Sremska Mitrovica

zszz.jpg
 
Poslednja izmena:

Dani ruske kulture – Šesti put​


Šestu godinu za redom Regionalno uruženje srpsko – ruskog prijateljstva „Srem“ i istorijiski arhiv Srem i organizuju manifestaciju „Dani ruske kulture“ u Sremskoj Mitrovici.

Manifestacija počinje u nedelju, 15. januara, u 18 časova i u okviru manifestacije biće realizovane brojne aktivnosti. Kraj manifestacije je u sredu, 25. januara.

Program manifestacije kao i godinama ranije biće bogat i raznovrstan, pa su tako organizatori pripremili promocije knjiga, izložbe, predavanja, projekcije filmova…

dani-ruske-kulture-770x1090-1-723x1024.jpg


Izvor: https://www.ozon.rs/kultura/2023/dani-ruske-kulture-sesti-put/
 

“Ukoliko nemam zgradu, napraviću pozorište na ulici.” – Mitrovački glumac Vladimir Balašćak o glumačkoj karijeri​


„Ispuni godine životom, a ne život godinama“. A najljepše je zasiguruno i ispuniti život godinama, i godine životom. A malo je zanimanja koja su zanimljiva koliko je to zanimanje glumca.

Vladimir Balašćak je pozorišni glumac koga nije potrebno posebno predstavljati.

Kada u našem gradu kažemo reč gluma ili spomenemo Pozorište “Dobrica Milutinović” većina ljubitelja pozorišta pomisliti na Vladimira Balašćaka, našeg Mitrovačkog glumca.

Vladimir Balašćak rođen je 27.10. 1980 godine, osnovnu i srednju školu je završio u Sremskoj Mitrovici a Akademiju dramskih umetnosti u Beogradu.

Ipak, u samom startu Balašćak nije primljen u Akademiju, prošao je u najuži krug ali to ipak nije bilo dovoljno. On tada upisuje Višu poslovnu školu na smeru marketinga u kulturi i umetnosti, međutim nakon uspešne prve godine on se ipak odlučuje da ponovo polaže prijemni i upisuje Akademiju, tu kreću njegovi prvi glumački koraci.

Balašćak se dotakao uslova u kojima glumci posluju i navodi da su oni oduvek bili isti ali da ukoliko u sebi sadržite glumačkog žara, nikada vam neće biti teško da nastupate bilo gde.

“Ja svoju profesiju volim i nikada mi ništa nije bilo teško, da li to bile ratne okolnosti, koje sam proživeo, inflacije, embargo, nemaština..Stigla nas je i korona, ostali smo bez divnih glumaca, a mene plaši to da nema ko da ih zameni. Stari glumci su imali žara i ljubavi koja više ne postoji.” rekao je Balašćak.

Vladimir Balašćak je napravio paralelu između starog i novog kova glumaca.

Nova garnitura glumaca koja dolazi je drugačija. Da, mi postajemo drugačiji ljudi i da, drugačije odrastamo, samim tim, ne postoji goruća želja koju su glumci, koji su nas nažalost napustili, imali.

Za vreme SFRJ postojalo je mnogo Akademija umetnosti, SFRJ je bila ogromna, sada samo u Srbiji imate toliko Akademija koliko ih je pre bilo u onoj velikoj državi. Mnogo glumaca se izbacuje na godišnjem nivou.

Balašćak kaže da nema ništa protiv toga i da mladi treba da slede svoje snove ali ne postavlja se pitanje gde će ti ljudi da rade.

“Glumačke klase sa različitih Akademija kada posle nekoliko godina ne nađu svoje mesto pod suncem menjaju profesiju, to je ogromna šteta. Ne postoji komunikacija koja bi rekla da negde postoji zasićenje glumaca ili reditelja, pa u nekom dogovoru da u narednih četiri godine ne bude izbacivanja klase glumaca ili reditelja. Niko ne misli šta će ti ljudi dalje da rade, gde će se zaposliti. Svako treba da upiše ono što voli, svoje snove treba sanjati i odsanjati”. rekao je Vladimir.

