комшија
Stara legenda
- Poruka
- 96.548
Ви десничари из комунистичког солитера...
-
- Popularno:
- Шаровић у шетњи са ћацима
- Velicanstven snimak iz Novog...
- Da li smo mi Srbi normalan narod?
- Muzika vaše mladosti
- Potukli se „ćaciji“ u Veterniku, morala...
- Мување у аутобусу или на станици
- Jesu stanovnici Zrenjanina normalni?
- Vučić: Ja nemam gazdu
- Najpoželjnija glumica na svetu pokazala...
- Snimak sa Terazija zbog kog ljudi kažu...
Србијанци и Срби у политичком систему Србије
- Začetnik teme Гамбино
- Datum pokretanja
Гамбино
Elita
- Poruka
- 18.710
То је географска одредница, нема везе са националним опредељењем, али је контраверзна, јер није прихваћена, што значи да је наметнута.
Праве географске одреднице за Србе су нешто што је опште прихваћено, рецимо Шумадинци, Црногорци, Крајишници, Херцеговци итд.
Међутим када говоримо о тзв. БиХ, тамо долазимо до једног занимљивог парадокса. Појам Херцеговац је прихваћен код Срба и Хрвата и они су поносни на ту географску одредницу, док муслимани сањају дан када ће укинути Херцеговину као неки наметнути регион и када ће бити само њихова унитарна Босна. Са друге стране много Срба и Хрвата одбацују географски идентитет Босанац, управо због мржње према муслиманима, јер не желе да имају било шта заједнично са њима.
Ја живим у својој кући, нисам ништа добио на поклон, нити сам туђе отео.
- Poruka
- 199.424
Ti imaginirani "Srbijanci" ne postoje. Dosta više sa podelama Srba!
комшија
Stara legenda
- Poruka
- 96.548
Србијанци
С Википедије, слободне енциклопедије
.svg)
Република Србија у својим уставним и међународно признатим границама
Појам Србијанци у српском језику има значење општег демонимског, односно политонимског назива за становнике, односно држављане Србије, независно од њихове етничке, језичке, верске или било које друге припадности. Именица Србијанци изводи се из именице Србија и семантички се непосредно везује за одговарајуће значење појма Србија. Током историје, основни семантички склоп појма Србијанци развијао се и обликовао према одговарајућим променама у геополитичком значењу матичног појма Србија. У оквирима српске лингвистике, сложена питања о употреби и значењу именице Србијанци и придева србијански разматрана су од стране најистакнутијих српских стручњака за језик.[1][2][3]
Основно значење појма Србијанци усталило се током 19. века, након стварања устаничке Србије (1804-1813).[4] Почевши од тог времена, појам Србијанци је ушао у ширу употребу као општи термин за означавање становника, односно држављана Кнежевине Србије (1815-1882), односно Краљевине Србије (1882-1918). У исто време, појам Старосрбијанци је употребљаван за означавање становника тада још увек неослобођене Старе Србије (Рашка, Косово, Метохија).[5] Пошто је све до 1918. године био примарно везиван за државно подручје дотадашње Србије, појам Србијанци се и данас повремено користи у суженом значењу, као назив за становнике уже, односно средишње Србије. У суседним државама, првенствено у Босни и Херцеговини, Хрватској и Црној Гори, под појмом Србијанци се по правилу подразумевају становници Србије у целини.[6]
Територијални развој геополитичког појма Србије од 1815. до 1913. године
Појам Србијанци се почео шире употребљавати током прве половине 19. века. Тако се у Летопису Матице српске из 1832. године, према тадашњем правопису, појављује у облику "Сербіянцы".[7] Српски књижевник Сима Милутиновић Сарајлија је 1826. године своју чувену збирку песама објавио под насловом Сербианка.[8] Српски песник Бранко Радичевић је 1844. године испевао чувене стихове: "Србијанче, огњу живи, ко се теби још не диви!". Вук Стефановић Караџић је у издању „Српског рјечника“ из 1852. године забележио да се појам Србијанац односи на човека из Србије, уз назнаку: нем. Einer von Serbien, односно „неко из Србије“ и са напоменом која је указивала на употребу тог појма у тадашњој Војводини.[9]
Једну од првих геополитичких дефиниција појма Србијанци дао је Јован Суботић, који је 1839. године указао на опште, односно демонимско значење тог појма. У склопу теоријског разматрања о концепту Велике Србије, овај српски књижевник је издигао србијанске одреднице изнад геополитичког оквира тадашње Кнежевине Србије, уз напомену да би се сви становници замишљене "Велике Србије" могли по општем имену "отачаства" називати Србијанцима, с тим што би сваки народ у оквирима те државе, почевши од самих Срба, задржао и своје народно, односно етничко име.[10] Указујући на народно јединство Срба у Угарској и Срба у Србији, Јован Суботић је према тадашњој политичкој подели прве означавао као угарске Србе, а друге као србијанске Србе, што представља један од најранијих примера за употребу тог израза.[11] Поменути пример сведочи да је израз србијански Срби већ у то време имао своје јасно значење: Срби из Србије.
