Sremska Mitrovica

lahor

lahor

Zaslužan član
Poruka
118.355
IMG-111326607zz.jpg
 
lahor

lahor

Zaslužan član
Poruka
118.355

Šećer sokak po šećeru ili je drugi razlog u pitanju?​


U mnogim gradovima turisti rado obilaze i fotografišu centar grada i ono što mogu naći na internetu kao preporuku. Sremska Mitrovica ima šta da pokaže, a na tu mapu dodaćemo zanimljivu priču o ulici koja prvo ima najslađe ime u gradu, a koja osim lepog izgleda, može da ispriča zanimljive priče o ljudima, mestima ili ljubavima..
Sremska Mitrovica je poznata kao trgovački centar, ovde se proizvodio barut, municija, gvožđe, pšenica, svila, trgovalo se žitom… bogatsvo grada Sremska Mitrovica od davnina je poznato zbog činjenice da Srem ima plodnu zemlju. Stari kažu da u Sremu “posadite dugme a ono naraste” .
U Sremskoj Mitrovci, današnji Žitni trg dobio je naziv jer se na ovom trgu trgovalo žitom. Solarski trg nosi ovaj naziv, jer se ovde trgovalo sa soli, donosila se so u velikim džakovima, brodovima, tamo se prepakivala pa prodavala prodavnicama robe po kilo soli, pola kile soli, kome je koliko trebalo. Tu se tovario i šećer, ali se najviše zaprimala so.
A kada kažemo Šećer sokak, pomislimo na trgovinu šećerom, ali šta je tu istina?
Ova ulica, koja spaja centar grada i široku ulicu Stari šor, nosi naziv Šećer sokak. Danas je poznata je po tome što je jednosmerna, ima apoteke i cvećare, mnoge lepe stare i nove kuće i nekoliko trgovinskih radnji, a najpoznatije su zlatare i srebrnarnice.
Nekako, nije čudno da su ovde, na samom početku, sa ulaska iz centralne ulice, baš ove prodavnice, zlatare.

259647886_414986433635919_8555535362741457080_n-1024x768.jpg


Nekada su trgovci, nakon prodaje robe na trgovima, odlazili u ulicu Šećer sokak.
Iako se nedaleko od ove ulice trgovalo solju i žitom, Šećer sokak ne nosi naziv po šećeru nego po kafani “Pariz” koja se nekada nalazila odmah posle sadašnjeg parkinga iza zgrade „Stoteksa“, nekoliko kuća dalje, u dvorištu.
Krajem 18 i početkom 19 veka u Sremskoj Mitrovici bila je popularna kafana “Pariz”.
Kafana “Pariz” bila je poznata po svojim stepenicama koje su vodile do deset soba, tu je nekada bio „kuplejar“, takozvani crveni fenjer, ulica je dobila naziv po slatkom životu koji se tamo odvijao.
Iako bi svaki putnik, turista, pomislio da je naziv ulice Šećer sokak dat po prodavcima šećera, ipak to nije tako. Ova ulica za to vreme jeste bila slatka, ali ne zbog šećera. Kao i mnogi gradovi u Evropi i Sremska Mitrovica je imala svoju ulicu crvenih fenjera.

Izvor: https://www.ozon.rs/vesti/2022/secer-sokak-po-seceru-ili-je-drugi-razlog-u-pitanju/
 
lahor

lahor

Zaslužan član
Poruka
118.355

Dani Grčke kulture u Sremskoj Mitrovici​


U okviru manifestacije „Dani Grčke kulture“ u organizaciji Udruženja Srpsko – Grčkog prijateljstva „Irida“, u Sremskoj Mitrovici održava se nekoliko kulturnih manifestacija u Sremskoj Mitrovici.

U utorak, 13. decembra, u Galeriji „Lazar Vozarević“ biće održano Svečano veče, gde će se govoriti o istorijskim odnosima dve zemlje. Tokom večeri nastupiće hor „Irida“ koji će izvesti kompozicije Mikisa Teodorakusa, a tokom ove večeri biće dodeljena priznanja za najhumanijeg učenika.