Mitrovačko pozorište je malo i u njega ne spadaju samo predstave, nego i filmovi, razni različiti repertoari tako da život jednog glumca poput našeg Vlade nikad nije dosadan.

Vlada voli komedije, smatra da je narod najlakše rasplakati, izazvati tugu, to je, kako on kaže lako, izazvati pravi istinski smeh kod gledalaca je prava umetnost.

Ljubav prema glumi, kod naše Mitrovačkog glumca, javila još od samog rođenja.

Sećam se nekih scena još iz obdaništa, jako sam voleo da imitiram vaspitačice, moje drugare ali i njihove roditelje. Sećam se i vremena kada su postojali leksikoni i sećam se svog odgovora na pitanje – Šta bi voleo da budeš kad porasteš. Na svako sam odgovorio isto – glumac. Leksikone neke čuvam i dan danas i to su neke od mojih najlepših uspomena. Nikada nisam želeo da se bavim nekim drugim poslom i ovo je za mene najlepši posao na svetu, ali ga ne bih nikom preporučio u današnje vreme. Svoju prvu ulogu sam igrao 1989. godine ali je jako dobro pamtim. Predstava se zvala „Rođendan“, inače predstava Dramskog studija, čiji sam tada bio član, a koju je režirao je Dragan Jovičić, inače moja velika podrška sve ove godine.
Vladimir Balađćak kaže da mu je prvi uzor bila vaspitačica Vjeročka Filipović, zbog toga što mi je jako ličila na glumicu Milenu Dravić.

Vreme koje nam je posvetila svirajući klavir i recitujući nam poeziju mi je ostalo u najlepšem sećanju. S obzirom da smo mi nacija koja ima zaista rasne glumce moram da kažem da su mi većina njih uzori, ali evo izdvojio bih Miru Stupicu i Milenu Dravić.
Vladimir se glumom bavi više od 20 godina I kaže da je generalno vrlo zadovoljan zbog toga što može da radi ono što najviše voli, jer su mnogi glumci u današnje vreme bez posla.

Imao sam tu sreću da igram uloge koje mi se sviđaju i koje mi leže. Dragan Jovičić i ja imamo divnu saradnju već godinama i odlično se poznajemo. Tako smo i pronalazili uloge koje odgovaraju mom senzibilitetu. Svega par puta sam odbio neke uloge, ali se to više neće ponavljati jer smatram da uloga sama najbolje može da pronađe glumca.
Teško se može živeti od bilo koje umetnosti u Srbiji, pa i od glume, kaže Balašćak. “Glumci treba da imaju jak karakter, mnogo jači nego pre, postaje im sve teže“. zaključio je Balašćak.

Bodirogić Rajko

Izvor: https://www.ozon.rs/vesti/2023/ukol...lumac-vladimir-balascak-o-glumackoj-karijeri/
 

Raspisan pesnički konkurs “Mašta i snovi”​


Centar za kulturu „Sirmiumart” iz Sremske Mitrovice, povodom organizovanja Međunarodnog festivala poezije mladih pesnika „Mašta i snovi”, 13. po redu, raspisuje Pesnički konkurs za sve učenike osnovnih i srednjih škola. Konkurs nije tematski i omogućava mladim pesnicima apsolutnu slobodu umetničkog izraza.

Uslovi konkursa:

-jedan autor može poslati najviše 1 pesmu, dužine do 24 stiha (reda);
-pesme autora iz Republike Srbije i iz inostranstva šalju se elektronskom poštom;
-ispod svakog primerka pesme potrebno je napisati sve podatke (ime, prezime, razred, naziv škole, mesto, poštanska adresa, broj telefona i e-mail adresa);
-u skladu sa prethodno pomenutim, sve radove dostaviti do 19. marta na email adresu: mastaisnovi@gmail.com

Kategorije su:

-od I do IV razreda osnovne škole,
-od V do VIII razreda osnovne škole,
-od I do IV razreda srednje škole

Svaki uspešan rad biće objavljen u Zborniku pesama Festivala. Svi nagrađeni biće blagovremeno obavešteni o datumu održavanja Festivala.

