Drage prijateljice/prijatelji, veoma me je dotakla ova tema i veoma dobro razumem sve teskoce kroz koje prolazite svi vi koji ste se nasli u "nebranom grozdju"...Jasno vam je, unapred, da sam i sama u slicnoj situaciji. Drugacije se i ne da razumeti. "Moj decko" nije ozenjen, ali ima devojku. Ja se upravo razvodim (proces razvoda je poceo pre nego sto sam sa sadasnjim pocela), a ja isto tako nisam odmah znala za njegovu vezu. Kada sam saznala, rekao mi je da u toj vezi nije srecan potpuno. Medju nama je propukla velika doza privlacnosti i pocelo je. 20 godina me nije privukao nijedan muskarac takvom silom. Ni moj bivsi muz. Nisam vise tako mlada i imam iza sebe prozivljenu nesrecnu ljubav u ranoj mladosti, muke zaboraviti tog coveka (nikada iz srca nece potpuno izaci), 12 godina braka a sada me snasla veza sa zauzetim covekom. Vidjamo se, predivno mi je sa njim, kada smo zajedno, u zrelijem smo dobu oboje, ali ne mozemo provoditi vreme zajedno toliko koliko bismo hteli. Jednostavno, zauzet je. U pocetku me nije bolelo to saznanje, ali pocinje, posle nekoliko meseci. Pece me savest, jer on nema nameru za sad, posle 10 meseci, da nesto menja u svom zivotu, a ja sam mnogo toga promenila. Razocarana sam u muski svet (ne zelim da vredjam muski rod, zaista mi to nije namera, to je samo licni odnos, na osnovu dosadasnjih iskustava)...Rado sedi na dve stolice, a ja puna ponosa i iskustava iz krutog zivota, razmisljam kako ce biti bolan dan, kada dodje vreme odluke. Ali sam sigurna, kada odluci, treba zadrzati glavu visoko i dostojanstveno. Ne kazem da znam rezultat njegovih osecanja i definitivne odluke, koja od nas dve ostaje, ali zene, moramo biti uvek spremne na to da ce nas hladnokrvno ostaviti i sa tim racunati, naoruzati se samopouzdanjem i verom u sebe. Ne padati u ocaj, ili ga maksimalno brzo ugusiti, jer vredite vise od takvih ljudi, cim su sposobni na takav cin.
Na reci nekih od vas, savete da digne ruke od svega zena koja voli, moram zareagovati da je to zaista jedino resenje a muskarci tek onda mogu realnije da sagledaju tu vezu i zakljuce osecaju li nesto ili ne. Tek kad bez nje ostanu. Ukoliko oseca, ici ce za vama i to odmah. Ukoliko ne, drage dame, nece se ozivati (boje se da vam kazu da ste super u krevetu, ali ako moze tako i da ostane, bilo bi najbolje ne menjati nista, cinizam), vec ce pustati da se slucajno sretnete na ulici, mozda ce i pokusati ponovo da vas odvuce u krevet (definitivno je to najvazniji cilj takvih bez srca, kod kojih funkcionise samo velika doza hormona i neizivljenih pozuda kod kuce), ukoliko uspe da vas odvuce, vi cete misliti da vas voli, on ce imati sledecu pobedu za sobom a vi samo sledecu tugu, bol, osecaj ponizenosti i osudjenost da ponovo gledate kako ide kuci svom "dragom andjelu, kojoj je bio prvi muskarac u zivotu" (a to je dovoljan razlog da sa njom ostane, iako ga ne zadovoljava). Zato treba otici iz takvog odnosa, staviti svoja i njegova osecanja u iskusenje, a nasi postupci ce sami pokazati ko je sa cim u tu vezu i usao i ima li nade za ljubav. Licno se na taj korak spremam, jacam svoj duh i psihicki se pripremam na saznanje da ce "andjel" pobediti, i da medju nama nema ciste, zdrave, obostrane nebeske ljubavi. Zaljubljena sam, ali razum moramo koristiti i shvatiti da je cesto u takvom odnosu, ljubav jednostrana. Ukoliko ne upotrebimo Bogom dan razum, nastaju frustracije i depresija. A to su bolesti, kojih nijedna ljubav nije vredna, jer zaista imamo samo jedan jedini zivot, samo jednu sansu, a ljubav je azdaja sa dve glave. Jedna vas ljubi, druga vas prozdere.
Protiv sam ovakvih veza, uvek neko bude ranjen i unisten, na 99% mi same, koje igramo ulogu "druge" i zato FUJ, bezim od ovog odnosa sto pre a to savetujem i vama, svima koji takvom odnosu pristupate SRCEM. Ovo ne vazi za one kojima je ovo samo lep provod i uzivancija, bez osecaja za to koliko povredjujemo "prvu" osobu, sebe i naseg zajednickog voljenog...koji svoje zadovoljstvo stavljaju na prvo i jedino mesto. Ovo je savet za one koji vole, koji daruju svoje ludo srce a ni sami ne znaju da li ga daruju uzalud, da li ce zauvek biti izgubljeno...ili ce ga doticna osoba primiti i uzvratiti toliko trazenu LJUBAV (i prekinuti odnos sa nekim koga vise ne vole). Deca nisu izgovor, stanovi, bla, bla...I ja imam dete, pa sam se razvela a dete je dobro, posvecujemo mu paznju i dalje oboje, organizovali smo zivot tako da nas oboje ima svaki dan, tako da ovde pricamo o LJUDSKOJ DUSI I SRCU! O nasoj unutrasnjoj sreci i zadovoljstvu i umecu ziveti, davati i primati. Do groba imati malo vise tih prijatno provedenih trenutaka, a ne bola i tuge...Posle u grobu ce nam biti mnogo hladno i bice mnogo kasno uspeti zagrejati srce i dusu...Izgovori u ljubavi ne postoje...
Prekinite takve odnose i rascistite svoj zivot, ne ranjavajte onog ko o tom nista ni ne sanja (zena, devojka, decko...nesudjeni gresnici, prevareni, a ni ne sanjaju), ne ranjavajte SEBE, utvrdite da li u toj osobi ima te topline i ljubavi za vas ili je sve samo zestoka varka i prevara...Rastanak ce biti najbolji pokazatelj osecanja kod obe osobe, pa kome je sta dano, pokazace nam veoma bliska buducnost...Veliki pozdrav iz inostranstva za sve vas...
