IlijaSulzbach
Početnik
- Poruka
- 12
Javite nam se na ilija.dreznjak@gmx.de
Mi smi u Njemackoj i dosta prevodima za ljecinke iz Srbije pi povoljnim cjenama.
Mi smi u Njemackoj i dosta prevodima za ljecinke iz Srbije pi povoljnim cjenama.
-
- Popularno:
- Ursula fon der Lajen: Stav EU...
- Saslušan Vujadin Savić! Dva sata davao...
- Vučić: Tri ruska državljanina u kampu...
- Koja je poenta ovih Indijaca?
- Anketna komisija zaključila: Pad...
- Izazov pera
- Zasto Srbi hebu familiju?
- Zasto toliko mrzite Ruse?
- Stejt department objavio: Tramp okončao...
- Da li ste se ikada u životu "raspali" i...
Srpski lekari u Nemačkoj
- Začetnik teme Aleksandra B.
- Datum pokretanja
IlijaSulzbach
Početnik
- Poruka
- 12
Javite se na ilija.dreznjak@gmx.de
Ili na tel. 0049 172 6754996
Ili na tel. 0049 172 6754996
Pozdrav, da li mi mozes reci odakle pripremas PKT i koliko je okvirno potrebno za pripremu ispita?
Doktoresa:)
Početnik
- Poruka
- 38
Kolege, zanima me sta se vadili od dokumenta vezanih za staz da li je to neko uverenje iz ministarstva zdravlja ili ste prilozili stazersku knjizicu? Meni su rekli da i na taj dokument ide apostil, pa da znam sta tacno da izvadim. Hvala unapred
JJ Translation
Početnik
- Poruka
- 24
Imam ja prevedeno. Javite se info@jj-translation.net
- - - - - - - - - -
Javite se na info@jj-translation.net
Kolegice/Kolege,
sad sam malo zbunjen kada je u pitanju PKT i FSP. Jedni kažu da je to jedno te isto, dok drugi tvrde da nije isto... Sta sad!? Da li je u Hessenu dovoljno položiti PKT (neki su već pisali da jeste) kako bi se stekli uslovi za izlazak na Kenntnisprüfung/Aprobaciju ili to mora biti FSP C1? Molim licna iskustva. Ja sam prije nekoliko dana dobio Berufserlaubnis i planiram u martu polagati PKT...
Napomena: ja sam u Hessenu dobio BE na dvije godine bez PKT...
sad sam malo zbunjen kada je u pitanju PKT i FSP. Jedni kažu da je to jedno te isto, dok drugi tvrde da nije isto... Sta sad!? Da li je u Hessenu dovoljno položiti PKT (neki su već pisali da jeste) kako bi se stekli uslovi za izlazak na Kenntnisprüfung/Aprobaciju ili to mora biti FSP C1? Molim licna iskustva. Ja sam prije nekoliko dana dobio Berufserlaubnis i planiram u martu polagati PKT...
Napomena: ja sam u Hessenu dobio BE na dvije godine bez PKT...
Poslednja izmena:
Nije isto,objasnjenje ste dobili u postu iznad. Odgovor na drugo pitanje cete dobiti ako pozovete lekarsku komoru,tako je najsigurnije
Pozdrav kolege, upravo pročitah članak vezano za Aprobaciju https://m.aerzteblatt.de/news/88769.htm
Poslednja izmena:
Hvala na odgovoru, ali u postu stoji da je PKT uslov da se dobije BE i to na 6 mjeseci. Ja sam dobio BE na dvije godine i to bez PKT. Zato me malo buni predmetni post... Molimo kolege iz Hessena koji su završili postupaka aprobacije za pojašnjenje. Hvala i lijep pozdrav!
Doktoresa:)
Početnik
- Poruka
- 38
Kolege, na koja sva dokumenta je potrebno staviti apostil?
Molim za brz odgovor, posto sutra idem u sud. Hvala unapred
Molim za brz odgovor, posto sutra idem u sud. Hvala unapred
Ne mogu da vjerujem, da nema kolegica/kolega koji su postupak aprobacije završili u Hessenu.
