Srce

stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.
Lepa ruža, hvala. :p
Tvoja pesma? Pišeš? Bravo, blago tebi! Znači da još imaš svojih snova, i veruješ u njih. Ja to tako protumačila, ne zameri. Ma, život je dosadan bez snova, a najlepši deo je kada nam se ostvaruje neki od njih.

(I, ako negde vidiš Nemirnu, ukradi joj opet tog medu, od kad ga je dobila, zavukli se u ćošence, i... Ništa ne postuje! ;) )
 
zainteresovana:
Lepa ruža, hvala. :p
Tvoja pesma? Pišeš? Bravo, blago tebi! Znači da još imaš svojih snova, i veruješ u njih. Ja to tako protumačila, ne zameri. Ma, život je dosadan bez snova, a najlepši deo je kada nam se ostvaruje neki od njih.

(I, ako negde vidiš Nemirnu, ukradi joj opet tog medu, od kad ga je dobila, zavukli se u ćošence, i... Ništa ne postuje! ;) )
Kliknite za proširenje...
ma da zvrljnem neshto pomalo ali zaista bolji sam u prozi,kako vec rekoh...Za snove-eh kad i to umre...Ali ne sme NIKAD! i jedna interesantna stvar-lepi su samo dok se sanjaju...Obichno izgube draz kad se ostvare...Off Top.:ne znam jesi l nekad sanjala poljubac s nekom osobom,a da bude TAKO STVARAN...i probudish se mokar od znoja,drhteci...I prosto se pitash "kad je budem poljubio hoce li u stvarnosti biti tako sladak taj poljubac,da se ne razocharam...?"
...a za nemirnu ma sad cemo je vecheraske isprozivati...Da se izvuche iz rupice
VELIKI POZDRAV
 
Nemirna, uKEBAla si li ti nešto vredno? :lol: K'o i sav normalan poslovni svet ovdi, i ja itekako slušam i znam sve narodnjake, heh, kad non-stop sedim po kaf(anama)ićima. :lol:
Ali... Jedno je ono što moramo, a drugo je ono što volimo. Što mi ne postova bar Stinga, 'leba ti? 'Shape of my heart', npr? :confused:

O srcima je, valjda, lepo pisati, :). ali, valjda, :) , lepše od toga je osećati te okucaje u slepoočnicama. A tek kad zadumbara u (donjem) stomaku... :razz:

Je li, radi li taj meda nešto u tom vašem ćošencetu? :lol:
 
Čim su izašle na ulicu koja je celom dužinom ostala bez struje i utonula u mrak, Kaju je obuzela teška briga zbog Dime i nešto ju je povuklo prema parku s čije druge strane je počinjala ulica sa blokom visokih zgrada. Druga po redu imala je broj petnaest na ulaznim vratima i tu je živeo Vladimir.
Ne moram celog života biti ljuta na njega, pomislila je samokritički Kaja i uhvatila Nes za ruku. Vladimir je jedini mogao da joj pomogne u toj čudnoj zbrci, toj čudnoj večeri kad su se pogasila svetla u celom naselju, u toj čudnoj, iznenadnoj zebnji i osećanju da su prestale vesele stvari i otpočele neke nove, nejasne.
Vetar se zaletao sa vrha strme ulice i dohvatao je za lice. Nes je, sitno koračajući, tapkala potpeticama po stazi koja se jedva nazirala ispod tamnih, lelujavih krošnji. Iznad njih, Kaja je ugledala mesec koji je narastao gotovo do lopte. Klizio je lagano iznad grada i njegova svetlost je odjednom bila jaka i uočljiva zbog mraka koji je vladao dole.
Nisu srele nijednog prolaznika u parku. Kaji se samo vetar uvlačio u rukave jakne, pa je stisnula Nes za glatku mišicu. Taman je hela da joj prizna kako se plaši mraka, kad su zatreperila ulična svetla na izlazu. Struja se vraćala u kraj, i odjednom je celi svet pred Kajinim očima postao življi, pitomiji.
Kad su stigle do broja petnaest, Kaja je ugledala svetlost u Vladimirovoj sobi i tačno je mogla da zamisli sliku, i to do najsitnijih detalja.
 
