećaj je trajno karakteriziran nedostatkom socijalnih i interpersonalnih kontakata. Simptomi prisutni kod ovog poremećaja uključuju ideje odnosa, čudna vjerovanja i magijska razmišljanja (vjerovanje u vidovitost, telepatiju, razna praznovjerja, postojanje "šestog čula"). Prisutno je i čudno razmišljanje uz čudan govor (metaforična, preopširan, stereotipan). Osim toga, javlja se i podozrivost, neprimjereni i suspregnuti afekti. Ponašanje i pojavnost takvih osoba je neuobičajeno i čudno. Sve to uzrokuje manjak bliskih prijatelja, uz prisutnost izražene i jake socijalne tjeskobe koja vjerojatno proizlazi iz paranoidnih strahova.

Grupna terapija je metoda liječenje za ove bolesnike, i prema rezultatima provedenih istraživanja, daje bolje rezultate od individualne psihoterapije. Ipak, neki bolesnici ne mogu tolerirati grupnu terapiju.

 

[bRu zLi]

Eto Nina pa citaj malo i zanimaj se sta sve psotoji.....Mozda te ovo citanje malo i zabavi i zaposli pa ces manje misliti na probleme.....

 

[bRu zLi]

ti i jesi depresivna devojko. .

STRUCNJAK!!!!!!!!!!!!!!!!!!!


cIM NEKO tj svako kaze da ima bilo kakav problem odmah svi zakukuricu kao jutarnji petlovi u selu - AUUU PA TI IMAS DEPRESIJU KOKO KOKO DAAAA!

 

[***Saint***]

STRUCNJAK!!!!!!!!!!!!!!!!!!!


cIM NEKO tj svako kaze da ima bilo kakav problem odmah svi zakukuricu kao jutarnji petlovi u selu - AUUU PA TI IMAS DEPRESIJU KOKO KOKO DAAAA!

izvini gos'n sveznajući. devojka ima def.pojedine simptome koji mogu da ukažu na depresivno stanje,
čakštaviše na tip depresije koja se razvila još odavno a čovek živi sa njom i nema uopšte pojma da je ima,
jer prihvata svoje stanje pa često i ne bude uopšte dijagnostifikovana, a može da predje i u pravu kliničku depresiju.

pošto ti recimo ne bi razumeo jer je jako komplexno za tvoj mali um, ti onda pročitaj ovo: kokko ko ko koko daaaaa koko koooko daaaaa.
a sad odyebi, dao si joj literaturu pa neka čita, a pronaćiće se bar po jednom simptomu u svemu što pročita.
najbitnije je da je devojka shvatila da joj treba pomoć u vidu razgovora sa nekim, a i tebi bih preporučila. tolika doza samouverenosti
i agresivnosti krije ogroooman komplex manje vrednosti. aj pa srećno i tebi u traženju pomoći

 

[bRu zLi]

izvini gos'n sveznajući. devojka ima def.pojedine simptome koji mogu da ukažu na depresivno stanje,
čakštaviše na tip depresije koja se razvila još odavno a čovek živi sa njom i nema uopšte pojma da je ima,
jer prihvata svoje stanje pa često i ne bude uopšte dijagnostifikovana, a može da predje i u pravu kliničku depresiju.

pošto ti recimo ne bi razumeo jer je jako komplexno za tvoj mali um, ti onda pročitaj ovo: kokko ko ko koko daaaaa koko koooko daaaaa.
a sad odyebi, dao si joj literaturu pa neka čita, a pronaćiće se bar po jednom simptomu u svemu što pročita.
najbitnije je da je devojka shvatila da joj treba pomoć u vidu razgovora sa nekim, a i tebi bih preporučila. tolika doza samouverenosti
i agresivnosti krije ogroooman komplex manje vrednosti. aj pa srećno i tebi u traženju pomoći

Ko ko ko da oper kokodaces i primenjujes moje reci hahah smisli neso svoje....
Uopste to nije depresija sto vi mislite da je depresija ili popularno receno - "depra"...Za vas je svako manje razocarenje "depra"...