U sredu, 14. decembra, u Galeriji „Lazar Vozarević“ biće održana predavanja „Slavizmi u Grčkom jeziku – Novogrčki pesnici“ sa početkom u 18.00 časova . Predavači su Predrag Mutavčić i Aleksandra Milanović.

U četvrtak 15. decembra, u Muzeju Srema, organizuje se radionica vajanja „Autopotret sa Grčkim motivima“. Radionica za srednjoškolce je zakazana za 12.00 časova, dok će radionica za osnovce biti održana u petak, 16. decembra, sa početkom u 12.00 časova. Radionice realizuje akademska vajarka Ružica španović.

Udruženja Srpsko – Grčkog prijateljstva „Irida“, tokom obeležavanja manifestacije „Dani Grčke kulture“, organizuje i humanitarni koncert „Irida i prijatelji“ u kome učestvuju i O. Š „Jovan Popović“, DNUK „Kolomejka“, hor penzionera „Sremci“, hor „Polifonika“, Ivana Ohmut – klavir, Lea Nedimović – flauta, Alisa Božić – violončelo, hor i orkestar „Irida“ i gosti iznenađenja.

Humanitarni koncert će biti održan u Muzeju srema, u subotu, 17. decembra u 18.00 časova.

Obeležavanje manifestacije „Dani Grčke kulture“ se realizuje pod pokroviteljstvom Pokrajinskog sekretarijata AP Vojvodina i Gradske Uprave za sport i kulturu Grada Sremska Mitrovica i prijateljskih Ustanova, Galerije „Lazar Vozarević“ i Muzeja Srema.

Izvor: https://www.ozon.rs/vesti/2022/dani-grcke-kulture-u-sremskoj-mitrovici/
 
lahor

lahor

Zaslužan član
Poruka
118.355

Predavanje o Jevrejima u Sremskoj Mitrovici sutra u Muzeju Srema​


Predavanje „Jevreji u Sremskoj Mitrovici“ održaće se u sredu, 7. decembra u Muzeju Srema.

U Muzeju Srema, postavljena je izložba Jevrejske opštine Novi Sad „Sinagoge u Vojvodini”. U okviru izložbe biće održano predavanje „Jevreji u Sremskoj Mitrovici“ koje će voditi istoričar Miljan Garčević. Predavanje će se održati u sredu, 7. decembra sa početkom u 18. časova.

