Srbi i Hrvati u Antickom Dobu (Video)

Čemu uopšte pominjanje nas i kržljavog nakota u istoj rečenici, pošto kroz kompletnu poznatu istoriju ima prilično malo toga što bi nas povezivalo? Ovako, imam osećaj kako se na naš račun daje legitimitet postojanju Hrvata, nevezano za potonje njihovo otpadanje od nas.

Tako i dobijam utisak. Forsiranje Hrvata da ne bi ispao da su Srbi najstariji.

U ovom videu se tvrdi da Hrvate spominje vizantijski pisac "Stephanus" u 6-om vijeku kod Azovskog mora. Onda povezuje to sa Tanajskom pločom gdje su spomenuta licna imena Sarmata medju kojima je "Horoúathos", a nigdje hrvatski narod ili pleme.

Ovo izgleda kao klasicna obmana.
 
Čemu uopšte pominjanje nas i kržljavog nakota u istoj rečenici, pošto kroz kompletnu poznatu istoriju ima prilično malo toga što bi nas povezivalo?

да, ствар по којој се одмах препозна лаж и подвала - покушај да нам некако прикаче хурвате, ако треба и ретроактивно...
 
Prosto je neverovatno kako oni nisu u stanju sebe da definišu bez nas, kako onda, tako i sada...

и то тек кад су видели да нема другог пута - ако се не дефинишу уз, и преко Срба (у њиховом случају против) - они заиста ни не постоје

та подвала се примети чак и код добронамернијих хурвата - нпр шарића, јер - са причом о винчанској или некој прасрпској култури - често подметне и оно наша - што је још један начин да се - трагом некакве протојугословенштине - тако у нашу историју убаце и хурвати
 
и то тек кад су видели да нема другог пута - ако се не дефинишу уз, и преко Срба (у њиховом случају против) - они заиста ни не постоје

та подвала се примети чак и код добронамернијих хурвата - нпр шарића, јер - са причом о винчанској или некој прасрпској култури - често подметне и оно наша - што је још један начин да се - трагом некакве протојугословенштине - тако у нашу историју убаце и хурвати

Ista priča i sa Bugarima, ja sam se zgranuo kad sam čuo da je junak njihovih narodnih pesama Kraljević Marko. Doduše, prvo sam se zgranuo kad sam čuo da uopšte imaju narodnu poeziju, pripisaćemo to njihovoj srpskoj komponenti...
 
Ista priča i sa Bugarima, ja sam se zgranuo kad sam čuo da je junak njihovih narodnih pesama Kraljević Marko. Doduše, prvo sam se zgranuo kad sam čuo da uopšte imaju narodnu poeziju, pripisaćemo to njihovoj srpskoj komponenti...

да, то је стари српски (словенски) мит о трачком коњанику, има тога доста и код румуна нпр

али ту је битно да је извор тог мита (и многих других које и остали користе) у култури српског народа
 
Poslednja izmena:
У самом видео прилогу проблематичан је превише селективан приступ у излагању, из различиитих временских периода извлаче се наводи који би могли имати сличности са жељеним именом, и то некако уоквирити у један калуп кроз који ће се афирмисати жељена теорија.
Такође, превише произвољно се неки народи сврставају у неке породице народа, рецимо опис Скита који указује на монголско поријекло. Ми када данас видимо припаднике монголских народа прво ћемо нагласити сужене и косе очи, тога у Хипократовом излагањуу код описа Скита нема, дати опис комотно може прочи и за неке иранске народе.
Занимљиво да готово идентичан опис који Хипократ даје за Ските, даје и Амијан Маркелин у свом дјелу (овдје стр. 578) када описује Хуне. Амијан је битисао седам вијекова послије Хипократа.

За тај простор знамо да су насељавали Скити, под именом Скити би некад знало бити обухваћено више углавном иранских народа. Ските и простор Скитије у свом дјелу доста темељито описује Херодот (овдје), међутим он не помиње имена народа које би барем по имену могли повезати са Србима или Хрватима.

