Sporno je to da piše da je Jakovina rekao nešto što on nije rekao.
-
- Popularno:
- Nisu samo tifus, hladnoća i glad...
- Ćele Kula: Spomenik varvarske osvete i...
- Obojena revolucija u Madjarskoj 1954
- Dmitrijev na razgovore u SAD doneo...
- Ko je kriv za sukoba Hrvati-Srbi?
- Asošiejted pres (AP) piše o maršu...
- Balkanci i slugerisanje lokalnim...
- Margo Robi u rimejku legendarnog filma?
- Filmovi koji su prediktivno...
- Zašto još nema suđenja za pad...
Срби и Србија у Првом светском рату
- Začetnik teme vučko
- Datum pokretanja
Sporno je to da piše da je Jakovina rekao nešto što on nije rekao.
zlatko01
Buduća legenda
- Poruka
- 27.420
Лички гусар
Buduća legenda
- Poruka
- 28.761
PREDSTAVLJENA KNJIGA „ZA SRPSKU VOJSKU-JEDNA ZABORAVLJENA PRIČA“ Promocija knjige „Za srpsku vojsku-jedna zaboravljena priča“ autorke Mile Mihajlović održana je u Svečanoj sali Gradske kuće u prisustvu brojnih visokih zvanica. Reč je o reprintu originalnog dokumenta „Za srpsku vojsku“ koji je 1917. godine objavila Specijalna kancelarija Ministarstva kraljevske mornarice Italije, a koji je Mila Mihajlović priredila na srpskom i italijanskom jeziku i dodala da je delo „obogaćeno sa više od 70 originalnih, do sada nikada viđenih fotografija i jedina je arhivska građa o evakuaciji srpske vojske i naroda iz Albanije. Od 12. decembra 1915. do 29. februara 1916. godine, italijanska Ratna mornarica je iz Albanije evakuisala 260.895 srpskih vojnika, 24.000 austrijskih vojnika – zarobljenika Srpske vojske, 10.153 konja, 68 topova, i 300.000 tona hrane i materijala. Sa vojskom je evakuisana i srpska vlada, vojni vrh, kralj Petar i regent Aleksandar. Istovremeno, evakuisano je i 6.000 crnogorskih vojnika i kralj Nikola sa porodicom. U jeku zime i pod neprekidnim ratnim dejstvima, obavljeno je ukupno 248 plovidbi i upotrebljeno 250 lađa“. Autorka, Mila Mihajlović je na maestralan način uspela da svedočanstvo o ovom herojstvu otrgne od zaborava i da do danas nepoznatom arhivskom građom popuni istoriografske praznine. Ova knjiga i svako drugo svedočanstvo prohujalih događaja treba da nam služe kao pouka da rat nikada nije bio niti će biti rešenje i jednog problema. Ako se u ratu može govoriti o herojima, onda su to priče o ljudima koji su spasavali živote i pomagali bližnjima. Glavna poruka i lajtmotiv ovog kapitalnog dela je da je najvažnije biti čovek, uvek i u svakoj prilici, i ne dozvoliti da mržnja, nasilje i bezumlje zavladaju – istakao je šef Kabineta gradonačelnika Novog Sada Aleksandar Petrović. – Reč je o evakuaciji srpske vojske iz Albanije, a ovo je jedini dokument koji svedoči o tome i koji je za sva vremena zabeležio herojstvo srpskog naroda i njegove vojske, koje je sa obala Albanije od 12. decembra 1915. godine do 29. februara 1916. evakuisala i spasla italijanska ratna mornarica – naglasila je Mila Mihajlović. Mila Mihajlović je magistar umetnosti, novinar, književnik, publicista i prevodilac. Živi i radi u Rimu na državnoj radio-televiziji Italije RAI. Peta knjiga koju je objavila „Za srpsku vojsku-jedna zaboravljena priča“ je na Međunarodnom sajmu u Torinu proglašena događajem godine, a 30. avgusta 2014. godine je dobila Specijalnu nagradu žirija ”Čeruljo”, koju dodeljuje Unija italijasnkih oficira u domenu istorije i odbrane zemlje.
И онда ти радиш против Талијана и иза леђа им, и очекујеш да ће то издобрити???
