Српска колонизација у данашњој Републици Македонији

vi se okrećete nemcima, belgijancima, švajcarcima, .... a mi srbi rusima, ... i onda se posle pitate kako ste prošli. Samo što niste bili svesni da su vas oni obrlatili na drugi način, uvukli vas u bratoubilačku borbu.
Bratoubilačku? Ostavi se svakog bratstva i jedinstva - Ne znaš s kim imaš posla. Pavelić pre Pavelića je bio šef bugarske vlade za vreme Prvog svetskog rata Radev: čovek je na sednici bugarske vlade izjavio da u Srbiji više neće biti Srba.
 
  • Haha
Reactions: PA8
Као и увек, лупаш без појма. Детињасте ствари. Тајни анекс је заправо прелиминарна подела Македоније, у којој Бугарска добија безусловно 3/4 македонских земаља, а Србији остају Скопље, Тетово и Гостивар. Арбитража цара Русије је више формалност, јер како се то после дешава, обе стране покушавају да избегну арбитражу. А то посебно важи за Србију. И не заборави да видиш ко је била мајка Николаја II пре него што си лапрдао о Немцима, Русима и Марсовцима.
Laprdaš bez prestanka:

Nije bilo predviđeno da dobijete bilo šta na tanjiru, trebalo je to osvojiti, a vi se do sloma Osmanlijske Carevine na Bregalnici niste pomerili sa polaznih pozicija.

Tražili ste da vam Srbija preda celokupnu teritoriju koji je oslobodila od Osmanlija. Ako hoćeš imperiju uzmi pa je osvoji sam.
 
  • Haha
Reactions: PA8
vi se okrećete nemcima, belgijancima, švajcarcima, .... a mi srbi rusima, ... i onda se posle pitate kako ste prošli. Samo što niste bili svesni da su vas oni obrlatili na drugi način, uvukli vas u bratoubilačku borbu.
Još jednom: ratovi sa Bugarskom nisu bili bratoubilački: ljudi su planirali i izvršili genocid nad Srbima tokom Prvog svetskog rata. Nema tu braće.


Убиство митрополита скопског Вићентија

Крајеви у Србији које је окупирала бугарска војска проглашени су за „Моравску Бугарску“, а Срби, становници тих области, за – „Моравске Бугаре“. Према једној наредби бугарских окупационих власти, реч Србин није смела ни да се изусти…
У известају међусавезничке комисије за испитивање злочина бугарских окупационих власти у Србији, речено је да се са злоцинима почело у тренутку запоседања српских територија.
Поциниоци су били официри и војници бугарске војске, али и бугарске комите као и представници бугарских полицијских власти. Прве жртве били су српски свештеници. Убијено је, према подацима међусавезничке комисије, више од 150 свештеника. Они су убијани по групама, по правилу већим од двадесет, а њихови лешеви бацани су у јаме…
На ископаним лешевима уочене су бројне ране нанесене бајонетима. На једном лешу избројана су 74 убода нозем! На целу листе масакрираних српских свештеника налазио се митрополит Вицентије из Скопља. Како је рекао Драгиша Лапћевић, режим бугарских окупационих власти представљао је „грозоту једну, која, и у самом причању, леди крв у жилама…“
Залажући се за то да се до у детаљ опишу злоцини Бугара, Лапчевић је био мишљења да би то требало учинити „не ради тога да би нас испуњавало мржњом према Бугарима, већ да би у њих изазвало неодољиву осуду једнога страшног режима“, током којег су почињена нечувена и невиђена недела у Приштини, Призрену, Врању, Нишу, Лесковцу, Сурдулици и по другим местима, „у којима се хиљаде и хиљаде невиних, савршено невиних радника, занатлија, трговаца, земљорадника, учитеља, професора, свештеника и чиновника наиђоше на најсвирепију смрт, у којима су искасапљене толике жене и деца, у којима је оргијала само најстрашнија смрт…
Бугарски окупатор се нарочито свирепо понео према становништву Топлице и Јабланице. У овим српским областима поубијан је силан свет, а жене и деца били су „тако вандалски мучени и масакрирани, да таква недела тешко да је запамтио и средњи век…“.