Sigurno već sedi za onim svojim radnim stolom okrenutim prozoru i roni po nekoj veoma zanimljivoj knjizi, jer za Vladimira nije postojala kjniga koja nije VEOMA zanimljiva. Pored nogu mu je sigurno sklupčana ona crna šubara od psa koja samo pilji u njega, vrebajući svaki njegov i najmanji mig. Na zidu iznad kreveta stoje police prepune knjiga, a na suprotnom zidu, sasvim kraj vrata, zalepljeni su posteri Madone i grupe Roling Stouns, a tu je i ogromna karta sveta, ona starinska, sa srednjevekovnim pejzažima, oznakama meseci i horoskopskih znakova. Ispod njih su reketi za tenis, lopta za košarku, i sve sitnice stoje u besprekornom redu Vladimirovog sveta koji miriše na olovo mnogobrojnih knjiga, i nosi težinu mudrosti pronađene u njima.
-Kad bih samo mogla da mu kucnem sa ove strane stakla – šapnula je Kaja. Nes je to čula i nasmešila joj se.
-Pa možeš, što da ne možeš. Je l’ bi htela?
-Naravno – rekla je Kaja i Nes je okrenula dlan.
 
U tom trenutku Kaji se učinilo da joj je u patikama proradio vetar. Začulo se samo jedno lako frrr... i osvetljeni prozori počeli su da joj promiču pred očima. Letim, prostrujalo joj je kroz glavu, letim! I pre nego što je uspela da prebroji sve osvetljene prozore pored kojih je poletela uvis, već je bila ispred Vladimirovog stakla. Lebdela je u vazduhu bez hrabrosti da pogleda šest spratova naniže, gde je s ispruženim dlanom čekala Nes stojeći na trotoaru. Valjda joj sad neće crći one baterije koje joj daju energiju, pa da me ispusti, pomislila je Kaja, bez imalo straha.
Zatim je pogledala kroz staklo u unutrašnjost Vladimirove sobe i istog trenutka ponovo je osetila razdraganost sličnu onoj od prethodnog jutra kada je sa Ajom krenula u grad.
Vladimir je sedeo baš onako kako je i mislila, za radnim stolom i sa knjigom ispred sebe. Pseto mu je dremalo kraj nogu. Kucnula je u staklo. Crni koker je podigao uši i veselo zavrteo repom. Vladimir je pogledao u pravcu prozora a onda je skinuo naočare i protrljao oči.
-Ne haluciniraš! – rekla je Kaja. – Otvori prozor! To sam ja,Kaja!
 
Za zainteresovanu - hmmm ...nesto cu da precutim ;)
za stinga ces pricekati
ghost ...zasboravih da se izvinem nisam imala poima kog si roda i automatski te ubacih u zenski :lol: -nije bilo namerno ali ko prioznaje pola mu se prasta ;) a za iskupljenje i tebi jedno slatko srce

Zensko srce se ne menja tokom vremena,
niti se preobrazava s godisnjim dobima;
zensko srce dugo krvolipti, ali ne umire;
zensko srce je nalik na stepu koju covek uzima kao prostor za svoje ratovanje i klanje – po njoj cupa drvece i spaljuje travu, stenje joj boji krvlju, zemlju ispunjava kostima i lobanjama, ali ona ostaje mirna i spokojna, ostaje sigurna, prolece u njoj ostaje prolece, a jesen je i dalje jesen, sve do kraja vremena.



 
ghost -I prosto se pitash "kad je budem poljubio hoce li u stvarnosti biti tako sladak taj poljubac,da se ne razocharam...?"
***
Ehhh ... to mozes da saznas ako je poljubis stvarno a ne samo u snu :razz:
 
Nemirna, baš si pravo srce, što si se potrudila!
brosedot.gif
Tnx! Često slušam tu, Fragile, 'Aliena' i B.street od njega! Kad sam kući...
 
-Ka...kako si došla ovde sa TE strane? – progovorio je Vladimir zapanjeno i otvorio prozor. Kaja je lako uskočila u sobu. Koker joj je poleteo u naručje i počeo da gura njuškicu u lice sa očitom namerom da je poljubi.
-Dobro,dobro, Kole, poljubiću te – rekla je Kaja razdragano, mazeći ga po glavi.
Vladimir je delovao potpuno izgubljeno. Zureći u nju ponovio je svoje pitanje.
-Dizalicom – rekla je Kaja.
 