И онда ти радиш против Талијана и иза леђа им, и очекујеш да ће то издобрити???
vučko
Ističe se
- Poruka
- 2.199
Vidi ti sada ovog gusara. Pa kada će tebi jednom već biti jasno da se ovde ne govori protiv Italijana. Ja sam im inače veoma zahvala što su u II. svetskom ratu štitili Srbe od ustaškog pokolja. Takođe italijanska vojska je dobila najviša odlikovanja za zaštitu crkava i manastira na Kosovu i Metohiji koje su čuvali od albanskih terorista, a na kraju zauzvrat dobili karcinom od osiromašenog uraniuma NATO bombardovanja.
Ali ovde se ne priča o tome, nego se priča o činjenicama, a to jeste da je italijanska vojska napala Austrougarsku monarhiju mesec dana nakon potpunog oslobođenja Kraljevine Srbije, mesec dana nakon kapitulacije Bugarske, u vreme kada je austrougarska vojska bila u rasulu, kada su počele dezertacije,...
Italijanska ratna mornarica je iz Albanije evakuisala srpsku vojsku, civile, zarobljenike, vladu tek kada je Rusija uputila "ultimatum" da će izići iz rata ako se to ne desi. Do tada poginulo je već nekoliko hiljada Srba po močvara Albanije kada su pešačili od Skadra do Valone.
Nadam se da si konačno shvatio o čemu se ovde priča.
вук са Авале
Aktivan član
- Poruka
- 1.777
''Срби радили Талијанима иза леђа''?!
Можда сам глуп, незналица, па је л' може неко ово да ми појасни?
Србија је своје (максималистичке) ратне циљеве дефинисала јавно децембра 1915.( што Србију чини вероватно једином земљом у XX столећу, уз САД 1917, која је то учинила) , док је Италија у то време била чланица Централних сила која је , користећи се правном зачкољицом из уговра, прогласила неутралност.
У том тренутку, ''добронамерна'' италијанска дипломатија, која је, уз Аустро-Уграску, 1912-1914 главни актер у покушају да се пониште српке тековине из балканских ратова ''помаже'' Србима:
Милорад Екмечић, Ратни циљеви Србије 1914, Београд 1990, 273
а румунске аспирације су биле више-мање свима познате:
наведено дело, 278-279
Талијанска ''наклоност'' Србима је била опште позната ствар:
наведено дело, 284
С друге стране, Италија је своје ратне циљеве дефинидала у Лондонском пакту априла 1915, који је био тајан , али који није садржао италијанске максималистичке захтеве, вероватно због ''наколоности'' ка Србима:
наведено дело, 297
А ово помињање некакве италијанске помоћи приликом повлачења кроз Албанију и евакуације, је у најмању руку безобразлук.
Рећи да је италијанска улога у свему томе била срамотна је еуфемизам.
Можда сам глуп, незналица, па је л' може неко ово да ми појасни?
Србија је своје (максималистичке) ратне циљеве дефинисала јавно децембра 1915.( што Србију чини вероватно једином земљом у XX столећу, уз САД 1917, која је то учинила) , док је Италија у то време била чланица Централних сила која је , користећи се правном зачкољицом из уговра, прогласила неутралност.
У том тренутку, ''добронамерна'' италијанска дипломатија, која је, уз Аустро-Уграску, 1912-1914 главни актер у покушају да се пониште српке тековине из балканских ратова ''помаже'' Србима:
Милорад Екмечић, Ратни циљеви Србије 1914, Београд 1990, 273
а румунске аспирације су биле више-мање свима познате:
наведено дело, 278-279
Талијанска ''наклоност'' Србима је била опште позната ствар:
наведено дело, 284
С друге стране, Италија је своје ратне циљеве дефинидала у Лондонском пакту априла 1915, који је био тајан , али који није садржао италијанске максималистичке захтеве, вероватно због ''наколоности'' ка Србима:
наведено дело, 297
А ово помињање некакве италијанске помоћи приликом повлачења кроз Албанију и евакуације, је у најмању руку безобразлук.
Рећи да је италијанска улога у свему томе била срамотна је еуфемизам.
