Није. Термин Босанац је демоним, одредница становника области Босне, ма које јој биле међе, а у колоквијалном дискурсу би био и политоним, за жтеља бивше федералне јединице БиХ, односно данас државне заједнице Босне и Херцеговине. Етноним не може бити никако.
Наравно да су и Личани и Босанци и Крајишници као уосталом и Шумадинци и Банаћани и Сремци и становници других завичаја Срби, наравно ако припадају српском народу. Различити колективни идентитети, по етничком, политичком, завичајном, вјерском основу не потиру један други, напротив, надограђају се и чине наш идентитзет богатијим, свеобухватнијим.
Становник Зрењанина може бити истовремено и Зрењанинац и Банаћанин и етнички Србин и у политичком смислу Србин (или држављанин Србије) и православац и по завичајном поријеклу Херцеговац или шта већ, како написах ти идентитети не потиру један други..
Из више разлога. Не знамо шта тачно тај термин одређује. У XIX вијеку то није било спорно, данас јесте. Да ли становнике државе Србије? Или простора јужно од Саве и Дунава и источно од Дрине? Или простор тзв уже Србије? И да ли се тај демоним или политоним уддомаћио и за припаднике других народа на том простору или само Србе који битишу на том простору, ма који био? Не можеш овдје рећи "за мене су Србијанци...". Добро за тебе су, други то тако не доживљавају.
И други разлог јесте политичка позадина због које се у комшилуку и инзистира на термину србијански (а ужасно скарадно звучи када напишу рецимо, Ђоковић србијански тенисер) а то је да се кроз ту подјелу на Србијанце и остале Србе врши растакање српског корпуса. Гдје би се све српско свело на србијанско да би временом све оно што није србијанско престало бити српско.
Одговорих и објасних, колико ће ко разумјети, није до мене.