Quantcast

Sremska Kamenica

lahor

Stara legenda
Poruka
87.974
Pokušajmo da svojim fotografijama i rečju predstavimo Sremsku Kamenicu.

Sremska Kamenica

Sremska Kamenica je gradsko naselje grada Novog Sada u Južnobačkom okrugu, pored Dunava. Deo je užeg gradskog područja Novog Sada. Prostire se od severnih padina Fruške gore do desne obale Dunava. Prema popisu iz 2011. bilo je 12.273 stanovnika.

Sremska Kamenica pripada gradskoj građevinskoj zoni Novog Sada i to svojim centralnim, ušorenim delom, Donja i Gornja Kamenica, naselje Bocke i Tatarsko brdo, Čardak i Staroiriški put. Ostali delovi Kamenice su uglavnom vikend naselja Paragovo, Popovica, Glavica, Artiljevo, Grigovac.

Ovde se nalaze Crkva Svetog proroka Ilije u Sremskoj Kamenici, Rimokatolička crkva Svetog križa u Sremskoj Kamenici, Kompleks „Englesko-jugoslovenske dečije bolnice” u Sremskoj Kamenici i Zgrada iz sredine 18. veka u Sremskoj Kamenici.

Istorija je zabeležila da su ovim krajem pre 2.300 godina vladali, gotovo 2 veka, ratoborni Tribali, moćno Ilirsko pleme. Međutim pre 2.100 godina, privučeni lepotom sremskih brežuljaka, livada i šuma, keltsko pleme Skordisci, bolje organizovani i disciplinovaniji, porazili su Tribale i zavladali ovim krajem.

Sto godina kasnije, pre 20 vekova, Skordisci su poraženi od Rimljana, koji su uspostavili vojne logore na desnoj obali Dunava da bi zaštitili severne granice svoje imperije od upada varvara koji su nadirali sa severa, iz močvara i ritova prostrane Panonske nizije. Tako su Rimljani između Petrovaradina i Sremske Kamenice podigli veliki vojni logor i tvrđavu 'Kuzum'. Kako su u blizini takvih vojnih objekata redovno nicala naselja, koja su rimske legionare snabdevala hranom i ostalim potrepštinama, pretpostavlja se da je još tada na teritoriji Sremske Kamenice postojalo naselje.

Prvi sigurniji podatak o Kamenici, kao naselju, potiče iz prve polovine 13. veka. Ona se tada u darovnici ugarskog kralja Bele IV, koja nosi datum 8. jul 1237. godine, naziva 'Villa Kamanch'. Tom darovnicom se Sremska Kamenica kao konfiskovani posed daruje manastiru u Ukurdu, koji se tada nazivao Belafons, a danas Petrovaradin.

14. vek i početak 16. veka bili su zlatno doba Sremske Kamenice. Ona se tada pročula kao znamenita podunavska varošica u kojoj su cvetali zanati, trgovina i kultura. U spisima se 1408. godine naziva "civitas seu opidum" Kamanec, a po podacima iz 1439. godine zove se Kamanec.

Najteže dane u svojoj istoriji, Sremska Kamenica je preživela u Turskom osvajačkom pohodu. Prvi put su Turci naišli 1520. godine kada su razorili mnoga sremska mesta, među kojima i Sremsku Kamenicu. 1526. godine, posle krvavih borbi po Južnoj Ugarskoj pao je u turske ruke i tvrdi Petrovaradin. Tih dana Kamenca je ponovo teško stradala. Turci su je do temelja razorili i popalili. U zapisima koji govore o ovoj propasti mesta, kaže se da su Turci tom prilikom prosuli 7.000 bačvi vina, te je ono po Kamenici teklo kao potok, mestimično dubok do kolena.

Posle turske najezde, drevna Sremska Kamenica je opustela. Na mestu bogate i znamenite varošice, ležale su ruševine i paljevine. Od 1526. godine kada je pala pod tursku vlast, do 1687. Kamanec pripada Varadinskoj nahiji.