Pored onih ostalih simptoma uopste se tu ne radi o klinickoj depresiji ovo je drugo nesto a nikako - DEPRESIJA.TACKA.

A I TI BI MOGLA DA ODES MALO KOD PSIHIJATRA JER SVAKI PUT KADA TE NEKO ISKRITIKUJE TI ZAUZMES DEFANZIVNI STAV I ONDA VREDJAS , KUCAS ISTE RECI, KOPIRAS, GLEDAS DA DOSKOCIS SAGOVORNIKU A NE ZNAS DA LI MOZES PA ONDA UZMES NJEGOVE RECI JER MISLIS DA CES MU DOSKOCITI NA TOM NIVOU NA KOM JE ON...

SMISLI LEPO NESTO I ORIGINALNO....

P.s. Za komplex nize vrednosti NIJE POTREBNA NIKAKVA POMOC PAMETNICE, NITI JE TO BOLEST NIJI JE POREMECAJ, TO JE JEDNOSTAVNO STANJE KOJE JE NORMALNO ZA LJUDSKA BICA I PRESTANI DA PRAVIS BUDALU OD SEBE SA TAKVIM RECENICAMA...

 

[***Saint***]

ja vrlo retko koga vredjam, a to radim jer se taj neko tako postavi prema meni...

a u pravu si, tvom komplexu stvarno niko ne može da pomogne. <-- eto ti i lepo, a i mora da je originalno jer si ga sam rekao

 

[Dijenek]

Ko ko ko da oper kokodaces i primenjujes moje reci hahah smisli neso svoje....
Uopste to nije depresija sto vi mislite da je depresija ili popularno receno - "depra"...Za vas je svako manje razocarenje "depra"...

Pored onih ostalih simptoma uopste se tu ne radi o klinickoj depresiji ovo je drugo nesto a nikako - DEPRESIJA.TACKA.

A I TI BI MOGLA DA ODES MALO KOD PSIHIJATRA JER SVAKI PUT KADA TE NEKO ISKRITIKUJE TI ZAUZMES DEFANZIVNI STAV I ONDA VREDJAS , KUCAS ISTE RECI, KOPIRAS, GLEDAS DA DOSKOCIS SAGOVORNIKU A NE ZNAS DA LI MOZES PA ONDA UZMES NJEGOVE RECI JER MISLIS DA CES MU DOSKOCITI NA TOM NIVOU NA KOM JE ON...

SMISLI LEPO NESTO I ORIGINALNO....

P.s. Za komplex nize vrednosti NIJE POTREBNA NIKAKVA POMOC PAMETNICE, NITI JE TO BOLEST NIJI JE POREMECAJ, TO JE JEDNOSTAVNO STANJE KOJE JE NORMALNO ZA LJUDSKA BICA I PRESTANI DA PRAVIS BUDALU OD SEBE SA TAKVIM RECENICAMA...

Не занима ме много расправа са тобом али ти си изузетно агресиван човек.
И рекао бих да си склон манипулисању али пошто ти то не успева са Сент не можеш да се суздржиш да је је не вређаш и покушаваш да је омаловажиш. И пројицираш се кад говориш о њој.

Мене лично не занима зашто то радиш али требало би тебе да занима.

Немој ово да схватиш као увреду већ просто као констатацију посматрача...

 

[bRu zLi]

Не занима ме много расправа са тобом али ти си изузетно агресиван човек.
И рекао бих да си склон манипулисању али пошто ти то не успева са Сент не можеш да се суздржиш да је је не вређаш и покушаваш да је омаловажиш. И пројицираш се кад говориш о њој.

Мене лично не занима зашто то радиш али требало би тебе да занима.

Немој ово да схватиш као увреду већ просто као констатацију посматрача...

Da nisi i ti neki strucnjak a ??

Sta je ja napadas i sta se ja projektujem kada je ona u pitanju? Zasto joj se slihtas?