Кад се српски народ, у бугарској окупационој зони – после масовних злочина Бугара у првој години окупације и терора сваке врсте, интернирања без повода и разлога, а поред тога и показане намере окупационих власти да изврше мобилизацију свих за оружје још способних људи, па и недораслих младића – дигао на оружје (Топлички устанак) злодела Бугара добила су највеће могуће размере. Топлички устанак букнуо је свом силином у пред-пролеће 1917. године.
Већ у првих 25 дана из многих места протерана је окупациона власт, између осталог у Прокупљу, Лебану, Рибарској Бањи. Устанак је започео у Куршумлији 26. фебруара 1917. године а 3. марта ослобођено је и Прокупље. Устанак се проширио на целу Топлицу и Јабланицу, Пусту Реку, Копаоник, Ибарску долину све до Рудника и до Озрена на истоку.
На челу устанка су Коста Војиновић,резервни поручник и Коста Миловановић Пећанац, капетан српске војске кога је српска врховна команда са Солунског фронта авионом послала у Топлицу са циљем да народ припреми за устанак „кад за то дође време“. Око 13.500 устаника, за месец дана колико је трајао устанак, створило је слободну територију у пречнику од 80 км. Центар те слободне територије је Прокупље.
Да би угусио устанак окупатор је био принуђен да ангазује велике војне формације али и да учини нечувена зверства. Здружене окупаторске снаге су устанак угушиле али отпор народа није престајао чак и онда када је Коста Војиновић децембра 1917. године у једној воденици у селу Гргуру извршио самоубиство да, рањен, не би пао Бугарима жив у руке. На простору захваћеном устанком окупатор је на најсуровије начине ликвидирао преко 20 000 људи.
Топлички устанак је једини устанак у поробљеној Европи у то време. О овом устанку писано је много, и о њему је изречено много различитих мишљења. Неки аутори га чак доводе у везу са „Црном руком“…

Злочини пуковника Протогерова

Под изговором да се ради о оружаном отпору у којем активно учествују не само старци, већ и жене и нејака деца, све што је српско, све што је српски дисало и осећало – било је узето на нишан од стране бугарске редовне војске и жандармерије, али и специјалних јединица аустроугарске војске. На српски живаљ, и стварне устанике, четницке одреде, само су Бугари бацили 15 и по батаљона са 22 митраљеза и 28 топова. На челу ове војске налазио се пуковник Александар Протогеров, познати бугарски комита, који је до почетка рата 1914. године жарио и палио по Македонији, и који ће, после 1918. постати један од главних вођа ВМРО .
Највиши функционери Аустроугарске добро су знали шта ће све бугарске власти предузети против српског народа кад су кренуле да угуше оружани устанак; знало се да ће оне искористити ту прилику за још суровији обрачун са Србима. Председник бугарске владе Васил Радославов, отворено је рекао грофу Оту Цернину, аустроугарском посланику у Софији, да се према Србима не „исплати“ бити добар и да ће „одсад за сва времена бити искључена свака дилема“ – да ли је „оправдано безобзирно сатирање српског елемента“.
Уверен да премијер Бугарске најављује у ствари геноцид над Србима, аустроугарски посланик је истог дана телеграфисао свом брату у Бечу, министру спољних послова Отокару грофу Цернину, истићући да ће „уследити тако крвав суд какав наше време још није видело“.

Бугари су волели бајонет






Рачуна се да је током Топличког устанка, у пролеће 1917. године, побијено у свему око 20 хиљада Срба свих узраста и оба пола. Највећи део побили су Бугари, користећи врло често само хладно оружје – бајонете – а мањи део, јединице аустроугарске војске и жандармерије.О неделима бугарских окупационих власти опширно се говорило и у Народној скупштини, на 28. редовном састанку – 11. и 12. маја 1921. године.