Od 1702. godine austrijske vlasti Kamanec, otet od Turaka, nazivaju Kamenic. Posle 25 godina tokom kojih je Kamenicom vladala austrijska Dvorska komora, 1728. godine ona postaje vlasništvo general-barona Ifelina i tako ostaje sve do 1750. kada vlastelinstvo opet menja vlasništvo i prelazi u posed grofa Marcibanjija i njegovog zeta Karačonjija.

Kamenica se brzo razvijala i već 1886. godine postaje opština u sastavu iriškog sreza i takva ostaje sve do 1941. godine.

Od uspostavljanja civilne uprave u krajevima osvojenim od Turaka za vreme Austrougarske monarhije Sremska Kamenica ima svoju opštinu, koja kao takva ostaje sve do 1955. godine, kada je pripojena opštini Petrovaradin pri kojoj je bila svega dve godine, posle čega biva pripojena opštini Novi Sad.

Ime Sremska Kamenica je svakako slovenskog porekla, jer se i kod njenog prvog naziva 'Villa Kamanch' oseća prisustvo korena slovenske reči kamen, te se pretpostavlja da je ime dobila po kamenu koga ima na njenom jugu i koji je neko vreme eksploatisan na Paragovu. Podrobne napomene o istoriji mesta: Slobodan Prodić, "Mirno ognjište", Sremska Kamenica, 2012.

U centru Sremske Kamenice nalazi se Osnovna škola „Jovan Jovanović Zmaj“, osnovana 1951, koja nosi ime dečjeg pesnika Jovana Jovanovića Zmaja. U Sremskoj Kamenici se nalazi i Školski centar za policijsku obuku MUP-a Srbije. Takođe, u Sremskoj Kamenici se nalazi i najveći privatni univerzitet u Vojvodini — Univerzitet Edukons. Osnivač ovog univerziteta je kamenčanin prof. dr Aleksandar Andrejević, a jedan od profesora koji predaje na univerzitetu je takođe kamenčanin prof. dr Branislav Radnović.

izvor: sr.wikipedia.org
 

dlugomir

Zaslužan član
Moderator
Poruka
133.570
Pokušajmo da svojim fotografijama i rečju predstavimo Sremsku Kamenicu.

Sremska Kamenica

Sremska Kamenica je gradsko naselje grada Novog Sada u Južnobačkom okrugu, pored Dunava. Deo je užeg gradskog područja Novog Sada. Prostire se od severnih padina Fruške gore do desne obale Dunava. Prema popisu iz 2011. bilo je 12.273 stanovnika.

Sremska Kamenica pripada gradskoj građevinskoj zoni Novog Sada i to svojim centralnim, ušorenim delom, Donja i Gornja Kamenica, naselje Bocke i Tatarsko brdo, Čardak i Staroiriški put. Ostali delovi Kamenice su uglavnom vikend naselja Paragovo, Popovica, Glavica, Artiljevo, Grigovac.
Zadržaću se malo na Tatarskom brdu. Naziv je dobilo po pravim pravcatim Tatarima koji su tu imali položaje pred početak Petrovaradinske bitke 1716. godine. Bili su u sastavu ogromne turske vojske koja je po procenama brojala preko 100.000 vojnika i bila nekoliko puta brojnija od austrijske koju je predvodio princ Eugen Savojski. Kao što znamo uprkos slabijem broju princ Eugen je izvojevao veliku pobedu, a Tatari su se razbežali.
Sama lokacija se nalazi između Mišeluka i šume u kojoj je smešten Institut. O njemu ću kasnije. Do devedesetih godina prošlog veka Tatarsko brdo je bilo slabo naseljeno, da bi se tad izvršila parcelizacija i onda je tu sagrađen veliki broj porodičnih kuća. Zgrada ima veoma malo i to samo u poslednjoj ulici.
 

lahor

Stara legenda
Poruka
87.974
UPOZNAJTE SREMSKU KAMENICU: Mirna gradska oaza podno Fruške gore (FOTO)

1604528877336.png



Ušuškana između planine i reke, Sremska Kamenica je oduvek privlačila Novosađane svojim prirodnim lepotama i životom mirnijim nego u drugim gradskim kvartovima.
Mesto u kome je jedan od naših najpoznatijih pesnika proveo poslednje godine života, mesto gde se nalazi jedna od najpoznatijih zdravstvenih ustanova u Srbiji, mesto gde se školuju i obučavaju čuvari reda i zakona – sve ovo asocira na Sremsku Kamenicu. Prošetali smo njenim ulicama, popričali malo s meštanima i saznali koje još lokacije vredi posetiti kada zalutate u ovo naselje..