Код описа скитске земље, Херодот набраја народе који живе поред Скита
Опис скитске земље. Становници

16) Нико не зна тачно шта се налази иза ове земље о којој је овде било говора, јер нисам у стању да нађем некога ко је био тамо, па да ми исприча шта је својим властитим очима видео. Па и сам Аристеја, кога сам малопре споменуо, каже у својим песмама да није ишао даље од Иседонаца, него о тим пределима прича шта је чуо и вели да Иседонци тако причају. Али ја ћу да испричам све редом што год сам из прича могао тачније да сазнам.
17) Из Бористенске луке (а ова се налази негде на средини скитске обале) долази се прво до Калипида или хеленских Скита, а иза њих налази се други народ, такозвани Ализони. И ови и Калипиди живе у свему потпуно исто као и Скити, а сеју и једу пшеницу, црни лук, бели лук, сочиво и ситну проју. Даље од Ализона станују Скити који се баве земљорадњом, али који не сеју жито ради своје исхране, него само ради трговине. А иза ових станују Неури, а, колико ми је познато, предео на северу од Неура је ненасељен. То су народи који станују на реци Хипанису, на западу од Бористена.
18) Кад се пак пређе Бористен, долази се с морске стране прво на Хилеју, а одатле, идући дубље у копно, на Ските који се баве земљорадњом, које Хелени називају Бористенцима, а себе Олбијцима. Ови исти Скити земљорадници станују у пределу који се протеже према истоку пуна три дана хода, све до реке која се зове Пантикап, а према северу узводно Бористеном једанаест дана вожње, док је предео иза ових већином ненасељен. Иза ове пустиње станују Андрофаги (људождери), један посебан и нескитски народ. Иза ових, пак, колико ми је познато, долази већ права правцата пустиња и у њој не станује ниједан народ и нема уопште људи.
19) А на истоку од Скита земљорадника, преко реке Пантикапа, станују већ скитски сточари, који нити шта сеју нити ору; а у њиховој земљи, сем у Хилеји, нема уопште нигде дрвећа. Ови сточари живе у пределу који се протеже према истоку четрнаест дана хода, све до реке Гера.
20) Преко Гера налази се такозвана Краљевска земља и у њој живе.најхрабрији и најмногобројнији Скити, који сматрају остале Ските својим обовима. Земља им се према југу простире све до Тауријаца, а према истоку до канала који су ископали синови слепих заробљеника, и до пијаце у луци која се зове Кремни на Меотском језеру, а на другој страни допиру и до реке Танаиса. Иза ових Краљевских Скита према северу станују Меланхлени, један
други нескитски народ. А иза Меланхлена су, колико знам, баруштине и ненасељен предео.
21) Преко Танаиса не налази се више скитска област, него је ту прва сауроматска покрајина. Ови станују у области која се протеже од залива Меотског језера према северу петнаест дана хода, и у њој нема ни питомог ни дивљег дрвећа. Иза њих у другој покрајини станују Будини; и та је покрајина густо обрасла различитим дрвећем.
22) Даље од Будина према северу је пустиња, која се протеже седам дана хода, а иза пустиње, нешто даље према истоку, станују Тисагети, посебан и многобројан народ који живи од лова. С овима у истој области живи народ који се зове Иирки, а који такође живи од лова, и то овако: ловац се попне на неко дрво, јер у тој земљи има свуда дрвећа, и чека у заседи. Са собом поведе обично пса и коња кога научи да легне на трбух да се теже примети. Кад са дрвета примети да се звер приближује, он одапне стрелу, па скочи на коња и пође да је гони, а иза њега иде и пас. Источно од ових станују опет Скити, који су се отцепили од Краљевских Скита и населили се у овом пределу.
23) Све до земље ових Скита земљиште о коме је досада било говора свуда је равно и плодно, а одатле па даље је неравно и каменито. Кад се пак прође и ова неравна област, долази се у један простран и насељен предео у подножју високих планина, где су сви људи, и мушкарци и женске,
још од рођења ћелави, а имају прћасте носеве и носе велике браде, говоре неким нарочитим језиком, а облаче се као и Скити и хране се воћем. А воћка чијим се плодовима хране назива се понтикон и велика је отприлике као смоква, а на њој сазревају плодови слични бобу и имају тврду
коштицу. Кад овај плод сазри, он се цеди кроз неку тканину и из њега исцури нека густа и црна течност која се зове асхи. Њу лижу и пију са млеком, а од њеног густижа праве суџук и једу га. Стоке немају много, јер тамо нема довољно добре паше. Сваки човек станује под дрветом; кад дође зима, он обавије дрво густом белом вуненом тканином, а лети се тај покривач скида. Њих не дира и не узнемирује нико, јер се сматра да су они свети људи. Оружје уопште не набављају. Они, пре свега, посредују у споровима код својих суседа, а затим сваки избеглица налази уточиште код њих. Зову се Агрипејци.
24) Знамо прилично о земљи и о народима све до ових ћелавих људи, јер к њима долазе Скити, од којих није тешко добити обавештења, а долазе им и Хелени из Бористенске и других црноморских лука. А они Скити који долазе к њима морају с њима да се споразумевају преко седам тумача и на седам језика.
25) Дакле, области до ових ћелавих Скита су нам донекле познате, али о онима иза њих нико не зна нешто поуздано да каже, јер границу између народа чине овде јако високе инепроходне планине. Ћелави Скити, додуше, причају, а у шта ја не верујем, да у планинама живе људи са
козјим ногама, а да иза планина, опет, живе људи који шест месеци спавају; а ја мислим да је то тек права измишљотина. Зна се само толико да источно од ћелаваца станују Иседонци, а о томе шта се налази на северу од ћелаваца и Иседонаца зна се само оно што ови о томе причају.
26) За Иседонце се прича да имају овакве обичаје. Кад некоме од њих умре отац, тада се код њега скупљају сви рођаци и доводе са собом стоку, па затим ту стоку закољу и исеку месо, а с њим и леш домаћиновог оца, па све то месо помешају и од њега приређују ручак. Главу му огуле, очисте је и позлате, те је чувају као идола коме сваке године приносе велике жртве. Син то чини у част свога оца, као што Хелени приређују даћу. Иначе, и ово су праведни људи, а жене им имају иста права као и мушкарци.
27) О овима се, дакле, још прилично зна. А неки Иседонци причају да северно од њих станују једнооки људи и орлови, чувари злата, а то су од њих чули и Скити и препричавају то исто; а ми остали примили смо то од Скита и зовемо их скитским називом ''Аримаспи'', јер ''арима'' на скитском језику значи ''један'', а ''спу'' значи ''око''.
Ту би као неки преци словенских народа (значи у времену када Херодот пише, у V вијеку п.н.е.) могли проћи Неури и Ализони који живе уз ријеку Хипанис (данас Јужни Буг у Украјини).
Познато је су Скити били номадски народ који се није никако или врло мало бавио земљорадњом, углавном су били оријентисани на сточарство. Међутим занимљиво да Херодот описује Ските који се баве земљорадњом и који живе између ријека Бористен и Пантикап. То јест између данашњег Дњепра (Бористен) и западне обале Азовског Мора. Ове Ските по Херодоту Хелени називају Бористенцима, значи по имену ријеке.