Daca je lepo rekao - MArixa ili ko vec je dala najbolji odgovor rekavsi - NE ZELIM DA IZIGRAVAM STRUCNJAKA I DA POSTAVLJAM DIJAGNOZE MOZDA JE OVO ONO ALI JAVI SE TI STRUCNJAKU!

A ne bahato kao Saint - Da da to ti jeto TI IMAS DEPRESIJU - KAO IZ TOPA...

Cekaj bre na osnovu cega to?

I posle sam ja nesto kriv, ovakav i onakav a u pravu sam 100%....

I pazi svi mogu da budu agresivni a ja ne mogu, idi begaj

KAda neko lupi glupost i izigrava strucnjaka treba se boriti svim sredstvima....
A sa takvom osobom kakva je ona nema drugog resenja....

Sto se ne derem na nekog drugog ili nekog drugog da vredjam nego bas nju i jos dvoje troje....

p.s. I nemoj da primenjujes onu racinalizaciju u zadnjoj recenici..MAlo licemerno izgleda...

 

[bRu zLi]

ja vrlo retko koga vredjam, a to radim jer se taj neko tako postavi prema meni...

a u pravu si, tvom komplexu stvarno niko ne može da pomogne. <-- eto ti i lepo, a i mora da je originalno jer si ga sam rekao

E pa vidis htela si da odgovoris i da ispadnes cool ali ispala si idiot....
Ispala si ekvivalentna onom sto svako vredja...

Los covek svakog vredja ALI DOBAR COVEK KOJI IMA NEKI VISI STEPEN SVESTI I MORALA NE VREDJA NI ONOG KO SE LOSE POSTAVI PREMA NJEMU....E BAS U TOME SE OGLEDA NJEGOVA VELICINA.....A ti si kao cool sa svima koji su kul a oni koji te vredjaju vracas istom merom STO ZNACI DA NISI NISTA BOLJA OD TAKVIH LJUDI, STA VISE I GORA SI - ONI SU TAKVI JER IM JE TAKVA PRIRODA I KULTURA A TI SI TAKVA JER TO BIRAS BAS ZA INAT DA IM VRATIS TJ IZJEDNACAVAS SE SA NJIMA STO JE IZUZETNO LOSA OSOBINA

Suma sumarum najgora si vrsta od svih profila.....BEZOBRAZNA I PRORACUNATA ABRENOSA, JEZICARA, KAO DA SI 24H 365 DANA NA PMS-U.....

KO te ozeni ako te ikada ozeni nayebao je, nayebao je....Ima da ispovraca majcino mleko koje ga je zadojilo....

Tvoja himna:

Kada moja žena krene da mi sere,
I po kući počne da se dere,
Ja joj zviznem nogom par šamara,
I onda ona prestane da smara

Posle se ja pitam kakvu pesmu pisati?
O nekoj lepoj ženi koja voli brisati;
Al' istina je druga, treba piće njoj da platim,
Poklon da joj kupim i prestanem da mlatim

Zdravo druže sa Balkana, kako si mi ovih dana?
Da li i od tebe žena pravi redovno kretena?
Meni moja brani piti, Boga mi će svašta biti,
Moraću joj uraditi kombo hit i fataliti!

Ko to glumi redovno kretena?
Odgovor znaš, moja žena!
Dosta mi je više nje i njene face gadne,
Zabavna je samo kada se saplete i kad padne

Ova moja stalno plače, čak i kad je tučem jače,
Nikako da shvati ona, oženio sam morona
To je sve zbog ženskog pola, za volanom sjebe kola,
Uzima ti plate pola, dok od tebe pravi vola

Dosta mi je, shvati da odlazim od kuće,
Al' ako se 'pak vratim skuvaj jelo vruće!
Čuvam pljosku moju staru baš za ove crne dane,
Beži ženo, marš u kujnu, otiš'o sam do kafane

Al' naći ću ženu što će skakati od sreće,
Kada briše, pere, pegla i decu našu čuva;
Jedino će tužna biti što kasnije neće,
Da briše pere pegla, nego će da kuva!

