Srpkinje u borbi protiv demonizacije Srbije

stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

BGHighlander

Veoma poznat
Banovan
Poruka
13.385
Nekima će možda biti smešno jer ne shvataju, ali narod je najjači kada i žene tog naroda rade u korist nacije.

Žene čine polovinu populacije, bez njih je svako upola slabiji, ali Srpkinje nažalost uglavnom boluju od "nadnacionalnosti" primitivno verujući da je odustajanje od sopstvenog identiteta - kosmopolitizam a neprepoznavanje vlastitih interesa - tolerancija.

Slična bolest je napala i neke muške pripadnike populacije ali zbog urođene teritorijalnosti mužjaka ( kao i kod svih životinjskih vrsta) mnogo slabije dolazi do izražaja.
Ali ovde muškarci nisu tema nego istaknute i zaslužne žene koje nisu išle linijom manjeg otpora već hrabro "stale na crtu" mašineriji koja naš narod već decenijama satanizuje, podmeće falsifikate, ne dozvoljava da se naši argumenti čuju, a usput i "kolateralno" gazi sve postulate Međunarodnog prava globalno ugrožavajući prava čoveka.


Temu otvaramo jednom elegantom i zgodnom damom :cvet: :

Srce Danijele Sremac kuca za Srbiju

Danijela Sremac iz Srpskog instituta u Vašingtonu, sama se dve decenije bori protiv medijskih laži . Preživela ličnu i nacionalnu tragediju, ali se izborila za pravo da u Americi javno kaže istinu o srpskom narodu

34hjlao.jpg


KADA je tokom nedelje delegacija Srba iz dijaspore posetila Patrijaršiju, Danijela Sremac i Aleksa Mačeski, iz SAD, upoznali su patrijarha Irineja da su u Vašingtonu osnovali Srpski institut, sa ciljem da predstavlja glas srpskog naroda u Americi. Poglavar SPC ih je blagoslovio i rekao:


- Znam da vam neće biti lako!

Formiranjem Srpskog instituta, njegov predsednik Danijela Sremac, stručnjak za međunarodne odnose iz Vašingtona, vratila se na američku scenu kao glasnogovornik srpskih nacionalnih interesa. Devedesetih ona je bila najpoznatija Srpkinja na američkoj medijskoj sceni. Danas želi da nastavi ovaj svoj patriotski rad, koji je prekinula zbog majčinskih obaveza.

Sve je počelo sredinom sedamdesetih, kada je njen otac Sava Sremac, stručnjak za elektroniku i računare iz Beograda, dobio posao u SAD. Sa devet godina je pošla u četvrti razred osnovne škole u Klivlendu.

- Nisam znala engleski. Brzo sam ga naučila, ali i zaboravila srpski jezik. Moj brat Milan je bio na fakultetu, roditelji su radili, a ja sam iz škole donosila pohvale i nagrade. Bila sam zapažena po pisanim radovima, likovnoj veštini i velikom interesovanju za muziku - seća se Danijela Sremac prvih godina u SAD.
Njeno odrastanje u Klivlendu, prepunom vojvođanskih Srba, bilo je lako i brzo. Studirala je i diplomirala filozofiju na Džon Kerol univerzitetu, ali je željna znanja ubedila oca Savu i majku Desu da treba da studira međunarodne odnose u Vašingtonu.

- Bilo je to vreme kada se Jugoslavija raspadala, a svet mojih roditelja rušio, kada su srpski doseljenici shvatili da se američka politika okrenula protiv njihove otadžbine. Otkrila sam da nije na Amerikancima da razumeju nas Srbe, već je na nama da Amerikancima objasnimo kakav smo mi narod - kaže Danijela Sremac, koja je tada počela da radi kao aktivista Kongresa srpskog ujedinjenja.

Sa jerejom Mirkom Dobrijevićem je organizovala srpske demonstracije, vodila javne tribine sa američkim predstavnicima iz Kongresa, rasprave sa saradnicima vladara iz Bele kuće i lobistima koji su radili za Hrvate, Bošnjake ili Albance. Nije dozvoljavala da se njena srpska pobuna pretvori u svađe, iako su to priželjkivali Haris Silajdžić, kao bosanski ministar, i Džo Diogardi, albanski lobista.

- Početkom devedesetih imala sam 235 nastupa na glavnim televizijskim i radio-stanicama u SAD.