Херодот опет Ските класификује, најмоћнији су Скити који живе између ријека Гера (данас Молочнаја у Новорусији) и Танаис (данас Дон) које назива Краљевски Скити и који Ските западно и источно од њих сматрају робовима.
Ти помиње још неке народе, од којих су неки више плод маште.

Можемо горњи видео прилог "примити к знању", но једноставно речено превише произвољно тумачење и превише "мршаво" да би из тога могли неке озбиљне закључке извести.
 
Poslednja izmena:
Igra reci , Srbi i Hrvati , mislim da je isto ime na razlicitim jezicima.

овде говоримо о могућем односу срба и хрвата као аварског, касније врв и аварскословенског племена, пре њиховог доласка на ове просторе - сасвим је могуће да су тамо негде и физички/територијално били у близини Срба, ако не и некаквом контакту - али значајнија културна и генетска веза и утицај су безначајни, (нарочито аварски код срба), дакле нема значајне генетске и културне блискости - нпр као ни касније са шиптарима (тек су они мистериозног порекла, мада такође сигурно нису аутохтони овде)

с друге стране - културна и генетска веза код тих хурвата постоји са оригиналним булгарима и хунима/мађарима - са којима ето, можда и од најранијег почетка, имају извесну етничку и територијалну блискост
 
Poslednja izmena od moderatora:
Naziv hrvata je skorasnji , mislim relativno skorasnji u nekom ranom srednjem veku, da ih ne uvredim valjda mozda i nesto pre..
Ima neka tabla sa zapisom gde se javljaju prvi put.

Ta tabla "Tanajske ploce" je spisak knezova grcko-iranskog grada Tanais, medju imenima se javlja jedan "Horoauthos". Nidje pomena hrvatskog naroda nit plemena ili grupa. Ali ovaj "dokaz" se koristi da bi dokazao nekakvo postojanje Hrvata u antickom vremenu.
 
Када су у питању Хрвати и поријекло имена, присутан је наратив о туркијском поријеклу, ту се нашла веза имена Хрвати са бугарским (оногурским) владаром Кубратом, тј да је из његовог имена изведено име овог народа; Кубрат - Курбат - Курвати - Хрвати.