Српски правник и књижевник Јевстатије Михајловић је 1843. године нагласио да Срби поред свог општенародног имена, према областима у којима живе уоптребљавају и разна пределна имена, односно регионалне називе, међу којима је поменуо и обласне појмове: Славонци, Србијанци, Бошњаци, Црногорци.[12]
На сличан начин, у Летопису Матице српске из 1845. године, општи називи за становнике разних области се помињу у својим изворним, односно демонимским значењима: "Бошняацы, Херцеговцы, ... независими Црногорцы, и Сербіянцы у садашнѣмъ Княжеству Сербскомъ".[13] У тадашњој српској литератури и публицистици, појам Србијанци је био уобичајен и око његовог значења није било забуне. У то време, Срби су били територијално подељени на оне који су живели у ослобођеној Србији, које су остали називали Србијанцима, и оне који су живели ван граница те Србије (Старосрбијанци у Османском царству, Пречани у Аустроугарској и Црногорци у Црној Гори). Српски филолог Иван Клајн је тим поводом напоменуо: Tako je bilo pogotovo u 19. veku, kada niko, recimo, nije poricao da su Crnogorci Srbi, pa je stvoren izraz "Srbijanac", da bi se razlikovao po geografskom poreklu.[14]
Појам Србијанци је имао посебно место у српској политичкој терминологији, поготово у равни односа између две српске државе, Србије и Црне Горе, пошто је омогућавао да се под окриљем општенародног етнонима Срби употребљавају и посебни регионални називи за Србе-Србијанце (Србе из Србије) и Србе-Црногорце (Србе из Црне Горе), чиме се стављало до знања да етнички појам Србин стоји изнад регионалних назива Србијанац и Црногорац. На то питање је обраћена посебна пажња у истториографији и публицистици, тако да српски аутори у склопу излагања о тадашњим односима две српске државе, Србије и Црне Горе, по правилу употребљавају израз "србијанско-црногорски" односи.[15][16][17][18][19][20][21][22]
https://sr.wikipedia.org/sr-ec/Србијанци
- Poruka
- 199.424
To je vrhunac tvog znanja, Vikipedija i gluposti koje tu možeš da nađeš. Opismeni se!Србијанци
С Википедије, слободне енциклопедије
Република Србија у својим уставним и међународно признатим границама
Појам Србијанци у српском језику има значење општег демонимског, односно политонимског назива за становнике, односно држављане Србије, независно од њихове етничке, језичке, верске или било које друге припадности. Именица Србијанци изводи се из именице Србија и семантички се непосредно везује за одговарајуће значење појма Србија. Током историје, основни семантички склоп појма Србијанци развијао се и обликовао према одговарајућим променама у геополитичком значењу матичног појма Србија. У оквирима српске лингвистике, сложена питања о употреби и значењу именице Србијанци и придева србијански разматрана су од стране најистакнутијих српских стручњака за језик.[1][2][3]
Основно значење појма Србијанци усталило се током 19. века, након стварања устаничке Србије (1804-1813).[4] Почевши од тог времена, појам Србијанци је ушао у ширу употребу као општи термин за означавање становника, односно држављана Кнежевине Србије (1815-1882), односно Краљевине Србије (1882-1918). У исто време, појам Старосрбијанци је употребљаван за означавање становника тада још увек неослобођене Старе Србије (Рашка, Косово, Метохија).[5] Пошто је све до 1918. године био примарно везиван за државно подручје дотадашње Србије, појам Србијанци се и данас повремено користи у суженом значењу, као назив за становнике уже, односно средишње Србије. У суседним државама, првенствено у Босни и Херцеговини, Хрватској и Црној Гори, под појмом Србијанци се по правилу подразумевају становници Србије у целини.[6]
Територијални развој геополитичког појма Србије од 1815. до 1913. године
