Srce

[Nemir]

-

Срце је орган са четири одаје
У коме
У једној од њих
Станујеш и ти
Лопове мој лоповски
Што крадеш ми ноћи
И не поскакуј превише
Не буди несташна
Јер помислићу
Да то срце прескаче
А онда
Страх од смрти
Непотребна фобија
И зато тихо
Лагано
На прстима
Да нико не чује
Попут балерине
Пусти своје кораке

Капираш ?

Мило
Моје

(Lj. S.)

 

[zainteresovana]

On je rijeka a ja sam more.

Njegov je nemir naglost voda

koje raspasuju travu. Ja ih slušam

kako huče u tijesnom koritu

probijajuć se kroz duboki kanjon

snagom od koje sustaje moja blagost.

Ja sam nestrpljivo more. On je rijeka.

Njegove lađe nisu moje lađe.

Njegove ptice nisu moje ptice.

Ali njegovim lađama ja sam sidrište

gdje je dopušteno sjesti uz vatru

i smiješiti se jednoj priči.

Zbog koje se zaboravlja smionost.

Njegovim pticama ja sam klisura

koja ih sakriva u svoje stijene

misleći da ih otimlje oceanu.

On je prispjela rijeka. Ja sam more.

Moje obale postaju njegove obale.

Moje oluje postaju njegovo uzglavlje.

Moja beskrajnost postaje njegov mir.


Vesna Parun

 

[_honeybunny_]

Volim te

Između dva uporednika dok provirujem glavu
između dve žiške u slepoočnicama
u pauzama kad radnici piju čađavo mleko
i prašnjavi maslačak lepi se za plućna krila
dok crpem med iz jezika i sipam u tvoje uši
između dva daleka poređenja
Volim te
Brodovi se ljuljaju kao poljupci
i sloj vazduha se na lepe senke cepa
u mašineriji noći
moje je srce slično kompresoru
naklonjeno svemu što nema veze sa mnom
dok pokušavam nestati u poljupcu
Volim te
Rudnici kamene soli u mom srcu
zora lomi suđe od porcelana
kad si sa mnom znam da si na drugom mestu
postaću prašina ako prašinu voliš
ti koja me tuđim imenom zoveš
Volim te
Dolazi proleće i jednu pravu damu
niko ne može zamisliti bez pudlice
stavi mi ogrlicu oko vrata i vodi me
ja ne znam put-krijem se u tvojoj senci
ja sam tvoja senka i noć je moje carstvo
svet me izgubi ali ti me dobi
Volim te
Što vide slepi ne vide zaljubljeni
pokvareni anđele o sneže u avgustu
moje ruke su ostale oko tebe kao obruč
ljubomorna na vazdušni pritisak i vodu
ljubavnu vodu koja gori dok se kupaš
odavno već svojim očima ne verujem
Volim te

 

[zainteresovana]

.......................ХРИСТОС ВАСКРСЕ!

..........................

Од васкрсенија до Спасова дне говори се, кад се двојица сретну на путу, или кад који коме дође у кућу: Ристос васкрс (мјесто добро јутро, помоз' Бог и добар вече) и одговара се ваистину васкрс; тако и кад се пије, мјесто спасују се и на здравље.
(Српски речник: Вук Стефановић Караџић, Нолит, Београд, 1977.)

Ono u šta verujemo, niko nam ne može iščupati iz srca.

 

[Nemir]

Vaistinu vaskrese !
****


OSECAM

Osecam
da gori mi kroz vene
krv,
rujni plam koji stavlja
strast u moje srce.

Zene, lijte vodu,
preklinjem:
kad se sve skrsi
samo iskre leprsaju
kroz vazduh.
Lorka

 

[Nemir]

Kada bih konac i iglu
pri ruci imala,
prvo bih srce svoje
da usijem pokusala.
Sve komadice na jedno
mjesto, skupiti bih nastojala
i ne bih posustala
dok cvrsto, vezom
sto se rasiti ne da,
za sva vremena uvezala
ga ne bih…

A nakon toga,
ruzu bih ti,
prvo crvenu,
a onda i bijelu,
koncem,
srcem i dusom, vezla,
svu ljubav i bol
Tebi poslala,
srce,
cijelo,
srce zakrpljeno,
sebi zadrzala.

… Jedno samo ne znam,
kako bih ga
da za tebe kucati
prestane
natjerala …
S

 

[Nina]

cujes

kao da se srce osmehuje,

kao da tuga peva

zar ti pletes

zlatne niti usnulih secanja

i rosis

ili tako bolna

plavetnila mojih plakanja

nevidljivo..

