Srbija odbila više od 100 deklaracija EU

Jacob

Buduća legenda
Poruka
49.572
Uvidom u dokumenta EU utvrđeno je da Srbija nije potpisala veliki broj deklaracija koje joj je ponudila Evropska unija, među njima najbrojnija su ona koja se tiču zemalja kao što su Rusija, Kina, ili Balkan.

Srbija je često svoje pragmatične interese stavljala iznad principa, kažu naši sagovornici koji komentarišu podatak da Srbija odnosno prethodno državna zajednica Srbije i Cnre Gore od 2004 do 2010 godine nije potpisala 124 deklaracije EU od 830 koje su joj ponuđene.

Jelena Milić, direktorka Centra za evroatlanske integracije kaže da male zemlje nemaju resurse kojima bi sebi omogućili, kao što to čine veliki, neprincipijelnost radi trenutnih interesa. A Srbija upravo to čini.

„Srbija je pokazala vrhunac neprincipijelnosti, ignorišući činjenicu da je deo mreža koje na nadnacionalnom nivou štite ljudska prava. A sada, kada se pojavio izveštaj Saveta Evrope u kome se veoma ozbiljno dovodi u pitanje kredibilitet kosovskih lidera vrlo teškim insinuacijama o povredama ljudskih prava, onda je odjednom Srbija garant tog izveštaja, on je okosnica svega, on treba sve da promeni...A kada je stalni Međunarodni sud pravde doneo jednu drugu odluku, pozivajući se na Rezoluciju 1244 UN kojom se Srbiji oduzima suverenitet nad Kosovom zbog masovnih kršenja ljudskih prava, mi smo, pre samo par meseci, rekli da je to poraz međunarodnog prava i humanitarnog prava. Bojim se da tu vrstu nedoslednosti, ako već ne primećuju prosečni birači u Srbiji, itekako primećuje zapadna međunarodna zajednica. Uostalom, videli smo to u komentarima nedavno objavljenih depeša preka Vikiliksa", kaže Jelena Milić.

Poslanicu Lige socijaldemokrata Vojvodine Aleksandru Jerkov, članicu skupštinskog Odbora za evropske integracije, pitali smo da li zna koliko evropskih deklaracija Srbija nije htela da potpiše.

„Znam, radi se pre svega o praksi Vlade Vojislava Koštunice. Na primer, 2006. godine u Savetu Evrope Srbije nije htela da potpiše Deklaraciju o opasnostima o učenju kreacionizma u školama (teoriji suprotnoj Darvinovoj o evoluciji) i slično. To je sve usamljeniji slučaj. Imali smo priliku da vidimo da je Srbija, pod pritiskom javnosti, promenila jednu svoju takvu odluku (bojkota dodele Nobelove nagrade za mir kineskom disidentu) i evo, došli smo do toga da te stvari više nisu obavijene velom tajne“, navodi Aleksandra Jerkov.

Jelena Milić, međutim, smatra da sadašnja politika Srbije nije napravila iskorak u odnosu na raniji period u ovoj oblasti.

"Srbija nije samo bojkotovala odluke Saveta Evrope, već i EU i UN u vezi sa apelom Iranu. Taj trend se intenzivirao za vreme mandata Vuka Jeremića i očito je da je bio u funkciji odbrane Kosova. Međutim, problem koji je eskalirao i sa dodelom Nobelove nagrade za mir, je što Jeremić ne shvata da Srbija nije samo geografski u Evropi, već je Srbija u Evropi koja je premrežena međunarodnim organizacijama koje se bave zaštitom ljudskih prava i čije su rezolucije i akta postala većinom unutrašnja dokumenta zemalja članica, pa i Srbije“, kaže Jelena Milić.

Vuk Drašković, ministar inostranih poslova od 2004. do 2007. godine državne zajednice Srbije i Crne Gore a nakon razdruživanja i samo Srbije, kaže da je sada Beograd u drugačijem položaju nego ranije, kada su mogli da prevagnu interesi vezani za Kosovo ili Rusiju.

