Srce

Atomic™ · 07.11.2020. u 20:15

PetarSamotnjak · 08.11.2020. u 12:28

Atomic™ · 10.11.2020. u 00:16

PetarSamotnjak · 10.11.2020. u 12:37

Tea · 10.11.2020. u 19:25

Branko Lori · 10.11.2020. u 20:34

PetarSamotnjak · 10.11.2020. u 20:53

Atomic™ · 11.11.2020. u 19:12

Suljo.L · 11.11.2020. u 23:50

Suljo.L · 11.11.2020. u 23:51

PetarSamotnjak · 12.11.2020. u 11:18

Ruke nam se obavijaju, oči nam se upijaju, tako počinje povest naših srca...
Noć je u martu, mesečina svetli; vetar nosi slatki miris žene; moja svirala leži na zemlji zanemarena, a tvoj je cvetni venac nedovršen.
Ljubav ova između tebe i mene jednostavna je kao pesma.
Tvoj preves boje šafrana opija mi oči. Venac jasminov, koji si isplela za me, opija mi srce drhatom kao hvala.
To je igra davanja i odricanja, otkrivanja i ponovnog skrivanja; nešto osmeha i sasvim malo stidljivosti i poneka tek, slatka, besmislena kavga.
Ljubav ova između tebe i mene jednostavna je kao pesma.
Nikakve tajne izvan sadašnjice; nikakve borbe oko nemogućeg; nikakve senke iza ljupkosti; nikakvo pipanje u dubinama tame.
Ljubav ova između tebe i mene jednostavna je kao pesma.
Mi ne lutamo iz reči u večito ćutanje; ne podižemo ruke svoje u prazninu za stvarima izvan nade.
Zadovoljni smo onim što dajemo i onim što dobijamo.
Nismo iscedili poslednju kap radosti da iz nje pravimo vino patnje svoje.
Ljubav ova između tebe i mene jednostavna je kao pesma.

Rabindranat Tagore