О ЗЛОЧИНИМА БУГАРА И У СКУПШТИНИ ЈУГОСЛАВИЈЕ

Народни посланик Видосав Стефановић рекао је тада да су Бугари у многим селима направили „праву пустош стрељањем и вешањем у масама“…Бугари су запалили и уништили најбогатија села – Велика Плана, Гргуре, Горња и Доња Бресница, Тмава, Бања, Рача, Добри До, Луково. Уништено је и село Александрово, насељено Банаћанима. Топовском ватром је од 47 кућа срушено 37. У једну кућу Бугари су затворили 37 чељади и онда је запалили.
У читавом низу села (Крчмаре, Дедишац, Космач) стрељани су и вешани, не само мушкарци, него и жене. Много се пута догодило да су Бугари поливали људе и жене петролеумом и онда их претварали у живе буктиње. У више случајева српски сељаци су бацани у казане кључале воде и тако кувани – како је урађено, на пример, са угледним домаћином Аврамом Тодоровићем из села Гргура.У општини Добри До сахрањивани су живи људи, а у селу Лукову сељацима и сељанкама счцене су руке, ноге, вађене очи и одсецане уши.


Бугарска војска и жандармерија, као и бугарске комите, у црно је завила и бројна села у Млавском срезу.Према наводима Ст. Максимовића, командант Петровца на Млави, резервни поручник 51. пука бугарске војске, учитељ по занимању, сам сноси кривицу за смрт 60 Срба. Потпуковник Тујканов уписао се у листу злочинаца, пошто је својом руком убио десет Срба.Мајор Христов са својим помоћником, потпоручником Бракаловим, послао је у смрт више од 250 Срба и раселио села Реновац, Кобиље и Кладурово.

Потпоручник Бракалов је лично својом руком у атару села Кнезице, на месту званом Беле воде, убио 57 Срба. Припадници регуларне бугарске војске, а још чешће комите, одсецали су убијеним Србима главе и носили их потом кроз насељена места да их свако види…Годину дана после овог великог догађаја, након пробоја Солунског фронта јединице српске армије су кренуле у ослобођење земље , Прокупље је ослобођено 12. октобра 1918. године.
У ослобођењу учествују јединице Прве армије војводе Петра Бојовића са деловима француске коњичке бригаде под командом генерала Огиста Шарла Транијеа…

Прилог приредила редакција портала ''Глас Холмије'' из Берана
 
  • Haha
Reactions: PA8
Bratoubilačku? Ostavi se svakog bratstva i jedinstva - Ne znaš s kim imaš posla. Pavelić pre Pavelića je bio šef bugarske vlade za vreme Prvog svetskog rata Radev: čovek je na sednici bugarske vlade izjavio da u Srbiji više neće biti Srba.
mislim na medjuslovensku borbu...mada po dnk smi svi mešani.... Mene medjutim imresionira druga činjenica, a to je da su Bugari nakon 1. balkanskog rata imali preveliku teritoriju i nisu bili zadovoljni. Malo im

1694282796000.png
 
mislim na medjuslovensku borbu...mada po dnk smi svi mešani.... Mene medjutim imresionira druga činjenica, a to je da su Bugari nakon 1. balkanskog rata imali prevliku teritoriju i nisu bili zadovoljni. Malo im

Pogledajte prilog 1407457
Još jednom:


Убиство митрополита скопског Вићентија

Крајеви у Србији које је окупирала бугарска војска проглашени су за „Моравску Бугарску“, а Срби, становници тих области, за – „Моравске Бугаре“. Према једној наредби бугарских окупационих власти, реч Србин није смела ни да се изусти…
У известају међусавезничке комисије за испитивање злочина бугарских окупационих власти у Србији, речено је да се са злоцинима почело у тренутку запоседања српских територија.
Поциниоци су били официри и војници бугарске војске, али и бугарске комите као и представници бугарских полицијских власти. Прве жртве били су српски свештеници. Убијено је, према подацима међусавезничке комисије, више од 150 свештеника. Они су убијани по групама, по правилу већим од двадесет, а њихови лешеви бацани су у јаме…
На ископаним лешевима уочене су бројне ране нанесене бајонетима. На једном лешу избројана су 74 убода нозем! На целу листе масакрираних српских свештеника налазио се митрополит Вицентије из Скопља. Како је рекао Драгиша Лапћевић, режим бугарских окупационих власти представљао је „грозоту једну, која, и у самом причању, леди крв у жилама…“
Залажући се за то да се до у детаљ опишу злоцини Бугара, Лапчевић је био мишљења да би то требало учинити „не ради тога да би нас испуњавало мржњом према Бугарима, већ да би у њих изазвало неодољиву осуду једнога страшног режима“, током којег су почињена нечувена и невиђена недела у Приштини, Призрену, Врању, Нишу, Лесковцу, Сурдулици и по другим местима, „у којима се хиљаде и хиљаде невиних, савршено невиних радника, занатлија, трговаца, земљорадника, учитеља, професора, свештеника и чиновника наиђоше на најсвирепију смрт, у којима су искасапљене толике жене и деца, у којима је оргијала само најстрашнија смрт…
Бугарски окупатор се нарочито свирепо понео према становништву Топлице и Јабланице. У овим српским областима поубијан је силан свет, а жене и деца били су „тако вандалски мучени и масакрирани, да таква недела тешко да је запамтио и средњи век…“.

Кад се српски народ, у бугарској окупационој зони – после масовних злочина Бугара у првој години окупације и терора сваке врсте, интернирања без повода и разлога, а поред тога и показане намере окупационих власти да изврше мобилизацију свих за оружје још способних људи, па и недораслих младића – дигао на оружје (Топлички устанак) злодела Бугара добила су највеће могуће размере. Топлички устанак букнуо је свом силином у пред-пролеће 1917. године.
Већ у првих 25 дана из многих места протерана је окупациона власт, између осталог у Прокупљу, Лебану, Рибарској Бањи. Устанак је започео у Куршумлији 26. фебруара 1917. године а 3. марта ослобођено је и Прокупље. Устанак се проширио на целу Топлицу и Јабланицу, Пусту Реку, Копаоник, Ибарску долину све до Рудника и до Озрена на истоку.
На челу устанка су Коста Војиновић,резервни поручник и Коста Миловановић Пећанац, капетан српске војске кога је српска врховна команда са Солунског фронта авионом послала у Топлицу са циљем да народ припреми за устанак „кад за то дође време“. Око 13.500 устаника, за месец дана колико је трајао устанак, створило је слободну територију у пречнику од 80 км. Центар те слободне територије је Прокупље.
Да би угусио устанак окупатор је био принуђен да ангазује велике војне формације али и да учини нечувена зверства. Здружене окупаторске снаге су устанак угушиле али отпор народа није престајао чак и онда када је Коста Војиновић децембра 1917. године у једној воденици у селу Гргуру извршио самоубиство да, рањен, не би пао Бугарима жив у руке. На простору захваћеном устанком окупатор је на најсуровије начине ликвидирао преко 20 000 људи.
Топлички устанак је једини устанак у поробљеној Европи у то време. О овом устанку писано је много, и о њему је изречено много различитих мишљења. Неки аутори га чак доводе у везу са „Црном руком“…

Злочини пуковника Протогерова

Под изговором да се ради о оружаном отпору у којем активно учествују не само старци, већ и жене и нејака деца, све што је српско, све што је српски дисало и осећало – било је узето на нишан од стране бугарске редовне војске и жандармерије, али и специјалних јединица аустроугарске војске. На српски живаљ, и стварне устанике, четницке одреде, само су Бугари бацили 15 и по батаљона са 22 митраљеза и 28 топова. На челу ове војске налазио се пуковник Александар Протогеров, познати бугарски комита, који је до почетка рата 1914. године жарио и палио по Македонији, и који ће, после 1918. постати један од главних вођа ВМРО .
Највиши функционери Аустроугарске добро су знали шта ће све бугарске власти предузети против српског народа кад су кренуле да угуше оружани устанак; знало се да ће оне искористити ту прилику за још суровији обрачун са Србима. Председник бугарске владе Васил Радославов, отворено је рекао грофу Оту Цернину, аустроугарском посланику у Софији, да се према Србима не „исплати“ бити добар и да ће „одсад за сва времена бити искључена свака дилема“ – да ли је „оправдано безобзирно сатирање српског елемента“.
Уверен да премијер Бугарске најављује у ствари геноцид над Србима, аустроугарски посланик је истог дана телеграфисао свом брату у Бечу, министру спољних послова Отокару грофу Цернину, истићући да ће „уследити тако крвав суд какав наше време још није видело“.

