Kažeš da EU ne želi Srbiju kao ravnopravnu članicu? Realno, želeli su nas i te kako. Mogli smo da uđemo u paketu sa Hrvatskom, ali smo mi tada odlučili da je korupcija i muljanje slađe kad si izolovan i kad narodu prodaš priču da te "mrze". I to nije krivica nikakvog "kolektivnog zapada" nego naših domaćih centara moći, koji nisu hteli reforme. Posle toga je krenuo talas de-globalizacije, Evropa je ušla u krizu (kao i ceo svet) i sada im više trebamo kao sirovinska i radna kolonija nego kao članica i to je sad naš problem. Kad su vrata bila otvorena, nismo hteli. Sad kad su poluotvorena, glumimo žrtvu. Tadić je tu zaspao, a Vučić je zakucao ekser u sanduk.
To što "EU ima krvi na rukama" je tačno ali to ima i svaka država, ikad. Pogledaj istoriju sveta, ne postoji država koja je ikada vladala a da nije gazila. Ali ako ćemo tim principom, možemo svi da živimo u pećini jer nema nevinih. Bitno je gde želiš da ideš i u kakvom društvu želiš da živiš danas i sutra, a ne šta je bilo pre sto godina. Ne živi se u prošlosti. Uostalom, Evopa je odavno izašla iz krvi a mi na Balkanu baš i nismo.
Što se tiče liberalnih vrednosti EU, slažem se da ima krajnosti, i da se ponekad preteruje. Ali zato je važno da budemo unutra, da imamo glas, poslanike, medijski prostor, da učestvujemo u debati i korigujemo šta ne valja. Ne možeš da menjaš sistem iz dvorišta, moraš da budeš za stolom. Ako hoćeš da te neko čuje, moraš da uđeš u prostoriju. Inače si samo buka sa strane.
Neutralnost? Lepo zvuči na papiru, ali ne postoji za male države. Ako nisi deo nekog sistema, bićeš deo tuđeg. Mi imamo realan izbor: ili da budemo ravnopravan član EU, ili da budemo EU kolonija. Po meni je bolje ovo prvo.
Što se tiče Hrvata, BiH, Kosova, pa pogledaj zašto se prema nama odnose kako se odnose. Zato što ne igramo po pravilima, jer stalno glumimo "istočni bastion" u sred Evrope. Mi njima nismo partneri već smetnja. I to nije zato što smo Srbi, nego zato što stalno držimo ruski kišobran iznad glave i odbijamo da se jasno pozicioniramo. Nemačka, Francuska i druge velike zemlje gledaju gde ti ideš, ne koje si vere ili nacije. Zašto ljudi uporno sve brkaju.
Dakle, nije poenta da kukamo kako nas svi mrze, poenta je da prestanemo da im dajemo razloge da nas gledaju kao prepreku. Kad budemo deo sistema, kad igramo po pravilima, kad rešimo stvari kod kuće i percepcija će se promeniti. Srbija može da bude moderna, jaka i poštovana ali samo ako se odluči da prestane da živi u mitovima.
