- Poruka
- 34.895
Sta je to bozanska energije ? Jako kompleksno i slozeno pitanje, gde ne postoji neki univerzalan odgovor. Po tom pitanju se razlikuju pravoslavna i katolicka crkva, a takodje i druge crkve. Pojedinici daju svoje vidjenje za pojma bozanske energije.
Da krenemo od cuvenog srpskog naucnika Dzona Bosnica, on je gostovao kod Tese u Balkan Info ( emisje od pet sati gde se prica o svemu i svacemu ) i dao neke definicije bozanske energije i naucne energije po pitanju stvaranje Velikog praska.. Bosnic polazi od Velikog praska, da je za takvu pojava bila potrebana velika energija.koja bi to pokrenula. Sa jedne strane imamo intelektni um tj Boga ( koji ne moze da se dokaze , usled nedostataka dokaza ne moze ni da se ospori, i u naucnom smislu je neupotrbljiv ) Sa druge strane imamo posledicu mehanizama koja se zove ''kvantna neizvesnost'' ili Hajzenbergovo nacelo neodredjenosti. U skladu sa tim pristupom, ispada da se ta energija pojavila niotkuda, i potpuno je ne shvatljivo kako je te kosmicka energija uspela da postoji dovoljno dugoo da pokrene Veliki prasak. Bosnicev paradoks bozije energije i energije, bozija energija nije naucno upotrbljiva, a'' naucna energija,''se javlja niotkuda.
Dzon Bosnic
Sada dolazimo do pitanja bozanska energije ?
Божанске енергије (грч. ενεργια = „дејство, делање“) су, према православној теологији, активности Бога у свету. Оне су „нестворене“ и по својој природи не могу бити створене нити уништене. Божја суштина се разликује од Божјих енергија, па иако човек никада не може спознати Божју суштину, он ипак може директно искусити његове енергије.
Православно и католичко виђење
Учење о божанским нествореним енергијама чини суштинску карактеристику православља. Ово учење почива на темељу вере у обожење човека и преображење твари. За разлику од римокатоличке теологије, која нагиње ка супстанцијализму, православна теологија схвата благодат као енергију и божанско делање кроз које човек постаје „причасник божанске природе“ (2. Пе-тр. 1,4). Паламизам није ништа друго до сведочанство радикалног сукоба двеју теологија: схоластичког супстанцијализма и патристичког персонализма, концепција које су се одразиле на многим подручјима догматике, посебно на сотириологији и светотајинској теологији.
https://sr.wikipedia.org/wiki/Божанске_енергије
The Distinction Between
Essence and Energies
and its Importance for Theology
https://www.oocities.org/trvalentine/orthodox/yannaras.html
How do We do Catholic Theologyof Energies?
https://www.academia.edu/22111388/How_do_We_do_Catholic_Theology_of_Energies
Da krenemo od cuvenog srpskog naucnika Dzona Bosnica, on je gostovao kod Tese u Balkan Info ( emisje od pet sati gde se prica o svemu i svacemu ) i dao neke definicije bozanske energije i naucne energije po pitanju stvaranje Velikog praska.. Bosnic polazi od Velikog praska, da je za takvu pojava bila potrebana velika energija.koja bi to pokrenula. Sa jedne strane imamo intelektni um tj Boga ( koji ne moze da se dokaze , usled nedostataka dokaza ne moze ni da se ospori, i u naucnom smislu je neupotrbljiv ) Sa druge strane imamo posledicu mehanizama koja se zove ''kvantna neizvesnost'' ili Hajzenbergovo nacelo neodredjenosti. U skladu sa tim pristupom, ispada da se ta energija pojavila niotkuda, i potpuno je ne shvatljivo kako je te kosmicka energija uspela da postoji dovoljno dugoo da pokrene Veliki prasak. Bosnicev paradoks bozije energije i energije, bozija energija nije naucno upotrbljiva, a'' naucna energija,''se javlja niotkuda.
Dzon Bosnic
Sada dolazimo do pitanja bozanska energije ?
Божанске енергије (грч. ενεργια = „дејство, делање“) су, према православној теологији, активности Бога у свету. Оне су „нестворене“ и по својој природи не могу бити створене нити уништене. Божја суштина се разликује од Божјих енергија, па иако човек никада не може спознати Божју суштину, он ипак може директно искусити његове енергије.
Православно и католичко виђење
Учење о божанским нествореним енергијама чини суштинску карактеристику православља. Ово учење почива на темељу вере у обожење човека и преображење твари. За разлику од римокатоличке теологије, која нагиње ка супстанцијализму, православна теологија схвата благодат као енергију и божанско делање кроз које човек постаје „причасник божанске природе“ (2. Пе-тр. 1,4). Паламизам није ништа друго до сведочанство радикалног сукоба двеју теологија: схоластичког супстанцијализма и патристичког персонализма, концепција које су се одразиле на многим подручјима догматике, посебно на сотириологији и светотајинској теологији.
https://sr.wikipedia.org/wiki/Божанске_енергије
The Distinction Between
Essence and Energies
and its Importance for Theology
https://www.oocities.org/trvalentine/orthodox/yannaras.html
How do We do Catholic Theologyof Energies?
https://www.academia.edu/22111388/How_do_We_do_Catholic_Theology_of_Energies