318312169_1192713651593873_359084025625205215_n-724x1024.jpg


Istoričar Miljan Garčević govoriće o prošlosti mitrovačke jevrejske zajednice, upoznaće zainteresovane sa istorijom ove zajednice, male ali vredne, zajednice koja je nestala u toku Drugog svetskog rata. „Saznaćemo kako je teklo njihovo doseljavanje na ovo područje, kako su se stopili sa ostalim stanovnicima grada i kako su ostavili svoj pečat na život mitrovačke varoši. To je još jedna prilika da se prisetimo naših nekadašnjih sugrađana, otrgnutih od nas na najsvirepiji način tokom stravičnih godina Drugog svetskog rata. Dok živi naše sećanje na njih, žive će i oni, jer prošlost nije zaborav…prošlost je koren našeg života“, objasnio je Garčević.
Jevreji su se, po nekim podacima, naselili u Sremsku Mitrovicu 1786. godine, a po drugim 1870. godine. Prva sinagoga je sagrađena 1895. godine, ali pretpostavlja se da je i pre toga postojao molitveni dom. Tu pretpostavku potkrepljuju podaci da su u Sremsku Mitrovicu, još pre izgradnje prve sinagoge, dolazili kantori, šakteri i moeli iz okolnih mesta, kao npr. Adoff Fozencvajg 1870, David Stajner iz Sida 1871, Ignac Kon iz Rume 1872, Franc Rihtman, takođe iz Rume, 1831. itlrugi.
Inače, bila je to omania zgrada sa jednom većom i jednom manjom prostorijom i nalazila se u ul. Svetog Save. Nakon što je podignuta nova sinagoga, u prethodnoj se nalazio stan čuvara sinagoge.
Nova sinagoga je sagrađena na uglu ulica Svetog Save i Dositejeve. Preasednikzajednice je u ono vreme bio Josip Flajšman, koji ie velikim zalaganjem i uz pomoć ličnih veza doprineo da se 1904. godine pristupi izgradnji te impozantne građevine.
Zgrada je sagrađena prema projektu nama nepoznatog budimpeštanskog arnitekte u eklektičkoj simbiozi stilova. Bila je jednospratna, sa tri ulaza na prizemlje i dva ulaza na galerije. Zidovi sinagoge bili su obojeni u bež, a tavanica u neboplavo, sa zlatnim zvezdama. Ploče sa Deset zapovesti (Dekalog) izradio je i poklonio Josip Dajč, kamenorezac iz Beograda, rodom iz Sremske Mitrovice. Sto za čitanje Tore poklonio je Benjamin Flajšman, a porodica Flajšman darovala je jednu Toru.
Izvođač radova bio je Ivan Voler (1866-1950), iz Sremske Mitrovice.
Osvećenje sinagoge održano ie 25. X 1904. uz činodejstvovanje Salamona Najmana, rabina iz Vukovara.
Prvi rabin u ovoi sinagogi bio je Jakov Mogan.
Mikve, ritualno kupatilo, nije se nalazilo u dvorištu sinagoge, kako je uobičaieno, već je uz nastojanie predsednika Jevrejske opštine, Josipa Flajšmana, u okviru gradskog kupatila uređen bazen sa tekućom vodom za potrebe „mikve“.
Sinagoga je bila ograđena veoma lepom ogradom od kovanog gvožđa na zidanim stubovima i ukrasom na ulazu.
Poslednji kantor bio je Herman Vajsberg-Belogorski.
Sinagoga je 1941. godine opljačkana, zatim sukcesivno rušena, a građevinski materijal je raznesen.

Izvor: https://www.ozon.rs/vesti/2022/predavanje-o-jevrejima-u-sremskoj-mitrovici-sutra-u-muzeju-srema/
 
lahor

lahor

Zaslužan član
Poruka
118.355

Danas se otvara izložba posvećena velikanu srpske i jugoslovenske arhitekture, Bogdanu Bogdanoviću​


Danas, 9. decembra u Sremskoj Mitrovici, otvara se izložba u sali Muzeja Srema, posvećena velikanu srpske i jugoslovenske arhitekture, Bogdanu Bogdanoviću. Svečano otvaranje planirano je za 18 časova.

Velika retrospektivna izložba posvećena stogodišnjici rođenja velikana srpske i jugoslovenske arhitekture, Bogdanu Bogdanoviću (1922, Beograd – 2010, Beč), „VEČITO“, nakon beogradske premijere tokom septembra i oktobra meseca, nastavlja život u nizu gradova u unutrašnjosti u kojima se nalaze Bogdanovićevi memorijali. Na svakom lokalitetu gostovanja izložbe priređuje se i novi, dodatni korpus izložbe posvećen monografski tamošnjem spomeniku, uz seriju predavanja i radionica koje se tematski odnose na njegovu istoriju i prostorno-umetničke vrednosti.

KATALOG-izlozbe-nasl-str.jpg


Izložba će biti otvorena u Sremskoj Mitrovici, u raskošnoj Baroknoj sali Muzeja Srema. Svečano otvaranje planirano je za 18 časova.