-Gde ti je dizalica? – upitao je Vladimir zbunjeno.
-Dole, pogledaj!
-Dole je samo jedna žena – rekao je Vladimir nestrpljivo.
-Ona je moja dizalica – odgovorila je Kaja. – Nisi hteo danas da me slušaš i to ti je!
-Što si klisnula posle istorije?
-Zato što imam važne goste, ali pričaću ti kasnije o tome. Slušaj, da li si danas video mog Dimu?
-Dimu? – rekao je on. – Video sam ga, ali znaš gde?
-Gde? – ponovila je Kaja.
-Ššš – utišao ju je Vladimir stavljajući prst na usta. – Video sam ga kako izlazi iz mog ulaza sa Riđim... Seli su na motor i otišli...
-Ko?
-Tvoj Dima i Riđi – ponovio je.
-Jesi li siguran?
-Sigurniji nego što tebe gledam – rekao je Vladimir i raširio ruke: - Ja jesam malo kratkovid ali nisam ćorav. Tvoj Dima je išao sa Riđim i nešto su pričali kao da se znaju sto godina. I tu ispred zgrade su seli na motor i otfurali...
 
-Gde bi sada mogli da budu - upitala je Kaja zabrinuto.
-Gde bi mogao da bude Riđi... - ponovio je Vladimir zamišljeno – pa, tamo, na onoj livadi 'Bluz’...
-Je l’ bi hteo da ideš sa mnom da ga potražimo?
Kaja mu je prišla sasvim blizu, uhvatila ga za ruku i piljeći u one njegove velike plave oči, lukavo rekla: - Dole mi je kompjutorka iz drugog sazvežđa, zamisli... Nisi hteo danas da me slušaš kad sam pokušala da ti kažem... Imam u gostima devojčicu sa druge planete... Da li bi hteo da ih upoznaš?
-Ubedila si me – rekao je smesta Vladimir i prišao prekidaču. Ugasio je svetlo i odškrinuo vrata. Iz hodnika je grunula svetlost a koker je podigao jedno uvo, kao da nešto osluškuje.
-Mama, ja ću sada da legnem – doviknuo je Vladimir proturajući glavu u hodnik.
-Zar ti nije rano? – začuo se glas njegovog oca pomešanog sa zvukom televizora. – Tek je pola osam!
Naravno da je pola osam, pomislila je Kaja sa osmehom, jer su se čule vesti i u svim kućama je u to vreme sve bilo do zla boga slično.
-Nešto mi se spava – nastavio je Vladimir. – I, ne dirajte me!
-U redu, Vladice! – čulo se, a onda je Vladimir izgurao kokera u hodnik šapćući mu: - Ne dolazi mi Kole u sobu, molim te!
Koker ih je pogledao za tren očima u kojima se videlo očito razumevanje i ljubav. Podvio je repić, i poslušno izašao.
Prišli su prozoru.
 
Kaja je lako zviznula.
-Nes, – viknula je napolje u vetar. – Sad nas je dvoje, RAZUMEŠ li?
-U redu je! – začula je njen glas.
-Daj mi ruku! – rekla je Vladimiru. Stajali su na dasci prozora na sedmom spratu, i držala je čvrsto Vladimira za ruku. Kosa mu je lepršala na vetru, a na staklima njegovih okruglih naočara, ugledala je dva svetla, žuta meseca.
-Ne boj se ništa, zakoračimo.
 
;-) Ma nek ti je sa srecom draga moja!!! :lol: U zdravlju i veselju da ga proslavis!!! :lol:

i jedna pesma koju mnogo volim, za sve one koji imaju bar jednog pravog prijatelja u zivotu...

''Ako ikada budeš daleko od mene,
toliko daleko da ti više ne mogu stegnuti ruku i
pričati šta mi se dogodilo prošle večeri,
Ako se budeš smejala sa nekim drugim ljudima
i ako svi telefoni odjednom ogluve
Molim te;
jednom velikom suzom
i jednim strasnim bolom
Pamti...
Čuvaj u svojoj lepoj glavici
i u svom velikom srcu
sve teške trenutke kroz koje smo zajedno prošle
i sve boli koje su pokušale da nas slome,
ali NISU...
Sve lepe stvari kojima smo se radovale
sve iluzije o životu kao o bajci
i prinčeve na belom konju,
koje uzalud i sada čekamo;
sva pijanstva i lude provode.
Pamti...
Sve ludosti naše,
i snove,i suze,i smeh,
sve zablude i nepromišljenosti
i lutanja kojima smo našle cilj
i jedno veliko prijateljstvo;
I pamti sve naše ljubavi
zbog kojih smo ubijale tugu u alkoholu
i imale nemiran san
i patile,i plakale.
Sećaj ih se sa osmehom na licu
jer to je život.
I znaj,
Moja ruka je uvek tu kada ti zatreba oslonac,
moje rame je tvoje kad ti se plače,
i ženska ćud je tu da ogovara i psuje
onda kada je potrebno.
U svako doba,na svakom mestu,
bilo kada,bilo gde,
ja sam uvek tu negde,
makar samo kao dobri duh koji te prati i podseća
da nikada nećeš biti sama.
Ja sam uvek tu za tebe...''
 
