Znači, ipak Srbi, narod najstariji! Odlučio sam da ne polemišem sa onima koji idu u toliku istorijsku dubinu. Jedino mogu da pristanem na rog, tj. falusni simbol kao argument, odnosno materijalni dokaz u prilog toj teoriji, jer svi narodi, pa i Srbi sasvim sigurno su nastajali zahvaljujući falusu.Srebrena:
Ovde, pak, hoću da ti ponudim jedan drugačiji pristup tumačenja na osnovu priručnog sredstva istoriji, i to najobičnijeg prezimena.
О презимену Чунгуровић
Аутор ове књиге обратио се нашем највећем ономастичару Велимиру Михајловићу са молбом да му објасни порекло и значење једног презимена. Ево одговора:
Београд, 7. август 1993.
Драги Милутине,
„Човек каже, а Бог располаже“, хтедох да ти пошаљем дописницу, а оно испаде писмо, па ће ти следећи дијалог објаснити и ситуацију у којој живимо, и све што уз то следи. Улазим у пошту код пијаце „Ђерам“ и питам да ли имају дописнице. Млађа, пренаглашено нафракана дамица, резигнирано: – Немамо, господине, већ више од шест месеци.
Твоје питање о пореклу презимена Чунгуровић асоцирало ме је на неке друге проблеме које не могу да избегнем у овом писму. Ево шта могу да ти кажем о етимологији. Основу овог презимена чини румунска (а и цинцарска и мегленорумунска) реч ciung у значењу сакат, човек без једне руке и у молдавском етимолошком речнику доводи се у везу са сродном италијанском речи cionco у истом значењу. Међутим, у доста добром италијанском етимолошком речнику ова реч нема свој латински еквивалент, како то обично бива, већ се предлажу нека друга решења.
Знаш да нисам романиста (мада сам имао жарку жељу да студирам романске језике), али бих се ипак усудио да предложим неком романисти да решење потражи преко балканског вулгарног латинитета, јер се овај исти придев задржао и у албанском језику у коме гласи tshunk. Занимљиво је овде напоменути да су овај румунски придев позајмили Мађари и претворили га, сходно својим фонетским законима, у csonka. „Habent sua fata libelli“, али далеко више од њих имају речи, јер сад Румуни позајмише од Мађара csonka и створише свој синоним cionc. (Узгред, наше банатско и бачко презиме Чонкић је од истог корена.) Годинама сам био у управном одбору Српско-румунског друштва и ко зна колико пута сам са покојним Раду Флором разговарао о потреби издавања једног влашког речника, али и он, и још живи професор Момчило Савић, више су волели књижевне теме. (Као да испитивање језика не може да буде поезија!)
Ово је само половина приче, јер постоји још једна реална могућност за објашњење овог презимена. Турску реч čungur у значењу музички инструмент нашао сам само у Речнику Косовско-метохијског дијалекта Глише Елезовића. Помиње је и Тихомир Ђорђевић у својим циганским приповеткама. У модерном турском ову реч нисам нашао, што је и нормално, јер Елезовић наглашава да је она „старотурска“. Немам старотурски речник, али имам један добар општетурски речник у коме налазим кинеску позајмицу čun(g) у значењу звоно, што би, у крајњој линији, могло да упућује на неки музички инструмент из рода удараљки.
Само презиме Чунгуровић се први пут у облику Чунгуров помиње у Кошарњи (данас Баничина) 1832. године. Боривоје Дробњаковић је двадесетих година нашег века забележио породицу Чунгур у Стојачку (Јовановићи и Савићи) са напоменом да су дошли из села Ловца (белички срез) после Првог устанка и да се један крај овог села назива Чунгурски, а у мојим белешкама пронађох цедуљицу Даче Мирковића да се тај део села зове Čünguri. У трагању за овом занимљивом основом дођох и до податка да у Гњилану постоји лични надимак Чунгур са објашњењем аутора да овај надимак носи неки Живко, који је велика причалица. (Можда би се ово могло повезати са глаголом звонцати?) Најзад, пронађох још један апелатив који је очито романског порекла. У недавно издатом „Тимочком говору“ чунгур је деформисано стабло дрвета настало вишегодишњим кресањем, што је неоспорно од влашко-румунског ciung. Као што видиш, овде су ти две етимологије и обе оне могу да се уклопе у семантику, јер се ради о надимку. Ако је у питању романска основа, довољно је подсетити се на бројна презимена типа Чолаковић, Чолић и сл. (тур. çolak – без једне руке), а за музичке инструменте уп. презимена Гитарић, Тамбурић итд.
Испаде ово, као што видиш, читав мали есеј о презимену Чунгуровић, па је боље што не купих дописницу.
Поздрави све твоје,
твој Веља
П. С.: сврати свакако кад долазиш у Београд.
У румунској патронимији постоје само облици Ciunglu и Cingulescu.
(Milutin Srećković, Nemirenja, Smed. Palanka 2005)
