Casual Observer
Stara legenda
- Poruka
- 79.958
Analitička struktura jezika (tj analitička deklinacija i komparacija, postpozitivni član, zamena infinitiva konjuktivom (tzv “da konstrukcija” umesto infinitiva, npr da radi umesto raditi) su nastala u dodiru Slovena sa romanizovanim starosedeocima Balkana, kao što su: Cincari, Vlasi, Aromuni, Karavlasi/Koritari, Megleno-Vlasi/Rumuni, takođe i njihovom asimilacijom u Slovene i postepenim stupanjem dijalekata slovenskih plemena sadašnje Makedonije u Balkansku jezičku zajednicu/savez u koji ulaze: rumunski, cincarski, meglenovlaški, istro-rumunski, bugarski, grčki, jezik/jezici Balkanskih Roma, makedonski i južni i istočni dijalekti srpskog jezika - staroštokavski Prizrensko-timočki dijalekti.
Балканска језичка заједница или Балканска језичка унија (од нем.Balkansprachbund) је име које је дато сличностима у граматици, синтакси, речнику и фонологији које се налазе у језицима на Балкану, који иначе припадају различитим гранама индоевропских језика, као што су албански, грчки, романски и словенски језици.
Иако је број речи које ови речници деле мали, граматике ових језика имају доста сличности, међу којима је заједнички падежни систем и тежња ка аналитизацији.
Први који је приметио сличности међу балканским језицима из различитих породица био је Словенац Јернеј Копитар1829. године, али се ова теорија развила тек између 1920. и 1930, радом Густава Вајганда и Кристијана Сандфелд-Јенсена (Linguistique balkanique, 1930).
Термин „Балканска језичка заједница“ је сковао румунски лингвиста Александар Росети 1958. године. Теодор Капидан је тврдио да структура балканских језика може да буде замењена стандардним језиком.
Противници овакве теорије, као што је Александар Граур, су тврдили да је термин „Балканска лингвистика“ неприкладан и да се неке особине у овим језицима могу да објасне независним језичким развојем у сваком језику понаособ, док за друге је ово само „лингвистички реципроцитет“, што није довољан разлог да постоји „Балканска лингвистика“, као што на пример постоји „Германска лингвистика“ итд.
ЈезициУреди
Главни чланак: Балкански језициЈезици који деле сличности припадају у пет различитих грана индоевропских језика:
- Албански језик
- Грчки језик
- Индоирански језици (ромски језик)
- Романски језици (румунски језик, цинцарски језик, меглено-влашки језик и истро-румунски језик)
- Словенски језици (бугарски језик, македонски језик, српско-хрватски језици– нарочито призренско-тимочки дијалект)
- Албански, румунски, македонски и бугарски имају највише заједничких особина
- Српски (нарочито његови јужни и источни дијалекти) и грчки деле с осталим мањи број особина
- Турски - с осталим језицима углавном дели речник и замену инфинитива конјуктивом
| Језик | Резултат |
|---|---|
| Балкански словенски | 11.5 |
| Албански | 10.5 |
| Грчки, Балкански романски | 9.5 |
| Ромски | 7.5 |
Још један језик на којег је утицала БЈЗ је јудео-шпански дијалект којим су говорили Јевреји Сефарди који су живели на Балкану. Особине које је он делио са БЈЗ (нарочито у погледу глаголских времена) уз вероватно позајмљене из грчког.
ПореклоУреди
О пореклу ових особина и њиховом развитку и положају се дугачко дискутовало, и предложене су различите теорије.Трачански, Дачански и ИлирскиУреди
Пошто ове особине не могу да се нађу у сродним језицима ових језика који не припадају БЈЗ (као што су други словенски или романски језици), рани истраживачи, међу њима и Копитар, су сматрали да су оне добијене из старих домородачких језика (трачког, дачанског и илирског) који су формирали основу за модерне балканске језике.Ипак, пошто је мало података о овим језицима доступно, не може да се одреди да ли су ове особине уистину биле присутне код ових језика.
Латински и романскиУреди
Римско царство је контролисало Балкан и могуће је да су локални дијалекти латинског оставили знак на свим језицима на Балкану, што је утицало и на језик словенских придошлица. Слаба тачка ове теорије Џорџа Солта је да се само неке особине могу наћи у другим романским језицима и да не постоји доказ да су Балкански Римљани били довољно дуго изоловани да би их развили.Аргумент овоме би биле структуралне позајмице или "калкови" у македонском из арумунског, што може да се објасни тиме што је арумунски био супстрат за македонски, али ово и даље не објашњава које је порекло ових иновација у арумунском.
