@wind_of_change
Делујеш ми благо увређено. Ја заиста не знам... Крептини коментари су били заиста комични.
Мишљење које имаш о мени - позитивно или негативно - ја поштујем и због тога не видим неки разлог због којег би ми се увлачила у дупе, ил' шта већ.
Даље, нисам никакав филозоф, стручњак још мање.

То што дођем на форум у паузама између
зависиодситуације па серем јер нисам способна за нешто паметније је друга ствар, коме се не свиђа, авај...
Нек' се навикава, у животу не иде све према нашим замислима, а људи око нас су врло различити.

Када друге сматрамо лошима, ствар је заправо у нама и нашој прецепцији других људи. Лично, немам тенденције да се неком допаднем или не.
А исто тако гледам да из сваког људског бића на форуму или у правом животу ишчупам нешто што ће ми се свидети и на тај начин створим позитивну слику о дотичној особи.
Коеља нисам читала, осим „Алхемичара“ остале књиге сам само прелистала.
Гајим анимозитет што се тиче Коеља, Де Мела, Тола, Редфилда и сличних просвећених писаца.
Блокбастер литература, у пар наварата прочитах на форуму да су то све омиљени писци манекенки, фудбалера, менаџера - дакле, тренди литература, гнушам се тренда.
Или она књига/филм „The Secret“.

Сестра кад ми дође с' тим, па још крене да ми сере о томе, добијем нагон да је млатнем Клајновим речником.
У суштини сви они дају исте, али исте прежвакане идеје замаскиране различитим ситуацијама, неко експлицитно, неко имплицитно али на врло излизан начин.
Идеје које воде до просвећености, одбацивању сопственог ега, проналаску истинске среће у нама, љубав, слобода, самоопсервација ради самоспознаје, нуђење одговора на различита животна питања...
Можда се ти људи заиста јесу просветлили, али будале су они који их следе, као што сматрам будалама оне који слепо следе религијска, црквена начела.
Зашто?
Јер просвећење, самосвест (шта год) неће доћи праћењем знакова тих писаца и читањем њихових плагијаторских дела или њихових животних искустава.
Поента је пратити само свој пут и не идентификовати се са другима.
Но, то се заборавља јер бивамо индоктринисани овим ил' оним.
Сидарта Гoтама је сјајан пример.

Након што је напустио зидине очеве палате схватио је шта је живот, бол, старост смрт итд. и желео је да пронађе пут који води ван све те патње...
И то је покушао на разноразне начине док није пронашао свој пут.
Е, сад се код мене јавља амбиваленција - можда заправо и није лоше ишчитати те књиге.
Многи људи су или глупи или не размишљају о различитим стварима, па их можда те књижице наведу да поразмисле и да трагају сами за својим путем.
Што код оних глупих неће бити случај, ал' боже мој.
Е, сад Коељо ме подсећа на средњевековне дворске песнике који су писали стереотипну и конвенционалну поезију да би се свидели краљу и људима из дворских кругова.
Што се тиче „The Secret“

„ако нешто довољно јако желиш испуниће ти се“.
Не знам зашто, али имам осећај да се свет окреће по инат принципу а не нашим жељама на руку.
Но, свакако да треба имати позитивне ставове и позитивно размишљати.
Осећања мржње и презира су смешни сами по себи; на страну што нас трују већ и на тај начин признајемо и прихватамо особине објекта наше мржње, узимамо их к срцу.
Но, што се књига тиче, увек предност дајем:
„Малом Принцу“, „Галебу Џонатану Лингвистону“, „Демијану“, „Сидарти“ итд.
За оне који воле филозофију препоручујем: „Огледе“, Мишел де Монтења.
Ја то не бих ни прочитала да ми није на списку обавезне литературе француске ренесансне књижевности.

Кад будем поново обнављала за испит, свакако ћу написати неки есеј, анализу дела, па можда вам набацим овде.
Даље, невезано за тематику мог поста, књига коју препоручујем је „Употреба човека“, Александар Тишма.
Требало би да је на списку лектире за четврти разред средње школе.
Ја бих је поново прочитала, ал' никако да уграбим времена.
И толико књига бих прочитала, али немам времена јер имам и превише обавеза за факултет и превише обавезних књига за читање.