Bila sam 25 puta na Si-En-Enu. U jednom trenutku bila sam jedina Srpkinja koja je na američkim medijima govorila da je Kosovo i Metohija kolevka Srbije, da Srbi nisu zločinci, već da samo brane svoju otadžbinu. Albanci i Bošnjaci iz SAD su mi pretili telefonom, pokušavali su da me ućutkaju. Nisam brinula o sopstvenoj bezbednosti, jer sam bila preokupirana željom da kažem istinu o svom narodu - objašnjava Danijela Sremac.

U to vreme kao direktor Srpske kancelarije zastupala je prvo Srbiju i potom Republiku Srpsku u Vašingtonu. Pomagala je srpskim liderima da dođu do Kongresa. Sarađivala je sa patrijarhom Pavlom, prestolonaslednikom Aleksandrom, sa kongresmenima Rodom Blagojevićem, Džordžom Vojinovićem i Milicom Melisom Bin, ali i sa kongresmenom Denisom Kučinićem, koji je iako hrvatskog porekla podržao njene stavove o Srbiji. I dalje je, međutim, vodila svoj lični rat protiv američke nepravde.
U njenim nastupima bilo je činjenica i argumenata napretek, ali i osećanja da svet ne sme da živi sa neistinama i da ne sme da proizvodi nepravdu, jer to strašno boli.

- Teško sam preživljavala vojne napade i egzodus srpskog naroda u Jugoslaviji, a posebno medijski rat koji se vodio protiv Srba. Još teže mi je pala smrt mog brata, koji je 1996. godine preminuo od opake bolesti. Ta lična i naša nacionalna drama su pretile da me poraze, ali ja sam i dalje tvrdoglavo verovala da smo mi Srbi u pravu - opisuje svoje najteže trenutke života.

Kada se udala za advokata Pitera Darsija, posvetila se porodici, jer je želela da njena deca Lara, Nik i Eli odrastu i kao Amerikanci i kao Srbi. Rado ih vodi u banatsko selo Crepaju, da kod dede i babe uče srpski i žive na opušteni vojvođanski način. Naučila ih je da slava Sveti Nikola u njihovoj kući liči na bajku.
- Moje srce uvek kuca za Srbiju i zato sam pokušala Amerikancima da pokažem zašto treba voleti Srbiju. U Vašingtonu sam objavila knjigu "Srce Srbije: turneja kroz kulturu". To je moja priča za Amerikance o najlepšoj zemlji na svetu - ponosna je ova mlada žena, koja knjigu trenutno promoviše u Srbiji.

Sa svojim novim patriotskim radom Danijela Sremac je upoznala ovih dana predsednika Tomislava Nikolića, premijera Ivicu Dačića, patrijarha Irineja i prestolonaslednika Aleksandra Karađorđevića, čiji je bila gost u Kraljevskom dvoru.


RAT REČIMA
Napisala je knjigu "Rat rečima" o medijskom ratu Zapada protiv Srba,
koja se koristi kao gradivo na američkim univerzitetima.
Otvorila je medijske puteve za afirmaciju drugih srpskih lobista,
kao što su Piter Brok, Piter Maher, Stela i Džejms Džatris i Julija Gorin.

http://www.novosti.rs/vesti/planeta.301.html:435661-Srce-Danijele-Sremac-kuca-za-Srbiju
 
Да су неке Српкиње у тесним трикоима, хеланкама и врућим шорцевима изашле на НБА текми и одиграле нешто занимљиво у интермецу, више би урадиле за Србију него ова Госпођица Патетика.
 
. . .

То говоре и овако свуда за лепе и згодне девојке, невезано за националну основу.

Овако би се бар неко заинтересовао, у фазону а ди је то, ју што је леп народ.
 
Poslednja izmena od moderatora:
Да су неке Српкиње у тесним трикоима, хеланкама и врућим шорцевима изашле на НБА текми и одиграле нешто занимљиво у интермецу, више би урадиле за Србију него ова Госпођица Патетика.

Da, tvoji americki pandani, ljustioci banana bi bili odusevljeni. Ali njih niko ozbiljan ne uzima za ozbiljno.
 
То говоре и овако свуда за лепе и згодне девојке, невезано за националну основу.

Овако би се бар неко заинтересовао, у фазону а ди је то, ју што је леп народ.

Па ово већ ионако говоре, значи да је ово што ради ова патетична Српкиња исправна ствар.
 
Hvala moderatorima :kpozdrav:

Gospođa Ubavka je mnogo pomagala Srbiji humanitarnim i medijskim radom, kontaktima u političkom vrhu Severne Amerike...a zauzvrat je familija predsedničkog kandidata u Srbiji, njenoj majci prevarom otela kuću.