Бугари су волели бајонет






Рачуна се да је током Топличког устанка, у пролеће 1917. године, побијено у свему око 20 хиљада Срба свих узраста и оба пола. Највећи део побили су Бугари, користећи врло често само хладно оружје – бајонете – а мањи део, јединице аустроугарске војске и жандармерије.О неделима бугарских окупационих власти опширно се говорило и у Народној скупштини, на 28. редовном састанку – 11. и 12. маја 1921. године.

О ЗЛОЧИНИМА БУГАРА И У СКУПШТИНИ ЈУГОСЛАВИЈЕ

Народни посланик Видосав Стефановић рекао је тада да су Бугари у многим селима направили „праву пустош стрељањем и вешањем у масама“…Бугари су запалили и уништили најбогатија села – Велика Плана, Гргуре, Горња и Доња Бресница, Тмава, Бања, Рача, Добри До, Луково. Уништено је и село Александрово, насељено Банаћанима. Топовском ватром је од 47 кућа срушено 37. У једну кућу Бугари су затворили 37 чељади и онда је запалили.
У читавом низу села (Крчмаре, Дедишац, Космач) стрељани су и вешани, не само мушкарци, него и жене. Много се пута догодило да су Бугари поливали људе и жене петролеумом и онда их претварали у живе буктиње. У више случајева српски сељаци су бацани у казане кључале воде и тако кувани – како је урађено, на пример, са угледним домаћином Аврамом Тодоровићем из села Гргура.У општини Добри До сахрањивани су живи људи, а у селу Лукову сељацима и сељанкама счцене су руке, ноге, вађене очи и одсецане уши.


Бугарска војска и жандармерија, као и бугарске комите, у црно је завила и бројна села у Млавском срезу.Према наводима Ст. Максимовића, командант Петровца на Млави, резервни поручник 51. пука бугарске војске, учитељ по занимању, сам сноси кривицу за смрт 60 Срба. Потпуковник Тујканов уписао се у листу злочинаца, пошто је својом руком убио десет Срба.Мајор Христов са својим помоћником, потпоручником Бракаловим, послао је у смрт више од 250 Срба и раселио села Реновац, Кобиље и Кладурово.

Потпоручник Бракалов је лично својом руком у атару села Кнезице, на месту званом Беле воде, убио 57 Срба. Припадници регуларне бугарске војске, а још чешће комите, одсецали су убијеним Србима главе и носили их потом кроз насељена места да их свако види…Годину дана после овог великог догађаја, након пробоја Солунског фронта јединице српске армије су кренуле у ослобођење земље , Прокупље је ослобођено 12. октобра 1918. године.
У ослобођењу учествују јединице Прве армије војводе Петра Бојовића са деловима француске коњичке бригаде под командом генерала Огиста Шарла Транијеа…

Прилог приредила редакција портала ''Глас Холмије'' из Берана
 
vi se okrećete nemcima, belgijancima, švajcarcima, .... a mi srbi rusima, ... i onda se posle pitate kako ste prošli. Samo što niste bili svesni da su vas oni obrlatili na drugi način, uvukli vas u bratoubilačku borbu.
Погрешио си моју националност, али видели смо већ докле вас је довело то окретање Русима. Но то је више за подфорум политика.
 
