Moja iskustva sa aprobacionim ispitom u Brandenburgu i iskustva sa Brandenburgom uopste
Pocecu sa ovim drugim. Brandenburg je jedna relativno siromasna pokrajina. Da, ima i rupa na putevima i bas oronulih zgrada, sto je meni posle stanovanja na zapadu Nemacke bilo nezamislivo. Relativno je i velika i razudjena, ima tek po koji veci grad, ostalo su sela i varosice, koji se vise iz miloste zovu gradovi. Mesta su dosta lose povezana. Vozova svakako ima, ali idu na sat, sat i po uglavnom, a buseva, osim gradskog i prigradskog saobracaja, skoro uopste nema. Vazi opste pravilo - sto dalje od Berlina, to je tuznije. Nezaposlenost u nekim gradovima dostize i do 20%. Populacija je stoga uglavnom stara. Ali, to ne znaci da su bolnice gore od onih na zapadu. Jer staro stanovnistvo bolnicama donosi mnogo novca. Ima dosta dobrih i AKU i Reha klinika, sa najmodernijom opremom. Jos par prednosti istoka su i do 50% jeftiniji stanovi (sto je super ako dolazite sa porodicom i ne mozete da zivite u malim bolnickim stanovima/sobicama, koji su svuda jeftini) i usluge (tipa frizera, kozmeticara, majstora), a plata se razlikuje za 100eu gore/dole u odnosu na zapad, sto zavisi od bolnice. Ono sto je isto dobro je da je vecina gradova u Brandenburgu u usponu - renoviraju se te stare zgrade, bolnice su skoro renovirane, nesto se stalno gradi - dolaze od nekud pare, mada mi bas nije jasno odakle :-) Ljudi su (barem mi se tako cini), takodje mrvicu blizi nasem mentalitetu. To ide od toga da su salteruse neverovatno nadrkane, pa do toga da se ljudi vise sredjuju i da su opusteniji. Ali, mrvicu. Ksenofobi su svakako veci od Nemaca na zapadu, mada vecina to dobro skriva.
Prednost sto se tice dolaska iz Srbije po prvi put je sto dosta bolnica zaposljava lekare samo sa Berufserlaubnisom, sa punom platom. Na Berufserlaubnis se ceka uvek 6-8 nedelja, papirologija nije narocito komplikovana, zene u Landesamtu su korektne, a Fachsprachprüfung moze da se polaze najkasnije u istom mesecu kad i aprobacija. Berufserlaubnis se uglavnom izdaje na godinu dana, nekada je moglo i na dve, sada nisam sigurna.
Aprobacija bi trebala da se polaze pre isteka Berufserlaubnisa. Jedna koleginica je probala da iskulira, nadajuci se da ce joj produziti dozvolu. To se zavrsilo tako sto su joj samo jednog dana poslali termin i bilo je jako tesko namoliti da joj ispit pomere. Na kraju se zena u Landesamtu sazalila na nju i ispit je pomeren za dva meseca.
Ispit se moze prijaviti dosta ranije biranjem tri moguca meseca - kao prvu, drugu i trecu zelju. Po slanju prijave, o istoj se mozete raspitati kod gospodje Dalenburg (tel: 0331 8683815, nije navedena na net-u kao kontakt osoba). Sve sto od nje mozete saznati je da je prijava primljena i kaze vam mesec kada cete imati ispit. To na primer zvuci (24. februar, ispit prijavljen za mart): "Ispit ce vam biti u martu, mozda i pocetkom aprila, termini se jos ne znaju, nadam se da ce se znati krajem nedelje. Molim Vas, nemojte vise da se zovete". I onda vam posle 3 dana stigne e-mail (petak oko 17h) da vam je prakticni za 7 dana, a usmeni za 10). Pismo stigne otprilike dan pre prakticnog. To se desilo i mojoj koleginici (koja je vec pisala o svojim iskustvima pre desetak dana na forumu), a i meni. Sto je najgore, prakticni su nam bili istog datuma (samo je ona ima ispit u ferbuaru) - 4. i 8. marta! To mi govori da se termini unapred ipak znaju, ali da iz nekog razloga nece da se saopste. Sto je ekstremno nekorektno, s obzirom da se dezurstva planiraju minimum 2 meseca unapred, a odmori, znate i sami, godinu dana unapred! Tako da ste prinudjeni da navrat-nanos uzimate odmor i trazite zamene za dezurstva, sto nekad i ne bude prijatno. Posto se mi obe prezivamo na A, a ispitivanje ide po azbucnom redu, ako je vise kandidata toga dana, za ocekivati je da ce vam ispit biti pocetkom meseca.
A sada, ispit. Pre izlaska na polaganje, uplacuje se 650eu. Prakticni i usmeni su uvek razlicitim danima. Prakticni se polaze tamo gde vam radi predsednik komisije, a usmeni uvek u Potsdamu, u Lekarskoj komori. U pozivnom pismu dobijete termine, adrese gde se ispit polaze i imena clanova komisije.