322883888_2404943559658648_1077870032043403785_n-724x1024.jpg


Izvor: https://www.ozon.rs/kultura/2023/raspisan-pesnicki-konkurs-masta-i-snovi-3/
 
KKN-11.jpg.pagespeed.ce.tg4GzEvmHB.jpg


Kanda Kodža i Nebojša

Nastup sastava Kanda, Kodža i Nebojša, humanitarni ručak i stand up veče obeležiće januar u Sremskoj Mitrovici u organizaciji udruženja građana “Art Front”.
U petak, 13. januara od 14h do 18h, “Art Front” ekipa će pripremati najlepše odreske i burgere za svoje sugrađane u “Buk Baru”, Zanatlijska 3. Događaj je podržan od strane “Domestic”, “SremGood” i “Demetrino”, a svi prihodi će biti usmereni u humanitarne svrhe za pomoć Nataši Nedić i Aleksandri Dinić u njihovoj borbi.

Posle ovog jedinstvenog događaja, iste večeri u 20h će biti organizovano i drugo izdanje Stand Up večeri u Hrvatskom domu (nekadašnjem “Filmu”) u saradnji sa standup.rs, gde će domaćin biti Srđan Dinčić. Karte su u pretprodaji u “Kreativnom baru” u Sremskoj Mitrovici, po ceni od 1000 dinara.

Januar završavaju dolaskom jednog od najstarijih domaćih alt rok sastava – Kanda Kodža i Nebojša. Poznati po svojim jedinstvenim nastupima i Oliverovim nezaboravnim vokalom, KKN će Mitrovčane 21. januara u 21h počastiti predstavljanjem svog novog albuma – “Beton”. Karte su u pretprodaji u “Kreativnom baru” po ceni od 800 dinara, dok će na dan koncerta cena karte biti 1000 dinara.
 

U Pozorištu predstava za decu „Otkačena bajka“​


U subotu 21. januara, sa početkom u u 12 sati, na repertoaru mitrovačkog Pozorišta biće izvedena predstava za decu „Otkačena bajka“.

Predstava je moderna verzija ,,Uspavane lepotice’’. Ova pozorišna bajka je malo otkačena, jer je Grdana pomalo trapava, Princ je u potrazi za bilo kojom princezom , a Princeza Ružica ne veruje u bajke … No, kada Ružica sretne Princa… i kada Kralj otkrije tajnu Grdanine zlobe … i Ružica i svi dvorjani shvate da je ljubav najlepša bajka koju svako treba da doživi!

Predstava obiluje komičnim situacijama, modernim songovima i čarobnim kostimima…

Tekst i režija Gordana Lukić.

U predstavi igraju : Goran Vučanović, Bojana Jelić, Kristina Jakšić, Lenka Alimpić, Aleksa Ilić, Jelena Filipović, Nina Tomašević i Anđela Relić.

Predstava traje 35 minuta.

Cena ulaznice je 350 dinara.

Izvor: https://www.ozon.rs/kultura/2023/u-pozoristu-predstava-za-decu-otkacena-bajka/
 

Uskoro bioskop na otvorenom u Sremskoj Mitrovici​


Gradska lokalna samouprava Sremske Mitrovice nabavila je opremu za bioskop na otvorenom radi, promocije i unapređenja ponude u oblasti turizma, kao i povećanja konkurentnosti Sremske Mitrovice na turističkoj mapi Srbije.

Za sufinansiranje tog projekta srestva je odobrilo republičko Ministarstva turizma i omladine.

