Šta čitate?

[Jelena-Jakovljevic]

Zak Prever "Neke stvari i ostalo"
Sir Walter Scott "Ivanhoe"(na engleskom)
Aleksandar Dima-sin "Dama s kamelijama"

 

[Levic@rsko Smetalo92]

Evo dala mi ortakinja "Zlatnu krv" od Lucijusa Sheparda

 

[jecawaste]

Borisav Stankovic-Necista krv

 

[Sibil Vejn]

Lepo.zaista

Trebalo bi da pocnem Fausta.

 

[boy from L.A]

Kad su cvetale tikve od Dragoslava Mihajlovica...

 

[Rockerka_U_Dusi]

Pikavci na plazi (Marko Vidojkovic)

 

[Cyber-BARABA]

Chitam.. skripte za kolokvijume ovih dana samo, nazalost..

 

[wind_of_change]

A sledece je "Devojka sa bisernom mindjušom" Trejsi Ševalije.

Mene knjiga oduševljava... (:

 

[metalofon]

Oziljci slatkog raja, prica o Janis Joplin

 

[Mima Laševska]

Joj, kakav izbor štiva ovde...

 

[wind_of_change]

Joj, kakav izbor štiva ovde...

Šta fali?! ;ppp

 

[- - - - - - -]

Zak Prever "Neke stvari i ostalo"

Sjajno.

Kiš - "Peščanik"

 

[Mima Laševska]

Kiš - "Peščanik"

Hahaha, ja sam počela prošle nedelje i sad pauziram jerbo čitam Korneja "Sid".

 

[- - - - - - -]

Karlos Fuentes - Terra Nostra

Nepojmljiva prva životinja koja je sanjala drugu životinju.Čudovišni prvi kičmenjak koji je uspeo da se uspravi na dve noge i da tako poseje strah među normalnim životinjama koje su i dalje veselo i normalno gmizale po mulju Stvaranja.Zapanjujući prvi telefonski poziv,prvo ključanje vode,prva pesma i prva bedrenica.
Oko četiri ujutru jednog četrnaestog jula,spavajući u svom visokom potkrovlju s otvorenim prozorima i vratima,Polo Febo je sve ovo sanjao i spremao se da samom sebi pruži odgovor.Tada ga je u snu posetilo obličje nekog kaluđera,senovito i bez lica,koje je razmišljalo umesto njega,nastavljajući rečima san od samih slika:

- Ali razum,ni spor ni lenj,govori nam da,čim se ponavlja,neobično postaje obično,a ono što se ranije smatralo za opšte poznato i svakodnevno postaje nečuveno čim prestane da se ponavlja: gmizati po zemlji,slati golubove-glasonoše,jesti sirovo jelenje meso i ostavljati mrtve na krovovima hramova kako bi lešinari,hraneći se,izvršili svoje funkcije čiščenja i tako ispunili prirodni ciklus.

 

[ZvezdaraC]

sta koji ***** citam.. zapamtio sam sve korice knjiga za ova 2 meseca u skoli....

 

[ZvezdaraC]

meni ne trebaju knjige da bi bio intelektualac jer moj mozak je jedan pojam kojiiiiiiii.......... se nalazi u mojoj glavi.........

 

[wind_of_change]

Andric ''Prokleta avlija''

 

[Shinoda]

Andric ''Prokleta avlija''

ijao


"'I kad mi ko ovako kaze 'imala je divne oci', meni se lepo smrkne. Kakve oci, corav ti hodio! Kad pogledas ta dva oka, ti i ne pomisljas na ova dva videla sto svaki od nas nosi u glavi, nego na dva nebeska polja od sunca i meseca senovita. kakvih zvezda i oblaka, kakvih cuda ima na ta dva polja! Jadan adesu! Gledas, i kamenis se i topis se. Nema te! Zar to samo 'dva oka' ?! I ona, dabome, gledaju, ali to je najmanje, to im je poslednje. Oci! Sta je ovo malo ociju u glavi sto nosimo i sto nam pokazuju da potrefimo u vrata i da ne pronesemo kasiku mimo usta? A sta su ona dva cuda nebeska? Tu poredjenja nema. To se jednom desilo na ovoj zemlji; jednom pa nikad vise. I bolje je. Manje muke i zalosti. Takve oci ne bi trebalo da umiru kao ostale, ili ne bi trebalo da se radjaju na ovaj svet...''

covek je majstor!