Bogdan-Bogdanovic-portret-i-natpis-VECITO-1024x877.jpg


Izložba u Sremskoj Mitrovici tretira celokupno stvaralaštvo Bogdanovića i čini je 4 korpusa: veliki eksponati monografski posvećeni svakom Bogdanovićevom memorijalu – u neuobičajenoj formi velikih krugova; izložbene vitrine sa Bogdanovićevim književnim stvaralaštvom; panoi sa topografskom mapom Bogdanovićevih dela na prostoru SFRJ, hronološkom kartom, bibliografijom i detaljnim pregledom Bogdanovićeve izložbene aktivnosti, postavka monografski posvećena Spomen-groblju u Sremskoj Mitrovici, a peti segment izložbe je multimedijalni film u trajanju od 82 minuta koncipiran kao virtuelna poseta svakog Bogdanovićevih dela na terenu – sa zemlje i iz vazduha.
Mitrovačko izdanje izložbe „VEČITO“ realizovano je kroz saradnju sa lokalnim stručnjacima i
institucijama kulture, i nadovezuje se na jubilej osamdesetogodišnjice stradanja Sremaca od
strane nemačkog okupatora 1942. godine.
Autor, kustos i likovni identitet izložbe: mr Mare Janakova Grujić
Organizator i pokrovitelj: Opština Sremska Mitrovica

VEČITO

Sto godina od rođenja arh. Bogdana Bogdanovića (1922-2010)

„Hoteći da pobegnem od jednog meni stranog, otuđenog sveta moderne arhitekture, zašao sam
igrom slučaja u jednu posebnu oblast arhitekture u kojoj nema ni modernog ni nemodernog, u kojoj
postoji samo večito“.
Bogdan Bogdanović, Saopštenje SANU o dosadašnjem radu, 1972.

HRONOLOŠKA KARTA BOGDANA BOGDANOVIĆA

  1. Rođen u Beogradu, 20. avgusta. Otac Milan bio je književni kritičar, predsednik
    Udruženja književnika i direktor Narodnog pozorišta. Majka Mileva (rođ. Mihailović) bila
    je profesor francuskog jezika u gimnaziji. Roditelji, veoma društveni, okupljali su u svom
    stanu u Vojvode Milenka, a potom na Đermu, kulturno-intelektualnu elitu Beograda, tako da je
    Bogdan još kao đak došao u kontakt sa mnogim piscima i umetnicima.
  2. Maturant Druge muške realne gimnazije.
    Upisuje studije arhitekture na Tehničkom fakultetu u Beogradu.
    1941-1944. Okupaciju provodi u Beogradu, čitajući i dajući časove đacima.
  3. Dobrovoljni učesnik Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije.
  4. Ranjen na Sremskom frontu u Istočnoj Bosni. Demobilisan u činu poručnika. Dobija
    orden za hrabrost.
    1945-1960. Nastavak studija.
Kao student zaposlen u Urbanističkom institutu čiji je direktor bio Nikola Dobrović.

  1. Diploma Arhitektonskog fakulteta. Diplomski rad „Urbanistički plan za ostrvo Lopud
    kod Dubrovnika“ kod prof. Nikole Dobrovića.
    Pripravnik na Katedri za urbanizam.
    1951-1952. Izgradnja prvog objekta – Spomenika jevrejskim žrtvama fašizma u Beogradu.
  2. Asistent na Katedri za urbanizam Arhitektonskog fakulteta.
    1953-1959. „Sedam asketskih godina“ bez porudžbina, u kojima se bavi „bez mnogo volje“
    urbanizmom i „mašta, izučava stare svetove i crta nenaručene imaginarne spomenike“.
  3. Prva knjiga: „Mali urbanizam“.
1958-1950. Oformljava Grupu za mali urbanizam pri Urbanističkom zavodu Beograda (sa
arhitektima S. Ličinom, Z. Žunkovićem i dr.), koja radi za potrebe Saveta za urbanizam grada
Beograda, u vezi sa donošenjem Regulacionog plana Opštine Stari grad krajem 1950-ih.