„Srbiji je sada konačno otvoren put za kandidaturu za EU i to je novi kvalitet kada je u pitanju spoljna politika. Od momenta kada vam je otvoren put za kandidata, vi nemate drugog orijentira u spoljnoj politici nego stavovi EU. Oni se moraju slediti“, navodi Drašković.

Srbija, na primer, u dva navrata, u junu i decembru prošle godine, nije podržala EU u zahtevu Kini da se prekine progon disidenta Liju Sjaoboa, inače ovogodišnjeg dobitnika Nobelove nagrade za mir.

Srbija, u kojoj je smrtna kazna ukinuta, nije se pridružila nekoliko puta EU u osudi izvršenja smrtnih kazni u SAD, Japanu i još nekim zemljama a nije podržala ni deklaraciju EU koja je izdata 2008. godine povodom 10. oktobra, Međunarodnog dana protiv smrtne kazne.

Autor / izvor: RSE

http://www.sumadijapress.com/index-p66-ni11216-c66.html
 

eremita

Zaslužan član
Poruka
117.225
Uvidom u dokumenta EU utvrđeno je da Srbija nije potpisala veliki broj deklaracija koje joj je ponudila Evropska unija, među njima najbrojnija su ona koja se tiču zemalja kao što su Rusija, Kina, ili Balkan.

Srbija je često svoje pragmatične interese stavljala iznad principa, kažu naši sagovornici koji komentarišu podatak da Srbija odnosno prethodno državna zajednica Srbije i Cnre Gore od 2004 do 2010 godine nije potpisala 124 deklaracije EU od 830 koje su joj ponuđene.

Jelena Milić, direktorka Centra za evroatlanske integracije
kaže da male zemlje nemaju resurse kojima bi sebi omogućili, kao što to čine veliki, neprincipijelnost radi trenutnih interesa. A Srbija upravo to čini.

„Srbija je pokazala vrhunac neprincipijelnosti, ignorišući činjenicu da je deo mreža koje na nadnacionalnom nivou štite ljudska prava. A sada, kada se pojavio izveštaj Saveta Evrope u kome se veoma ozbiljno dovodi u pitanje kredibilitet kosovskih lidera vrlo teškim insinuacijama o povredama ljudskih prava, onda je odjednom Srbija garant tog izveštaja, on je okosnica svega, on treba sve da promeni...A kada je stalni Međunarodni sud pravde doneo jednu drugu odluku, pozivajući se na Rezoluciju 1244 UN kojom se Srbiji oduzima suverenitet nad Kosovom zbog masovnih kršenja ljudskih prava, mi smo, pre samo par meseci, rekli da je to poraz međunarodnog prava i humanitarnog prava. Bojim se da tu vrstu nedoslednosti, ako već ne primećuju prosečni birači u Srbiji, itekako primećuje zapadna međunarodna zajednica. Uostalom, videli smo to u komentarima nedavno objavljenih depeša preka Vikiliksa", kaže Jelena Milić.

Poslanicu Lige socijaldemokrata Vojvodine Aleksandru Jerkov, članicu skupštinskog Odbora za evropske integracije, pitali smo da li zna koliko evropskih deklaracija Srbija nije htela da potpiše.

„Znam, radi se pre svega o praksi Vlade Vojislava Koštunice. Na primer, 2006. godine u Savetu Evrope Srbije nije htela da potpiše Deklaraciju o opasnostima o učenju kreacionizma u školama (teoriji suprotnoj Darvinovoj o evoluciji) i slično. To je sve usamljeniji slučaj. Imali smo priliku da vidimo da je Srbija, pod pritiskom javnosti, promenila jednu svoju takvu odluku (bojkota dodele Nobelove nagrade za mir kineskom disidentu) i evo, došli smo do toga da te stvari više nisu obavijene velom tajne“, navodi Aleksandra Jerkov.

Jelena Milić, međutim, smatra da sadašnja politika Srbije nije napravila iskorak u odnosu na raniji period u ovoj oblasti.