Koliko ste čekali na termin u ambasadi?
Tako je kolega na 6 meseci ali samo u M-V (Mecklenburg Vorpommern-u)! Informacija je samo za M-V,ne znam kako je u drugim pokrajinama.
To vam takodje zavisi od pokrajine. Ovde je svaka pokrajina slucaj za sebe. Ali pise na sajtu lekarske komore,njabolje je da tamo proverite
Postoji knjiga ''Kommunikation für auslaendische Ärzte Vorbereitung auf den Patientenkommunikationstest''. Ali knjiga nije nisto posebno. Na ispitu dobijes Aufklärungsbogen ( potpuno isti kao u bolnicama) Ja sam to priprermala,odnosno citala. Imam u komp. mogu ti proslediti na e-mail.
Kolege iz Hessena, još jednom molim za informaciju iz prve ruke. Da li je dovoljno položiti PKT kako bi se mogao polagati Kenntnisprüfung ili to mora biti FSP C1. Hvala puno!
Stvarno, ne mogu da vjerujem da na forumu nema kolegica/kolega koji su u Hessenu završili postupak aprobacije i mogu odgovoriti na postavljeno pitanje.
Posaljite e-mail lekarskoj komori ili ih jednostavno nazovite.Tako dobijete informaciju iz ``prve ruke``.
Doktoresa:)
Početnik
- Poruka
- 38
Hvalaaa puno!
Fiamma
Iskusan
- Poruka
- 6.964
Balkansko zdravstvo u emigraciji
29. septembar 2017.
BiH je prošle godine napustilo 325 lekara
Zašto države Zapadnog Balkana ne čuvaju svoje medicinske radnike bila je tema kojom smo se bavili u Zašto?. Loši uslovi rada, niske plate, mobing, ali i mogućnost rada u drugim zemljama neki su od razloga zbog kojih sve više zdravstvenih radnika donosi odluku da promeni radno mesto. Za neke je rešenje prelazak u privatan sektor, dok drugi šansu vide u – odlasku u inostranstvo. Neki su već otišli, a neki to tek planiraju.
U 2016. godini, čak 50 hiljada osoba iz BiH, Srbije, Crne Gore, Makedonije i s Kosova, pronašlo je posao u Nemačkoj, objavila je Savezna agencija za rad iz Nuernberga. Među njima je veliki broj lekara i drugih medicinskih radnika.
Odlaze i pre nego što se zaposle
Prema podacima Lekarske komore Federacije BiH, 325 lekara je napustilo zemlju tokom prošle godine. Međutim, tu nisu ubrojani mladi lekari, koji su odmah nakon završetka školovanja napustili svoju zemlju.
“Tu nisu uključeni ljekari koji do sada nisu zasnovali radni odnos. Riječ je o mladim ljudima koji tek završe fakultet i koji ne stignu da se zaposle, ali već odlaze. Znači, oni nisu ni imali potrebu da budu članovi ljekarske Komore; oni su već, nažalost, napustili Bosnu i Hercegovinu, nisu uvršteni u tu zvaničnu brojku od 325. Mislim da je ta brojka veća za 20 do 25 posto, da je to preko 400”, kazao je u intervjuu za RSE u januaru ove godine predsednik Sindikata doktora medicine i stomatologije Federacije BiH, Rifat Rijad Zaid.
Ministarstvo zdravlja Republike Srpske ima podatke samo za broj zdravstvenih radnika koji su otišli iz javnih ustanova ovog bh. entiteta, zaključno sa krajem 2015. godine, i odnosi se na petogodišnji period, rekla nam je početkom godine portparol ministarstva zdravlja Jelena Vujić.
"Prema tim podacima, iz svih zdravstvenih ustanova za prethodni period od pet godina otišlo je 120 medicinskih tehničara i oko 80 ljekara. Napominjem da mi nemamo podatke za one koji su bili prijavljeni na biro, odnosno one koji nikada nisu bili zaposleni u zdravstvenom sistemu RS-a", objasnila je ona.
