Још једна је ствар важна када су у питању и Срби уопште али посебно Срби у Хрватској. Јако важна. А тоје не дозволити хрватској, односно неоусташкој пропаганди да моделира интерпретацију дешавања 1990их година на овимпросторима.
Гдје је "темељно полажисте" у тој неоусташкој пропаганди да су Срби у Хрватској били нахушкани од српских власти у Београду (на тај начин се сва кривица по аутоматизму пребацује тим одабраним "злоћама") да узму ружје.
И ту се мора увијек и упорно подсјећати на насљеђе Срба у Хрватској, страшно насљеђе, јер процеси 1990их у Хрватској, дисолуција Југославије и рат су повезани са дешавањима 1940их, успостављањеи монструм творевине ендехазије у којој је над православним Србима извршен геноцид, по монструозности егзекуција никад забиљежен у историји свијета, од 2,2 милиона Срба колико је 1941.године битисало на простору ендехазије, на најужасније начине 700.000, трећина, је нашла смрт у неком од бројних стратишта у ендехазији.
Са таквим страшним насљеђем су живјели Срби у Хрватској, потомци малобрјних преживјелих покланог народа, и за зебњом гледали на сваки наговјештај понављања тог страшног времена,
Наговјештај је стигао крајем 1980их и почетком 1990их пробудили су се авети прошлости, једно ревитализовано и разгољено усташтво, праћено политичким процесима. У таквој све више неоусташкој држави, Срби постају непожељни, избацију се са посла, 50.000 српских породица је истјерано из станова, носиоцима су одузета станарска права, дјеца се шиканирају у школи, Србима се загорчава живот, у таквим околностима многе породице бирају егзодус, или бивају једноставно протјеране, а убрзо слиједе и ликвидације.
И ту.Срби на просторима гдје су имали какво такву могућност да се хомогенизују и организују, прстору који ће постати Републиком Српском Крајином, у дилеми, након 45 година проћи кроз ново клање и нови погром какав су доживјели 1940их или узети оружје и покушати се одбранити и опстати на својим вјековним просторима, изабрали су опцију два, а и реално мало ко би изабрао ново клање.
Нико те Србе није могао "нахушкати", ни околности нису ишле у прилог, а ипрејак силник је заузео супротну страну, но када је водиља голо преживљавање, када знате да је алтернатива нова кланица, и нећете гледати колико вам околностие иду у прилог, нагон за преживљавањем је тај који вас покреће.
Разумијем да у хрватском корпусу влада једноумље, што опет говори о том корпусу, и да је обавезна мантра како су Злобо и ти одабрани негативци кривци за све, и да су "нахушкали" Србе у Хрватској (злонамјерна а реално и будаласта мантра), но било који Србин,и у Хрватској и уопште, који прихвати такву неоусташку пропаганду, или је малоуман, самим тим и лака жртва пропаганде или је опасно заражен аутошовинизмом, трећег нема.