Rebeka-Ubavka je humana ali i realna pa svoj novac Srbiji šalje kao humanitarnu pomoć ali od investicija u Srbiju zazire zbog korupcije ( nije joj zameriti). U jednom drugom intervjuu je rekla "Upoznala sam pravila biznisa i uspela u Kanadi i SAD-u ali u Srbiji bih se izgubila" :dash:

INTERVJU: UBAVKA REBEKA MEKDONALD, najbogatija Srpkinja i najbogatija žena Kanade

Za Rebeku Mekdonald kažu da je jedna od najmoćnijih žena Amerike. Došla je u Kanadu pre 38 godina bez igde ičega, a danas se vrednost njene kompanije „Džast enerdži” procenjuje na oko dve milijarde dolara. Rođena je u Sarajevu kao Ubavka Mitić, ali se posle godinu dana preselila u Beograd. Majka joj je bila posleratni direktor Narodne banke u Sarajevu, a otac, elektromašinski inženjer, visoki funkcioner Ministarstva rudarstva i energetike. Često ponavlja, „ja sam okej”, ali ona najbolje zna šta je sve u životu preturila preko glave.

aequzo.jpg



Zašto ste otišli u Kanadu?


Iz Beograda sam otišla 1974, jednostavno sam pobegla od svoje stroge i ambiciozne mame. Moja sestra, na žalost, nije uspela da pobegne i ubila se. Imala sam skoro 22 godine kada sam pobegla avionom za Toronto. Želela sam da idem u SAD, ali američka ambasada nije htela da me primi, pa sam otišla u Kanadu, koja je tada imala malo ljudi.

Kako ste iz te pozicije došli do toga da danas imate kompaniju vrednu dve milijarde dolara, koja strujom i gasom snabdeva četiri miliona ljudi?

Vrlo teško, i nije fraza kada to kažem. Danas, ne samo što snabdevam već i proizvodim struju, „zelenu energiju”, imam 40 projekata vetrenjača po čitavoj Severnoj Americi.

Kako ste uopšte počeli biznis? Vaše prezime nasledili ste od pokojnog muža?


Pirsona sam upoznala na jednoj zabavi, kako to obično biva. Poticao je iz prosečne kanadske porodice, gde je on bio najmlađe, jedanaesto dete. Za mene je on bio kombinacija Roberta Redforda i Džona Kenedija, vrlo šarmantan i zgodan. Imao je malu firmu za prodaju filtera za vodu, ali sam od njega naučila najvažnije u američkom biznisu: ni najbolja ideja i proizvod ne vrede bez dobre prodaje. Radila sam kratko sa njim, ali sam ubrzo otvorila svoju firmu za prodaju energije. Nije verovao da žena, i još sa akcentom, može da krene od nule i uspe u tom svetu, mislio je da je to rezervisano samo za velike kompanije.

Gospodin Pirson je tragično nastradao pre 20 godina.


Imamo dvoje dece, Danijela (32) i Aleksandru (30) i od njih troje unučadi. Te noći, Pirson je krenuo svojim novim „mercedesom” iz naše vikendice za Toronto da pokupi Danijela, koji je upravo okončao završni, šesti razred i bio najbolji učenik i sportista u školi. Želeo je da sa njim provede nedelju dana, a Aleksandra i ja da posle dođemo. Uz put naleteo je zadnjim delom na šljunak, automobil se prevrnuo i on je naprosto izleteo kroz otvor na krovu i na mestu poginuo.

Rat u bivšoj Jugoslaviji sigurno vas je stavio u tešku situaciju?

Kada jednom uđete u najviše slojeve društva, onda vas svi prihvate i veoma sam ponosna što sam Srpkinja. General Luis Mekenzi, moj dobar prijatelj, bio je komandant „plavih šlemova” i mi smo često pričali. Jesu ga optuživali da je naklonjen Srbima, ali on je samo govorio istinu. On voli Srbe i verovao je generalu Mladiću, jer ga nikada nije slagao, za razliku od drugih strana u sukobu.

Nije tajna da bi vas kanadski političari rado videli i u visokoj politici, na mestu ministra, ili premijera? Da li imate takve ambicije?

Mogla bih to da budem, ali ne želim. Par puta su me već pitali da budem najpre kandidat vladajuće Konzervativne partije za poslanika, a onda mogu da budem i vođa partije, odnosno premijer, ali sam ih glatko odbila. Međutim, ja sam i ovako veoma aktivna u politici, moj najbolji prijatelj je aktuelni ministar spoljnih poslova Kanade, sa njim idem na letovanje zajedno. Sa druge strane, u Srbiji ne poznajem baš nijednog političara. Jedino bi me eventualno zanimalo da, kad baš ostarim, budem ambasador. Možda i u Srbiji, zašto da ne?