Sertifikat dobre prakse
Sporazum koji su 2013. godine potpisale Savezna agencija za zapošljavanje Nemačke i Nacionalna služba za zapošljavanje Srbije o posredovanju u privremenom zapošljavanju radnika iz Srbije omogućio je zapošljavanje radnika za zdravstvenu negu u bolnicima i domovima za stara lica na teritoriji Nemačke.
Od tada, skoro 2.000 zdravstvenih radnika godišnje napusti zemlju, a najviše njih odlazi u Nemačku, pokazuju podaci dobijeni ukrštanjem brojeva koje vode sindikati i komore lekara i medicinskih sestara.
Međutim, ne odlazi se samo u Nemačku, već i u skandinavske zemlje, zatim Katar, Sloveniju...
U prethodne dve godine, više od 1.600 lekara iz Srbije zatražilo je sertifikat dobre prakse koji, između ostalog, omogućava zaposlenje u inostranstvu.
"Lekarska komora Srbije je u 2015. godini izdala 826 sertifikata dobre prakse, a u 2016. 856 ovih sertifikata“, rekao je u martu ove godine za RSE dr Milan Dinić, predsednik Lekarske komore Srbije.
Kako je naglasio, podaci o izdavanju sertifikata dobre prakse ne mogu sa sigurnošću govoriti o broju lekara koji želi da se iseli, pošto odlazak u inostranstvo nije jedini razlog za uzimanje ovih papira. Takođe, dodaje Dinić, mnoge zemlje uopšte ne traže ovaj setifikat.
"Najveći broj lekara uzima ove sertifikate prevenstveno zbog toga što idu da rade u Crnu Goru, Bosnu i Hercegovinu. Takođe, jedan broj naših lekara odlazi na jednomesečni rad u neke zemlje i mislim da je to najveći broj lekara koji odlazi. Zašto odlaze u Crnu Goru, BiH i neke arapske zemlje – u Katar, Ujedinjene Arapske Emirate i slično? Pa verovatno iz finanskijskih razloga. I onda svoje slobodno vreme, koje podrazumeva godišni odmor provode radeći u drugim zemljama“, kazao je predsednik Lekarske komore Srbije.
Nemačka, zemlja obećana
Aleksandar Božić, medicinski tehničar na hemodijalizi u Opštoj bolnici u Valjevu, posle 13 godina rada planira da ode u Nemačku.
"Ne toliko zbog uslova rada, koliko zbog malih primanja jer svako od nas radi neki dodatni posao da bi mogao da preživi“, kazao je Aleksandar za RSE u junu ove godine.
Vladimir Đurđević, koji 15 godina radi u valjevskoj bolnici na anesteziji svoju nameru da ode u inostranstvo objašnjava željom da uradi „nešto ozbiljnije sa svojim životom“.
"Ovde su mogućnosti male. Nemačka je trenutno aktuelna zbog sporazuma. Ne idem toliko zbog sebe, koliko zbog dece“, ispričao nam je Vladimir.
Devetnaestogodišnja Mina Stevanović studentkinja prve godine Medicinskog fakulteta u Beogradu već je odlučila da će, po završetku studija, otići u Englesku ili Nemačku.
„Da se bavim bilo čim, ne samo medicinom, ja bih otišla odavde, zato što vidim kako se živi u Srbiji i koliko nije fer. Moji roditelji su obični radnici, ubijaju se od rada i ne možemo sebi da priuštimo mnogo. Mislim da su u inostranstvu bolji uslovi za normalan život“, rekla je.
Dr Ivana Durutović sa kojom smo razgovarali u februaru rekla nam je da još uvek nije odlučila da ode iz crnogorskog zdravstva, ali da se ozbiljno priprema da joj odlazak u Nemačku bude mogućnost koju će u budućnosti možda odabrati.
„Učim njemački jezik i trenutno sam na nivou B-1, a u Njemačkoj traže B-2. U međuvremenu sam, od jednog njemačkog univerziteta, dobila stipendiju za online edukaciju u oblasti raka dojke kojom se, inače, bavim. Radim i na stručnom i na širem obrazovanju“, kazala je.
izvor: slobodnaevropa.org
29. septembar 2017.