Poslednja izmena:
zlatko01
Buduća legenda
- Poruka
- 27.420
A da li bi dobili neke teritorije da smo gledali svoje interese, na primer, teritorije u danasnjoj Albaniji, Bugarskoj, Madjarskoj i Rumuniji. Ovo naravno podrazumeva, pustanje niz vodu za Hrvate i slovence, neka se sami izbore za svoje interese
Mrkalj
Buduća legenda
- Poruka
- 37.455
Лички гусар
Buduća legenda
- Poruka
- 28.761
Схватио сам ја. Па о томе и причам!
Само ти нијеси схватио да је Италија (као и свак други) у рат ушла да би ДОБИЛА НЕШТО. По вашим будалаштинама требало би да је ушла из хумани разлога и да се жртвује за Србију??
Због чега ултиматим, шта је био разлог да одбију да изврше евакуацију (бродови су били спремни, медицински материјал, храна на бродовима итд.)??? Онако из каприца, из чисте злобе?
Лички гусар
Buduća legenda
- Poruka
- 28.761
Дакле шта си ти ође са овијем река?
Да су Италија и Румунија ИМАЛЕ РАТНЕ ЦИЉЕВЕ? Наравно да су имале! Ко и сви други... Па не иде нико у рат из бијеса, него да НЕШТО ДОБИЈЕ! Нијесу ни Срби онако из досаде водили ратове.
Само што су српски циљеви од разумни (Босна, Море, српски крајеви) отишли су до скроз неразумни...
И како си и сам показао ПРОБЛЕМ је била југо политика Србије (против чега су били сви народи около Срба, и пријатељи и непријатељи, чак и Румуни и Грци!!).... За њу је цијена плаћена ТОКОМ ПСР, између ратова, током ДСР, па све до данас...
Сулудо.
Имам књигу коју су Срби писали крајем 1917. год, зове се СРПСКО-ИТАЛИЈАНСКИ СПОР.... Мајко моја, какав спор, ђе спора нема! И каква Русија, кад Русије нема...
Талијанска наклоност Србима ЈЕСТ опште позната. Ђе је год било додира Срба са Талијанима, ту није било проблема. Приморски Срби су били у политичкој коалицији са Талијанима у Аустро-Угарској и једни друге помагали.
Срби и Талијани у Задру исто, били су у најбољијем односима (кад је Задар био 90% талијански, данас је усраном српском југо политиком, 98% хрватски, а од Срба нема ни трага у Задру).
И у ДСР (има људи који су још живи и памте Талијане)... Нијесу имали никаквог разлога да помажу Србе (напротив, имали су милион разлога да помажу Хрвате да Србе потамане). А помагали су их ЈЕР СУ ЉУДИ и јер су добар и цивилизован народ, а не ДИВЉАЦИ југословени...
Poslednja izmena:
Берекин
Buduća legenda
- Poruka
- 31.090
У ђедовој кући су до пада Италије 1943. били талијански граничари. Људи сељаци као и ми. Моји причају да су их штитили од усташа и помагали храном.
вук са Авале
Aktivan član
- Poruka
- 1.777
Заиста немам намеру да се у кафанском стилу расправљам...али...
Је л' теби јасно да је главни Албанија била протеже Италије , створен од (Аустро-Угарске и Италија) само да би се спречио излазак Србије на море?
Је л' ти јасно да је Италија, јавно, дипломатски, а више незванично, преко дипломатских веза, радила против уједињења Србије и Црне Горе?
Да је и на те ''разумне'' српске територијалне захтеве Италија бацила око?
Или ниси читао Екмечићеве екстракте?
Не знаш да је главни заштиник усташа, све док Павелић није похитао на поклоњење лудом бечком молеру, била Италија?
Да је Италија 6. априла 1941. напала Краљевину Југославију ( Краљевина Румунија то , на пример , није учинила), а да су усташе дошле из Италије?
Или да политика у ДСВ-у ''додворавања Србима '' била последица српског устанка 1941?
Или ћеш да настави са кафанском аргументацијом ( попут ове са Задром- Задар никада 90% није био италијански: од неких 16.000 становника града , Италијана је било око 8.000)?
А је л' су ти причали како су Италијани штитили и помагали храном Србе на Косову и Метохији...односно ономе што се, по Италијанима, звала Велика Албанија?
vučko
Ističe se
- Poruka
- 2.199
Схватио сам ја. Па о томе и причам!
Srbija naprimer nije ušla u rat da bi dobila nešto (kao i svak drugi), nego je bila napadnuta. Ali recimo Austrougarska i Bugarska jesu ušle u rat da bi dobile nešto, isto tako i Italija.