 

[- - - - - - -]

EMBRASSE-MOI​

POLJUBI ME​

C'était dans un quartier de la ville Lumière​

To je bilo u jednoj četvrti u Gradu Svetlosti​

Où il fait toujours noir où il n'y a jamais d'air​

U kojoj je uvek mrak i uvek zagušljivo,​

Et l'hiver comme l'été là c'est toujours l'hiver​

I zimi i leti, tamo je uvek zima​

Elle était dans l'escalier​

Stajala je u stepeništu​

Lui à côté d'elle elle à côté de lui​

On kraj nje, a ona kraj njega​

C'était la nuit​

Osećao se sumpor jer to popodne uništavali su stenice​

Et elle lui disait​

Govorila mu je:​

Ici il fait noir​

Ovde je mračno​

Il n'y a pas d'air​

i zagušljivo​

L'hiver comme l'été c'est toujours l'hiver​

I leti i zimi tamo je uvek zima,​

Le soleil du bon Dieu ne brille pas de notre côté​

Božija zvezda ne svraća u našu ulicu​

Il a bien trop à faire dans les riches quartiers​

Mora da ima preča posla u bogatijim delovima grada.​

Serre moi dans tes bras​

Zagrli me čvrsto​

Embrasse-moi​

Ljubi me!​

Embrasse-moi longtemps​

Ljubi me dugo​

Embrasse-moi​

Ljubi me!​

Plus tard il sera trop tard​

Kasnije, biće kasno.​

Notre vie c'est maintenant​

Naš život to je sada.​

Ici on crève de tout​

Ovde se umire od svega​

De chaud de froid​

Od toplote, od zime​

On gèle on étouffe​

Ili se smrzavaš, ili gušiš.​

On n'a pas d'air​

Ovde vazduha nema.​

Si tu cessais de m'embrasser
Il me semble que je mourrais étouffée​

Ako prestaneš da me ljubiš, čini mi se, umreću ugušena​

T'as quinze ans j'ai quinze ans​

Imaš petnaest godina, imam petnaest godina​

A nous deux ça fait trente​

Oboje trideset​

A trente ans on n'est plus des enfants​

Sa trideset godina više nismo deca​

On a bien le droit de travailler​

To su godine kad treba da se radi​

On a bien celui de s'embrasser​

To su godine kada se ljubi​

Plus tard il sera trop tard​

Kasnije, biće kasno​

Notre vie c'est maintenant​

Naš život to je sada!​

Embrasse-moi​

Ljubi me!​

Jacques Prévert​

Žak Prever​

 

[Mima Laševska]

Мени најдража Преверова песма:


Les chansons les plus courtes

L'oiseau qui chante dans ma tête
et me répète que je t'aime
et me répète que tu m'aimes
l'oiseau au fastidieux refrain
je le tuerai demain matin

***

Птица која пева у мојој глави
и понавља ми да те волим
и понавља ми да ме волиш
њен досадни рефрен мучи ме од јутра
убићу је сутра.

 

[- - - - - - -]

...gde se kao nekim čudom plodovi narandže ljuljaju na jutarnjem vetru
bacajući kao nekim čudom senku na put
na put kojim prolazi jedno svešteno lice
s nosom u molitveniku a s molitvenikom u rukama
i svešteno lice nagazivši na koru narandže koju je čovek
maločas bacio
Oklizne se i padne
Baš onako kako bi se okliznulo neko svešteno lice i palo na putu.

Ma divno jutro.

 

[Levic@rsko Smetalo92]

Jest klise, al meni licno je ova mnogo lepa, mada ne mogu reci da sam procitao vise od desetak njegovih pesama...

Rappelle-toi Barbara
Il pleuvait sans cesse sur Brest ce jour-là
Et tu marchais souriante
Épanouie ravie ruisselante
Sous la pluie
Rappelle-toi Barbara
Il pleuvait sans cesse sur Brest
Et je t'ai croisée rue de Siam
Tu souriais
Et moi je souriais de même
Rappelle-toi Barbara
Toi que je ne connaissais pas
Toi qui ne me connaissais pas
Rappelle-toi
Rappelle-toi quand même ce jour-là
N'oublie pas
Un homme sous un porche s'abritait
Et il a crié ton nom
Barbara
Et tu as couru vers lui sous la pluie
Ruisselante ravie épanouie
Et tu t'es jetée dans ses bras
Rappelle-toi cela Barbara
Et ne m'en veux pas si je te tutoie
Je dis tu a tous ceux que j'aime
Même si je ne les ai vus qu'une seule fois
Je dis tu a tous ceux qui s'aiment
Même si je ne les connais pas
Rappelle-toi Barbara
N'oublie pas
Cette pluie sage et heureuse
Sur ton visage heureux
Sur cette ville heureuse
Cette pluie sur la mer
Sur l'arsenal
Sur le bateau d'Ouessant
Oh Barbara
Quelle connerie la guerre
Qu'es-tu devenue maintenant
Sous cette pluie de fer
De feu d'acier de sang
Et celui qui te serrait dans ses bras
Amoureusement
Est-il mort disparu ou bien encore vivant
Oh Barbara
Il pleut sans cesse sur Brest
Comme il pleuvait avant
Mais ce n'est plus pareil et tout est abîmé
C'est une pluie de deuil terrible et désolée
Ce n'est même plus l'orage
De fer d'acier de sang
Tout simplement des nuages
Qui crèvent comme des chiens
Des chiens qui disparaissent
Au fil de l'eau sur Brest
Et vont pourrir au loin
Au loin très loin de Brest
Dont il ne reste rien.

Jacques Prévert

 

[hejti]

Andric ''Prokleta avlija''

e to mi je sledeća lektira.. ovih dana ću nju da smaknem

 

[Transcendental]

ebala vas poezija.....

 

[Shinoda]

ebali te kurrci!