  1. Docent na Katedri za urbanizam.
    Oktobarska nagrada grada Beograda za Spomen kompleks u Sremskoj Mitrovici.
  2. Prvi serijal predavanja na fakultetu „Razvoj naselja“ (kasnije „Istorija grada“).
  3. Vanredni profesor.
    Velika nagrada arhitekture Saveza arhitekata Jugoslavije.
    Daje predlog smernica za reformu nastave na fakultetu.
    1964-1965. Tromesečni stručni boravak u Parizu – istraživanja u Nacionalnoj biblioteci i
    kurs revitalizacije starih urbanih celina.
    1964-1968. Predsednik Saveza arhitekata Jugoslavije.
  4. Republička nagrada lista „Borba“.
    Orden rada sa crvenom zastavom.
  5. Oktobarska nagrada grada Beograda za Spomenik u Jasenovcu.
  6. Počasni građanin grada Mostara.
  7. Nagrada Saveza boraca Jugoslavije.
    1969-1970. Desetomesečni boravak u Americi – studijski rad u univerzitetskim
    bibliotekama.
  8. Dopisni član SANU.
    1970-1972. Dekan Arhitektonskog fakulteta.
Predsednik komisije za reformu nastave na Fakultetu, na osnovu koje se formira

„Nova škola arhitekture“.

  1. Redovni profesor Arhitektonskog fakulteta.
    U nastavu uvodi izborni kurs „Simboličke forme“.
  2. Počasno priznanje na 12. Bijenalu umetnosti u Sao Paolu.
    1973-1974. Principi „Nove škole arhitekture“ se dovode u pitanje i napuštaju.
  3. Nagrada lista „Politika“ za dostignuća u likovnoj umetnosti.
  4. Otvara „Seosku školu za filozofiju arhitekture“ u Malom Popoviću na Kosmaju kod
    Beograda, i tu prenosi kurs „Simbiličke forme“.
    Sedmojulska nagrada za životno delo.
  5. Nagrada AVNOJ-a.
    Ostavka na članstvo u SANU.
    1982-1986. Gradonačelnik Beograda, na inicijativu Ivana Stambolića, predsednika Saveza
    komunista Srbije.
  6. Orden komandira Legije časti.
    1985-1986. Organizuje Međunarodni konkurs za preuređenje Novog Beograda.
  7. Član Centralnog komiteta Saveza komunista Jugoslavije.
  8. Poslednje predavanje na Arhitektonskom fakultetu.
    Član i osnivač Međunarodne akademije arhitekture (IAA, Sofija).
    Nakon osme sednice Centralnog komiteta objavljuje pismo protiv aktuelne politike na
    više od 60 strana.
  9. Piranezijeva nagrada.
  10. Prestanak rada škole u Malom Popoviću usled političkog pritiska.
  11. Nezadovoljan političkim prilikama, sa suprugom Ksenijom napušta zemlju, najpre
    odlazeći u Pariz, potom u Beč. U Beču će nastaviti da živi do kraja života.
  12. Inostrani član Ruske akademije arhitekture i građevinskih nauka.
  13. Herderova nagrada.
  14. Član Bavarske akademije lepih umetnosti.
  15. Prvi boravak u Beogradu posle napuštanja zemlje.
  16. Austrijski Časni krst prve klase za nauku i umetnost.
  17. Zlatni orden grada Beča za posebne zasluge.
  18. Predaje celokupnu crtačku zaostavštinu (preko 12.500 crteža) Arhitektonskom centru u
    Beču.
  19. Međunarodna nagrada za vrtove „Carlo Scarpa“ za Spomen područje Jasenovca.
  20. Umire u bolnici u Beču nakon srčanog udara, 18. juna.
    Njegova urna položena je na Jevrejskom groblju u Beogradu.
KATALOG ARHITEKTONSKIH RADOVA
1. Spomenik jevrejskim žrtvama fašizma, Beograd 1951–1952.
2. Spomen-groblje žrtvama fašizma, Sremska Mitrovica 1959–1960.
3. Spomenik palim borcima NOB-a, Prilep 1960–1961.
4. Partizansko spomen-groblje, Mostar 1959–1965.
5. Spomen-park „Slobodište“, Kruševac 1960–1965.
6. Spomenik „Kameni cvet“, Jasenovac 1959–66.
7. Spomenik revoluciji, Kosovska Mitrovica 1960–1973.
8. Spomen-park revolucije, Leskovac 1964–1971.
9. Spomenik istoriji borbe za oslobođenje 1804–1945, Knjaževac 1969–1971.
10. Partizanska nekropola, Štip 1969–1974.
11. Spomen-park na Garavicama, Bihać 1969–1981.
12. Spomen-park borbe i pobede, Čačak 1970–1980.
13. Spomenik početku ustanka, Bela Crkva kod Krupnja 1971.
14. Nekropola žrtvama fašizma, Novi Travnik 1971–1975.
15. Spomenik streljanim rodoljubima i Romima, Arapova dolina u Leskovcu 1971–1973.
16. Spomenik slobode na Jasikovcu, Berane 1972–1977.
17. Spomenik palim borcima revolucije, Vlasotince 1973–1975.
18. Spomen-kompleks „Dudik”, Vukovar 1978–80.
19. Spomen-park na Popinskoj reci, Štulac kod Vrnjačke Banje 1979–1981.
20. Spomen-kompleks u Klisu kod Splita 1988. (srušen 1995)