@Casual Observer-y је веома тешко да сам напише две реченице. Лакше је копирати неки мутни анонимни чланак са интернета да нам покаже колико је паметан. Овај текст је преписан са: https://www.srpskaistorija.com/bugarski-zlocini-surdulica-1915-1918/.

Скрећем пажњу модераторима да члан @Casual Observer користи један те исти концепт у свим темама. Он не доприноси квалитету теме, супротно – засипа форум често неповезаним цитатима и линковима са сајтова који, штавише, имају за циљ да провоцирају. Молимо вас да предузмете мере да би се овај члан форума придржавао општих правила како то захтева етика форума.
 
@Casual Observer-y је веома тешко да сам напише две реченице. Лакше је копирати неки мутни анонимни чланак са интернета да нам покаже колико је паметан. Овај текст је преписан са: https://www.srpskaistorija.com/bugarski-zlocini-surdulica-1915-1918/.

Скрећем пажњу модераторима да члан @Casual Observer користи један те исти концепт у свим темама. Он не доприноси квалитету теме, супротно – засипа форум често неповезаним цитатима и линковима са сајтова који, штавише, имају за циљ да провоцирају. Молимо вас да предузмете мере да би се овај члан форума придржавао општих правила како то захтева етика форума.
Приметно је да таквих неколико чланова воле да шире тему у недоглед док је не обесмисле. Исто су урадили са овом темом, о којој пишу о свему осим о ономе што је наслов исте.
 
mislim na medjuslovensku borbu...mada po dnk smi svi mešani.... Mene medjutim imresionira druga činjenica, a to je da su Bugari nakon 1. balkanskog rata imali preveliku teritoriju i nisu bili zadovoljni. Malo im

Pogledajte prilog 1407457
Упозорио сам те да се држиш теме - ово није политичка тема - иди да разговараш о томе негде другде - немојте ми причати о Русији - био сам тамо, живео сам тамо - имам жену Рускињу - окренуо си се не Русима него несовјетском режиму Кремља – постоји разлика.
 
@Casual Observer-y је веома тешко да сам напише две реченице. Лакше је копирати неки мутни анонимни чланак са интернета да нам покаже колико је паметан. Овај текст је преписан са: https://www.srpskaistorija.com/bugarski-zlocini-surdulica-1915-1918/.

Скрећем пажњу модераторима да члан @Casual Observer користи један те исти концепт у свим темама. Он не доприноси квалитету теме, супротно – засипа форум често неповезаним цитатима и линковима са сајтова који, штавише, имају за циљ да провоцирају. Молимо вас да предузмете мере да би се овај члан форума придржавао општих правила како то захтева етика форума.
Ne lupetaj. Jasno je da ti ozbiljno smeta samo pominjanje bugarskog genocida nad Srbima.
 
  • Haha
Reactions: PA8
Упозорио сам те да се држиш теме - ово није политичка тема - иди да разговараш о томе негде другде - немојте ми причати о Русији - био сам тамо, живео сам тамо - имам жену Рускињу - окренуо си се не Русима него несовјетском режиму Кремља – постоји разлика.
Pa ti bi i da određuješ šta ovde može da se piše?
 
  • Haha
Reactions: PA8
Naravno, Srbija je dobila isto koliko i pre toga jer je Austrougarska stvorila Albaniju. Otprilike isto u km2.

Ne vidim zbog čega se neko ko negira i samo postojanje Srba kao naroda i dokazuje “bugarska prava” na celu teritoriju Srbije sad odjednom tako brine oko Makedonije.
Ајде овде детаљније! Где сам ја тврдио рекао или алудирао на тако нешто?
 
Упозорио сам те да се држиш теме - ово није политичка тема - иди да разговараш о томе негде другде - немојте ми причати о Русији - био сам тамо, живео сам тамо - имам жену Рускињу - окренуо си се не Русима него несовјетском режиму Кремља – постоји разлика.
Ko si ti da bi ovde nekog “upozoravao”?! Reci, jel si to već postao neko božanstvo? :D
 
  • Haha
Reactions: PA8
Ne lupetaj. Jasno je da ti ozbiljno smeta samo pominjanje bugarskog genocida nad Srbima.
Ниси у теме - Сурдулица нема везе са српским наслеђем у Македонији, али гушење Тиквешког и Охридско-Дебарског устанка имају - зашто не пишеш о њима? Непријатно ти је ? Спалили 50 села?! Обесили сељане испред њихових кућа?!Зашто не пишеш о томе?
 
