'' Једно од првих геополитичких дефиниција појма Србијанци дао је Јован Суботић, који је 1839. године указао на опште, односно демонимско значење тог појма. У склопу теоријског разматрања о концепту Велике Србије, овај српски књижевник је издигао србијанске одреднице изнад геополитичког оквира тадашње Кнежевине Србије, уз напомену да би се сви становници замишљене "Велике Србије" могли по општем имену "отачаства" називати Србијанцима, с тим што би сваки народ у оквирима те државе, почевши од самих Срба, задржао и своје народно, односно етничко име.На сличан начин, у Летопису Матице српске из 1845. године, општи називи за становнике разних области се помињу у својим изворним, односно демонимским значењима: "Бошняацы, Херцеговцы, ... независими Црногорцы, и Сербіянцы у садашнѣмъ Княжеству Сербскомъ".У тадашњој српској литератури и публицистици, појам Србијанци је био уобичајен и око његовог значења није било забуне. У то време, Срби су били територијално подељени на оне који су живели у ослобођеној Србији, које су остали називали Србијанцима, и оне који су живели ван граница те Србије (Старосрбијанци у Османском царству, Пречани у Аустроугарској и Црногорци у Црној Гори). Српски филолог Иван Клајн је тим поводом напоменуо: Tako je bilo pogotovo u 19. veku, kada niko, recimo, nije poricao da su Crnogorci Srbi, pa je stvoren izraz "Srbijanac", da bi se razlikovao po geografskom poreklu.''