Ti izgleda ne možeš da shvatiš neke stvari. Ja ti lepo kažem, da Italijani nisu počeli sa evakuacijom srpske vojske, civila, zarobljenika, vojne opreme,... dok ruski car nije uputio "ultimatum". E sada šta bi bilo da se to nije desilo, ti razmišljaj do mile volje, ali činjenice su da se posle carevog "ultimatuma" desila evakuacija.
Ako se ne varam i u onom filmu - koji sam stavio odma na početku teme - kaže se da su prvo prevezli zarobljenike, vojnu opremu i čak životinje, a tek na kraju srpske vojnike.
Pa i Italijanima bio je cilj da se oslabi srpska vojska, odnosno Kraljevina Srbija, jer je Italija imala pretenzije na Dalmaciju, Istru, zapadne dele Slovenije,.. to je разлог да одбију да изврше евакуацију Da je još malo sačekala sa evakuacijom srpske vojske 1916. godine, moguče je da Srbi nikada ne bi oslobodili Srbiju na takav način kakav jesu; da nikada ne bi došlo do ujedinjenja Srba, Hrvata, Slovenaca i da bi Italijani dobili Dalmaciju, Istru, zapadnu Sloveniju,...ali to je sve šta bi bilo, ako bi bilo....
Da li si se do sada ikada pitao: zašto je italijanska vojska čekala sa napadom na Austrougarsku, čitav mesec dana nakon oslobođenja Srbije, kapitulacije Bugarske, masovne dezertacije austrougarskih vojnika,...znači posle raspadanja Austrougarske monarhije?
Poslednja izmena:
Берекин
Buduća legenda
- Poruka
- 31.090
Нису могли о Косову и Метохији кад нису били тамо, и нису знали шта се дешава. Ја нисам оправдавао фашистички режим и политику Муслоинијеве Италије. Само сам изнио детаљ из породичне прошлости или сам то требао прећутати? Да, Италијани су стока и треба их све по...
zlatko01
Buduća legenda
- Poruka
- 27.420
Polemika o Italiji se ipak svodi na jedno, Srbi su trebali da gledaju iskljucivo svoje interese i maksimalno iskoriste ono sto im se pruzalo. Naravno da je Italija imala imperijalne ambicije i bila srpski protivnik
vučko
Ističe se
- Poruka
- 2.199
Odlična emisija o uzrocima Velikog rata i upoređivanju tadašnje geopolitike sa današnjom:
vučko
Ističe se
- Poruka
- 2.199
Пре тачно 100 година, војник Радоје Рака Љутовац ушао је у историју ваздухопловства као први човек који је хицем са земље оборио авион. Пуцао је, из пољског топа, са Метиног брда код Крагујевца и оборио аустријски "румплер", који је пао у центар града. Посада: капетан-извиђач Курт фон Шефер и официрски кандидат Ото Кирш су погинули.
Његов подвиг је тим значајнији уколико се у обзир узме чињеница да Србија у то време није имала организовану противавионску артиљерију, а појава аустроугарских авиона натерала је српску војску да импровизује одбрану.
О томе колико је Ракин подвиг био невероватан сведочи и то што француски официри нису одмах поверовали да је авион погођен из првог плотуна. Међутим, олупина је пренета у Војнотехнички завод. Инжењери су је прегледали и пронашли гелер у радилици мотора, што је био доказ да је авион погођен, истиче Лековић.
http://www.rts.rs/page/stories/ci/В...6/Шумадинац+пали+топа+–+и+обара+аероплан.html
Al ga je skinuo, svaka mu čast.
Његов подвиг је тим значајнији уколико се у обзир узме чињеница да Србија у то време није имала организовану противавионску артиљерију, а појава аустроугарских авиона натерала је српску војску да импровизује одбрану.
О томе колико је Ракин подвиг био невероватан сведочи и то што француски официри нису одмах поверовали да је авион погођен из првог плотуна. Међутим, олупина је пренета у Војнотехнички завод. Инжењери су је прегледали и пронашли гелер у радилици мотора, што је био доказ да је авион погођен, истиче Лековић.
http://www.rts.rs/page/stories/ci/В...6/Шумадинац+пали+топа+–+и+обара+аероплан.html
Al ga je skinuo, svaka mu čast.
vučko
Ističe se
- Poruka
- 2.199
Nik Mihailovic
Zainteresovan član
- Poruka
- 119
Ova tema je namenjena za tekstove, fotografije, linkove, bilo šta u vezi otpora Srba pod okupacijom (1915-18).