"Srbija nije samo bojkotovala odluke Saveta Evrope, već i EU i UN u vezi sa apelom Iranu. Taj trend se intenzivirao za vreme mandata Vuka Jeremića i očito je da je bio u funkciji odbrane Kosova. Međutim, problem koji je eskalirao i sa dodelom Nobelove nagrade za mir, je što Jeremić ne shvata da Srbija nije samo geografski u Evropi, već je Srbija u Evropi koja je premrežena međunarodnim organizacijama koje se bave zaštitom ljudskih prava i čije su rezolucije i akta postala većinom unutrašnja dokumenta zemalja članica, pa i Srbije“, kaže Jelena Milić.

Vuk Drašković, ministar inostranih poslova od 2004. do 2007. godine državne zajednice Srbije i Crne Gore a nakon razdruživanja i samo Srbije, kaže da je sada Beograd u drugačijem položaju nego ranije, kada su mogli da prevagnu interesi vezani za Kosovo ili Rusiju.

„Srbiji je sada konačno otvoren put za kandidaturu za EU i to je novi kvalitet kada je u pitanju spoljna politika. Od momenta kada vam je otvoren put za kandidata, vi nemate drugog orijentira u spoljnoj politici nego stavovi EU. Oni se moraju slediti“, navodi Drašković.

Srbija, na primer, u dva navrata, u junu i decembru prošle godine, nije podržala EU u zahtevu Kini da se prekine progon disidenta Liju Sjaoboa, inače ovogodišnjeg dobitnika Nobelove nagrade za mir.

Srbija, u kojoj je smrtna kazna ukinuta, nije se pridružila nekoliko puta EU u osudi izvršenja smrtnih kazni u SAD, Japanu i još nekim zemljama a nije podržala ni deklaraciju EU koja je izdata 2008. godine povodom 10. oktobra, Međunarodnog dana protiv smrtne kazne.

Autor / izvor: RSE

http://www.sumadijapress.com/index-p66-ni11216-c66.html

Е баш си нашао кога ћеш овдИ да промовишеш - НАТО-профукњачу... ау.... шта је с тобом није ми јасно... да ниси упао у неку "шему"?

Konkurs za NATO mesiju

Da li mi u Srbiji zapravo i ne znamo šta je to NATO


Ponavljanje je majka znanja, tako su nas učili u školi. Izgleda da to vredi dok ste živi.Jergospodin Milan Pajević poručio nam je ovih dana kako mi u Srbiji zapravo i ne znamo šta je to NATO i da nas oko uloge i zadataka NATO-a treba edukovati. Drugim rečima, da smo NATO neobrazovani, i da zbog naše budućnosti i stranih investicija, koje zaobilaze Srbiju pošto još nismo ušli u NATO, treba stalno da učimo o NATO-u. Poznato je da strane investicije hrle tamo gde je bezbedno,a bezbedno je tamo gde je NATO. Pa su zato Kina i Rusija države sa najvećim prilivom stranih investicija. (:hahaha::hahaha::hahaha:)





Dakle, odem ja na tu konferenciju o Srbiji, zapadnom Balkanu i NATO-u, konferenciju pod naslovom „Evolucija, solucija, lekcije naučene, lekcije koje tek treba naučiti”. Da vidim šta još treba da naučim. Ima da naučimo mi koji ne znamo. Ambijent za učenje „Aero klub” u Beogradu, na stolovima obilje propagandnog materijala, organizatori Centar za evroatlantske studije i NVO „Fraktal”, konferenciju podržali NATO i Balkanski fond za demokratiju, a tu je i sveprisutni „Maršal centar” iz Nemačke. Nedostaje samo maršalova škola iz Kumrovca.Zanimljiv spisak učesnika, kako kažu panelista, jer imamo panel jedan, panel dva, sve do panela pet. Panel dva se završava debatom o dešavanjima u okviru Beogradske nedelje bezbednosti.Nisam znao da postoji i Beogradska nedelja bezbednosti.