 

[zainteresovana]

 

[zainteresovana]

Nošen dahom sna doleteo je crni golub na moj dlan.
Zašto, ko da zna, al' to sam jutro dočekao umoran.
K'o da sam i ja leteo s njim, krilima teškim, olovnim,
i video svet sakriven iza zlatnih oblaka.

Ako umrem mlad, posadi mi na grobu samo ruzmarin.
Ne dozvoli tad da naprave od toga tužni treći čin.
Nek' mi ne drže govore, nek' drugom pletu lovore,
ako umrem mlad, zaustavljen u koraku i snu.

O, zagrli me sad, jako, najbolje što znaš
i nemoj crnoj ptici da me daš.
O, ne, ne brini, proći će za tren,
ja sam samo malo lud i zaljubljen.

U mojim venama davni sever samuje
i ja ponekad ne znam šta mu je,
što luduje, od sreće tugu tka
moja prosta duša slovenska.

Uplaši me sjaj milion sveća kad se nebom popali.
Gde je tome kraj? Za kog' su, tako dubok zdenac, kopali?
Zašto se sve to dešava, da l' čovek išta rešava
il' smo samo tu zbog ravnoteže među zvezdama?

O, zagrli me sad, jako, najbolje što znaš
i nemoj crnoj ptici da me daš.
Ma, ne, ne brini, proći će za tren,
ja sam samo malo lud i zaljubljen.

U mojim venama davni sever samuje
i ja ponekad ne znam šta mu je,
što luduje, od sreće tugu tka
moja prosta duša slovenska,

moja prosta duša slovenska,
moja prosta duša slovenska...

 

[Nemir]

Slascu u meni vristis,
a ti tvoji prsti,
ti tvoji prsti sami dolaze
i otvaraju moje srce.

 

[Nemir]

Ako nedodjes uskoro
zagriscu u tvoje srce

 

[ghost in the shell]

Nošen dahom sna doleteo je crni golub na moj dlan.
Zašto, ko da zna, al' to sam jutro dočekao umoran.
K'o da sam i ja leteo s njim, krilima teškim, olovnim,
i video svet sakriven iza zlatnih oblaka.

Ako umrem mlad, posadi mi na grobu samo ruzmarin.
Ne dozvoli tad da naprave od toga tužni treći čin.
Nek' mi ne drže govore, nek' drugom pletu lovore,
ako umrem mlad, zaustavljen u koraku i snu.

O, zagrli me sad, jako, najbolje što znaš
i nemoj crnoj ptici da me daš.
O, ne, ne brini, proći će za tren,
ja sam samo malo lud i zaljubljen.

U mojim venama davni sever samuje
i ja ponekad ne znam šta mu je,
što luduje, od sreće tugu tka
moja prosta duša slovenska.

Uplaši me sjaj milion sveća kad se nebom popali.
Gde je tome kraj? Za kog' su, tako dubok zdenac, kopali?
Zašto se sve to dešava, da l' čovek išta rešava
il' smo samo tu zbog ravnoteže među zvezdama?

O, zagrli me sad, jako, najbolje što znaš
i nemoj crnoj ptici da me daš.
Ma, ne, ne brini, proći će za tren,
ja sam samo malo lud i zaljubljen.

U mojim venama davni sever samuje
i ja ponekad ne znam šta mu je,
što luduje, od sreće tugu tka
moja prosta duša slovenska,

moja prosta duša slovenska,
moja prosta duša slovenska...

Ako postoji pesma chiji me stihovi ostavljaju bez daha to je ova...!Gde me nadje...

 

[zainteresovana]

@ ghost in the shell
I ti voliš Balaševića? Ima stvarno divne lirske tekstove.

@ Nemiru, nije srce jabuka, evo čeka te jedan meda, da se malo smiriš!

 

[zainteresovana]

Nije u pitanju providna tajna koju verglaju jevanđelja:
Ljubi svet!
U meni je ogledalo svih ljubavi.
I nije stvar u tome da li sam nov ili star,
No uzbuna bela kao cvet:
Postići harmoniju čije se munje ukrštaju preko našeg neba.

Ovde sve poetike poniru kao ljubičaste magle:
Kada će jednom potonuti tiranije
I sutonima svih ljudskih beda zarđati noževi naših snova?

Svirepu stvarnost dočarati u ovoj niziji,
U kojoj ljudske baruštine truju sve horizonte.
I ovde moja vera krvari kao rana!

Smej se!
Plači!

