Srpsko ime u Dubrovniku

Hahaha samo teritorijalna jedinica koja brine o sebi.
Zna se sve .... https://books.google.hr/books?id=3A...SwQ6AF6BAgJEAI#v=onepage&q=ante split&f=false

gund.png
 
Ruđer Bošković koji u pismu sestri piše iz Italije da nije zaboravio naš hrvatski jezik,
koji u pismima bratu spominje hrvatske vojnike i kako im je pri odlasku u rat po starom hrvatskom običaju poželio božju pomoć, koji Dubrovčane u Parizu spominje kao naše Hrvate.
E takav Ruđer, koji Srbe nigdje ne spominje je Srbin po Srbima.
 
""
Душан Силни други пут у Дубровнику


Постројисмо се и кретосмо. Сви озбиљни, мирни и достојанствени. Напред иђаху један Црногорац и један Бокељ са српским тробојкама у рукама. За њима наше другарице у народном оделу, а за овима остале госпођице и госпође, па мушкиње све у свечаном оделу, и с одличјима, измешани, с времена на време вичући мирно и одмерено:


„Живео српски Дубровник! Слава српском песнику, Иву Гундулићу! Живело Српство!“


Низ беше веома импозантан, скоро невиђен. Од Гружа до Дубровника има по сахата, сав тај простор беху наши превршили; и докле први улажаху већ у град, дотле се последњи још и не кретоше из Гружа. По мишљењу истинитих и непристрасних људи, само поход у Дубровник силнога цара Душана ако је могао бити величанственији!


Окружисмо споменик. У тај мах се захори већ у напред нарочито спремљена дивна песма: „Химна Гундулићева“, коју отпева наше Певачко друштво, складно и дивно уз опште најбурније одобравање; и баш кад хтеде Цветић, изасланик и представник Краљ. Срп. Нар. Позоришта, који се већ био попео на пједестал, заустити да прочита „Гундулићев завет“, грунуше одборници из приређивачког одбора, и усплахирени рекоше:


„Молим вас, не смије се, не смије! није у програму.“


А у усти мах створи се ту и шеф полиције, те сав дршћући рече:


„Забрањујем. Не смије се ништа читати, ништа говорити, није у програму!“
""
https://www.srpskaistorija.com/sa-lovcena-vila-klice-zdravo-srpski-dubrovnice/
 
""
Душан Силни други пут у Дубровнику


Постројисмо се и кретосмо. Сви озбиљни, мирни и достојанствени. Напред иђаху један Црногорац и један Бокељ са српским тробојкама у рукама. За њима наше другарице у народном оделу, а за овима остале госпођице и госпође, па мушкиње све у свечаном оделу, и с одличјима, измешани, с времена на време вичући мирно и одмерено:


„Живео српски Дубровник! Слава српском песнику, Иву Гундулићу! Живело Српство!“


Низ беше веома импозантан, скоро невиђен. Од Гружа до Дубровника има по сахата, сав тај простор беху наши превршили; и докле први улажаху већ у град, дотле се последњи још и не кретоше из Гружа. По мишљењу истинитих и непристрасних људи, само поход у Дубровник силнога цара Душана ако је могао бити величанственији!


Окружисмо споменик. У тај мах се захори већ у напред нарочито спремљена дивна песма: „Химна Гундулићева“, коју отпева наше Певачко друштво, складно и дивно уз опште најбурније одобравање; и баш кад хтеде Цветић, изасланик и представник Краљ. Срп. Нар. Позоришта, који се већ био попео на пједестал, заустити да прочита „Гундулићев завет“, грунуше одборници из приређивачког одбора, и усплахирени рекоше:


„Молим вас, не смије се, не смије! није у програму.“


А у усти мах створи се ту и шеф полиције, те сав дршћући рече:


„Забрањујем. Не смије се ништа читати, ништа говорити, није у програму!“
""
https://www.srpskaistorija.com/sa-lovcena-vila-klice-zdravo-srpski-dubrovnice/
Poznat događaj gdje su Srbokatolici skupili tristo ljudi na svojoj strani, a hrvatske stranke pet tisuća na svojem skupu.
 
Kakav debil, geografija mu je katastrofalna.

