Dr Miloš Ković. Slušajte ovog čoveka. - Blogovi - Forum Krstarice
Prikaži RSS

Mrkalj

Dr Miloš Ković. Slušajte ovog čoveka.

Oceni ovaj blog
Doc. dr Miloš Ković

Mala Srbija u Velikom ratu: Britansko-srpski odnosi, predistorija rata


utorak, 14. apr 2015, 23:59
ponedeljak, 20. april, 22:00

Naš istaknuti istoričar mlađe generacije, dr Miloš Ković, veoma dobro poznaje britansko-srpske odnose, dubinske motive, zakulisne igre i realan značaj Britanske imperije-koja je po prostranstvu, bila najveća u istoriji- za otpočinjanje tok i ishod Prvog svetskog rata.

Kako je Britanija reagovala na novu realnost, nakon Prvog srpskog ustanka? Naime, pod kojim okolnostima nastaje rusofobija Britanaca, kao fenomen dugog trajanja i može li se reći da je rukavac britanske rusofobije - srbofobija, sve do danas?

Zašto su balkanski nacionalni pokreti poslužiti kao povod za početak britansko-ruskog sukoba i britansko-turskog savezništva?

Kada su Britanci počeli da zagovaraju proterivanje Osmanlija sa Balkana i zašto je uslov bio da ih zameni „civilizovanija" Austrija?

Saznaćemo i u kakvom odnosu stoji čuveno, često osporavano i u neznanju problematizovano Garašaninovo „Načertanije" i Britanci?

„Saradnja kneza Miloša sa Britancima postavila je osnove za nastanak Načertanija Ilije Garašanina 1844. Prema planovima uticajnih krugova u Parizu i Londonu, i poljskih emigranata koji su Garašanina snabdeli prethodnim nacrtima za ovaj dokument, Srbija je trebalo da postane stožer okupljanja Srba i Južnih Slovena, ali i glavno oruđe Zapada u potiskivanju Rusije sa Balkana. Garašanin je tada zagovarao okretanje Srbije ka Francuskoj i Velikoj Britaniji, da bi se oslabio uticaj Rusije i Austrije, zemalja koje su, po njegovom mišljenju, u srpskom pitanju imale previše neposrednih interesa."


Miloš Ković: Mala Srbija u Velikom ratu: Velika Britanija i Srbija - predistorija rata, 2. deo

Nakon Berlinskog kongresa Austro-ugarska je postala svojevrsni „nadzorni organ" u Bosni, uz blagoslov kneza Milana, koji se okretao Monarhiji, nezadovoljan povlačenjem Rusije sa Balkana... Kako je Britanija gledala na ovakav razvoj događaja?

Zašto se odnosi Britanije i Osmanlija temeljno menjaju i suštinski narušavaju, nakon 1878? Naime, na Berlinskom kongresu Britanci su, u skladu sa prethodnim dogovorom sa Đulom Andrašijem, predložili ulazak trupa Austro -Ugarske u Bosnu i Hercegovinu, a Dizraeli će i u narednim godinama podržavati prodor Austro-Ugarske ka jugoistoku.

On se zalagao i za podršku Albanskoj ligi, koja je pružala otpor teritorijalnim proširenjima Srbije, Crne Gore i Grčke...

Saznaćemo i kako je stvaranje Antante doprinelo da se popravi odnos Britanije i Srbije, koji je drastično bio narušen zbog ubistva poslednjeg Obrenovića. Stoga se Srbija sve do 1906. nalazila pod diplomatskim bojkotom Britanije. Njen ugled u britanskoj javnosti bio je izuzetno loš. To najbolje pokazuju i predrasude koje su prema Srbiji negovali Siton-Votson, Henri Vikam Stid, Artur Evans.

Ali, stvari se menjaju i preko Rusije, Britanija postaje jedan od oslonaca Srbije... To će se pokazati u vreme Aneksione krize. No pokazaće se vrlo jasno da to ne podrazumeva preuzimanje bilo kakvog rizika za Britaniju zbog Srbije.

Britanski politički pragmatizam je opštepoznat. Kako se on ispoljio u Prvom svetskom ratu? Britanija će svom starom savezniku, Osmanskom carstvu, zadati odlučujuće udarce, i to u savezništvu sa tradicionalnim neprijateljima, Rusijom i Srbijom...

Napokon, postaće nam jasnije reakcije Britanije na jugoslovenski program srpske vlade, obelodanjen Niškom deklaracijom, decembra 1914. Naime, umesto uništenja Austro-Ugarske i stvaranja jugoslovenske države, Britanija i sile Antante nudile su Srbiji pripajanje Bosne i Hercegovine, dela Dalmacije, dela Makedonije i južne Ugarske. Tek posle konačnog neuspeha pregovora sa Austro-Ugarskom o separatnom miru, u proleće 1918, Britanija i Francuska počele su da prihvataju neumitnost raspadanja Dvojne monarhije i nastanka jugoslovenske države...