Појам Србијанци се почео шире употребљавати током прве половине 19. века. Тако се у Летопису Матице српске из 1832. године, према тадашњем правопису, појављује у облику "Сербіянцы".[7] Српски књижевник Сима Милутиновић Сарајлија је 1826. године своју чувену збирку песама објавио под насловом Сербианка.[8] Српски песник Бранко Радичевић је 1844. године испевао чувене стихове: "Србијанче, огњу живи, ко се теби још не диви!". Вук Стефановић Караџић је у издању „Српског рјечника“ из 1852. године забележио да се појам Србијанац односи на човека из Србије, уз назнаку: нем. Einer von Serbien, односно „неко из Србије“ и са напоменом која је указивала на употребу тог појма у тадашњој Војводини.[9]
Једну од првих геополитичких дефиниција појма Србијанци дао је Јован Суботић, који је 1839. године указао на опште, односно демонимско значење тог појма. У склопу теоријског разматрања о концепту Велике Србије, овај српски књижевник је издигао србијанске одреднице изнад геополитичког оквира тадашње Кнежевине Србије, уз напомену да би се сви становници замишљене "Велике Србије" могли по општем имену "отачаства" називати Србијанцима, с тим што би сваки народ у оквирима те државе, почевши од самих Срба, задржао и своје народно, односно етничко име.[10] Указујући на народно јединство Срба у Угарској и Срба у Србији, Јован Суботић је према тадашњој политичкој подели прве означавао као угарске Србе, а друге као србијанске Србе, што представља један од најранијих примера за употребу тог израза.[11] Поменути пример сведочи да је израз србијански Срби већ у то време имао своје јасно значење: Срби из Србије.
Српски правник и књижевник Јевстатије Михајловић је 1843. године нагласио да Срби поред свог општенародног имена, према областима у којима живе уоптребљавају и разна пределна имена, односно регионалне називе, међу којима је поменуо и обласне појмове: Славонци, Србијанци, Бошњаци, Црногорци.[12]
На сличан начин, у Летопису Матице српске из 1845. године, општи називи за становнике разних области се помињу у својим изворним, односно демонимским значењима: "Бошняацы, Херцеговцы, ... независими Црногорцы, и Сербіянцы у садашнѣмъ Княжеству Сербскомъ".[13] У тадашњој српској литератури и публицистици, појам Србијанци је био уобичајен и око његовог значења није било забуне. У то време, Срби су били територијално подељени на оне који су живели у ослобођеној Србији, које су остали називали Србијанцима, и оне који су живели ван граница те Србије (Старосрбијанци у Османском царству, Пречани у Аустроугарској и Црногорци у Црној Гори). Српски филолог Иван Клајн је тим поводом напоменуо: Tako je bilo pogotovo u 19. veku, kada niko, recimo, nije poricao da su Crnogorci Srbi, pa je stvoren izraz "Srbijanac", da bi se razlikovao po geografskom poreklu.[14]
Појам Србијанци је имао посебно место у српској политичкој терминологији, поготово у равни односа између две српске државе, Србије и Црне Горе, пошто је омогућавао да се под окриљем општенародног етнонима Срби употребљавају и посебни регионални називи за Србе-Србијанце (Србе из Србије) и Србе-Црногорце (Србе из Црне Горе), чиме се стављало до знања да етнички појам Србин стоји изнад регионалних назива Србијанац и Црногорац. На то питање је обраћена посебна пажња у истториографији и публицистици, тако да српски аутори у склопу излагања о тадашњим односима две српске државе, Србије и Црне Горе, по правилу употребљавају израз "србијанско-црногорски" односи.[15][16][17][18][19][20][21][22]
https://sr.wikipedia.org/sr-ec/Србијанци
Bren
Elita
- Poruka
- 23.619
Zoran Đinđić, Nataša Kandić, Mrkonjić, Đukić-Dejanović, Vesna Pešić... svi su iz Srbije.