Sad za ozbiljno, ovakvo javno prikazivanje kompleksa prema Hrvatima je za već sramotno za Srbiju.
Добро ти си преозбиљно схватио. Искрено, мени било симпатично. Капирам да га 'навукла' водитељка рекавши "хрватски град", па овај овај морао да 'лане':D. Да је рекла град у Хрватској вероватно би само рекао Дубровник.
 
Ruđer Bošković koji u pismu sestri piše iz Italije da nije zaboravio naš hrvatski jezik,
koji u pismima bratu spominje hrvatske vojnike i kako im je pri odlasku u rat po starom hrvatskom običaju poželio božju pomoć, koji Dubrovčane u Parizu spominje kao naše Hrvate.
E takav Ruđer, koji Srbe nigdje ne spominje je Srbin po Srbima.

Ne, nije napisao hrvatski jezik.
 
Ne, nije napisao hrvatski jezik.
А па ти ниси упућен, наиме, мани оригинале и читај савремена хрватска издања па ће ти бити јасно, они су то стручно и научно обрадили да не би било неспоразума: илирски=хрватски, славенски=хрватски, словенски=хрватски, словински=хрватски, славјански=хрватски, наш=хрватски, босански=хрватски, далматински=хрватски, српски=хрватски...
 
Добро ти си преозбиљно схватио. Искрено, мени било симпатично. Капирам да га 'навукла' водитељка рекавши "хрватски град", па овај овај морао да 'лане':D. Да је рекла град у Хрватској вероватно би само рекао Дубровник.
Ne bi, ima tu luzersku facu i pogled, na spomen Hrvatske dobije tikove. Nego do kuda je stigao?

Ne, nije napisao hrvatski jezik.
Nego?
 
А па ти ниси упућен, наиме, мани оригинале и читај савремена хрватска издања па ће ти бити јасно, они су то стручно и научно обрадили да не би било неспоразума: илирски=хрватски, славенски=хрватски, словенски=хрватски, словински=хрватски, славјански=хрватски, наш=хрватски, босански=хрватски, далматински=хрватски, српски=хрватски...
""Vre i svoj jezik zabit Horvati hoće i drugi narod postati""
Sve ovisi o atmosferskim uslovima :)
 
Ruđer Bošković koji u pismu sestri piše iz Italije da nije zaboravio naš hrvatski jezik,
koji u pismima bratu spominje hrvatske vojnike i kako im je pri odlasku u rat po starom hrvatskom običaju poželio božju pomoć, koji Dubrovčane u Parizu spominje kao naše Hrvate.
E takav Ruđer, koji Srbe nigdje ne spominje je Srbin po Srbima.

Da pojasnim; ne pominje hrvatski jezik, ne pominje hrvatski običaj, niti se Hrvati odnose na Dubrovčane.

Dve hiljade hrvatskih vojnika borilo se pod komandom habzburškog zapovednika, grofs Andrije Hadika fon Futaka, u Sedmogodišnjem ratu (1756-1763 godine). On je komandovao snagama iz Vojne krajine koji su prodrli sve do Berlina, porazivši Pruse 1757. godine. To nema nikakve veze sa Dubrovčanima, niti je Bošković (ili neki njegov sugrađanin) tretirao Dubrovnik kao hrvatski grad ili naseljen Hrvatima.
 
Da pojasnim; ne pominje hrvatski jezik, ne pominje hrvatski običaj, niti se Hrvati odnose na Dubrovčane.

Dve hiljade hrvatskih vojnika borilo se pod komandom habzburškog zapovednika, grofs Andrije Hadika fon Futaka, u Sedmogodišnjem ratu (1756-1763 godine). On je komandovao snagama iz Vojne krajine koji su prodrli sve do Berlina, porazivši Pruse 1757. godine. To nema nikakve veze sa Dubrovčanima, niti je Bošković (ili neki njegov sugrađanin) tretirao Dubrovnik kao hrvatski grad ili naseljen Hrvatima.
Pa gde je onda ovaj nesrećnik pročitao da se konkretno i nedvosmisleno kaže "hrvatski jezik"?
Zanima me kako to može (ne samo ovde)
 

Back
Top