Ауторска тема;
Задњих мјесеци, пажња јавности је подоста усмјерена према Црној Гори гдје имамо позитивне процесе и гдје је заустављен процес расрбљавања.
Може ли се нешто слично десити у Хрватској? Једноставан одговор. Јако тешко.
Из бројних разлога. Срба у Хрватској је мање, спали су на 4% заступљености у популацији, изложени су вишедеценијским притисцима, и у времену постојања СР Хрватске, задње три деценије то је агресивније, поодавно је присутна хипокризија.
Обичан народ се бори са животним проблемима, ваља битисати у често не баш пријатељском окружењу, у овој данашњој све више неоусташтвом контаминираној Хрватској, да ли ће то бити службеници у јавним институцијама, наставници који уче дјецу или комшије задојени домољубљем, увијек ће се наћи оних који ће им загорчавати живот, ту ће мало ко подизати дјецу, а ако и остану, чешћи избор је ићи линијом мањег отпора, који некако подразумијева расрбљавање.
Ни кроз историју Србима није било лако у таквом окружењу, али кроз XIX вијек у Угарској и Аустријском царству Срби су имали српску политичку и интелектуалну елиту која је постојано, бескомпромисно стајала на бранику српства, па колико кошта нека кошта.
Шта имају Срби у Хрватској? Српску политичку и интелектуалну елиту у Хрватској карактеришу двије особине, конформизам и опортунизам. Конформизам подразумијева и снисходљиво подвлађивање мејнстриму у лијепој њиховој.
Срби у Хрватској би преко српских посланика у парламену Хрватске, СНВ (српско народно вијеће), портала "Новости" (
овдје) требали и морали радити на очувању и реафирмацији српске културе, духовности, историје, традиције, језика, писма, не раде ништа или раде врло мало, њиховим радом се само поспјешује процес расрбљавања.
Разумијем да није лако, није лако у крватском парламенту зборити српски, односно у складу са српским правописом јер ће одмах кренути хистерија србомржње, разумијем и да се мора са снисхољивом бојазношћу зборити о српским стратиштима, о злочиначкој акцији "Олуја", али опет у слободној писменој ипи усменој коуминацији нико им не брани да пишу и зборе у складу са српским правописом, да више држе и до српских стратишта и до српства.
Ако погледамо фејсбук или твитер профиле српских политичких лидера у Хрватској, Пуповца, Ање Шимпраге, Бориса Милошевића и иних, поражавајуће је да нема нити једне, једине објаве на ћирилици, да буде горе не поштују, а као политички лидери морали би поштовати, ни српски правопис, рецимо око наставка овати/ирати/исати или суфикса лац/оц. Од таквих политичких лидера слабе вајде за српство.
У таквим околностима једина брана која остаје пред процесом расрбљавања у Хрватској је Српска православна црква. Могуће и због тога су задњих година и мјесеци све агресивнији напади на СПЦ у Хрватској, мало "изокола" а богами иде то и агресивније, и у парламенту. Најгрлатији је неки Пркачин, оно што јес', јес', лик је будалетина на квадрат, али у питању је посланик у њиховом "сабору", и кроз те нападе износе се најодвратније гадости које би нормални људи са гађењем одбацили но такав дискурс је у србомржњом затрованој Хрватској постао нормалан.
У тим нападима на СПЦ учешће има, вјеровали или не, и портал српског народа у Хрватској "Новости", кроз више текстова, рецимо кроз текст извјесног Виктора Иванчића (
овдје) који почиње реченицом;
И текст кроз који се износе најодвратније гадости упућене СПЦ и патријарху српском.
Када све сагледамо, у Хрватској је стање за српство лоше, са тенденцијом да буде горе. Да ли има начина да се заустави процес расрбљавања оно Срба што је преостало након неколико погрома кроз ХХ вијек. Сасвим извјесно има. Али требаће и мудрости и добро осмишљене стратегије и не мале промјене у дјеловању српске политичке и интелектуалне елите и у Хрватској и у српским земљама. Поучени искуством, није баш да има разлога за оптимизам, али опет ко зна.