Турски историчар Осман Каратај у свом дјелу (овдје) износи нову теорију о поријеклу Хрвата. У најкраћим цртама, такође је неспорно њихово туркијско поријекло, потичу не од Оногура, него од турског племена Сариогура (Сариогури = Бијели Огури), које је са простора Кавказа доселило на простор данашње Галиције, у VI.вијеку имали станиште сјеверно од Оногура и Утигура, а почетком VII.вијека за времена цара Ираклија почињу насељавати Панонију све до обала Далмације.
По Осману и име Хрвати је изведено од Кробата, не од овог владара Велике Бугарске него од другог туског вође који је владао тим турским племеном на простору данашње Галиције. Своју тврдњу везује и за појам "Бијела Хрватска" који се јавља и то доводи у везу са бијелим Огурима и за касније блиске односе са Мађарима јер је по њему остала свијест о заједничком турском поријеклу.
Не мислим да се треба посебно бавити Османовом теоријом, само ћемо је примити "к знању".
 
Dosta problematičan Video. Pored Hrvata, naveo bih deo gde Skite naziva ili upućuje na takav zaljučak da se radi o nekakvim mongolima. Kako je to uopšte moguće pored svih opisa Skita, pored arheoloskih nalaza i pored genetike? Skiti su bili bliži Skandinavcima nego nekakvim mongolima.
Premda su Skiti ogroman pojam/narod, to bi se trebalo bolje istraziti, od svih uzoraka skitske genetike postoji jedan koji je relativno blizak danasnjim južnim slovenima zapadnog balkana( Srbima), a ostali su sporadicno bliski germanima, Rusima itd...Mongola nema ni u priči.
 
Dosta problematičan Video. Pored Hrvata, naveo bih deo gde Skite naziva ili upućuje na takav zaljučak da se radi o nekakvim mongolima. Kako je to uopšte moguće pored svih opisa Skita, pored arheoloskih nalaza i pored genetike? Skiti su bili bliži Skandinavcima nego nekakvim mongolima.
Premda su Skiti ogroman pojam/narod, to bi se trebalo bolje istraziti, od svih uzoraka skitske genetike postoji jedan koji je relativno blizak danasnjim južnim slovenima zapadnog balkana( Srbima), a ostali su sporadicno bliski germanima, Rusima itd...Mongola nema ni u priči.


да, то личи на покушај извесне историјске монголизације (као некад германизације) народа, да би се тако прикрила чињеница да су најближи словенима (ако чак нису и словени)

Od reci Herb (herbs) pa su jedni postali hervi a drugi serbs.

:lol:
престани да се срамотиш
 
да, то личи на покушај извесне историјске монголизације (као некад германизације) народа, да би се тако прикрила чињеница да су најближи словенима (ако чак нису и словени)



:lol:
престани да се срамотиш

Apopo toga, na jednom sajtu upoređujuči neke Skitske uzorke i generalno ostale iz tog perioda sa našim modernim.
Evo moga
20200419_114126.jpg
 
Igra reci , Srbi i Hrvati , mislim da je isto ime na razlicitim jezicima.

Cuo sam za takvu tezu ali lingvisticki nije izvodljiva.

Rijec 'Srbin' je potpuno indoevropski i slovenski u svojoj konstrukciji - sufiks "-in" je tipican slovenski konstrukt, a "Srb" rijec prisutna u drugim slovenskim jezicima i nesumljivo indoevropskog porijekla.

Dok rijec 'Hrvat' vuče na tursko-mongolsko porijeklo. "-at" je jasna indikacija da se radi o neindoevropskoj rijeci.

"-at" je staroturski sufiks, predstavlja ga starotursko slovo "𐱃", tursko-mongolski narodi: "Burjati", "Keraiti", "Bajati, "Ojrati", licna imena "Čagataj", "Kubrat/Kurbat" itd.

"H" iz "Hrv" nesumnjivo je izvorno bilo "K" kao na zapadnim jezicima, ali je slovenska glasna promjena ovo trajno mjenjala. Slicno kao na ceskom i slovackom "Gora" u "Hora", "Noga" u "Noha". Ovo isto implicira da etnogeneza moderne rijeci "Hrvat" je otprilike na prostoru Ceske i Slovacke (Avarski Kaganat) gdje se ova glasna promjena desila.
 
Poslednja izmena:

Back
Top