 

[Dijenek]

Da nisi i ti neki strucnjak a ??

Sta je ja napadas i sta se ja projektujem kada je ona u pitanju? Zasto joj se slihtas?

Daca je lepo rekao - MArixa ili ko vec je dala najbolji odgovor rekavsi - NE ZELIM DA IZIGRAVAM STRUCNJAKA I DA POSTAVLJAM DIJAGNOZE MOZDA JE OVO ONO ALI JAVI SE TI STRUCNJAKU!

A ne bahato kao Saint - Da da to ti jeto TI IMAS DEPRESIJU - KAO IZ TOPA...

Cekaj bre na osnovu cega to?

I posle sam ja nesto kriv, ovakav i onakav a u pravu sam 100%....

I pazi svi mogu da budu agresivni a ja ne mogu, idi begaj

KAda neko lupi glupost i izigrava strucnjaka treba se boriti svim sredstvima....
A sa takvom osobom kakva je ona nema drugog resenja....

Sto se ne derem na nekog drugog ili nekog drugog da vredjam nego bas nju i jos dvoje troje....

p.s. I nemoj da primenjujes onu racinalizaciju u zadnjoj recenici..MAlo licemerno izgleda...

Ја јесам стручњак, ако те баш занима.
И нисам неки...

Но, не треба бити стручњак да би се видело шта ти радиш. И како.
На основу чега си ти закључио да се ја њој шлихтам?
На основу тога што сам заузео став према теби?
Грешиш.
Но, ако прихватим да мени припишеш такав мотив, то склања пажњу са тебе...
Нећемо се тако играти...

Она није поставила дијагнозу већ је дала своје мишљење.
И дала савет.
Свако ко дође по нет да би добио дијагнозу и ко прихвати исту заслужује да буде хоспитализован.

Баш ме занима, да ли би подвучени део текста користио као изговор и да си стражар у конц логору...

Значи, ти си стручњак који се бори против чега тачно?
Глупости?
И, сматраш да имаш право, као стручњак за борбу против глупости, да вичеш на друге?
Можда би их и тукао да си у прилици?

Последња реченица није рационализација већ упутство за тумачење пошто је више него видљиво да си склон извртању изјава.
То покуаваш да урадиш и довођењем у питање мојих мотива за обраћање теби...

 

[Dijenek]

.

Los covek svakog vredja ALI DOBAR COVEK KOJI IMA NEKI VISI STEPEN SVESTI I MORALA NE VREDJA NI ONOG KO SE LOSE POSTAVI PREMA NJEMU....E BAS U TOME SE OGLEDA NJEGOVA VELICINA....

Шта ово говори о твом степену морала обзиром да ти вређаш оне који се конфронтирају са тобом?

 

[gost 260148]

Bru Zli hvala ti na tekstovima, znaci mi.

SAINT: ne osecam se da imam depresiju jer ja radim sve, usisavam, cistim, kuvam, idem u grad uvece, samo me to drzi nekih 35 dana pa onda 10 UBI BOZE
osecam da sam nesposobna za zivot, nema veze sto dobro znam da kuvam npr, ali ja se osecam jakko nesigurnom..
ja mogu da ne spavam 12 sati vec 8 kao sto je normalno, samo spavam duze jer ne vidim cilj da se probudim.
hvala ti, otici cu kod strucnjaka

 

[***Saint***]

to što spavaš duže baš ukazuje na to da bežiš od problema u san, ne mora da ima veze sa depresijom.

ono što sam htela da napomenem je da postoji depresija koja nema tipične simptome, gde osoba ni ne zna da ima depresiju.