комшија
Stara legenda
- Poruka
- 96.548
А па добро, онда си "десничар" са Милошевићевог митинга. Или са митинга СНО, или тако нешто... Јер се из авиона види да ти ниси оригинални "српски" десничар. То су они које су зле комуњаре звали "реакцијом". А они су, за разлику од тебе и твојих другова, били либерални. Либералнији од "српских либерала".
Ето дуленце сада си нешто ново научио.
комшија
Stara legenda
- Poruka
- 96.548
Ма да шта је Википедија за вас, лук и вода...
- Poruka
- 51.719
Vikipedija nije validan dokaz. Ne možeš je koristiti kao izvor za diplomski rad npr.
- Poruka
- 199.424
Vikipedija je dobra za vas polupismene, taman ste par.
комшија
Stara legenda
- Poruka
- 96.548
Ако чланак са Википедије (иначе текст са сјајним референцама!) "није релевантан", да ли је онда за вас, "геније" изБосне, релевантно наше Србијанско народно стваралаштво то јест оно стваралаштво које органски настаје у дубини Србијанске народне душе, а онда се даље шири по нашим Србијанским саборима, поселима, панађурима и безвременим вашарима?
Poslednja izmena:
комшија
Stara legenda
- Poruka
- 96.548
Па то није тачно, јер си заборавио (или намерно изоставио шта ме не би чудило дуленце од тебе, јер ипак знамо се) "другосрбијанца" који је у емисији код Сенада Хаџифејзовића као председнички кандидат признао геноцид, Сашу Јанковића, а који је Србијанац из Лознице и који је на председничким изборима 2017 био другопласирани - или је можда боље рећи првопласирани од опозиционик кандидата укључујући и Белог Прелетачевића.
Весна Пешић, баба-краљица Круга Двојке & Друге Србије, анти-ратна активисткиња, политичарка, пропагандисткиња "белих листића" и твитерка, али седамдесетих и осамдесетих припадница оригиналне Београдске "реакције", старомештанка је Гроцке, а која се као мпада са родитељима преселила у центар.
Друг Ивица Дачић, значи друга врста левице али левица која иде Титу на гроб да положи црвене руже сваког 4.Маја и која је инкорпорилала Комунистичку партију Јошке Броза заједно са поменутим, потиче са Југа Србије, из Житорађе. А родио се и живео је у Призрену једно време јер му је тамо отац као милиционер службовао. Па се потрефило, али он није Косовар.
Има још примера, мрзи ме да набрајам. Ово чисто да се види колико су валидни твоји спискови.
Poslednja izmena:
Rayela
Legenda
- Poruka
- 71.814
Meni je cela ova diskusija sviranje qrtzu (soprostenjem).
TI ljudi, rodjeni u BiH, Hrvatskoj, Makedoniji, CG, Sloveniji
za mene su Slovenci, Hrvati, Bosanci, Hercegovci jer im tako
stoji i u krstenicama ili izvodima iz maticne knjige rodjenih.
Ne znam samo od kud je i kako Micunovic, rodjen u nekom vukojebinskom
selu pored Kursumlije postao Hercegovac.
Ovaj psihopata Vucic rodjen je u Srbiji, sta i kako i odakle su roditelji ne
igra nikakvu ulogu.
TI ljudi, rodjeni u BiH, Hrvatskoj, Makedoniji, CG, Sloveniji
za mene su Slovenci, Hrvati, Bosanci, Hercegovci jer im tako
stoji i u krstenicama ili izvodima iz maticne knjige rodjenih.
Ne znam samo od kud je i kako Micunovic, rodjen u nekom vukojebinskom
selu pored Kursumlije postao Hercegovac.
Ovaj psihopata Vucic rodjen je u Srbiji, sta i kako i odakle su roditelji ne
igra nikakvu ulogu.
комшија
Stara legenda
- Poruka
- 96.548
Ако ћемо у ситна цревца, *******и је Цинцар.
Droid
Legenda
- Poruka
- 51.844
E finoQUOTE="Гамбино, post: 41470740, member: 191417"]
Ауторска тема -----------------------------------------------------------------------------------
Пошто одређени левичари стално броје крвна зрнца Србима, крајње је време да разјаснимо који политичари су Србијанци, а који нису.