BiH je prošle godine napustilo 325 lekara
Zašto države Zapadnog Balkana ne čuvaju svoje medicinske radnike bila je tema kojom smo se bavili u Zašto?. Loši uslovi rada, niske plate, mobing, ali i mogućnost rada u drugim zemljama neki su od razloga zbog kojih sve više zdravstvenih radnika donosi odluku da promeni radno mesto. Za neke je rešenje prelazak u privatan sektor, dok drugi šansu vide u – odlasku u inostranstvo. Neki su već otišli, a neki to tek planiraju.
U 2016. godini, čak 50 hiljada osoba iz BiH, Srbije, Crne Gore, Makedonije i s Kosova, pronašlo je posao u Nemačkoj, objavila je Savezna agencija za rad iz Nuernberga. Među njima je veliki broj lekara i drugih medicinskih radnika.
Odlaze i pre nego što se zaposle
Prema podacima Lekarske komore Federacije BiH, 325 lekara je napustilo zemlju tokom prošle godine. Međutim, tu nisu ubrojani mladi lekari, koji su odmah nakon završetka školovanja napustili svoju zemlju.
“Tu nisu uključeni ljekari koji do sada nisu zasnovali radni odnos. Riječ je o mladim ljudima koji tek završe fakultet i koji ne stignu da se zaposle, ali već odlaze. Znači, oni nisu ni imali potrebu da budu članovi ljekarske Komore; oni su već, nažalost, napustili Bosnu i Hercegovinu, nisu uvršteni u tu zvaničnu brojku od 325. Mislim da je ta brojka veća za 20 do 25 posto, da je to preko 400”, kazao je u intervjuu za RSE u januaru ove godine predsednik Sindikata doktora medicine i stomatologije Federacije BiH, Rifat Rijad Zaid.
Ministarstvo zdravlja Republike Srpske ima podatke samo za broj zdravstvenih radnika koji su otišli iz javnih ustanova ovog bh. entiteta, zaključno sa krajem 2015. godine, i odnosi se na petogodišnji period, rekla nam je početkom godine portparol ministarstva zdravlja Jelena Vujić.
"Prema tim podacima, iz svih zdravstvenih ustanova za prethodni period od pet godina otišlo je 120 medicinskih tehničara i oko 80 ljekara. Napominjem da mi nemamo podatke za one koji su bili prijavljeni na biro, odnosno one koji nikada nisu bili zaposleni u zdravstvenom sistemu RS-a", objasnila je ona.
Sertifikat dobre prakse
Sporazum koji su 2013. godine potpisale Savezna agencija za zapošljavanje Nemačke i Nacionalna služba za zapošljavanje Srbije o posredovanju u privremenom zapošljavanju radnika iz Srbije omogućio je zapošljavanje radnika za zdravstvenu negu u bolnicima i domovima za stara lica na teritoriji Nemačke.
Od tada, skoro 2.000 zdravstvenih radnika godišnje napusti zemlju, a najviše njih odlazi u Nemačku, pokazuju podaci dobijeni ukrštanjem brojeva koje vode sindikati i komore lekara i medicinskih sestara.
Međutim, ne odlazi se samo u Nemačku, već i u skandinavske zemlje, zatim Katar, Sloveniju...
U prethodne dve godine, više od 1.600 lekara iz Srbije zatražilo je sertifikat dobre prakse koji, između ostalog, omogućava zaposlenje u inostranstvu.
"Lekarska komora Srbije je u 2015. godini izdala 826 sertifikata dobre prakse, a u 2016. 856 ovih sertifikata“, rekao je u martu ove godine za RSE dr Milan Dinić, predsednik Lekarske komore Srbije.
Kako je naglasio, podaci o izdavanju sertifikata dobre prakse ne mogu sa sigurnošću govoriti o broju lekara koji želi da se iseli, pošto odlazak u inostranstvo nije jedini razlog za uzimanje ovih papira. Takođe, dodaje Dinić, mnoge zemlje uopšte ne traže ovaj setifikat.