Koji su najbolji i najbogatiji izvori i literatura, za tu temu? Znam za knjigu Andreja Mitrovića (Ustaničke borbe u Srbiji 1916–1918), ali nisam uspeo da je nađem. Koji još izvori postoje i da li se neki od njih mogu naći na netu?
Najviše me zanimaju oni manje poznati delovi, koji se tiču otpora u Austro-Ugarskom vojnom guvermanu.
Sa manjim borbama i sabotažama se počelo od ranih meseci okupacije. U leto 1916. Austro-Ugari otkrivaju razgranatu zaveru u Brusu, a u septembru iste godine još veću planiranu pobunu u okolini Kragujevca - u nju je bilo uključeno 2,000 Srba iz tog kraja.
Najpoznatiji i najveći čin pobune je bio Toplički ustanak. Počeo je spontano, 23. februara 1917. a Kosta Vojinović je proglasio opšti ustanak u oslobođenoj Kuršumliji 28. februara.
Teritorije oslobođene tokom Topličkog ustanka:
Ustanička vojska, (6,000-13,000) ljudi, je na početku postigla velike uspehe; ali je združena sila od oko 30,000 Bugarskih, Austro-Ugarskih i Nemačkih vojnika uspela da pokori oslobođene teritorije do 25. marta i da primora preživele ustanike da se sakriju i nastave borbu na čisto gerilski način.
Tokom ovih događaja Bugarska i Austro-Ugarska vojska su ubile oko 20,000 ljudi - više od polovine tih žrtava su bili srpski civili.
Ni u drugim delovima zemlje se nije mirovalo. Između ostalog, Austro-Ugarske vlasti su otkrile tri pokušaja organizovanja opšteg ustanka, u Brusu, Kragujevcu i Kruševcu. U Kragujevcu je otkrivena velika količina skrivenog oružja i 30-oro osumnjičenih je streljano na licu mesta.
Da bi obeshrabrili stanovništvo, Austro-Ugari su od početka pribegavali masovnim ubistvima, a s vremenom su njihove metode postale još gore. Guverner fon Remen u Julu 1918 uvodi nove mere: svako lice osumnjičeno za bilo kakvu sabotažu se ubija na licu mesta, a njihove kuće spaljuju kao i kuće svih saradnika i osumnjičenih. Svaka opština u kojoj se počini sabotaža ili bilo kakav oblik otpora se kolektivno kažnjava. U to vreme je učestao i običaj ubijanja porodica onih ljudi, za koje su okupacione vlasti sumnjale da su "komiti".
Međutim, pozicija Centralnih Sila je bila slabija iz dana u dan. Samo u avgustu 1918. je zabeleženo 105 odvojenih napada na Austro-Ugarske vojnike u okupiranoj Srbiji. Do oktobra je pobuna stanovništva poprimila ogromne razmere: Austro-Ugari se u svojim izveštajima žale da im je skoro potpuno onemogućen pristup samom frontu. Na taj način su i Srbi pod okupacijom doprineli pobedi i bržem oslobođenju čitave zemlje.
Red bi bio da se spomenu i pripadnici drugih naroda koji su pružali otpor okupatorima, konkretno Albanci. Tu je međutim bilo raznih oblika.
Neki Albanci (Ramadan Nezirović, Ramiz Ali Draga...) borili su se zajedno sa srpskim ustanicima pod komandom Koste Vojinovića i Koste Pećanca.
A neki su se pre svega bavili razbojništvom i etničkim čišćenjem - tako je u junu 1918. Austro-Ugarska vojska morala da skrši bandu nekog Bajrama Balote, koja je oko Berana, Peći i Mitrovice pljačkala, i sistematski ubijala sve Srbe i druge pravoslavce.
U Crnoj Gori je takođe bilo borbi, mada nije jasno gde, koliko i ko ih je predvodio. U januaru 1918. Austro-Ugari su privoleli poznatog starešinu, brigadira Radomira Vešovića, da izda pobunjenike i pređe na njihovu stranu, ali to nije dovelo do prestanka otpora. Jedan pod poznatih komandanata u Topličkom ustanku je bio Milinko Vlahović iz Rovaca.