Упозорио сам те да се држиш теме - ово није политичка тема - иди да разговараш о томе негде другде - немојте ми причати о Русији - био сам тамо, живео сам тамо - имам жену Рускињу - окренуо си се не Русима него несовјетском режиму Кремља – постоји разлика.
Ajde što ste imali toliku teritoriju i niste bili zadovoljni, nego što su vam i srbi pomogli da je imate, pa nemate ni zahvalnost. A u tom momentu Bugari izlaze na 2 mora a Srbi ni na jedno jer je stvorena Albanija. Pa i kad su završeni balkanski ratovi Bugarska još uvek ima izlaz na 2 mora a Srbija ni na jedno. I počinje 1. svetski rat i opet im malo.
 
Ajde što ste imali toliku teritoriju i niste bili zadovoljni, nego što su vam i srbi pomogli da je imate, pa nemate ni zahvalnost. A u tom momentu Bugari izlaze na 2 mora a Srbi ni na jedno jer je stvorena Albanija. Pa i kad su završeni balkanski ratovi Bugarska još uvek ima izlaz na 2 mora a Srbija ni na jedno. I počinje 1. svetski rat i opet im malo.
Какве везе има Бугарска са тиме што Србија није била способна да изађе на море чак ни онда када је контролисала целу Југославију?
 
Какве везе има Бугарска са тиме што Србија није била способна да изађе на море чак ни онда када је контролисала целу Југославију?
koliko znam srpske trupe su docekane svecano u Ljubljani i RIjeci
 
pa što mora da ima ?
Ти поредиш бугарска мора и српска мора као да је Бугарска спречила Србију да изађе на море или је крива што Србија нема море. Бугарска са тиме никакве везе нема.
 
Koristiš termin “Srboman” kao sinonim za reč Srbin, time najjasnije negiraš postojanje Srba kao naroda.
Србоман је политичка категорија, није то идентитет – односно личност рођена у географској Македонији у 19. веку, која је потпала под утицај српске пропаганде. Већи део Србомана нису етнички Срби, пошто је већ добро познато да Срба у Македонији у 19. веку није било много..
Типичан пример Србомана је Димитар Чуповски – потиче из старе бугарске породице – али постаје личност која директно потпада под утицај србо-македонизма.
 
Србоман је политичка категорија, није то идентитет – односно личност рођена у географској Македонији у 19. веку, која је потпала под утицај српске пропаганде. Већи део Србомана нису етнички Срби, пошто је већ добро познато да Срба у Македонији у 19. веку није било много..
Типичан пример Србомана је Димитар Чуповски – потиче из старе бугарске породице – али постаје личност која директно потпада под утицај србомакедоизма.
Има занимљив моменат када српска влада хоће да избори свој милет у Османском царству, и Стојан Новаковић пише против тога, јер би цео свет схватио колико је Срба у Македонији мало. Писао је о томе Милош Јагодић.
 
Ти поредиш бугарска мора и српска мора као да је Бугарска спречила Србију да изађе на море или је крива што Србија нема море. Бугарска са тиме никакве везе нема.
Ko da je srbija kriva što je bugarska nesposobna da osvoji Makedoniju, kao da je Srbija kriva što bugarska hoće hleba preko pogače
 
Ko da je srbija kriva što je bugarska nesposobna da osvoji Makedoniju, kao da je Srbija kriva što bugarska hoće hleba preko pogače
Па у неку руку јесте, Србија је директно спречила Бугарску у томе неколико пута, иако је Бугарска традиционално била присутнија у Македонији од Србије, која се "сетила" да је Македонија српска тек када јој је Аустро-Угарска то рекла.
 

Back
Top