Siton-Votson se, u anglosaksonskoj kulturi, i danas smatra autoritetom za istoriju Habsburške monarhije, Centralne i Jugoistočne Evrope. Stoga je značajno da saznamo i kakvi su bili njegovi stavovi o Srbiji i Srbima? „Siton-Votson se u toku rata posvetio uveravanju britanskog javnog mnenja u nužnost stvaranja jugoslovenske države, kao nove prepreke u prodoru suparničkih sila na Balkan...U Siton-Votsonovoj argumentaciji najzanimljiviji je bio njegov »balkanistički diskurs», po kome se podrazumevalo da su «laži» i «spletke» bile nešto što je karakteristično za «politički Balkan»... Britanci su, još od srednjeg veka, Srbe smatrali primitivnim varvarima..."

U tom kontekstu, značajno je znati koje su bile i ostale konstante spoljne politike Velike Britanije prema Srbiji i Srbima?

Urednik, scenarista i voditelj: Vojislav Laletin

Pošalji "Dr Miloš Ković. Slušajte ovog čoveka." na Facebook Pošalji "Dr Miloš Ković. Slušajte ovog čoveka." na Google Pošalji "Dr Miloš Ković. Slušajte ovog čoveka." na My Yahoo! Pošalji "Dr Miloš Ković. Slušajte ovog čoveka." na Live Pošalji "Dr Miloš Ković. Slušajte ovog čoveka." na MySpace Pošalji "Dr Miloš Ković. Slušajte ovog čoveka." na Twitter Pošalji "Dr Miloš Ković. Slušajte ovog čoveka." na Digg Pošalji "Dr Miloš Ković. Slušajte ovog čoveka." na del.icio.us

Ažurirano 10.05.2015. u 08:49, autor: Mrkalj

Kategorije
Nekategorizovano

Komentari

Strana 1 od 3 123 PoslednjaPoslednja
  1. Mrkalj (avatar)
    4. 5. 2015. Laletinov intervju sa profesorom Kovićem još uvek nije objavljen na zvaničnom Jutjub-kanalu N-O programa RTS-a: https://www.youtube.com/user/ObrazovnoNaucniRTS/videos

    7. 5. 2015. - Konačno su objavili:



    Nastavak: https://www.youtube.com/watch?v=Rf9I3IZ1R7g
    Ažurirano 07.05.2015. u 16:33, autor: Mrkalj
  2. Mrkalj (avatar)
  3. Mrkalj (avatar)

    Prof. Nikola Popović, istoričar, dopisni član ANURS
    Ažurirano 23.04.2015. u 20:50, autor: Mrkalj
  4. Mrkalj (avatar)
  5. Mrkalj (avatar)
  6. Mrkalj (avatar)


    Dr Milan Ristović, profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu
    Ažurirano 23.04.2015. u 20:53, autor: Mrkalj
  7. Mrkalj (avatar)
  8. Mrkalj (avatar)
  9. Mrkalj (avatar)


    Dr Vasilije Krestić, istoričar, akademik SANU
    Ažurirano 23.04.2015. u 20:55, autor: Mrkalj
  10. mizaca (avatar)
    Divan si.Puno hvala sto postavljas ovako lijepe patriotske priloge i tekstove.Srdacan pozdrav!
  11. Mrkalj (avatar)
    Veliko hvala. Ostavio sam prazno mesto za razgovor sa Kovićem koji je snimljen i premijerno emitovan na RTS-u pre godinu danam, a nadam se da će ga na YouTube kanalu objaviti svaki čas.

    Ovo je zlatne hvale vredan i dugo očekivan projekat RTS-a: https://www.youtube.com/user/ObrazovnoNaucniRTS/videos

    Sve pohvale za taj (is)korak!
    Ažurirano 22.04.2015. u 07:41, autor: Mrkalj
  12. zxy (avatar)
    Nije džabe Dragiša Vasić nameravao da osnuje posle rata fakultet za izučavanje politike Engleza ,posebno za Balkan...
  13. Роло Томази (avatar)
    Гледао.
    За упућене, у главном познате ствари, али лепо "сложене", да се лакше увиди логика потеза Британаца, али сам чуо и неке детаље, за које нисам знао до сад, тако да препоручујем свима, које тема занима, да погледају.
    Веома занимљив разговор, и велико поштовање свима, који су радили на овоме...
  14. Mrkalj (avatar)


    Miloš Ković:Mala Srbija u Velikom ratu: Velika Britanija i Srbija - predistorija rata, 2. deo
  15. Mrkalj (avatar)

    Stanislav Sretenović: Mala Srbija u Velikom ratu: Francuska i Srbija - predistorija rata, 1. deo

  16. Mrkalj (avatar)


    Stanislav Sretenović: Mala Srbija u Velikom ratu: Francuska i Srbija - predistorija rata, 2. deo

  17. Mrkalj (avatar)


    Dušan Bataković: Mala Srbija u Velikom ratu: Sarajevski atentat
  18. Mrkalj (avatar)

    Dušan Bataković: Mala Srbija u Velikom ratu: Sarajevski atentat - posledice, odjeci


  19. Mrkalj (avatar)

    Dragoljub Živojinović: Mala Srbija u Velikom ratu: Julska kriza 1914.

  20. Mrkalj (avatar)


    Ljubodrag Dimić: Mala Srbija u Velikom ratu: Početak rata 1914

Strana 1 od 3 123 PoslednjaPoslednja