Zmajev muzej

1604528966022.png

Jovan Jovanović Zmaj ostavio je nemerljiv trag u srpskoj književnosti, a poslednje godine svog života proveo je upravo u Sremskoj Kamenici. U ulici koja nosi njegovo ime, na samom početku, nalazi se Zmajev muzej. Kuća je adaptirana i za posetioce otvorena 1933. godine kako bi svedočila o životu i stvaranju jednog od najznačajnijih pisaca srpskog romantizma. U dvorištu muzeja nalazi se spomenik, delo Ivana Meštrovića. Stalna postavka podeljena je na više celina: porodični život Jovana Jovanovića Zmaja, njegov rad na dečijoj književnosti, njegova posthumna dela...Više o ovome ispričaće vam kustos Marijana Ratkelić, a muzej je otvoren od 9 do 16 sati radnim danima i od 9 do 14 sati subotom.

Zmajev spomenik u centru
1604525529624.png

Na centralnom kameničkom trgu, dijagonalno od muzeja, postavljen je spomenik ”Deca čika Jovi”. Prikazuje pesnika kako detetu pruža knjigu i rad je skulptora Stevana Stojanovića, a obnovljen je 1954. godine. Nađite vremena da sednete na stepenice ili klupu koja se nalazi nadomak spomenika, osmotrite oko sebe i pokušajte da zamislite Sremsku Kamenicu kako je izgledala u vreme kada je tu šetao čika Jova Zmaj.

Crkva Rođenja Presvete Bogorodice
1604525608746.png

Građena je u periodu od 1737. do 1744. godine, a ukrašavanja su trajala do 1955. godine. Predstavlja remek delo stare srpske arhitekture i poslednju crkvu podignutu u moravskom stilu. U prvoj polovini prošlog veka stavljena je pod zaštitu države kao spomenik kulture. Njen ikonostas ima veliku umetničku vrednost, a u prostranoj porti nalaze se veoma stari natpisi i spomenici. Ljubitelji istorije i umetnosti uživaće u obilasku ove crkve.

Crkva Našašća svetog Križa

1604525654569.png

Crkva je podignuta 1746. godine, a u 19. veku je obnovio i proširio grof Marton Marcibanji. Godine 1869. grof Gvido Karačonji poklanja crkvi orgulje, a pored njih tu su se nalazila i četiri zvona različite veličine. Drugo obnavljanje crkve bilo je 1914. godine, a treće pre desetak godina.

Kamenički park
1604525768565.png

Jedno od omiljenih mesta svih naših sugrađana koji vole razne aktivnosti u prirodi, posebno trčanje. Park koji se po svojoj strukturi i uređenosti znatno razlikuje od ostalih gradskih parkova, nastao je 1758. godine, kao deo dvorca Marcibanji – Karačonji. U sredini parka nalazi se Brežuljak ruža, gde stoji pet stubova nalik na pet rimskih vojnika, koji često okupiraju pažnju mlađih posetilaca. Ovaj park predstavlja jednu od najčešćih lokacija za prvomajski uranak.

Šetalište uz Dunav
1604525850544.png

Kada izađete iz parka, šetnju prirodom možete nastaviti uz Dunav. Za to postoji kratka ali uređena staza, a možete i sići do same obale reke. Prilaz uz Dunav nije toliko uređen kao na ostalim mestima, ali to i to ima svojih čari. Uživajte u pogledu na Most slobode i Novi Sad.