Koji su najbolji i najbogatiji izvori i literatura, za tu temu? Znam za knjigu Andreja Mitrovića (Ustaničke borbe u Srbiji 1916–1918), ali nisam uspeo da je nađem. Koji još izvori postoje i da li se neki od njih mogu naći na netu?
Najviše me zanimaju oni manje poznati delovi, koji se tiču otpora u Austro-Ugarskom vojnom guvermanu.
Sa manjim borbama i sabotažama se počelo od ranih meseci okupacije. U leto 1916. Austro-Ugari otkrivaju razgranatu zaveru u Brusu, a u septembru iste godine još veću planiranu pobunu u okolini Kragujevca - u nju je bilo uključeno 2,000 Srba iz tog kraja.
Najpoznatiji i najveći čin pobune je bio Toplički ustanak. Počeo je spontano, 23. februara 1917. a Kosta Vojinović je proglasio opšti ustanak u oslobođenoj Kuršumliji 28. februara.
Teritorije oslobođene tokom Topličkog ustanka:
Ustanička vojska, (6,000-13,000) ljudi, je na početku postigla velike uspehe; ali je združena sila od oko 30,000 Bugarskih, Austro-Ugarskih i Nemačkih vojnika uspela da pokori oslobođene teritorije do 25. marta i da primora preživele ustanike da se sakriju i nastave borbu na čisto gerilski način.
Tokom ovih događaja Bugarska i Austro-Ugarska vojska su ubile oko 20,000 ljudi - više od polovine tih žrtava su bili srpski civili.
Ni u drugim delovima zemlje se nije mirovalo. Između ostalog, Austro-Ugarske vlasti su otkrile tri pokušaja organizovanja opšteg ustanka, u Brusu, Kragujevcu i Kruševcu. U Kragujevcu je otkrivena velika količina skrivenog oružja i 30-oro osumnjičenih je streljano na licu mesta.
Da bi obeshrabrili stanovništvo, Austro-Ugari su od početka pribegavali masovnim ubistvima, a s vremenom su njihove metode postale još gore. Guverner fon Remen u Julu 1918 uvodi nove mere: svako lice osumnjičeno za bilo kakvu sabotažu se ubija na licu mesta, a njihove kuće spaljuju kao i kuće svih saradnika i osumnjičenih. Svaka opština u kojoj se počini sabotaža ili bilo kakav oblik otpora se kolektivno kažnjava. U to vreme je učestao i običaj ubijanja porodica onih ljudi, za koje su okupacione vlasti sumnjale da su "komiti".
Međutim, pozicija Centralnih Sila je bila slabija iz dana u dan. Samo u avgustu 1918. je zabeleženo 105 odvojenih napada na Austro-Ugarske vojnike u okupiranoj Srbiji. Do oktobra je pobuna stanovništva poprimila ogromne razmere: Austro-Ugari se u svojim izveštajima žale da im je skoro potpuno onemogućen pristup samom frontu. Na taj način su i Srbi pod okupacijom doprineli pobedi i bržem oslobođenju čitave zemlje.
Red bi bio da se spomenu i pripadnici drugih naroda koji su pružali otpor okupatorima, konkretno Albanci. Tu je međutim bilo raznih oblika.
Neki Albanci (Ramadan Nezirović, Ramiz Ali Draga...) borili su se zajedno sa srpskim ustanicima pod komandom Koste Vojinovića i Koste Pećanca.
A neki su se pre svega bavili razbojništvom i etničkim čišćenjem - tako je u junu 1918. Austro-Ugarska vojska morala da skrši bandu nekog Bajrama Balote, koja je oko Berana, Peći i Mitrovice pljačkala, i sistematski ubijala sve Srbe i druge pravoslavce.
