Drage kolege,
zelela bih da podelim svoje dosadasnje iskustvo sa vama, vezano za odlazak u Nemacku. Naravno nemoguce je detaljno prepricati sve probleme, kao i uspehe, sa kojima sam se suocila poslednjih meseci, zato cu se drzati onoga o cemu ima vrlo malo informacija u grupi. Pre skoro godinu dana jedan clan ove grupe mi je pomogao da dobijem svoju prvu i jedinu hospitaciju, i zbog toga sam mu neizmerno zahvalna. Uputila sam se u jedno malo mesto u Sachsenu, sama, prestravljena, neznajuci sta da ocekujem, na hospitaciju koja je u dogovoru sa Chefarzt-om (nakon telefonskog razgovora) trebalo da traje 3 meseca. Nisam tada mogla ni da zamislim koliko ce mi biti prijatno, lepo i opusteno! To bi bio i moj prvi savet za sve vas koji se osecate kao sto sam ja tada: zapocnite svoju karijeru u Reha bolnici. Posao tamo nije posebno zanimljiv u medicinskom smislu, ali ce vam, narocito ako ste kao i ja lekar-pocetnik, biti manje stresno, dobicete na vremenu da prvo dobro savladate jezik, pa cete onda promenom posla i odlaskom u akutnu kliniku da savladate i medicinu
Na klinici je bilo u trenutku kada sam stigla jos 3 lekara iz Srbije, docekali su me vrlo srdacno, objasnili ko je ko i gde je sta na srpskom jeziku
i nalazili su mi se oko bukvalno svega tokom cele moje hospitacije. Stekla sam divne prijatelje i kolege, prvo iz srbije, a vrlo brzo i iz raznih drugih zemalja. U celoj bolnici bilo je svega par lekara iz nemacke. Svi assistenarzt-i i vecina oberarzt-a su stranci, i svi su imali puno razumevanja za moj nesavrseni nemacki.
U toku hospitacije prijavila sam FSP (prijava je oko 470e). Kako sam morala da sacekam na prevod jos nekih dokumenata, termin ispita mi je bio 2 meseca nakon sto sam se vratila u Srbiju sa hospitacije (inace na termin u Sachsenu se ceka oko 3 meseca, dobiju se cetiri termina, sa tim da je razmak izmedju prvog i poslednjeg oko mesec dana, i onda sami birate kada cete polagati ispit u LK u Dresdenu). Meni je licno veoma znacilo sto sam se vratila sa hospitacije kuci pre ispita, jer sam kod kuce mogla da se posvetim samo ucenju. Hospitacija je naravno vrlo bitna zbog jezika, vezbanja anamneze itd, ali moje iskustvo na ispitu je bilo da su me dosta pitali i medicinu, terapiju, patogenezu, tako da je ucenje i ozbiljna priprema stvarno bila neophodna, ali isplatio se trud, polozila sam FSP iz prvog puta. Naravno, kako hospitacija traje kao puno radno vreme, nece vam ostati bas puno vremena, a ni snage da posle toga ucite. Mogu vam reci i to da su iskustva sa ovog ispita vrlo razlicita.
Poslednje sto bih vam prenela jeste moje iskustvo sa uporedjivanjem diplome. Ansprachspartner kome sam slala dokumentaciju me je od prvog trenutka odgovarao od uporedjivanja, i rekao da ja jednostavno kao lekar iz Srbije bez radnog iskustva ne mogu dobiti Approbaciju bez ispita. Medjutim, kolega sa fakulteta je upravo u Sachsenu samo par meseci pre mog zahteva dobio aprobaciju upravo na ovaj nacin. Posto sam ja prethodno vec prevela Curriculum, i kako sam cula to jedno pozitivno iskustvo, bila sam cvrsta u odluci da pokusam. Ako se bez obzira na moje iskustvo resite da idete ovim putem, trebalo bi da znate sledece: bitno je da curiculum kao i sva druga dokumentacija bude preveden kod prevodioca priznatog u Nemackoj (ukoliko ste vec preveli kod nekog sudskog tumaca u srbiji, onda mozete naci nekog prevodioca u Nemackoj koji ce vam overiti taj prevod; mene je ova overa kostala dodatnih 100e). Proces uporedjivanja me je kostao 515e, i nakon dobijanja negativnog odgovora jos 250e za BE (ove cene se odnose samo na pokrajnu Sachsen). Kljucna stvar je da sam dobila odgovor da se moj fakultet (studije po bolonji) moze smatrati izjednacenim sa nemackim, iako postoje manje razlike u planu i programu. Medjutim u Nemackoj praksa traje godinu dana, po programu 4 meseca interne, 4 meseca hirurgije, i 4 meseca opste ili neke druge grane, a posto je staz u Srbiji 6 meseci, praksa se nikako ne moze izjednaciti. Doslovno su to sve informacije koje sam dobila nakon 8 meseci cekanja i jedno 10kg dokumentacije koju sam poslala. Na kraju sam dobila BE na 2 godine, i prijavila aprobaciju, jer se na prvi termin ceka oko godinu dana. Dakle moj savet vam je da ukoliko zelite i da pokusavate i ukoliko nemate duze radno iskustvo, to nikako ne radite pre nego sto volontirate u Srbiji na internoj i hirurgiji po nekoliko meseci, i te potvrde posaljete sa ostalom dokumentacijom. Nisam napomenula da BE ne mozete dobiti pre nego sto stigne odgovor Gutachtera, sto znaci da ne mozete poceti sa radom pre nego sto ceo proces bude zavrsen.
I zaista poslednje sto bih napisala je da sada cekam termin u ambasadi, a da su od nedavno uveli mogucnost da svi koji konkurisu za Plavu kartu mogu na svoj termin da povedu i clanove svoje porodice radi istovremenog spajanja porodice. Izgleda da za njih cak nije potrban ni A1 sertifikat, vec samo vencani list, takvu sam makar ja informaciju dobila.
Ako neko zeli jos neku dodatnu informaciju u vezi bilo koje od ovih tema neka mi slobodno pise. Nadam se da sam bila od pomoci
SRECNO!!!!
. Imamo SOP za sve, naravno ne savršen. Ulogu Aufwachraum vikendom i noću preuzima Odeljenje intenzivne nege.
ali sam imala srece i dobijem mjesto u jednoj gradskoj bolnici u gradu u kojem zivim na internoj medicini. Nakon dva-tri mjeseca pocinjem i sa dezurstvima, vec je proslo otprilike 9 mjeseci od kako sam prijavila KP, znaci priblizava se. Tu zaista ucim vise, akutnu internu medicinu i polako sve vise citam Herolda.
).