Šta biste poručili srpskim političarima?

Da se fokusiraju na eliminisanje korupcije.

Ko vam je konkurentkinja među poslovnim ženama Amerike?

Niko, možda samo Opra Vinfri, ali moj uzor u životu je Margaret Tačer.

Koliko novca ste u životu poklonili drugima?

Veoma mnogo.

----------------------------------------------

Milion Srba po jedan evro

Rebeka Mekdonald pomaže Fondaciji „Ana i Vlade Divac”, doniravši ovih dana 200.000 dolara za njihov projekat izgradnje stanova za izbeglice u Malom Mokrom Lugu, gde će se preseliti prognanici iz kolektivnog centra u Krnjači. Sada podržava Divčevu ideju da milion Srba daje mesečno po jedan dolar ili evro i da se taj novac ulaže u projekte koji dobiju najviše glasova preko interneta.

----------------------------------------------

Ljuta na Glišića


Naša sagovornica ima pravni problem sa ocem predsedničkog kandidata Vladana Glišića, Negoslavom.

– Posle smrti moje sestre, majka je napustila stan u Beogradu od 54 kvadrata, u zamenu da joj Glišić izgradi komfornu kuću sa centralnim grejanjem u Aranđelovcu. Kuća nikad nije dobila grejanje, a kada sam želela da je poklonim izbeglicama, ispostavilo se da nije u majčinom vlasništvu. Prevarili su je, uzeli i stan i kuću. Sad sam došla da ih tužim, ne zato što mi je važna ta kuće nego iz principa.

 
Hvala moderatorima :kpozdrav:

Gospođa Ubavka je mnogo pomagala Srbiji humanitarnim i medijskim radom, kontaktima u političkom vrhu Severne Amerike...a zauzvrat je familija predsedničkog kandidata u Srbiji, njenoj majci prevarom otela kuću.

Rebeka-Ubavka je humana ali i realna pa svoj novac Srbiji šalje kao humanitarnu pomoć ali od investicija u Srbiju zazire zbog korupcije ( nije joj zameriti). U jednom drugom intervjuu je rekla "Upoznala sam pravila biznisa i uspela u Kanadi i SAD-u ali u Srbiji bih se izgubila" :dash:

Zato sto sam i ja inace nekad fin morao postati agresivan, grlat.. a nisam bas bio u mogucnosti begati odavde, a kad sam bio , nisam hteo,
inace jedini vojnik, ili redak koji nije hteo krasti gustere da nadomesti sta njemu dzombe pre toga pokrale od opreme, a to je bio neki
"standard" krasti.... sve joj verujem, ali jos mnogo snage nama treba da se otarasimo bezvrednih pojavava koje vedre i oblace nebom Srbije,
a koje u svakom normalnom drustvu bi kopale po kontejenerima umesto ljudi koji su posteno proveli radni vek...
 
nevezano za pol, al stvarno najvise volim ove Srbende po Americi, Kraljevstvu, Nemackoj, Australiji, Svajcarskoj... koji odande bore za srpstvo i koji nas uce patriotizmom, a pobegli su odavde prvim avionom koji su uhvatili

Ima finih ljudi koji su pobegli od komunjarske stoke...

Moj otac naheba ko zuti, pa i ja sa njim.. da sam mogao pobeci, pobegao bi.. sad je kasno..

Ali nije mi ni zao... borac sam, uspeo sam ovde.. malo od svojih mogucnosti, ali uspeo.. na posten nacin i znanjem...
 
Kad bi Bog dao dragi da sve Srpkinje koje su odgajile Srbe sirom sveta.. a nije zanemarljiv broj.. da im se omoguci
da kupe povoljno po ovim nasim opustemim selima, a koja imaju divnu prirodu, a uz to struju, vodu pa i net.. da dodju
da uloze za svoju dusu, da ne gubimo nekoliko miliona ljudi u dijaspori samo zato sto im se gadi gamad koja ovde
laktarenjem se docapala vlasti...
 
nevezano za pol, al stvarno najvise volim ove Srbende po Americi, Kraljevstvu, Nemackoj, Australiji, Svajcarskoj... koji odande bore za srpstvo i koji nas uce patriotizmom, a pobegli su odavde prvim avionom koji su uhvatili

Da zamisli, govore vam da treba da radite i da ne potkradate jedni druge i drzavu, nesto sto je njima normalno u zemljama koje si nabrojao.
To je strasno, odakle njima pravo da vas savetuju nesto tako. :)
Dijaspora treba da cuti i da se drzi Western Union-a i Paypala svakog prvog i petnaestog u mesecu.
 
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Back
Top