Izvor: mojnovisad.com / / Autor: Mirela Babić Fotografija: Mirela Kuč/mojnovisad.com
 

lahor

Stara legenda
Poruka
87.974
Dvorac Marcibanji – Karačonji
1604526150328.png


Nadaleko od same obale Dunava nalazi se dvorac koji je bio u vlasništvu dve plemićke porodice po kojima i nosi naziv. Iznad ulaza postoji ploča na kojoj piše da je dvorac sagradila plemićka porodica Marcibanji de Puho. Građen je u etapama od 1797. do 1811. godine, a današnji oblik dobija zahvaljujući drugim vlasnicima, porodici Karačonji. Ova imućna porodica je ovde održavala balove sve do 1918. godine, a posle rata dvorac je nacionalizovan i korišten za više namena. Poznat je i po tome što je u njemu boravio španski kralj Filip, a danas je spomenik kulture od velikog značaja. Nažalost, nije otvoren za posetioce i nalazi se u privremenom vlasništvu preduzeća “Vode Vojvodine“.


Kuća iz 1797. godine
1604526223664.png

U njenim prozorima ogleda se Dunav, a ona je svedok dešavanja u Sremskoj Kamenici već više od 200 godina. Nalazi se u Karađorđevoj ulici, na broju 21 i kako svedoči natpis na njoj, sagrađena je 1797. godine. Fasada i spoljašnjost ukrašeni su u baroknom stilu, a unutrašnjost je značajno izmenjena. Na kući postoji spomen ploča na kojoj piše da je ovde odrastao dr Radivoj Simonović, poznati srpski lekar i fotograf s kraja 19. i početka 20. veka.

Instituti Vojvodine

1604526275251.png


Institut u Sremskoj Kamenici obuhvata tri zdravstvene, nastavne i naučno – istraživačke ustanove: za kardiovaskularne bolesti, za plućne bolesti i za onkologiju. Jedinstvena je institucija ovog tipa u našoj zemlji sa najboljim specijalistima iz raznih oblasti koji svoje znanje prenose na studente.

Ukoliko želite da ostanete nekoliko dana, smeštaj možete pronaći u....

Vila "Evanđelina"
1604526444448.png


Nalazi se odmah pored uspona za Institut, ova vila odlična je za sve one kojima treba prenoćište ili se odluče za odmor u Sremskoj Kamenici. Objekat je novije gradnje, najsavremenije opremljen, a ljubazno osoblje učiniće vaš boravak još prijatnijim.

Izvor: mojnovisad.com / / Autor: Mirela Babić Fotografija: Mirela Kuč/mojnovisad.com
 

lahor

Stara legenda
Poruka
87.974
Motel i restoran "Kordun"
1604526742775.png


Dobar izbor za one koji žele malo širu ponudu, jer je u pitanju spoj motela i restorana sa tradicionalnom kuhinjom. Kako sami ističu, pažljivo birane boje enterijera učiniće vaš boravak ugodnijim, a vrt će vam omogućiti da uživate u prirodi i čistom vazduhu. Na kraju dana, ukoliko želite možete da se poslužite roštiljem i sami pripremite hranu.

A kada ogladnitei rešite da predahnete u Sremskoj Kamenici, neka vas put nanese na sledeće lokacije....

Picerija "Sveti Stefan"
1604526838487.png

U ulici Cara Lazara, na broju 10, nalazi se lokal u kom prave odlične pice i koji ima prelep pogled na Dunav. Pratite tablu koja stoji na početku same ulice, ali neka vas ne iznenadi ako promašite kuću u kojoj se nalazi picerija. Sa spoljašnje strane nalazi se jedva primetna bašta koja vas vodi kroz piceriju sve do terase sa smirujućim pogledom. Na trenutak ćete pomisliti da niste u Vojvodini, već da ste zalutali u neke druge krajeve. U ponudi imaju raznovrsne pice, paste, jela sa roštilja, salate i sendviče, a naša preporuka je da probate picu koja je dobila ime po piceriji.


Podrum "Šukac"
1604526922787.png

U Karađorđevoj ulici porodica Savić neguje tradiciju gajenja vinove loze već više od 150 godina. Prvi čokot zasadili su u Sremskoj Kamenici još polovinom 19. veka, a ljubav prema vinu prenosila se s kolena na koleno. Vina iz ovog podruma svojevremeno su služena u najboljim novosadskim restoranima, a danas u ponudi imaju: italijanski rizling, župljanku, rubinet, beli i crni bermet.