OSTALA DELA

  1. Urbanistički plan za ostrvo Lopud kod Dubrovnika (1950, diplomski rad)
  2. Urbanistički plan naselja kod manastira Morače (1953)
  3. Stambeni kompleks Hidrotehničkog instituta „Jaroslav Černi“ u Beogradu (1954)
  4. Spomenik na Mojkovcu (1954, idejni projekat)
  5. Generalni urbanistički plan Mojkovca (1954-55)
  6. Spomenik za preuređenje Kalemegdanskog platoa u memorijalni kompleks – „Spomenik
    partizanu-borcu“ (1954-1960, konkursni projekat)
  7. Nekropola na Mojkovcu (1955, idejni projekat)
  8. Urbanistički plan naselja Pržna kod Tivta (1956)
  9. Urbanistički plan Petrovaradina (1956)
  10. Generalni urbanistički plan Cetinja (1957-58)
  11. Spomenik streljanim rodoljubima u Jajincima (1958, konkursni projekat)
  12. Spomen groblje boraca streljanih u okupiranom Beogradu na Novom groblju u Beogradu
    (1959, sa S. Ličinom)
  13. Rekonstrukcija vile kraljice Natalije na Plavincu kod Smedereva (1961)
  14. Memorijalni park „Bubanj“ u Nišu (1961, konkursni projekat)
  15. Rekonstrukcija centra Prilepa – glavni društveni centar (1962)
  16. Adonisov oltar u Labinu (1974)
  17. Grobnica Dušana Petrovića Šaneta u Aranđelovcu (1980)
KNjIŽEVNO STVARALAŠTVO

  1. Mali urbanizam (izd. Narodna prosvjeta), Sarajevo
  2. Zaludna mistrija: doktrina i praktika bratstva zlatnih (crnih) brojeva (izd.
    Nolit), Beograd
  3. Urbanističke mitologeme (izd. Vuk Karadžić), Beograd
  4. Nature and the Goddess of Remembrance, 12 Necropolises and their Symbological
    Classification (izd. Muzej savremene umetnosti), Beograd
  5. Urbs i logos: ogledi iz simbologije grada (izd. Gradina), Niš
  6. Povratak grifona: crtačka heuristička igra po modelu Luisa Karola (izd. Zamak
    kulture), Vrnjačka Banja
  7. Rogata ptica (separat iz časopisa „Sinteza“ br. 5), Kruševac
  8. Gradoslovar (izd. Vuk Karadžić), Beograd
  9. Povratak grifona: crtačka heuristička igra po modelu Luisa Karola propraćena
    uvodnim ogledom Ljerke Mifke (izd. Jugoart), Beograd
  10. Eeji: epistoralni eseji (sa Radom Iveković, izd. Prosveta), Beograd
    De Gušteribus (sa Radom Iveković, izd. Bogdan Bogdanović i Miodrag Dramićanin),
    Beograd
    Krug na četiri ćoška (izd. Nolit), Beograd
  11. Mrtvouzice: mentalne zamke staljinizma (izd. August Cesarec), Zagreb
  12. Knjiga kapitela (izd. Svjetlost), Sarajevo
  13. Grad kenotaf (izd. Durieux), Zagreb
  14. Grad i smrt (izd. Beogradski krug), Beograd (prevod austrijskog izdanja „Die Stadt und
    der Tod“, Klagenfurt 1993)
    Architektur der Erinnerung, (izd. Wieser Verlag), Klagenfurt
  15. Grad i budućnost (izd. Naklada Mlinarec – Plavić), Zagreb (prevod austrijskog izdanja
    „Die Stadt und die Zukunft“, Klagenfurt 1997)
    Glib i krv (izd. Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji), Beograd
  16. O sreći u gradovima (izd. Prosveta), Beograd (prevod austrijskog izdanja „Vom Glück
    in dem Städten“, Wienn 2002)
  17. Tri ratne knjige (Grad i smrt; Srpska utopija; Grad i budućnost, izd. Mediterran
    Publishing), Novi Sad
Platonov tajni roman: Platonov gradoslovni nauk (izd. Mediterran Publishing), Novi
Sad