Planirano je da na filmskom platnu budu prikazani video zapisi koji promovišu turističke potencijale Sremske Mitrovice i okoline, uz mogućnost emitovanja materijala o arheološkim lokalitetima, uključujući i trenutno stanje, budući da još uvek nisu otvoreni za turiste.

Postavljanje bioskopa na otvorenom upotpuniće turističke sadržaje na plaži i produžiti boravak turista ne samo na Savi, već i u gradu i okolini. Planirano je da bioskop bude korišćen tokom “Leta na Savi” za predstavljanje kulturne ponude ciljanim grupama u večernjim časovima, kada su ustanove kulture zatvorene, istovremeno plan je da se mobilna oprema koristi i u seoskim salama, u selima koji pripadaju gradu Sremska Mitrovica a sve kako bi i seoskom stanovništvu bili prikazani svi sadržaji. Biće predstavljeni primeri dobre prakse ali i inicijativa za razvoj turizma. Tu će biti najavljene i manifestacije koje se održavaju u Gradu i okolini, u vidu kratkih video zapisa sa satnicom dešavanja. Tematske manifestacije mogu biti predstavljene širokom auditorijumu, kao i pojedine tematske večeri koje će se održavati na rečnoj plaži. Takođe, predviđena je edukacija stanovništva o ruralnom turizmu, objasnio je načelnik za kulturu i sport, Vasilj Ševo.

Novac je utrošen na nabavku i ugradnju, instaliranje mobilne opreme, poput projektora, platna za projekcije, zvučnika, računara, pojačala…, koja će biti postavljena na obali reke, na uređenom prostoru kupališne zone – plaže.

Realizacija projekta će, kako se očekuje, omogućiti i saradnju s gradovima u savskom slivu, poput organizovanja regate (Sremska Mitrovica – Šabac – Sremska Mitrovica), kao i turističke obilaske gradova.

Izvor: https://www.ozon.rs/vesti/2023/uskoro-bioskop-na-otvorenom-u-sremskoj-mitrovici/
 

KAKO SE ZVALA VAŠA ULICA? Promena naziva ulica stare Sremske Mitrovice​


Ako želimo da zaista vidimo i doživimo grad kao celinu, moramo se otisnuti u prošlost i razumeti kako je on nastao. Iz današnje perspektive to jeste teško, ali u dobrim knjigama se nalaze male i velike tajne.

Verovatno ste pročitali mnogo knjiga o Sremskoj Mitrovici, ili gledali fotografije o Gradu ali možda niste razmišljali o promenama imena ulica.

U nastavku teksta dokument kojim nas je Jovica Stević podsetio na nekoliko divnih delova grada i njihov značaj. Pažnju je usmerio na nazive gradskih ulica: “Zahvaljujem se Predragu Puziću na informacija gde se i u kojim novinama se nalaze podaci iz istorije Sremske Mitrovice. Podaci se nalaze u digitalnom obliku u Biblioteci Matice Srpske u Novom Sadu i drugim bibliotekama”, napisao je Stevica.

Promena naziva ulica u Sremskoj Mitrovici 1936. godine:

Na poslednjoj sednici gradskog veća u Sremskoj Mitrovici, kojoj je predsedavao gradonačelnik grada, dr Lazar Rašović, rešeno je da se nazivi Mitrovačkih ulica promene i dadu imena zaslužnih nacionalnih ljudi, piše u dokumentu.

Tako je Školska ulica promenila ime u Zmaj Jovinu, ulica Svetog Save se ranije zvala Pukovnijska, Masarikova ulica je nosila ime Đačka pre promene, Pivarska ulica je postala Štrosmajerova, Krajiška – Bana Jelačića, Vodna – Gajeva, Savska ulica – Branka Radičevića, Niska, Cerska i Mala ulica se spajaju i dobijaju naziv Trg Iliriona Ruvarca. Parobrodska postaje Svetozara Miletića, Solarska – Njegoševa, Svetla – Gunduličeva, Sudska – Vojvode Putnika…