U Crnoj Gori je takođe bilo borbi, mada nije jasno gde, koliko i ko ih je predvodio. U januaru 1918. Austro-Ugari su privoleli poznatog starešinu, brigadira Radomira Vešovića, da izda pobunjenike i pređe na njihovu stranu, ali to nije dovelo do prestanka otpora. Jedan pod poznatih komandanata u Topličkom ustanku je bio Milinko Vlahović iz Rovaca.
vnf
Primećen član
- Poruka
- 513
Bilo je četničkih odreda. Evo jedan tekst:
http://www.novosti.rs/vesti/zivot_+...va-Jelena-u-borbi-sa-Bugarima-i-Austrougarima
http://www.novosti.rs/vesti/zivot_+...va-Jelena-u-borbi-sa-Bugarima-i-Austrougarima
Sanovnik
Buduća legenda
- Poruka
- 37.648
Mislim da je toplicki ustanak, najbolje opisao Milivoje Perovic u svojoj istoimenoj knjizi.
Neke Austro-Ugarske poternice iz 1917:
Na prvoj se mogu videti imena najistaknutijih vođa Topličkog ustanka - Koste Vojinovića, Koste Pećanca, Milinka Vlahovića...
Na prvoj se mogu videti imena najistaknutijih vođa Topličkog ustanka - Koste Vojinovića, Koste Pećanca, Milinka Vlahovića...
- Poruka
- 3.700
vučko
Ističe se
- Poruka
- 2.199
Odličan dokumentarac o razlozima izbijanja Velikog rata:
Ројалиста
Poznat
- Poruka
- 9.563
Док су војске на фронтовима крвариле, Аустроугарска и Немачка су организовале логоре за Србе, официре, војнике и цивиле.
Наравно, не нађох на интенету ниједну карту о томе, па и не чуди можда што се о томе врло мало зна. Осим Арада, Нађмеђера, Ђера, Добоја... колико се других још можемо сетити? Размислите и сами, а било их је 22 (словима: двадесет два) само у Аустроугарској. У Немачкој 50 (словима: педесет), иако са много мањим броје интернираних.
Званични подаци о српским жртвама кажу следе:
Делегација Краљевине Србије (Краљевине СХС, државе у настајању), како је третирана на конференцији мира, прихватила је чињеницу да је у аустроугарским логорима у току Првог светског рата било затворено 147.667 војника, подофицира и официра, од којих је 50.000 помрло у логорима. Такође је прихватила да је у истом периоду у Аустроугарску интернирано 50.000 грађана Србије, од којих је у логорима умрло 20.000. Судбина Срба аустроугарскох грађана није разматрана.
Немачка и Аустроугарска су за сваку нацију имале посебне логоре. У немачкој је било 50 логора за Србе у којима је било затворено 39.245 српских поданика. Немачка и Аустроугарска су, по договору, пребацивале логораше из једне у другу земљу, где им се бројно стање често мењало. Аустроугарска је имала основне логоре из којих је логораше упућивала на привремене радове и у привремене логоре, а по завршеном послу враћала их је у основне логоре. У аустроугарским логорима је крај рата дочекало 97.677 српских ратних заробљеника и 30.000 интернираних цивила - укупно 127.677 српских грађана логораша.
Прихваћене цифре о броју логораша из Србије и умрлих у аустроугарским логорима за време Првог светског рата су далеко мање од стварних, нарочито када је реч о интернираним цивилима и умрлима у логорима. Посредством међународног Црвеног крста Аустроугарска и Србија су закључиле уговор о репарацији оболелих и инвалида по договорима путем размене у току рата. По том уговору су од 1916-1918. године преко Швајцарске у Француску репатрирана 6.542 српска ратна заробљеника и интернирана цивила из аустроугарских логора и толико је аустроугарских заробљеника репартирано у Аустрију.
Српски ратни заробљеници и и интернирани цивили из Србије и Црне Горе били су затварани у исте логоре, а смештени у посебне бараке. Први логори за Србе били су: Арад (тврђава), Нађмеђер, Нежидер, Болдогасоњ (Фрауеркирхен). Из њих су крајем 1915. године стари логораши премештени уз Дунав у логоре Маутхузен, Ашах, Хајнрисгрин (Јендриховце), Браунау и друге. На њихова месту у Нађмеђер су дотерани нови ратни заробљеници и интернирани цивили.
(аутори: др Милоје Пршић и мр Сава Станковић)
У прилогу је фотографисана карта Логора за Србе у Аустроугарској, која се нашла истакнутом на једној од изложби посвећеним Првом светском рату, ако се не варам у Галерији САНУ у Београду.