  1. Zelena kutija: knjiga snova (izd. Mediterran Publishing), Novi Sad (prevod austrijskog
    izdanja „Die Grüne Schachtel: Buch der Traume“, Wienn 2007)
  2. Ukleti neimar (izd. Mediterran Publishing), Novi Sad (prevod austrijskog izdanja „Der
    verdammte Baumeister: Erinnerungen“, Wienn 1997)

Izvor: https://www.ozon.rs/vesti/2022/dana...ugoslovenske-arhitekture-bogdanu-bogdanovicu/
 
Poslednja izmena:
lahor

lahor

Zaslužan član
Poruka
118.355

Na Festivalu evropskog filma u Sremskoj Mitrovici pet ostvarenja​


ljubitelji sedme umetnosti u Sremskoj Mitrovici će moći besplatno da pogledaju nekoliko ostvarenja iz Finske, Francuske, Austrije… na Festivalu evropskog filma koji se u Art klubu Sirmiumarta održava od 12. do 16. decembra. Sve projekcije počinju od 19 sati.

EU Info Point u Novom Sadu i Francuski institut u Novom Sadu organizuju Festival evropskog filma, uz podršku Delegacije Evropske unije u Republici Srbiji. U saradnji sa njima i u okviru pomenutog Festivala, Centar za kulturu Sirmijumart organizuje, u Sremskoj Mitrovici, besplatne projekcije pet filmova. One će se održati
u Art klubu Sirmijumarta i svaka počinje u 19 sati.
U okviru Festivala će biti prikazana neka od filmskih ostvarenja savremene evropske kinematografije (opus Cineuropa) i filmovi frankofonih autora.
Festival će biti otvoren u ponedeljak, 12.12.2022. godine, projekcijom filma Loše pesme (Bad Poems), iz opusa Cineuropa. Frankofoni film Školski život (La Vie scolaire) će biti prikazan u utorak, 13.12.2022. Zatim, u sredu, 14.12.2022. godine, sledi film Oskar i Lili (Oskar & Lilli), opus Cineuropa. Projekcija frankofonog filma Frans
(France) je planirana za četvrtak, 15.12.2022. Festival će biti zatvoren projekcijom filma Aurora (Aurora), iz opusa Cineuropa, u petak, 16.12.2022. godine.

Plakat-1170x804.jpg


Ponedeljak, 12.12.2022. u 19 sati, Art klub „Sirmijumarta”

„LOŠE PESMEˮ — „BAD POEMS“ (2018, Gábor Reisz, Mađarska, Francuska)
Tamaš je momak kom je slomljeno srce. Njegova devojka Ana, koja studira u Parizu,
raskinula je s njim. Prepušten samosažaljenju, on proživljava svoja sećanja, kako bi
shvatio da li ljubav postoji kada je praktično nema.