Kako se neki najavljeni panelisti nisu pojavili, direktorka Centra za evroatlantske studije Jelena Milić odmah mi je predložila da budem panelista.Bila je ljubazna, zapravo predivna, u elegantnoj crnoj suknji i beloj košulji mogla je da otvori i brifing u Pentagonu, a ne „Lekcije naučene, lekcije koje tek treba naučiti”. Skrušeno mi je saopštila da ovu konferenciju o lekcijama i uopšte ovu novu ofanzivu NATO-a na nas neprosvećene niko nije finansijski podržao. Žao mi je zbog toga. Odnosno nije mi jasno kako neki u ovoj zemlji lepo žive od bezbednosti, pa čak nameravaju i da je izvoze, a drugi koji se bave istim poslom pate se i moraju da organizuju ovakve konferencije.



Možda objašnjenje treba potražiti u „Zajedničkoj analizi odnosa Srbije i NATO”, tekstu odštampanom na kraju pregleda „Lekcije naučene, lekcije koje tek treba naučiti”.



Tamo piše da se „pitanje suštinskih odnosa Srbije i NATO ne može dalje odlagati, da međunarodno nepriznata vojna neutralnost Srbije, saradnja u okviru NATO projekta Partnerstvo za mir i razvojne faze zajedničke evropske bezbednosne i odbrambene politike, koja se odnedavno spominje kao zadovoljavajuća mera bezbednosnih integracija Srbije, ni pojedinačno ni u kombinaciji ne predstavljaju bezbednosnu platformu, da stručna, politička i šira javnost Srbije mora obratiti veću pažnju na aktuelne teme koje su izuzetno bitne za kvalitetno razmatranje odnosa Srbije i NATO, poput procesa priprema NATO za idući samit koji će se u novembru održati u Lisabonu, a na kojem će se usvojiti i novi strateški koncept NATO-a”. Dakle, lekcija koju tek treba da naučimo jeste novi strateški koncept NATO-a.


Čitam dalje materijal konferencije gde se napada Ministarstvo odbrane Srbije povodom reforme sistema bezbednosti. Doslovce piše da ,,kombinacija ovih okolnosti za posledicu ima opasnu marginalizaciju i instrumentalizaciju reforme sistema bezbednosti i bezbednosne i odbrambene politike Srbije”, da ,,stručnjaci procenjuju da su strateška dokumenta o bezbednosnoj i odbrambenoj politici Srbije, usvojena krajem 2009, iako u njima ima pozitivnih novina, plod loših kompromisa, sa dosta propusta i anahronih rešenja”.

Još jednom pogledam listu panelista. Da nije među njima neko od tih stručnjaka koji daju takve ocene? Četiri strana ambasadora, publicista iz Hrvatske, ,,stariji istraživač” iz Makedonije, predsedavajuća jedne NVO sa Kosmeta. Nedostaje samo bivši šef policijske stanice u Suvoj Reci. Jer i on je završio „Maršal centar”.
O da, tu je bio i moj stari poznanik Luis Sel, radio je u predvečerje raspada SFRJ kao drugi sekretar ambasade SAD u Beogradu, odnosno kao šef stanice CIA za Balkan. Pozvao me je na ručak u proleće 1991. Lepo smo se ispričali o svemu. Kasnije je Sel otišao da bude prvi sekretar ambasade SAD u Moskvi. Gde god je moj poznanik službovao, tamo su se države raspale. Sada je profesor na Univerzitetu Mejn. Obradovao se kada me je video na konferenciji o lekcijama. Nismo se videli skoro 20 godina.
Video-link sa Džejmi Šejom nisam stigao da odgledam. Setio sam se odmah „Vikiliksa”. O tome na konferenciji niko ni reč.

Miroslav Lazanski
objavljeno: 30.10.2010.
 

gost 183655

Veoma poznat
Poruka
11.300
deklaracija?

sta je uopste ta deklaracija?

znam da nije odluka

Imas deklaracije, konvencije, pravilnike, odluke, misljenja itd itd, najbitnija je razlika izmedju deklaracija i konvencija...deklaracijom se ne nalaze nuzna primena materije koja se deklaracije tice dok se usvajanjem konvencije obavezujes da ces postovati sve principe koji su konvencijom uredjeni,
deklaracija vise sugerise sta bi se trebalo ciniti u odredjenoj situaciji...
 