zainteresovana:
Dobar dan. Da vam se predstavim – ja sam, posle jezika, najjači mišić u organizmu. Ali, to nije bitno.
Ja sam komad tela, sirovog, krvavog, sa ružnim cevkama koje štrče, na slikama u medicinskim knjigama. A ni to nije bitno, a i mnogo je ružno za gledanje uživo.
Kad sam u pilećem telu, mene stavljaju u gulaš sa bubcem.
Kad je paradajz velik kao muška pesnica, pa gore iz dve polulopte, kao dečja guza, a dole se sužava mal’ne kao u špric za kolače, onda ga zovu Volujsko srce. Po volu. Ali je lepo na oko.
Ljudi me optužuju da im nanosim bol, kažu – boli me srce. Kažu – ne sluša me srce, srce me nije poslušalo! A lažu. Nisam ja krivo. Ja samo vredno pumpam krv.
I tu su mi našli zamerke. Kažu – pa šta je neko tu mogao kad mu se sva krv slila u onu stvar, pa ne razmišlja glavom. Ljudi, pa ja samo pumpam, ne biram gde.
Nije u redu. Pa zar sam ja krivo za sve!?
Eto, danas sam malo brže zakucalo, nečiji se obrazi zarumeneli, nečije su se oči usjajile, nečije su ruke zadrhtale… Neko nam se zaljubio, …i opet mene krive...
Nego… Malo me strah… Čulo sam kad kažu – dajem ti svoje srce… Ja neću da idem nigde!!! Meni je ovde lepo i toplo. Šta da radim?
Kliknite za proširenje...

E super ti je tekst! Bas je simpaticno!
 
Ooo... Ženice... Obriši suze, draga... Obriši suze, jer čitav je život pred nama... Neću dozvoliti mila da još jedanput budeš tužna i sama...
Eh, da je u mojoj moći... :sad:


Da sam ja netko
Pozvao bih sve dječake
Dao bih im igračke i
Pustio ih da se cijeli dan
Igraju i jure

Radili bi divne stvari
Prekratki bi bili dani
Voleli bi svoje škole đaci
Da sam ja netko

Svim majkama bih izbrisao bore
Učinio da očevi ih vole
Davnu ljubav da im vrate
I da mirno žive svoje sate
Da sam ja netko

Ne bi, ne bi ljudi život proklinjali
Sve bi ruže ženi poklanjali
Kako bi se živelo i kako bi se voljelo
I kako bi dobro bilo
Kako bi se živelo i kako bi se voljelo
I kako bi dobro bilo
Da sam ja netko

Svim majkama bih izbrisao bore
Učinio da očevi ih vole
Davnu ljubav da im vrate
I da mirno žive svoje sate
Da sam ja netko

Ne bi, ne bi ljudi život proklinjali
Sve bi ruže ženi poklanjali
Kako bi se živelo i kako bi se voljelo
I kako bi dobro bilo
Kako bi se živelo i kako bi se voljelo
I kako bi dobro bilo
Da sam ja netko

...

glitterimageshearts104.gif
 
Izgledalo je to kao da su zakoračili u nevidljivi bešumni lift. Lagano su se spuštali, kao privezani padobranom za vetar, i Vladimiru se prvi put u životu otela psovka u kojoj nije bilo onog tona koji inače postoji u psovkama. U ovoj je bilo čisto oduševljenje.
-Fantazija! – dodao je kada su stopalma mekano dodirnuli trotoar.
-Dugo te nije bilo – rekla je Nes – a vetar je sve hladniji.
-Nije mi hladno, Nes, ovo je Vladimir! – rekla je važno Kaja a Nes ga je pažljivo pogledala.
U crvenoj dukserici, ispranim farmerkama, sa onim simpatičnim naočarima i kosom koja se u pramenovima odvijala lepršajući na vetru, Vladimir se učinio Kaji čudnovato lep, lep kao Dima ali ipak nekako DRUGAČIJE lep, pomislila je.
 
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Back
Top