Distimija

Distimija je blaga forma hronične depresije koja čini da osoba živi život u kome prilično dobro funkcioniše, ali joj nedostaje osećaj lične vrednosti. Najčešće započinje u kasnom detinjstvu i adolescenciji, ali se može pojaviti i kasnije. Mnogo je cesca kod zena nego kod muskaraca. Neki od primarnih simptoma su neraspoloženje, tuga, nelagoda, i gubitak interesa za svakodnevne aktivnosti uz nedostatak samopostovanja, probleme u donošenju odluka i osjećaj besmisla. Depresivno raspoloženje prisutno je veći deo dana i veći broj dana nego što nije prisutno, što se vidi bilo kao subjektivni doživljaj ili primeceno od strane drugih ljudi, u trajanju od najmanje 2 godine. Ljudi sa distimijom su obično nervozni, samokritični, preokupirani događajima iz prošlosti, razočaranjima ili ličnim neuspesima. Tokom vremena se obicno povuku iz društvenog života i vecim delom izoluju. Pretpostavlja se da je razlog tome njihova nesposobnosti da uživaju ili pružaju zadovoljstva prilikom socijalnih kontakata. Depresivni poremecaj obicno karakterizuju epizode intenzivne depresije, dok je distimija više hroničan i dugotrajan poremecaj bez naglih padova. Osobe koje imaju distimiju cesto puta svoje simptome prihvataju kao normalni deo zivota I vlastite licnosti, i nesvesni problema retko se obracaju za pomoc, ili barem ne sve dok mogu barem delimicno funkcionisati.
http://www.depresija.org/forum/index.php?showtopic=4848

svejedno, kako god da je, mislim da ti treba neko sa kim ćeš da porazgovaraš o tome.
nisam ja tu da ti postavljam dijagnoze i sl.a i da je postavim, pa ja sam samo neko sa foruma zaboga..

@bru: idi budi pametan negde gde je nekoga stvarno i briga i ko vrednuje tvoju glupost? aj budi fin...

 

[gost 260148]

to što spavaš duže baš ukazuje na to da bežiš od problema u san, ne mora da ima veze sa depresijom.

ono što sam htela da napomenem je da postoji depresija koja nema tipične simptome, gde osoba ni ne zna da ima depresiju.

Distimija

Distimija je blaga forma hronične depresije koja čini da osoba živi život u kome prilično dobro funkcioniše, ali joj nedostaje osećaj lične vrednosti. Najčešće započinje u kasnom detinjstvu i adolescenciji, ali se može pojaviti i kasnije. Mnogo je cesca kod zena nego kod muskaraca. Neki od primarnih simptoma su neraspoloženje, tuga, nelagoda, i gubitak interesa za svakodnevne aktivnosti uz nedostatak samopostovanja, probleme u donošenju odluka i osjećaj besmisla. Depresivno raspoloženje prisutno je veći deo dana i veći broj dana nego što nije prisutno, što se vidi bilo kao subjektivni doživljaj ili primeceno od strane drugih ljudi, u trajanju od najmanje 2 godine. Ljudi sa distimijom su obično nervozni, samokritični, preokupirani događajima iz prošlosti, razočaranjima ili ličnim neuspesima. Tokom vremena se obicno povuku iz društvenog života i vecim delom izoluju. Pretpostavlja se da je razlog tome njihova nesposobnosti da uživaju ili pružaju zadovoljstva prilikom socijalnih kontakata. Depresivni poremecaj obicno karakterizuju epizode intenzivne depresije, dok je distimija više hroničan i dugotrajan poremecaj bez naglih padova. Osobe koje imaju distimiju cesto puta svoje simptome prihvataju kao normalni deo zivota I vlastite licnosti, i nesvesni problema retko se obracaju za pomoc, ili barem ne sve dok mogu barem delimicno funkcionisati.
http://www.depresija.org/forum/index.php?showtopic=4848

svejedno, kako god da je, mislim da ti treba neko sa kim ćeš da porazgovaraš o tome.
nisam ja tu da ti postavljam dijagnoze i sl.a i da je postavim, pa ja sam samo neko sa foruma zaboga..

@bru: idi budi pametan negde gde je nekoga stvarno i briga i ko vrednuje tvoju glupost? aj budi fin...

Hvala ti Saint, u pravu si, to je distimija, cista distimija.