- Poruka
- 390.930
Nikada neću da zaboravim reči akademika i najvećeg srpskog živog pisca Matije Bećkovića, koji mi je u jednom razgovoru rekao da je najsrećniji čovek na svetu zato što su ga deca prevazišla u svojim poslovima.Izraz njegovog lica tok trenutka je bilo nešto najiskrenije što sam ikada video. Rekao je to punim plućima i čistog srca.
A onda sam pre neku godinu gledao Srđana Đokovića, oca najvećeg srpskog sportiste ikada, kako se hvali šta je uradio u životu i poprilično nadobudno poručio svima, ali i svojim sinovima – Ja sam napravio šampiona, a videću šta će oni da naprave!? Očeve, naravno, ne možemo da biramo, ali nekako mi je Bećković draži.
Nadobudni Srđan je iskoristio situaciju u kojoj se našao njegov najstariji sin ne bi li sebe ponovo isturio u prvi plan i poslao takve poruke u etar da se čovek krsti i levom i desnom rukom.To što se dešava Novaku je prosto nezamislivo i porodica, kao i cela nacija, sigurno pati zbog toga, ali ponašanje i izjave njegovog oca su zabrinjavajuće i na ivici zdravog razuma.Ako ne verujete, evo, čak je i Olivera Zekić zgrožena njegovim ponašanjem.
Za Srđana je Novak Srbija, a Srbija Novak.
On je svog sina promovisao u novog Isusa.
I dobro, sin mu je, normalno je da otac tako reaguje.
Problem je u tome što je mnogo toga u našoj zemlji bilo Srbija i ličilo je na razapinjanje Isusa, a Srđan Đoković je ćutao kao neka baba.
Pravdao se da je to politika, da ga to ne zanima, da su oni apolitični. Za to vreme sedeo je u prvim redovima na skupovima Srpske napredne stranke.
Dobro, sedeo ranije i na nekim drugim skupovima. Familija se širi dole na Dorćolu, a priča se da će da pravi i teniski kompleks u Beogradu na vodi.
To sve nije politika, ali jeste politika to što Novaku ne daju da uđe u Australiju. Srđan Đoković se konačno počešao, ali tamo gde je njega zasvrbelo.
Nikada nijednu reč porodica Đoković, kao i mnoge druge, nije uputila nijednoj žrtvi ove vlasti, već je šurovala sa njom. Srbija je i Oliver Ivanović, Srđan ćuti.
Srbija su i Omer Mehić, Ivan Miladinović, Milovan Đukarić, Nebojša Drajić, Dževad Ljajić i Miroslav Veselinović, koji su izgubili živote zbog nečijeg namere da se fotografiše, a Srđan je i to prećutao.
Srbija je i Stanika Gligorijević, Srđan ćuti.
Mnogo je više poput Isusa razapinjan u ovoj zemlji Aleksandar Obradović iz Valjeva, Srđan je ćutao. Marija Lukić je Srbija, a Srđan je ćutao.
I Milan Jovanović je Srbija, a Srđan je ćutao.
Srbija je i Goran Marković, Srđan ćuti.
Srbija je i Jadar, Srđan ćuti. Srbija je i Svetlana Bojković i Seka Sablić, Srđan ćuti.
Srbija je i Krik i mnoge moje kolege kojima se mesecima preti i koje vređa svako ko to poželi, Srđan ćuti.
I ima pravo da ćuti, njegov izbor, ali pominjati Novaka u kontekstu Isusa je malo degutantno, naročito u zemlji poput Srbije.
Kada su podržane litije u Crnoj Gori, nije se ćutalo, kao ni u slučaju protesta Black lives matter u dalekoj Americi.
To nije bila politika, već oportunistička prilika da se glasnu i Đokovići, pošto su se već svi izjasnili.
Bilo im je važnije i celishodnije da se pokažu kao pravednici u Crnoj Gori i Americi nego u sopstvenoj otadžbini. A bilo je mnogo prilika.
Ćutao je Srđan i kada su njegovi sugrađani dobijali batine od snaga vlasti, ali i od Belivukove ekipe u civilu, tokom leta 2020. godine.
Istina je da se Novak javio sa podrškom za Jadar u borbi protiv Rio Tinta, ali kako se dan posle toga toliko polivao pepelom da je bolje da nije ni to napisao na svom Instagramu.Čak ni u toj situaciji u kojoj se građani Srbije bore za zdravu zemlju i čist vazduh, o čemu njegov sin i snaja govore godinama, Srđan se nije udostojio da pusti svoj glas.Sada poziva na proteste i organizuje ih.
Gde su svi ti silni ljudi koji podržavaju Novaka?
Nema čak ni Gorana Vesića, ni Aleksandra Vulina, sa kojima je najbolji sportista u istoriji Srbije divanio. Nema nešto ni svih tih sportista. Zašto? To je pitanje za Srđana, a ne za Novaka. Nije Srbija toliko velika da se ništa ne zna, a da se svi pravimo ludi. Svi sve znamo. Sigurno je lakše biti uz skute i piti kafu sa Vesićem i Vulinom, ali je strašno teško sačuvati čist obraz.