slavonija

Veoma poznat
Poruka
12.221
Imas deklaracije, konvencije, pravilnike, odluke, misljenja itd itd, najbitnija je razlika izmedju deklaracija i konvencija...deklaracijom se ne nalaze nuzna primena materije koja se deklaracije tice dok se usvajanjem konvencije obavezujes da ces postovati sve principe koji su konvencijom uredjeni,
deklaracija vise sugerise sta bi se trebalo ciniti u odredjenoj situaciji...

tocno...dodala bih jos samo da se deklaracijama predstavljaju zajednicki stav o sistemu vrijednosti drzava EU
 

gost 183655

Veoma poznat
Poruka
11.300
a kako se uopste donose te eu deklaracije?

...odredjene medjunarodne organizacija (OUN, EU itd...) na medjunarodnim konferencijama (ukoliko se raspravlja o vaznim pitanjima) usvajaju odluke povodom definisanih problema, te odluke se mogu usvajati u razlicitm formama,
konvencije imaju najvisu pravnu snagu i kada ih drzave ratifikuju moraju se automastki ponasati u skladu sa njima, deklaracijama se vec dozvoljava odredjena sloboda u delanju, deklaracije imaju nizu pravnu snagu...
 

27E

Legenda
Poruka
51.403
...odredjene medjunarodne organizacija (OUN, EU itd...) na medjunarodnim konferencijama (ukoliko se raspravlja o vaznim pitanjima) usvajaju odluke povodom definisanih problema, te odluke se mogu usvajati u razlicitm formama,
konvencije imaju najvisu pravnu snagu i kada ih drzave ratifikuju moraju se automastki ponasati u skladu sa njima, deklaracijama se vec dozvoljava odredjena sloboda u delanju, deklaracije imaju nizu pravnu snagu...

duso, ja odgovore znam, ali nisam hteo ja da ih ovde postavljam , dao sam priliku vama eu ljubimcima

slabi ste djaci. ko zna u cemu ste sve slabi

evropski parlament donosi eu deklaracije, ima postupak, ali to nisu stavovi vlada!!!!
 

Battlecat

Iskusan
Poruka
6.979
duso, ja odgovore znam, ali nisam hteo ja da ih ovde postavljam , dao sam priliku vama eu ljubimcima

slabi ste djaci. ko zna u cemu ste sve slabi

evropski parlament donosi eu deklaracije, ima postupak, ali to nisu stavovi vlada!!!!

Ma to su filozofije , u relanosti ako se mangupiras nalupaju te ili skartiraju , pa se nadas za tamo neku Kinu ili Rusiju , a drzava ti 200 godina zaostala za normalnim svetom ...
 

gost 183655

Veoma poznat
Poruka
11.300
duso, ja odgovore znam, ali nisam hteo ja da ih ovde postavljam , dao sam priliku vama eu ljubimcima

slabi ste djaci. ko zna u cemu ste sve slabi

evropski parlament donosi eu deklaracije, ima postupak, ali to nisu stavovi vlada!!!!

...eh ja rekoh ocekujes da ti pisemo svaki postupak ponaosob...hajde veci deo EU deklaracija je rezultat aktivnosti evropskih ministara...
 

Battlecat

Iskusan
Poruka
6.979
A sto lazu da je odluka vezana za dodelu Nobeliove nagrade promenjena zbog pritiska javnosti .;\
Niko se zbog toga iz javnosti nije bunio . Promenjena je po naredjenju nekog desetog sekretara neko ambasade , koja je poslate SMSom . Onda je najlepsi naredio i gotova stvar .

Pa bolje bar malo da se sakrije ta bruka na nivou spec. odeljenja ... Niko se nije bunio , vise je svakom normalnom bilo smesno sta su uradili ... :)
 
Da biste mogli da kreirate nove teme, trajno koristite svoje ime i ne pogađate stalno slike - kliknite ovde da se registrujete.

Top
  Blokirali ste reklame
Dragi prijatelju, nemojte da blokirate reklame - isključite Ad Blocker na Forumu, jer će tako mesto vaših susreta na Krstarici ostati besplatno za korišćenje.