Jacob
Buduća legenda
- Poruka
- 49.565
Uvidom u dokumenta EU utvrđeno je da Srbija nije potpisala veliki broj deklaracija koje joj je ponudila Evropska unija, među njima najbrojnija su ona koja se tiču zemalja kao što su Rusija, Kina, ili Balkan.
Srbija je često svoje pragmatične interese stavljala iznad principa, kažu naši sagovornici koji komentarišu podatak da Srbija odnosno prethodno državna zajednica Srbije i Cnre Gore od 2004 do 2010 godine nije potpisala 124 deklaracije EU od 830 koje su joj ponuđene.
Jelena Milić, direktorka Centra za evroatlanske integracije kaže da male zemlje nemaju resurse kojima bi sebi omogućili, kao što to čine veliki, neprincipijelnost radi trenutnih interesa. A Srbija upravo to čini.
„Srbija je pokazala vrhunac neprincipijelnosti, ignorišući činjenicu da je deo mreža koje na nadnacionalnom nivou štite ljudska prava. A sada, kada se pojavio izveštaj Saveta Evrope u kome se veoma ozbiljno dovodi u pitanje kredibilitet kosovskih lidera vrlo teškim insinuacijama o povredama ljudskih prava, onda je odjednom Srbija garant tog izveštaja, on je okosnica svega, on treba sve da promeni...A kada je stalni Međunarodni sud pravde doneo jednu drugu odluku, pozivajući se na Rezoluciju 1244 UN kojom se Srbiji oduzima suverenitet nad Kosovom zbog masovnih kršenja ljudskih prava, mi smo, pre samo par meseci, rekli da je to poraz međunarodnog prava i humanitarnog prava. Bojim se da tu vrstu nedoslednosti, ako već ne primećuju prosečni birači u Srbiji, itekako primećuje zapadna međunarodna zajednica. Uostalom, videli smo to u komentarima nedavno objavljenih depeša preka Vikiliksa", kaže Jelena Milić.
Poslanicu Lige socijaldemokrata Vojvodine Aleksandru Jerkov, članicu skupštinskog Odbora za evropske integracije, pitali smo da li zna koliko evropskih deklaracija Srbija nije htela da potpiše.
„Znam, radi se pre svega o praksi Vlade Vojislava Koštunice. Na primer, 2006. godine u Savetu Evrope Srbije nije htela da potpiše Deklaraciju o opasnostima o učenju kreacionizma u školama (teoriji suprotnoj Darvinovoj o evoluciji) i slično. To je sve usamljeniji slučaj. Imali smo priliku da vidimo da je Srbija, pod pritiskom javnosti, promenila jednu svoju takvu odluku (bojkota dodele Nobelove nagrade za mir kineskom disidentu) i evo, došli smo do toga da te stvari više nisu obavijene velom tajne“, navodi Aleksandra Jerkov.
Jelena Milić, međutim, smatra da sadašnja politika Srbije nije napravila iskorak u odnosu na raniji period u ovoj oblasti.
"Srbija nije samo bojkotovala odluke Saveta Evrope, već i EU i UN u vezi sa apelom Iranu. Taj trend se intenzivirao za vreme mandata Vuka Jeremića i očito je da je bio u funkciji odbrane Kosova. Međutim, problem koji je eskalirao i sa dodelom Nobelove nagrade za mir, je što Jeremić ne shvata da Srbija nije samo geografski u Evropi, već je Srbija u Evropi koja je premrežena međunarodnim organizacijama koje se bave zaštitom ljudskih prava i čije su rezolucije i akta postala većinom unutrašnja dokumenta zemalja članica, pa i Srbije“, kaže Jelena Milić.
Vuk Drašković, ministar inostranih poslova od 2004. do 2007. godine državne zajednice Srbije i Crne Gore a nakon razdruživanja i samo Srbije, kaže da je sada Beograd u drugačijem položaju nego ranije, kada su mogli da prevagnu interesi vezani za Kosovo ili Rusiju.
„Srbiji je sada konačno otvoren put za kandidaturu za EU i to je novi kvalitet kada je u pitanju spoljna politika. Od momenta kada vam je otvoren put za kandidata, vi nemate drugog orijentira u spoljnoj politici nego stavovi EU. Oni se moraju slediti“, navodi Drašković.
Srbija, na primer, u dva navrata, u junu i decembru prošle godine, nije podržala EU u zahtevu Kini da se prekine progon disidenta Liju Sjaoboa, inače ovogodišnjeg dobitnika Nobelove nagrade za mir.
Srbija, u kojoj je smrtna kazna ukinuta, nije se pridružila nekoliko puta EU u osudi izvršenja smrtnih kazni u SAD, Japanu i još nekim zemljama a nije podržala ni deklaraciju EU koja je izdata 2008. godine povodom 10. oktobra, Međunarodnog dana protiv smrtne kazne.