Novak je najveći sportista koji je ikada postojao u Srbiji. Sigurno je i jedan od najboljih u svetu. Njegova borba za pravdu je nažalost samo njegova, jer vlast ništa nije uradila da bi mu pomogla, već izvlači poene samo za sebe. Gotovo sigurno je Srđan Đoković imao od koga da nauči kako da se ponaša. Nešto sumnjam na nekoga…
https://www.danas.rs/kolumna/nenad-kulacin/srdjane-ko-je-srbija/
Kolumna Nenada Kulačina
A onda sam pre neku godinu gledao Srđana Đokovića, oca najvećeg srpskog sportiste ikada, kako se hvali šta je uradio u životu i poprilično nadobudno poručio svima, ali i svojim sinovima – Ja sam napravio šampiona, a videću šta će oni da naprave!? Očeve, naravno, ne možemo da biramo, ali nekako mi je Bećković draži.
Nadobudni Srđan je iskoristio situaciju u kojoj se našao njegov najstariji sin ne bi li sebe ponovo isturio u prvi plan i poslao takve poruke u etar da se čovek krsti i levom i desnom rukom.To što se dešava Novaku je prosto nezamislivo i porodica, kao i cela nacija, sigurno pati zbog toga, ali ponašanje i izjave njegovog oca su zabrinjavajuće i na ivici zdravog razuma.Ako ne verujete, evo, čak je i Olivera Zekić zgrožena njegovim ponašanjem.
Za Srđana je Novak Srbija, a Srbija Novak.
On je svog sina promovisao u novog Isusa.
I dobro, sin mu je, normalno je da otac tako reaguje.
Problem je u tome što je mnogo toga u našoj zemlji bilo Srbija i ličilo je na razapinjanje Isusa, a Srđan Đoković je ćutao kao neka baba.
Pravdao se da je to politika, da ga to ne zanima, da su oni apolitični. Za to vreme sedeo je u prvim redovima na skupovima Srpske napredne stranke.
Dobro, sedeo ranije i na nekim drugim skupovima. Familija se širi dole na Dorćolu, a priča se da će da pravi i teniski kompleks u Beogradu na vodi.
To sve nije politika, ali jeste politika to što Novaku ne daju da uđe u Australiju. Srđan Đoković se konačno počešao, ali tamo gde je njega zasvrbelo.
Nikada nijednu reč porodica Đoković, kao i mnoge druge, nije uputila nijednoj žrtvi ove vlasti, već je šurovala sa njom. Srbija je i Oliver Ivanović, Srđan ćuti.
Srbija su i Omer Mehić, Ivan Miladinović, Milovan Đukarić, Nebojša Drajić, Dževad Ljajić i Miroslav Veselinović, koji su izgubili živote zbog nečijeg namere da se fotografiše, a Srđan je i to prećutao.
Srbija je i Stanika Gligorijević, Srđan ćuti.
Mnogo je više poput Isusa razapinjan u ovoj zemlji Aleksandar Obradović iz Valjeva, Srđan je ćutao. Marija Lukić je Srbija, a Srđan je ćutao.
I Milan Jovanović je Srbija, a Srđan je ćutao.
Srbija je i Goran Marković, Srđan ćuti.
Srbija je i Jadar, Srđan ćuti. Srbija je i Svetlana Bojković i Seka Sablić, Srđan ćuti.
Srbija je i Krik i mnoge moje kolege kojima se mesecima preti i koje vređa svako ko to poželi, Srđan ćuti.
I ima pravo da ćuti, njegov izbor, ali pominjati Novaka u kontekstu Isusa je malo degutantno, naročito u zemlji poput Srbije.
Kada su podržane litije u Crnoj Gori, nije se ćutalo, kao ni u slučaju protesta Black lives matter u dalekoj Americi.
To nije bila politika, već oportunistička prilika da se glasnu i Đokovići, pošto su se već svi izjasnili.
Bilo im je važnije i celishodnije da se pokažu kao pravednici u Crnoj Gori i Americi nego u sopstvenoj otadžbini. A bilo je mnogo prilika.
Ćutao je Srđan i kada su njegovi sugrađani dobijali batine od snaga vlasti, ali i od Belivukove ekipe u civilu, tokom leta 2020. godine.
Istina je da se Novak javio sa podrškom za Jadar u borbi protiv Rio Tinta, ali kako se dan posle toga toliko polivao pepelom da je bolje da nije ni to napisao na svom Instagramu.Čak ni u toj situaciji u kojoj se građani Srbije bore za zdravu zemlju i čist vazduh, o čemu njegov sin i snaja govore godinama, Srđan se nije udostojio da pusti svoj glas.Sada poziva na proteste i organizuje ih.
Gde su svi ti silni ljudi koji podržavaju Novaka?
Nema čak ni Gorana Vesića, ni Aleksandra Vulina, sa kojima je najbolji sportista u istoriji Srbije divanio. Nema nešto ni svih tih sportista. Zašto? To je pitanje za Srđana, a ne za Novaka. Nije Srbija toliko velika da se ništa ne zna, a da se svi pravimo ludi. Svi sve znamo. Sigurno je lakše biti uz skute i piti kafu sa Vesićem i Vulinom, ali je strašno teško sačuvati čist obraz.
Novak je najveći sportista koji je ikada postojao u Srbiji. Sigurno je i jedan od najboljih u svetu. Njegova borba za pravdu je nažalost samo njegova, jer vlast ništa nije uradila da bi mu pomogla, već izvlači poene samo za sebe. Gotovo sigurno je Srđan Đoković imao od koga da nauči kako da se ponaša. Nešto sumnjam na nekoga…
https://www.danas.rs/kolumna/nenad-kulacin/srdjane-ko-je-srbija/
Kolumna Nenada Kulačina
Ima malo istine u tekstu ali je zanemarljivo u odnosu na ostale bljuvotine koje