Clanovi moje komisije su bili:
Prof. Dr. med. habil Frank Marusch, opsti hirurg, Cehafarzt u Potsdamu, proktolog
Prof. Dr. med. habil Günter Linß, kardiolog, nekada je bio Chefarzt, sada je u penziji, specijalnost hipertenzija
Dr. Med. Reinhold Schrambke, opsta medicina, nekadasnji clan STIKO, komisije za vakcinaciju (bio je clan komisije i DrMaya, koja je vec pisala o svojim iskustvima)
Iako mi je hirurg bio predsednik komisije, verovatno nije imao vremana, pa sam prakticni polagala kod interniste. To je jedan toliko mili cikica, da pored njega ne mozete osetiti nervozu. Voli da pita i uglavnom sam odgovara :-) Na usmenoj se sav presamitio da mi sapne kada nesto nisam znala. :-) Iako je on kardiolog, trenutno radi samo ambulantno u klinici u Oranienburgu, koja nema kardiolosko odeljenje. Moja pacijentkinja je primljena zbog nekomplikovanog divertikulitisa, a kolega koji je sa mnom polagao je imao pacijentkinju sa anemijom i gastritisom. Prvo nas je malo ispitivao u kancelariji, pokazao nam po EKG (nije nam dao da odgovorimo, sam nam je rekao sta se vidi, mi smo samo klimali glavom), sliku dijabetesnog stopala i td. Onda nas je pitao koliko srcanih tonova postoji. Ja sam odgovorila 4, po njemu ima 8, jer ima 4 valvule, pa otvaranje svake i zatvaranje svake ima po jedan ton (iako mi nismo uopste ucili da sva cetiri tona nastaju od otvaranja/zatvaranja valvula). Dobili smo dovoljno vremena da pregledamo pacijenta - standardni internisticki pregled i kratak radioloski, s apregledom kranijalnih nerava, grube misicne snage i refleksa. Imali smo pristup i kartonu. On je dosao samo na kraju i od kolege trazio da pregleda toraks, a mene abdomen. Zatim smo imali oko 1h da napisemo anamnezu i status, koje je on procitao i rekao da dodamo da li pacijentkinja ima vozacku dozvolu i to je sve. Kod pregleda je mnogo vazno da tenziju izmerite na obe ruke. Sve je trajalo oko 3h.
Na usmenom me je pitao hipertenziju, sa naglaskom na sekundarnu hipertenziju, terapiju hipertenzije, zatim sta luci HCL u zelucu, pa sta jos te celije luce, pa ddg. anemije kod bolesti GIT-a i koje vrste gastritisa postoje i koji su najcesci uzroci hemijskog gastritisa. Lekar opste prakse me je pitao vakcinaciju protiv Hep B - vrstu vakcine, kako se daje, koja su nezeljena dejstva, zatim sta je prevencija, koje vrste prevencije postoje i koji je zadatak lekara opste prakse (najgluplje pitanje ikad). Zatim me je pitao dijabetes, podelu, i urgentna stanja kod dijabeticara, a posebno hipoglikemijsku komu, koji orqalni dijabetici je izazivaju, simptome i lecenje. Sta je bolje dati kada ne znamo da li pacijent ima hiper- ili hipoglikemiju - secer ili insulin? Hirurg me je pitao ddg. krvarenja iz donjeg gastrointerstinalnog trakta, hemoroide, podelu po stadijumima, lecenje po stadijumima, zatim karcinom kolona - u sustini sve, simptome, dijagnostiku (ja nisam znala, niti ranije cula za endosonografiju (ne endoskopiju ili eho, vec endosonografiju), kojom se odredjuje velicina endofitnog rasta tumora), koliko su cesti multipli tumori, stadijume i lecenje i koliko se ceka izmedju neoadjuvantne terapije i operacije (6 nedelja). Zatim me je pitao Weberove frakture, podelu i lecenje (tu zaista nisam brilijirala, ali znala sam sta su, podelu i kako se lece uz malo pomoci), zatim prelom zelene grancice. Za kraj pitao me je tenzioni pneumotoraks, gde i kako se radi torakalna drenaza, da li vise na donjoj ili gornjoj ivici rebra i zasto i sta se radi na terenu, kada torakalna drenaza nije dostupna.
Ja od pitanja nisam znala koliko se ceka izmedju neoadjuvantne terapije i operacije, endosonografiju i ortopediju sam izvlacila iz nekog dalekog secenja, jer sam to samo jednom procitala, jos kada sam prvi put prelazila hirurgiju. Takodje, napomenula bih da sam ja na specijalizaciji iz mikrobiologije, bez klinickog iskustva, pa pretpostavljam da su pitanja ipak bila tome makar malo prilagodjena. Izmedju ostalog, nisu me pitali ni jednu infektivnu bolest. Inace su druge kolege imale neka pitanja o antibioticama, uglavnom. Na primer, nezeljena dejtsva eritromicina. Ono sto sam cula je da lekar opste prakse bas uvek pita vakcinaciju ili neke podele lekova, tipa analgetika, antiaritmika, kao i preventivne preglede (skrining i ostalo). Na nekom forumu sam takodje videla da je hirurg pitao jednog momka sta je Borhaave sindrom, dijagnoza (poenta je bez barijumskog kontrastnog sredstva) i lecenje odmah i po prolasku 12h. Uglavnom voli ddg krvarenja iz GIT-a. Do sada su sve kolege koje poznajem imale pitanje pAVK, gde su vazne podele i stadijumi, a ja sam prva osoba za koju znam, a da su je pitali ortopediju (zato sam je samo ovlas i presla).
Nadam se da vam je ovaj moj dugacak post barem malo pomogao.
Srecno svima!