Nek struje vode!
Nek se raduju putnici!
I nek bude blagoslovena zemlja!
Iz nasih vrtoglavica dunuće orkani.


Kao prašnike ruža vetrovi će doneti daleka bđenja.
Zašto onda da budemo tesni kao grobnice?
Želiš Semiramidine vrtova koji se nišu izmedju neba i zemlje,
Izmedju svih pojmova o snu i javi,
I kao upaljen kreč muči te jedini san
Da se udaviš u belini života...

Na ovim drumovima, u ljubavima tražimo isceljenje.
Hej, budućnosti! Ako zaista nikada ne umireš,
U maramicu pretvori moje bdenje
Srce da mi ne prozebe!
Kao da hodam izmeđju upaljenih jablanova.
Nemoguce je zamisliti budućnost izvan oblika beskrajne dobrote.
Meke kao trava.


Hodnici ljubavi su najtrijumfalnije kapije.

Pogledaj kako kiše ljube zemlju,
Kako je snegovi pokrivaju!
Pogledaj kako se lišće priljubljuje uz oblake
I u belom cvetu kako spokojno spava leptir.

Telom i ekstazama pokrijmo ljubav i korake.

Nijedna mudrost nam ne može dočarati lik ljubavne noći u krevetu.
Ostavimo tu magiju deci da osete.
Ima li veće dobrote no biti voljen od nepoznatog?
Primati ljubav kao kolajne!
Tako čovek jedino zaboravlja na prolaznost.

Spavati sa svojim požarom u grubim čaršavima
S večeri gledati kako se podiže most na Savi,
Pod njim se obale stapaju u poljubac,
I ja se tako stapam mostom nade sa Marijom.

Marija!
Pod nama gori zemlja!
Nebo plamti više nas!
U ovoj noći su tvoja usta kao izvor!
U ovoj noći najmirisnije trave su tvoje kose!
U ovoj noći jedino žubori tvoja krv!
Marija!
Ugasi lampu...
Marija!
U ogledalu tvoja košulja spava.
Marija! zašto me srce boli?

Obećavam ti da neću piti!
Marija! sve se vino na čaršav tvoje duše proli!
Obecavam ti... piću iz tvog srca,
Da me nikad više glava ne zaboli.

Živim samo za ljubav i njenu zastavu visoko držim u ruci.
Svih sam se mudrosti napio samo za taj pojam.
Kao besno pseto gotov sam svakog da ujedem za srce,
Jer nijedna rana lepše ne cveta na drugom delu tela.

Marija!
Reči si mrtve čaure lišća što sa jasika pada u oktobarske dane.
Samo reč ljubav gori kao sveta vatra koja se nikada ne gasi.
Buktinja je ta na mojim grudima
Ja ću od nje sagoreti, Marija!
Ja ću od nje umreti, Marija!
Ljubav, Marija!
Njom se oprašta na giljotini!
U ime njeno nož se uvlaci u korice!
Ona ulepšava drumove i za nju se podižu balkoni!

Ljubav, Marija!
Ona je stvorila zastave koje se čuvaju kao relikvije
I zbog toga je crvene boje!
I ja sam zbog nje u tvoje meso zario srce.
Ljubav, Marija!
Ljubav!
Ljubav!

Zašto putuju brodovi?
Zašto se u nebo nebo dižu balkoni?
Kuda to hukte zmijski vozovi?
I za koga cvetaju beladonije?
O, Marija! Šta briše sve naše podlosti,
Prevazilazeći i agonije?

Veliki moj druže!
Samo su na ovom svetu božanski putevi ljubavi
I zbog toga toplo sanjam život kao na zvezdama.
Samo zbog toga sam gotov da se udavim u svačijoj suzi
I nikad da ne budem ništa,
Da iščeznem u pepelu njenog opraštanja.


S.

 

[Zena s greskom]

....Ali što je važno da se osjećamo lijepo u bilo kojem vremenu i prostoru? Pod bilo kojim vremenskim uvjetima!? Srce! Taj mišić što neprimjetno radi, bez kojeg ne postojimo, stalno nas održava i neprestano broji korake, zapisane u sigurnim knjigama koje ne smijemo čitati. Dugačka je linija koju moramo za života prijeći, a stalno nam se čini kako je srce u nama samo na jednom mjestu. U stvari, ono se neprekidno kreće i nosi nas. Ponekad ubrzano, a ponekad usporeno.