Кренимо од оних који нису Србијанци, било да нису уопште ни рођени овде у Србији, односно да нису пореклом са простора данашње Србије.
Ово је само део оних који нису Србијанци.
Ненад Чанак, Личанин.
Мариника Тепић, Чобану Румунка.
Соња Бисерко, Босна.
Гордана Чомић, Босна (Бања Лука) и Херцеговина (Билећа).
Сергеј Трифуновић, Херцеговац рођен у Мостару.
Драган Ђилас, пореклом са простора Истре, ЦГ и Босне.
Taдић рођен у Сарајеву, босански Црногорац.
Чеда Јовановић, ромско-босанског порекла. Мајка је из Козарске Дубице, а Чедина жена је Херцеговка из Невесиња.
Aлександар Вулин Босанац.
Александар Шапић Кордунаш.
Драгољуб Мићуновић Црногорац.
Александар Вучић, Босанац са простора данашње фБиХ. Даљим пореклом Вучићи су из источне Херцеговине или Црне Горе.
Зоран Лутовац Црногорац.
Балша Божовић Црногорац.
Зоран Ђинђић Босанац.
Војислав Шешељ Херцеговац.
Вук Драшковић Херцеговац.
Сташа Зајовић, Црногорка рођена у Никшићу.
Биљана Србљановић Црногорка, рођена у Стокхолму.
Наташа Кандић Херцеговка са простора данашње Херцег Босне.
Србијанци
Бошко Обрадовић.
Војислав Коштуница.
Тома Николић.
Велимир Илић.
Ивица Дачић.
Младен Обрадовић.
Горан Давидовић.
Милан Парошки.
Драган Марковић Палма.
[/QUOTE]
Da tako je. No potrebno je imati patriotske i domaćinske političare.
Ауторска тема -----------------------------------------------------------------------------------
Пошто одређени левичари стално броје крвна зрнца Србима, крајње је време да разјаснимо који политичари су Србијанци, а који нису.
Кренимо од оних који нису Србијанци, било да нису уопште ни рођени овде у Србији, односно да нису пореклом са простора данашње Србије.
Ово је само део оних који нису Србијанци.
Ненад Чанак, Личанин.
Мариника Тепић, Чобану Румунка.
Соња Бисерко, Босна.
Гордана Чомић, Босна (Бања Лука) и Херцеговина (Билећа).
Сергеј Трифуновић, Херцеговац рођен у Мостару.
Драган Ђилас, пореклом са простора Истре, ЦГ и Босне.
Taдић рођен у Сарајеву, босански Црногорац.
Чеда Јовановић, ромско-босанског порекла. Мајка је из Козарске Дубице, а Чедина жена је Херцеговка из Невесиња.
Aлександар Вулин Босанац.
Александар Шапић Кордунаш.
Драгољуб Мићуновић Црногорац.
Александар Вучић, Босанац са простора данашње фБиХ. Даљим пореклом Вучићи су из источне Херцеговине или Црне Горе.
Зоран Лутовац Црногорац.
Балша Божовић Црногорац.
Зоран Ђинђић Босанац.
Војислав Шешељ Херцеговац.
Вук Драшковић Херцеговац.
Сташа Зајовић, Црногорка рођена у Никшићу.
Биљана Србљановић Црногорка, рођена у Стокхолму.
Наташа Кандић Херцеговка са простора данашње Херцег Босне.
Србијанци
Бошко Обрадовић.
Војислав Коштуница.
Тома Николић.
Велимир Илић.
Ивица Дачић.
Младен Обрадовић.
Горан Давидовић.
Милан Парошки.
Драган Марковић Палма.
[/QUOTE]
Da tako je. No potrebno je imati patriotske i domaćinske političare.
Krishna
Elita
- Poruka
- 23.862
Комшија је босански Србин. Дедо му се вратио на Ростово између Бугојна и Доњег Вакуфа.
Boris Grušenko
Buduća legenda
- Poruka
- 26.596
Ne.
Drugopomenuti su nedvosmisleno Srbi. I među prvopomenutima ima nešto Srba ali su uglavnom došljaci nedefinisanog porekla a tako se o ponašaju.
Srbijanci ne postoje. Srbi iz Srbije svakako nisu srbijanci.
- Poruka
- 3.700