"Najveći broj lekara uzima ove sertifikate prevenstveno zbog toga što idu da rade u Crnu Goru, Bosnu i Hercegovinu. Takođe, jedan broj naših lekara odlazi na jednomesečni rad u neke zemlje i mislim da je to najveći broj lekara koji odlazi. Zašto odlaze u Crnu Goru, BiH i neke arapske zemlje – u Katar, Ujedinjene Arapske Emirate i slično? Pa verovatno iz finanskijskih razloga. I onda svoje slobodno vreme, koje podrazumeva godišni odmor provode radeći u drugim zemljama“, kazao je predsednik Lekarske komore Srbije.
Nemačka, zemlja obećana
Aleksandar Božić, medicinski tehničar na hemodijalizi u Opštoj bolnici u Valjevu, posle 13 godina rada planira da ode u Nemačku.
"Ne toliko zbog uslova rada, koliko zbog malih primanja jer svako od nas radi neki dodatni posao da bi mogao da preživi“, kazao je Aleksandar za RSE u junu ove godine.
Vladimir Đurđević, koji 15 godina radi u valjevskoj bolnici na anesteziji svoju nameru da ode u inostranstvo objašnjava željom da uradi „nešto ozbiljnije sa svojim životom“.
"Ovde su mogućnosti male. Nemačka je trenutno aktuelna zbog sporazuma. Ne idem toliko zbog sebe, koliko zbog dece“, ispričao nam je Vladimir.
Devetnaestogodišnja Mina Stevanović studentkinja prve godine Medicinskog fakulteta u Beogradu već je odlučila da će, po završetku studija, otići u Englesku ili Nemačku.
„Da se bavim bilo čim, ne samo medicinom, ja bih otišla odavde, zato što vidim kako se živi u Srbiji i koliko nije fer. Moji roditelji su obični radnici, ubijaju se od rada i ne možemo sebi da priuštimo mnogo. Mislim da su u inostranstvu bolji uslovi za normalan život“, rekla je.
Dr Ivana Durutović sa kojom smo razgovarali u februaru rekla nam je da još uvek nije odlučila da ode iz crnogorskog zdravstva, ali da se ozbiljno priprema da joj odlazak u Nemačku bude mogućnost koju će u budućnosti možda odabrati.
„Učim njemački jezik i trenutno sam na nivou B-1, a u Njemačkoj traže B-2. U međuvremenu sam, od jednog njemačkog univerziteta, dobila stipendiju za online edukaciju u oblasti raka dojke kojom se, inače, bavim. Radim i na stručnom i na širem obrazovanju“, kazala je.
izvor: slobodnaevropa.org
Informacija koji sam dobio sa FIA Akademije po pitanju PKT glasi: “der PKT wird in Hessen und in Saarland als Fachsprachprüfung anerkannt.“ Nadam se da ova informacija može biti od pomoći i otkloniti dileme kad je PKT u pitanju.
informacije
Početnik
- Poruka
- 43
Molim za pomoć
Iz regije Bajer sam dobio informaciju da dopunim moju dokumentaciju za BE i to dodatak diplome.
Može li mi neko pomoći sa informacijom o čemu se radi.
Hvala.
Iz regije Bajer sam dobio informaciju da dopunim moju dokumentaciju za BE i to dodatak diplome.
Može li mi neko pomoći sa informacijom o čemu se radi.
Hvala.
To je dodatak sa ocenama po predmetima koji se dobije kao dodatak diplomi.
Ja sam na faksu dobio potvrdu kojom se potvrđuje da je moj studij odgovara bolonjskom. Trajanje studija od 12 semestara i 360 ECTS bodova. Obrati se studentskoj službi i dobices dodatak diplomi bez problema.
informacije
Početnik
- Poruka
- 43
Hvala za informacije.
Ja nisam završio po bolonji, diplomirao sam 2005 godine i sad sam specijalista.
Šta da tražim u studentskoj službi.
Hvala
Ja nisam završio po bolonji, diplomirao sam 2005 godine i sad sam specijalista.
Šta da tražim u studentskoj službi.
Hvala
Slične teme