Srcem smo vezani za sebe i obavezuje nas na sadašnjost, jer srce ne kuca unaprijed i ne zastajkuje. Ono nas prati, više od sjene koja često zaostaje i nestane. Srce je stvarno, sjena je nestvarna. Srce je od krvi i mesa, a sjena je iluzija duše. Srce je istina, sjena je varka. Zato istinu trebamo tražiti u srcu. Zbog nje se moramo truditi razumjeti otkucaje. Tko barem jednom nije osjetio blizinu istine ili sudjelovao u njenom stvaranju, taj se ne može pohvaliti da je upoznao sebe. Za to treba imati trunku hrabrosti, slobode i iskrenosti. Sve su to začini i nalaze se u srcu. Neprestano izazivaju u nama drugačiji okus života. Svaki ima posebnu aromu i umjetnost kušanja. Dodajemo ga u različitim omjerima i nije isto, jesti žlicom ili vilicom. Kod prvog je važna umjerena ili neumjerena začinjenost jela. Kod drugog, važan je stol i pribor kojim jedemo.

Možemo birati, ali u oba slučaja srce je presudno. Količina začina određuje našu slobodu. U suprotnom, podložni smo prejakom utjecaju okusa i ne možemo djelovati. Hrabrost je jak začin i ponekad je potreban u većim količinama. Iskrenost je poseban i najpotrebniji začin ljubavi. Prije svega, potreban kao istina i njezina bliskost srcu. Istina daje osnovnu boju ljubavi. U njoj ostali začini dobivaju pravu snagu. U toj boji prepoznajemo mjesto i vrijeme odmora. Umorna ljubav traži pomoć srca. Željena ljubav traga za utočištem i nalaže srcu da pronađe mjesto i vrijeme.....

Zal Kopp

 

[ghost in the shell]

@ ghost in the shell
I ti voliš Balaševića? Ima stvarno divne lirske tekstove.

@ Nemiru, nije srce jabuka, evo čeka te jedan meda, da se malo smiriš!

Iskreno imam i vecih favorita od njega-iako je on pricha za sebe-recimo Crvena Jabuka,ali ne toliko zbog textova vec zbog muzike kao muzike i emocija koje nosi ta muzika...a Slovensku kad chujem sav zadrhtim...I inache obozavam tu staru muziku...taj pop rok i te balade,neprevazidjene...i koje me tako vracaju u proshlost,bude nostalgiju...

 

[Nemir]

@ ghost in the shell
I ti voliš Balaševića? Ima stvarno divne lirske tekstove.

@ Nemiru, nije srce jabuka, evo čeka te jedan meda, da se malo smiriš!

Ghost ukrala si mi meduuuuuuuuuuuuuuu
Zainteresovana ...sa jabukom "ulepsala si mi dan "
nije beg cicija
evo i tebi nesto

 

[Nemir]

....Mi, međutim, kad zabijemo sebi
trn u grudi, mi znamo. Razumemo. A ipak to cinimo.
...Ipak to cinimo.”

 

[Nemir]

ПОЂИ

Пођи!
Пођи куд било,
пут неба,
пут мора,
на ледник
или сиђи у равнице!
Тражи шта било,
рад,
лепоту,
љубав!
Но чини то са душом пуном снова
и светлости,
са душом
пуном доброте и снаге
ѕа праштања.

Одени се у храброст
и у наду
и пођи
пркосећи мразу јутра,
подневној јари
и ноћи без звезда.

Путем искрпи – ако трeба –
срце,
ко морнар растргнута једра на катарци.
Размрси мисли буром заплетене
попут рибарске мреже
напуштене,
на голом песку.
Ако си већ легао –
устани!
Изнова крени,
изнова отпочни,
упорно,
мирно,
ко што то чине деца на пржини,
градећи од шкољака морских
и шљунака
бродове
које вал потопи ноћу
и дворце
које прва плима збрише,
а она нову лађу,
дворац нови,
тек мало даље
и тек мало више
направе опет већ следећег јутра!

Ако си освојио
врх какав под ледом
крилима новим
која не оману,
крилима дотле још не даним,
а ти без страха
вини се
и стопи
са бесконачним!

Ал' пођи!
Упркос свему,
без обзира куда!

Само, окончај започето дело!
Воли!
И стварај!
Куј!
Периј земљу,
небо или море!
Али окончај започето дело!
И дело твоје
нек лепотом зрачи!
Уткај у њега сав жар срца врели
и поклони му, свесно, живот цели!

СЕСИЛ ШАБО
(Канада)

 

[zainteresovana]

Greškice! Respect. Uvek nađeš prave reči.