Utorak, 13.12.2022. u 19 sati, Art klub „Sirmijumarta”

„ŠKOLSKI ŽIVOT” — „LA VIE SCOLAIRE” (2019, Grand Corps Malade, Medhi

Idir, Francuska)

Godinu dana škole, života… i snalaženja! Nova i mlada pedagoškinja Samija iz
rodnog Ardeša prelazi u jednu školu na lošem glasu u Sen Deniju. Suočava se sa
nedisciplinom i društvenom stvarnošću tog pariskog kraja, ali i dobrim, koje vlada
među učenicima i kolegama. Među njima su Musa, Veliki iz kraja i Dilan. Samija se
prilagođava i ubrzo počinje da uživa u umirivanju najnestašnijih učenika. Zbog svog
komplikovanog privatnog života, zbližava se sa Janisom, živahnim i jako pametnim
tinejdžerom, čiji je potencijal prepoznala. Iako se čini da Janis odustaje od svojih
ambicija, skrivajući se iza svoje drskosti, Samija će uložiti sav svoj trud da spreči

njegov neuspeh i pokuša da ga natera da se projektuje u bolju budućnost. „Školski život”
je nagrađivana komedija-drama.

Sreda 14.12.2022. u 19 sati, Art klub „Sirmijumarta”

„OSKAR I LILI” — „OSKAR & LILLI“ (2020, Arash T. Riahi, Austrija)
Austrijsko ostvarenje „Oskar i Lili” govori o životu dece i njihove majke. Oskar
i Lili, deca izbeglice iz Čečenije, već šest godina žive u Austriji, ali još uvek
nemaju trajnu boravišnu dozvolu. Kada porodici zapreti deportacija, njihova mentalno
nestabilna majka pokušava da sebi oduzme život. To dovodi do odlaganja deportacije.
Oskar i Lili bivaju odvojeni od majke i privremeno smešteni kod različitih
hranitelja. U tajnosti održavaju kontakt, nadajući se da će se uskoro ponovo sresti sa
njom. Neobuzdanom snagom uzajamne ljubavi, oni pokušavaju da strašću i maštom
prevaziđu svaku birokratsku prepreku.

Četvrtak, 15.12.2022. u 19 sati, Art klub „Sirmijumarta”

„FRANS” — „FRANCE“ (2021, Bruno Dumont, Francuska, Italija, Nemačka,

Belgija)

Film pokazuje koliko brzo čovek može da padne u ponor i izvuče se jači iz njega.
Pariz: uspešna novinarka Frans de Mer ima puno posla kao voditeljka emisije, ratna
reporterka, majka i supruga. Posle automobilske nesreće u kojoj povredi vozača skutera,
njen dobro uređeni svet se raspadne. Frans se bori, a na kraju izgubi skoro sve. Ali
Frans de Mer nije tek tako Frans de Mer. Opet počinje od nule — ovoga puta uz mnogo
zdrave ironije i sa sjajem u očima.

Petak, 16.12.2022. u 19 sati, Art klub „Sirmijumarta”
„AURORA” — „AURORA“ (2019, Miia Tervo, Finska)

Aurora je devojka koja obožava žurke, a boji se veze. Jedne noći, u finskoj
Laponiji, upoznaje Darijana, koji je poreklom iz Irana. On je iznenada zaprosi: mora se
oženiti Finkinjom da bi dobio azil za sebe i svoju kćer. Aurora ga odbija iz razloga
što je zauzeta radom, ali i zbog planova za selidbu u Norvešku. Međutim, nakon što
upozna njegovu kćerku, Aurora pristaje da mu pomogne. Dok ga upoznaje sa brojnim
ženama, zbližava se s njim. Kad se pojavi savršena kandidatkinja za ženu, Darijan i
Aurora se suočavaju sa teškim izborom: da se pretvaraju da su srećni ili da, napokon,
prestanu da beže. Ovo je priča o dvoje usamljenih ljudi, koji tragaju za pravom ljubavi.

Izvor: https://www.ozon.rs/vesti/2022/na-festivalu-evropskog-filma-u-sremskoj-mitrovici-pet-ostvarenja/
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Top