Ulice u Sremskoj Mitrovici 2022

Vuka Karadžića, Dositejeva, Đure Jakšića, Žitni trg, Kralja Petra Prvog, Masarikova, Prolaz Zeleno drvo, Pivarska, Svetog Dimitrija, Svetog Save, Zmaj Jovina, Trg Vojvođanskih brigada, Gradski park, Trg Nikole Pašića, Trg Svetog Strefana, Trg Ćire Milekića, Šećer sokak, 28. Marta, Arsenija Čarnojevića, Branka Radičevića, Vodna, Dr. Ilije Bajića, Đure Jakšića, Zanatlijska, Zelena pijaca, Ilariona Ruvarca, Jevrema Vidića, Jupiterova, Muzejska, Parobrodska, Promenada, Puškinova, Ratarska, Ribarska obala, Save Kovačevića, Solarski trg, Svetla, Svetozara Miletića, Batutova, Batutova Nova, Vase Čubrilovića, Gorana Kovačevića, Desanke Maksimović, Želja, Žrtava fašizma, Irinejeva, Jovana Cvijića, Kneza Lazara, Kuzminska, Miloša Đurića, Miloša Crnjanskog, Miroslava Antića, Novi šor, Petra Preradovića, Arsenija Čarnojevića, Vase Pelagića, Sremskih diverzanata, Ćukovac, Cvetna, Bajanova, Bulevar Konstantina Velikog, Vase Pelagića, Vase Stajića, Vladimira Matijevića, Vojvode Stepe, Vojislava Ilića, Gavrila Principa, Dimitrija Fruščića, Železnička, Žrtava fašizma, Iriška, Jovanke Gabošac, Jovice Trajkovića, Jovana Dučića, Maksima Gorkog, Palanka, Petra Preradovića, Posavska, Panonska, Podrinjska, Radojke Vitasović, Save Sogića, Stevana Sremca, Simeuna Piščevića, Stevana Sinđelića, Stefana Štiljanovića, Timočke Divizije, Uroša Stojšića, Filipa Višnjića, Fruškogorska, Školska, 16. Divizije, Milice Stojadinović Srpkinje, Antona Smaženka, Despota Brankovića, Despota Stefana, Dimitrija Puljevića, Dr. Dušana Popovića, Draginje Nikšić, Ignjata Junga, Ilirska, Jalijska 1,2,3,4, Jug Bogdana, Kralja Aleksandra Karađorđevića, Karađorđeva, Kralja Dragutina, Legetska, Lukijana Mušickog, Mali sokak, Marsilijeva, Matoševa, Milana Tepića, Miloša Obilića, Mihajla Pupina, Nemanjina, Nušićeva, Nikole Radojčića, Njegoševa 1,2, Ravanička, Savska, Sremskog dobrovoljačkog odreda, Tarasa Ševčenka, Teodora Kračuna, Cerska.

Izvor: https://www.ozon.rs/vesti/2023/kako...promena-naziva-ulica-stare-sremske-mitrovice/
 
dlugomir:
E to volim, mada kod mene nema. Rekoše mi da je nekad davno bilo.
Kliknite za proširenje...
I kod nas je nekad davno bilo dva bioskopa, a jedan je imao i letnju baštu, to jest imali smo filmove na otvorenom. Sve su uništili. Sad filmove, ako ih bude, prikazuju u pozorištu. A i ovo sada, na otvorenom je kako kažu: " radi, promocije i unapređenja ponude u oblasti turizma"...."Planirano je da na filmskom platnu budu prikazani video zapisi koji promovišu turističke potencijale Sremske Mitrovice i okoline..." a to nije ono što smo imali, i dalje ćemo filmove, ako ih bude, gledati u sali pozorišta, a ovo je neka vrsta reklame i kako oni kažu edukacija stanovništva o ruralnom turizmu.
No, dobro, i ovo je nešto...
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

dlugomir
Žena je opet ispala jači pol!
Odgovora
14
Pregleda
367
dlugomir
dlugomir

Back
Top