Šta je gore imati dosadan seks ili ga nemati uopšte?

Pitanje je u naslovu kao i pitanje..

Šta po vama treba da se uradi kada seks postane dosadan

Објашњавао сам на филозофији давних дана два појма
страх и досаду.

То су као две банкине животног пута којим идемо.
Не ваља ни у једну да ударимо, нормално.

Страх долази услед превеликих и пречестих промена,
а досада услед недостатка истих.

Страх се лечи досадом и досада страхом.
Значи када ударите у једну банкину одбијете се
па ударите у другу.

Али то не ваља, свакако !
Гледајте да возите животним путем тако да не ударите ни у једну банкину,
то вам је мој савет,
а ако ипак ударите знајте да се једно лечи другим,
па што јаче ударите у једну страну,
то ћете јаче ударити и у другу.

Ма возите право !

 
Poslednja izmena:
Potpuno je u redu nemati seks ma koliko dugo. Ne upravlja seks nama, već mi njime.
Pitanje je malo nagnuto ka opsesivnoj potrebi za seksualnim ugođajem, ali generalno... na zaprepašćenje mnogih, ima mnogo onih kod kojih je seksualnost nešto što je potrebno u određenim situacijama, a potpuno nevažno i nepotrebno češće.
Seks nije održao nijedan brak, nije održao nijednu porodicu;
Seks održava samo ljude koji su samo na njega usmereni.
 

Back
Top