Autorska.
Šta da koliko "sutra" svetski moćnici "dignu ruke" od Kosova i Metohije i kažu "Srbi vratite Kosovo i Metohiju pod svoj suverenitet, samo mi se nećemo mešati u način kako će te to učiniti", da li srpska politika u tom slučaju ima već pripremljen odgovor, kako, na koji način i kako bi se na terenu stvari odvijale , bez mešanja "velikih sila", čisto onako "lokalno", da "lokalci u regiji" pokušaju pronaći "način kako"?
Prvo mislim da bi to bio rat na relaciji Albanci kao narod , mislim na sve Albance u regiji i izvan regije a isto tako i Srbe a na toj "vatri" bi pokušali da se "ogreju" ili reše svoja nacionalna pitanja i Srbi i Bošnjaci, plus Hrvati u Bosni i Hercegovini, jer bi se i jedni i drugi i treći nastojali uključiti "dok je vatra upaljena".
Kako bi se stvari odvijale?
Jednostavno, bilo bi jako "krvavo na sve strane".
Војно, могли бисмо за релативно кратко време да успоставимо контролу, али бисмо дугорочно имали неку форму рата ниског интензитета кроз нападе на снаге безбедности, дакле ниво 1998-99. година. Тај наш потенцијални суверенитет који бисмо вратили огледао би се само у контроли границе и још неколико питања, док би шиптари тамо где су већина поседовали локалну власт и спроводили своје неке идеје. Тај политички део би било најтеже спровести, јер то захтева да нађеш лојалне људе из шиптарске мањине, које би морао да штитиш од самих шиптара. Ултимативно, успостављање власти односно елемената државе Србије био би огроман проблем на тој територији, јер би локални албанци то морали да чине.
Оно на шта људи не рачунају, а што би било веома тешко и што бисмо сви осетили у тој некој реинтеграцији Косова у уставно-правни систем Србије, био би економско повезивање. Ми бисмо повратком на Космет (уз напомену да све време рачунамо и на албанце који тамо живе), добили око милион и по грађана који су мање више навикли да живе од социјалне помоћи. Хранили су их и Тито и Милошевић, сада до чине Амери. Привреда доле је на прилично ниском нивоу и даље они живе од дијаспоре која шаље новац, од шверца свега и свачега, ситног и крупног криминала. Додуше имају они сектор услуга који је разгранат све више, али производња и остало скоро је непостојеће.
Да опишем који је то ниво проблема, Немачка од уједињења до данас није успела да направи жељене резултате када је економски интегрисала Источну Немачку. И даље је тај исток Немачке далеко неразвијенији од западног дела. Говоримо о истом народу који је само био идеолошки подељен и о једној од најјачих економија света, која није и даље успела од источног дела земље да направи неко пожељније место за живот.
Ми бисмо се још драстичније суочили са том реалношћу. Србија овако економски слабашна морала би да распореди и ово мало што има како би покрила поново Косово са милион и по шиптара и то би се итекако осетило у свим другим деловима земље.
Постоји још једна сурова истина која само на први поглед нама не иде у прилог, али која дугорочно и није тако лоша по нас. Косово је као и Хрватска, као и Црна Гора и све остале земље за све своје проблеме кривила Србију и Београд. Све земље бивше Југославије, изузимајући Словенију, од тренутка отцепљења и изласка из заједничке државе, уместо да доживе процват, јер нема великих злих Срба да их газе, доживеле су суноврат. Хрватска након четврт века поклоњене независности и скоро комплетног истребљења Срба доживљава да њен народ бежи главом без обзира. Више хрвата бежи из те земље данас него када је дивљао рат. Исто је на територији Косова, огроман број шиптара купује карту у једном правцу и напушта Космет. Оно што се није догодило ни под Милошевићем, када су фингирали прогон, сада се дешава када ОВК шљам и овај ******и Курти управљају том територијом.
У преводу ово можда није историјски тренутак када бисмо требали ми да се вратимо тамо, јер они тренутно сами раде најбољи посао за нас, напуштају ту територију. Уз напомену да не могу више да се жале да је то због великих злих Срба. Наш једини задатак је да не признамо формално независност, мада ни то не би донело ништа епохално. Косово би и даље било последња балканска вукоје.бина из које сада шиптарија бежи, али не више у Београд већ на запад.