Autor / izvor: RSE
http://www.sumadijapress.com/index-p66-ni11216-c66.html
Srbija je često svoje pragmatične interese stavljala iznad principa, kažu naši sagovornici koji komentarišu podatak da Srbija odnosno prethodno državna zajednica Srbije i Cnre Gore od 2004 do 2010 godine nije potpisala 124 deklaracije EU od 830 koje su joj ponuđene.
Jelena Milić, direktorka Centra za evroatlanske integracije kaže da male zemlje nemaju resurse kojima bi sebi omogućili, kao što to čine veliki, neprincipijelnost radi trenutnih interesa. A Srbija upravo to čini.
„Srbija je pokazala vrhunac neprincipijelnosti, ignorišući činjenicu da je deo mreža koje na nadnacionalnom nivou štite ljudska prava. A sada, kada se pojavio izveštaj Saveta Evrope u kome se veoma ozbiljno dovodi u pitanje kredibilitet kosovskih lidera vrlo teškim insinuacijama o povredama ljudskih prava, onda je odjednom Srbija garant tog izveštaja, on je okosnica svega, on treba sve da promeni...A kada je stalni Međunarodni sud pravde doneo jednu drugu odluku, pozivajući se na Rezoluciju 1244 UN kojom se Srbiji oduzima suverenitet nad Kosovom zbog masovnih kršenja ljudskih prava, mi smo, pre samo par meseci, rekli da je to poraz međunarodnog prava i humanitarnog prava. Bojim se da tu vrstu nedoslednosti, ako već ne primećuju prosečni birači u Srbiji, itekako primećuje zapadna međunarodna zajednica. Uostalom, videli smo to u komentarima nedavno objavljenih depeša preka Vikiliksa", kaže Jelena Milić.
Poslanicu Lige socijaldemokrata Vojvodine Aleksandru Jerkov, članicu skupštinskog Odbora za evropske integracije, pitali smo da li zna koliko evropskih deklaracija Srbija nije htela da potpiše.
„Znam, radi se pre svega o praksi Vlade Vojislava Koštunice. Na primer, 2006. godine u Savetu Evrope Srbije nije htela da potpiše Deklaraciju o opasnostima o učenju kreacionizma u školama (teoriji suprotnoj Darvinovoj o evoluciji) i slično. To je sve usamljeniji slučaj. Imali smo priliku da vidimo da je Srbija, pod pritiskom javnosti, promenila jednu svoju takvu odluku (bojkota dodele Nobelove nagrade za mir kineskom disidentu) i evo, došli smo do toga da te stvari više nisu obavijene velom tajne“, navodi Aleksandra Jerkov.
Jelena Milić, međutim, smatra da sadašnja politika Srbije nije napravila iskorak u odnosu na raniji period u ovoj oblasti.
"Srbija nije samo bojkotovala odluke Saveta Evrope, već i EU i UN u vezi sa apelom Iranu. Taj trend se intenzivirao za vreme mandata Vuka Jeremića i očito je da je bio u funkciji odbrane Kosova. Međutim, problem koji je eskalirao i sa dodelom Nobelove nagrade za mir, je što Jeremić ne shvata da Srbija nije samo geografski u Evropi, već je Srbija u Evropi koja je premrežena međunarodnim organizacijama koje se bave zaštitom ljudskih prava i čije su rezolucije i akta postala većinom unutrašnja dokumenta zemalja članica, pa i Srbije“, kaže Jelena Milić.
Vuk Drašković, ministar inostranih poslova od 2004. do 2007. godine državne zajednice Srbije i Crne Gore a nakon razdruživanja i samo Srbije, kaže da je sada Beograd u drugačijem položaju nego ranije, kada su mogli da prevagnu interesi vezani za Kosovo ili Rusiju.
„Srbiji je sada konačno otvoren put za kandidaturu za EU i to je novi kvalitet kada je u pitanju spoljna politika. Od momenta kada vam je otvoren put za kandidata, vi nemate drugog orijentira u spoljnoj politici nego stavovi EU. Oni se moraju slediti“, navodi Drašković.
Srbija, na primer, u dva navrata, u junu i decembru prošle godine, nije podržala EU u zahtevu Kini da se prekine progon disidenta Liju Sjaoboa, inače ovogodišnjeg dobitnika Nobelove nagrade za mir.
Srbija, u kojoj je smrtna kazna ukinuta, nije se pridružila nekoliko puta EU u osudi izvršenja smrtnih kazni u SAD, Japanu i još nekim zemljama a nije podržala ni deklaraciju EU koja je izdata 2008. godine povodom 10. oktobra, Međunarodnog dana protiv smrtne kazne.
Autor / izvor: RSE
http://www.sumadijapress.com/index-p66-ni11216-c66.html
