- Poruka
- 393.900
Na prvoj modernoj Olimpijadi, održanoj u Atini davne 1896. godine, pozivu grčkog kralja Georgija I da prisustvuju nadmetanjima odazvao se samo jedan vladar – srpski kralj Aleksandar Obrenović.
Kako je Grčka, odnosno grad Olimpija, bio domaćin svih Olimpijskih igara u antičkom dobu, kada se rodila ideja o ponovnom pokretanju, Atina, kao prestonica moderne Grčke, bila je logičan izbor za prvog domaćina. Prve moderne Olimpijske igre održane su od 6. do 15. aprila 1896. godine, a o tome koliko su bile značajne za zemlju svedoči i činjenica da ih je svečano otvorio grčki kralj Georgije I, koji je sa članovima kraljevske porodice uživo pratio veći deo igara.
Igre su održane za tadašnje prilike, na najvećem stadionu Panatinaiko. Sportiste je podržavao i najveći broj gledalaca koji su prisustvovali do tada na nekoj sportskoj manifestaciji. Na Atinskim igrama učestvovalo je 241 sportista iz 14 zemalja, i to muškaraca. Pošto su to bile prve obnovljene igre, antički duh je bio dominantan, pa su i takmičari bili isključivo muškarci.
Na programu su bila nadmetanja u gimnastici, rvanju, dizanju tegova, atletici, tenisu, streljaštvu, biciklizmu, mačevanju i vodenim disciplinama. Trebalo je da se održe veslačka takmičenja, ali zbog snažnog vetra i talasa od veslanja se odustalo. Odustalo se i od jedriličarske regate jer se nije prijavio dovoljan broj jedriličara.
Kada je odbačena ideja da se na Olimpijadi takmiče samo Grci i rešeno da igre treba da bude međunarodnog karaktera, francuski pedagog, istoričar i osnivač Međunarodnog olimpijskog komiteta Pjer de Kuberten ubedio je grčkog kralja da lično pozove evropske vladare i njihove sportiste na spektakl.
Pozivu su se odazvali sportisti iz 14 zemalja, međutim samo jedan strani vladar odlučio je da prisustvuje događaju – kralj Srbije Aleksandar Obrenović, i to iako na prvim Olimpijskim igrama nije bilo sportista iz Kraljevine Srbije.
Mladi srpski kralj, tada 20-godišnjak, često je odlazio u inostranstvo, a u Atinu je doputovao sa delegacijom. Usput se zaustavio u Nišu, Skoplju, Solunu, a posetio je i Hilandar gde je boravio tri dana. Aleksandar se sa svitom u Atini zadržao četiri dana, gde je sa grčkim kraljem svedočio začetku nečega što će postati globalni fenomen i najveće sportsko takmičenje modernog doba.
U čast vladara Srbije, grčki kralj je izdao naredbu da se na stadionu u Atini u nekoliko navrata izvodi himna “Bože pravde”.
Posebna počast je ukazana kralju Aleksandru, jer je njemu u čast izvedena i olimpijska himna, a na stadionu se zaviorila srpska trobojnica. Sutradan sve grčke novine na naslovnim stranama su donele natpise o poseti srpskog kralja olimpijskim igrama, a same igre su, i ako prvorazredni događaj, bile u drugom planu. Tako su u listu Romius objavljeni stihovi "Živeli Srbi i Grci, živele Olimpijske igre dedova i očeva naših i igre potomaka naših".
Kralj Aleksandar je posmatrao i najtežu i najatraktivniju trku – maratonsku u kojoj je pobedio Grk Luis Spiridon. Obrenović je bio jedini strani državnik tog ranga i počasni gost prvih modernih olimpijskih igara.
Iako je kralja Aleksandat bio najznačajniji gost, i u kraljevskoj pratnji našli su se mnoge znamenite ličnosti, kao što su srpski general i ministar vojni Dragutin Franasović, književnik i predsednik Srpske akademije nauka Milan Đak Milićević, doktor pariskog Medicinskog fakulteta i lični lekar srpskog kralja Đoka Jovanović, maršal Mihailo Rašić i legendarni Živojin Mišić, budući slavni srpski vojvoda, a u to vreme ađutant-major na dvoru Obrenovića. Mišić se kasnije, u svojim memoarima, sa setom se sećao tih nekoliko dana provedenih u Atini, u pratnji mladog kralja.
Postoji još jedna zanimljivost koja se vezuje za prvu modernu Olimpijadu – iako Srbija nije imala zvaničnog predstavnika, pod zastavom Ugarske takmičio se Srbin iz sela Nadalj u Vojvodini po imenu Momčilo Tapavica. On se nadmetao u čak četiri discipline – atletici, rvanju, dizanju tegova i tenisu – a uspeo je da osvoji bronzanu medalju u tenisu, u individualnoj konkurenciji.
Momčilo Tapavica nastavio je da učestvuje na sportskim takmičenjima. U isto vreme studira arhitekturu u Novom Sadu, gde po završetku otvara projektni biro.Crnogorski kralj Nikola I poziva ga na Cetinje, gde mladi arhitekta projektuje zdanje Narodne banke, Nemačku ambasadu, a u Herceg Novom hotel Boka. Zgrada Matice Srpske u Novom Sadu je njegovih ruku delo. Posle Drugog svetskog rata nastanjuje se u Poreču gde aktivno učestvuje u njegovoj obnovi. Umire 1949. godine od žutice.
Srbija je na tim Olimpijskim igrama bila zapažena po kralju Aleksandru Obrenoviću, ali i Momčilu Tapavici. Momčilov rezultat je do te mere nadahnuo našeg mladog vladara da je Srbija od tog trenutka nezadrživo krenula u razvoj svih sportskih disciplina, pa možemo tu 1896. godinu smatrati i godinom rođenja srpske sportske nacije.
( zanimljiva istorija)