Овде нема тих података, али ме занима да ли је некада ико радио преглед српских жртава на подручју Аустроугарске, било војних било цивилних? Аустријанци су доста педантно водили своје војне губитке, и те књиге су доступне и на интернету, али не знам да ли је икада ико издвојио из тих губитака по националностима бројно колико је ко страдао?
Доста о српским страдањима у Босни и Херцеговини написао је Владимир Ћоровић у својој Црној Књизи - патњи Срба Босне и Херцеговине за вријеме Свјетског рата, док ми није познато да ли је нека слична студија објављена о приликама које проживели Срби у Далмацији, Хрватској и Славонији током рата. Према писању загребачке штампе из времена година рата, тамо је одушевљене према Србима било равно оном из периода 1941-1945. године.
Наравно, не нађох на интенету ниједну карту о томе, па и не чуди можда што се о томе врло мало зна. Осим Арада, Нађмеђера, Ђера, Добоја... колико се других још можемо сетити? Размислите и сами, а било их је 22 (словима: двадесет два) само у Аустроугарској. У Немачкој 50 (словима: педесет), иако са много мањим броје интернираних.
Званични подаци о српским жртвама кажу следе:
Делегација Краљевине Србије (Краљевине СХС, државе у настајању), како је третирана на конференцији мира, прихватила је чињеницу да је у аустроугарским логорима у току Првог светског рата било затворено 147.667 војника, подофицира и официра, од којих је 50.000 помрло у логорима. Такође је прихватила да је у истом периоду у Аустроугарску интернирано 50.000 грађана Србије, од којих је у логорима умрло 20.000. Судбина Срба аустроугарскох грађана није разматрана.
Немачка и Аустроугарска су за сваку нацију имале посебне логоре. У немачкој је било 50 логора за Србе у којима је било затворено 39.245 српских поданика. Немачка и Аустроугарска су, по договору, пребацивале логораше из једне у другу земљу, где им се бројно стање често мењало. Аустроугарска је имала основне логоре из којих је логораше упућивала на привремене радове и у привремене логоре, а по завршеном послу враћала их је у основне логоре. У аустроугарским логорима је крај рата дочекало 97.677 српских ратних заробљеника и 30.000 интернираних цивила - укупно 127.677 српских грађана логораша.
Прихваћене цифре о броју логораша из Србије и умрлих у аустроугарским логорима за време Првог светског рата су далеко мање од стварних, нарочито када је реч о интернираним цивилима и умрлима у логорима. Посредством међународног Црвеног крста Аустроугарска и Србија су закључиле уговор о репарацији оболелих и инвалида по договорима путем размене у току рата. По том уговору су од 1916-1918. године преко Швајцарске у Француску репатрирана 6.542 српска ратна заробљеника и интернирана цивила из аустроугарских логора и толико је аустроугарских заробљеника репартирано у Аустрију.
Српски ратни заробљеници и и интернирани цивили из Србије и Црне Горе били су затварани у исте логоре, а смештени у посебне бараке. Први логори за Србе били су: Арад (тврђава), Нађмеђер, Нежидер, Болдогасоњ (Фрауеркирхен). Из њих су крајем 1915. године стари логораши премештени уз Дунав у логоре Маутхузен, Ашах, Хајнрисгрин (Јендриховце), Браунау и друге. На њихова месту у Нађмеђер су дотерани нови ратни заробљеници и интернирани цивили.
(аутори: др Милоје Пршић и мр Сава Станковић)
У прилогу је фотографисана карта Логора за Србе у Аустроугарској, која се нашла истакнутом на једној од изложби посвећеним Првом светском рату, ако се не варам у Галерији САНУ у Београду.
Овде нема тих података, али ме занима да ли је некада ико радио преглед српских жртава на подручју Аустроугарске, било војних било цивилних? Аустријанци су доста педантно водили своје војне губитке, и те књиге су доступне и на интернету, али не знам да ли је икада ико издвојио из тих губитака по националностима бројно колико је ко страдао?
Доста о српским страдањима у Босни и Херцеговини написао је Владимир Ћоровић у својој Црној Књизи - патњи Срба Босне и Херцеговине за вријеме Свјетског рата, док ми није познато да ли је нека слична студија објављена о приликама које проживели Срби у Далмацији, Хрватској и Славонији током рата. Према писању загребачке штампе из времена година рата, тамо је одушевљене према Србима било равно оном из периода 1941-1945. године.