Restoran "Fruškogorski salaš"

1604526993330.png

Odlična lokacija uz Dunav, nesvakidašnji ambijent i dobra ponuda hrane je nešto što izdvaja ovaj restoran. Možete da uživate u tradicionalnom enterijeru, živoj muzici i da se vratite u neka prošla vremena.

Pekara i poslastičarnica "Maja"
1604528714766.png


Velika i prostrana pekara i poslastičarnica u samom centru Sremske Kamenice ima bogatu ponudu raznih vrsta peciva i ostalih pekarskih proizvoda, a mogu se pohvaliti i odličnim sitnim kolačima i baklavama. Nezaobilazno mesto svih Kameničana!

Čarda "Sremac"
1604527152173.png

Riblji restoran tik uz samu obalu Dunava odličan je za porodične ručkove i posete, ali i kada se uželite odličnih ribljih specijaliteta. Neretko se u bašti ovog restorana kuva riblja čorba ili paprikaš, pa gosti imaju priliku da uživaju svim čulima. Savršeno mesto za ručak pored reke.


Izvor: mojnovisad.com / / Autor: Mirela Babić Fotografija: Mirela Kuč/mojnovisad.com
 

lahor

Stara legenda
Poruka
87.974
Bašta "Vožd"
Desno od gore pomenute čarde nalazi se opušteni kafić u prirodi koji mnogi Kameničani još uvek nisu otkrili. Mesto koje vrlo rado posećuju mladi željni bega od gradske buke, ali i nekih malo drugačijih dešavanja u Sremskoj Kamenici. Lokal se nalazi na livadi uz samu obalu Dunava, a od sunca i kiše štitiće vas nekoliko suncobrana od trske. Često organizuju bioskop pod zvezdama, razne svirke i ostala dešavanja. Savršeno mesto za one željne opuštanja i malo drugačijeg provoda.



ZALUTAJTE ULICAMA: Ipak, najbolji način za otkrivanje nekog dela našeg grada je da se jednostavo izgubite i prošetate ulicama. Sremska Kamenica je idealno mesto za to, ulice su lepe i atipične za našu ravnicu. Imaćete priliku da vidite divne kuće, a možete uživati u najlepšem pogledu na Dunav i zalaske sunca.
1604527619915.png


Izvor: mojnovisad.com / / Autor: Mirela Babić Fotografija: Mirela Kuč/mojnovisad.com
 

dlugomir

Zaslužan član
Moderator
Poruka
133.570
Mišeluk je nesumnjivo najpoznatiji deo Sremske Kamenice i u njega se ulazi pravo iz tunela kojim prolazite kad idete iz Novog Sada:

1604677917895.png


Razlog zašto su za ovaj deo čuli i oni koji nikad nisu bili ovde je jasan - auto trke koje se ovde održavaju jednom ili dva puta godišnje. Kad nema trka uveče se okupljaju ljubitelji brzine na 2 i 4 točka da se zabave isprobavajući mogućnosti svojih mašina ili samo gledajući druge kako to rade. Bude tu dosta ljudi.

Hajde sad malo da vidimo kako izgleda vožnja motorom:


Dakle brzine znaju biti ogromne (i mnogo veće od ovog na klipu).
 

dlugomir

Zaslužan član
Moderator
Poruka
133.570
Planovi su zapravo bili mnogo drugačiji. Ceo taj široki put nije tokom sedamdesetih predviđen za trkanje nego se planiralo da tu bude novo veliko naselje. Pojavom klizišta od toga se odustalo, tako da je to i sad kao što možete videti na slici gore slabo naseljeno. Zato je sad to motorska atrakcija i jedan od zaštitnih znakova Novog Sada.
 

Top
  Blokirali ste reklame
Dragi prijatelju, nemojte da blokirate reklame - isključite Ad Blocker na Forumu, jer će tako mesto vaših susreta na Krstarici ostati besplatno za korišćenje.