Jeste, Nemirna, ptice umiru pevajući, ali nije ptica sve što leti.
I nije guska sve što ima perje. Pardon, anđeo! :wink:

Joj, stalno mi je u glavi onaj vic o Sv.Petru i tri žene na vratima Raja...

Duše, i C.J. su romantičari, tako da... je pojašnjenje sasvim logično. Nadam se bar, da ti je 'Slovenska' podstakla neka lepa sećanja na prijatne trenutke. Jer nostalgija je korisna ako nas pokrene napred. Da nam opet bude lepo.

 

[ghost in the shell]

Ghost ukrala si mi meduuuuuuuuuuuuuuu
Zainteresovana ...sa jabukom "ulepsala si mi dan "
nije beg cicija
evo i tebi nesto

ne UKRALA-UKRAO...chisto da ne bude zabune :wink:

 

[zainteresovana]

Opa! Imamo i muškog duha ovde! :-P Dobro došao, kao i svi ostali sa dušom (i duhom).

 

[zainteresovana]

Ko tebe zavoli taj će zakasniti
Da se na vreme leči i da se ponovo rodi
Ti koja mi se privikavaš kao plivaču voda
Razjedajući rane gorkom solju

Ogromni materijali za jednu pesmu
Taj nered u snu preveliki za moju glavu
Jedan ludak tvrdi da te više voli
Zemlja će se okretati dok padamo u nesvest

Jezik siromašan pred njenim očima
Moje metafore kao njene ogrlice
I minđuše u njenom uvu od sedefa
Žar ludaka iskorišćen kao gorivo u raketama

O crni dane osvetljen snegovima
Kada ulovljen na svoju krv patim
O crna ptico namenjena nebesima
Umesto duše umesto formule

Napisani slavuji prevrtljivi i dvolični
Rade instikti kao zveri u mraku
Dok se liftom spuštamo kao zveri u mraku
Dok se liftom spuštam u njeno srce
I moja krv silazi na mraz ispod nule

 

[zainteresovana]

Negde je neko postovao Bećkovića, ne mogu da nađem...
Ali, mislim da i ovde on savršeno paše. Kao ruka u rukavicu!
Jer... Ako nismo bar jednom u životu, zbog tamo nekog, dospeli u ovakvo stanje, ili, još lepše, poduže! bili ovakvi! onda i ne znamo o čemu je reč, ne znamo koliko je život lep bogatstvom raznovrsnosti. Onda... ne primećujemo život, ne učestvujemo u sopstvenom životu... ...Nismo proživeli suprotnosti. Samo smo slučajni prolaznici...
Osećanja nas pokreću napred.

 

[ghost in the shell]

Evo malo stihova i od mene iako sam bolji u prozi...a i ruza je moje delo

Nocas me opet praznina vuče
U zagrljaj svoj
K’o dobri prijatelj stari
Stare me boli josh uvek muče
Ruši se polako zivot moj
Rađa se ponovo,ustvari.

Bila si jedna prelep san
San koji traje samo jedan dan
Al’ rekoh neka,nek’bude
San koji nesta suncem obasjan
K’o iz neke priče il’bajke lude.

Mislio nisam o sutra nimalo
Sad sebi kazem “Eh Ti budalo!”
I ako znam k’o I onda,sad
Da istu odluku doneo bih I tad.

Znadoh da boleće jako
Al’ isto tako da mora tako
Srce I razum vodiše bitku
Ko ce da vodi tu ljubav britku

Uzavrela krv shto je srce pumpa
Tera na igre lude
Lako nadvlada savete uma
Pa rekoh”nek bude – šta bude!”

Prođoše godine otada silne
I mnogo ženskih lica s njima
Ali me nekad u samoci dirne
Jedna surova istina

Mozda da sam zeleo jače
I da sam znao šta Tvoje reči znače
“ne možeš lutati večno-
Jer nećeš živet’ srećno”

Bio sam skitnica što mira nema
Neko,nalik na lutajućeg boema
Neko, ko ne želi sreću
Već samo strast još veću

Ljubav će ostati u senci, u snu samo
Da počiva u svome miru
A sećanje živeće u srcu samo
I na ponekom starom papiru


Ostaće k’o krvav trag na duši
Ta ljubav što mi razum sruši
Kanuće suza s obraza neka
A Ti ćeš biti tako daleka

Naučiće srce ovo,valjda, jednom
Da ceni I čuva ono što je vredno
Ali u jedno jesam siguran:
Ono što ne sme nestati je san


Ma koliko mali I dalek bio
I koliko dugo ga snio
Dokle god god ima snova
Postoji I ljubav nova