al bundy
Legenda
- Poruka
- 63.979
Uprkos teškim problemima naroda, vrh Crkve ćuti i updaljivo beži od zauzimanja stava o javnim pitanjima, a posebno pod lupu dolazi njen čudan odnos sa vlastima
Publicista magistar Vladimir Dimitrijević iz Čačka nedavno je objavio veoma znimljivu analizu u kojoj je poredio ponašanje vrha Crkve u devedesetim i u prethodnoj deceniji. Svi se sećaju sa koliko žara se Crkva tada mešala u politiku angažujući se po pravilui na opozicionoj strani. Veliki broj vladika nije imao razumevanje za tešku situaciju u kojoj se država nalazila i prečesto su bili skloni da za sva zla okrive Miloševića. U svojim eksplicitnim borbenim izjavama protiv vlasti u Srbiji prednjačili su Atanasije, Artemije i mitropolit Amfilohije (koji međutim nije pokazivao takvu netrpeljivost prema Milu Đukanoviću). Polazeći od takvog stava vladika koje su uz velike simpatije naroda tražile da se menja stanje u državi i da se nekako rešavaju nagomilani problemi, Dimitrijević s pravom pita šta se to promenilo posle 2000, pa je takav javni angažman vladika potpuno izostao. Država i narod nisu u ništa manjim problemima u svakom pogledu: od demografskog pada i vrednosnog rasula, do nastavka gubljenja teritorija i prekomernog finansijskog zaduživanja. Uprkos svemu, vrh Crkve ćuti i upadljivo beži od zauzimanja stava o javnim pitanjima, a posebno pod lupu dolazi čudan odnos sa vlastima.
http://standard.rs/vesti/49-kolumne/6469-mia-urkovi-crkva-u-doba-utih-komesara-.html
Kao sto pise u toj analizi nekog Dimitrijevica , a i svi se toga secamo , SPC je u vreme Milosevica bila jedan od najzescih kriticara njegovog rezima i pogotovo njega licno .Koliko me pamcenje sluzi nekim doduse malobrojnim vladikama je smetao od pocetka kao komunista , masovnije su poceli da ga mrze i pljuju posle 95. i izdaje Krajine ,96/97 su vladika Amfilohije i pokojni patrijarh cak i predvodili Pesickine ,Vukove i Djidjiceve demonstrante i pozivali Slobu da im usvoji sve zahteve , a vrhunac je bio leta 99. kada je Sinod SPC poslao zvanicno javno pismo ili poslanicu u kojoj trazi od Milosevica da ode, posto je stetocina za narod i drzavu .
Danas je isto tesko stanje u drzavi , pogotovo socijano i ekonomsko , a rodoljupci i domoljubi , kao njihove policitcke organizacije koji se vikaju velikim vernicima ,cak kazu da je mnogo gore nego za Milosevicevo vreme ,pogotovo sto su ovi na vlasti sve sami izdajnici,kvislinzi i antisrbi .
Pa je zanimljivo da pored svih ovih cinjenica i tvrdnji SPC cuti i ne upucuje makar i dobronamernu kritiku rezimu i makar stidljivu poruku Tadicu i DS-a da se sklone sa vlasti , a kamoli da budu onako ostri i radikalni u borbi protiv rezima, kao sto su to bili devedesetih.
Cak se crkva ograduje od onih popova koji su protiv rezima (poput onih sa gay parade za koje su rekli da su raspopi ) ,ili jedinog vladike koji je javno kritikovao Tadicevu politiku i proglasio ga za izdajnika (koga su razalovali i najurili iz crkve )
Bas cudno ,kaj ne ?
Publicista magistar Vladimir Dimitrijević iz Čačka nedavno je objavio veoma znimljivu analizu u kojoj je poredio ponašanje vrha Crkve u devedesetim i u prethodnoj deceniji. Svi se sećaju sa koliko žara se Crkva tada mešala u politiku angažujući se po pravilui na opozicionoj strani. Veliki broj vladika nije imao razumevanje za tešku situaciju u kojoj se država nalazila i prečesto su bili skloni da za sva zla okrive Miloševića. U svojim eksplicitnim borbenim izjavama protiv vlasti u Srbiji prednjačili su Atanasije, Artemije i mitropolit Amfilohije (koji međutim nije pokazivao takvu netrpeljivost prema Milu Đukanoviću). Polazeći od takvog stava vladika koje su uz velike simpatije naroda tražile da se menja stanje u državi i da se nekako rešavaju nagomilani problemi, Dimitrijević s pravom pita šta se to promenilo posle 2000, pa je takav javni angažman vladika potpuno izostao. Država i narod nisu u ništa manjim problemima u svakom pogledu: od demografskog pada i vrednosnog rasula, do nastavka gubljenja teritorija i prekomernog finansijskog zaduživanja. Uprkos svemu, vrh Crkve ćuti i upadljivo beži od zauzimanja stava o javnim pitanjima, a posebno pod lupu dolazi čudan odnos sa vlastima.
http://standard.rs/vesti/49-kolumne/6469-mia-urkovi-crkva-u-doba-utih-komesara-.html
Kao sto pise u toj analizi nekog Dimitrijevica , a i svi se toga secamo , SPC je u vreme Milosevica bila jedan od najzescih kriticara njegovog rezima i pogotovo njega licno .Koliko me pamcenje sluzi nekim doduse malobrojnim vladikama je smetao od pocetka kao komunista , masovnije su poceli da ga mrze i pljuju posle 95. i izdaje Krajine ,96/97 su vladika Amfilohije i pokojni patrijarh cak i predvodili Pesickine ,Vukove i Djidjiceve demonstrante i pozivali Slobu da im usvoji sve zahteve , a vrhunac je bio leta 99. kada je Sinod SPC poslao zvanicno javno pismo ili poslanicu u kojoj trazi od Milosevica da ode, posto je stetocina za narod i drzavu .
Danas je isto tesko stanje u drzavi , pogotovo socijano i ekonomsko , a rodoljupci i domoljubi , kao njihove policitcke organizacije koji se vikaju velikim vernicima ,cak kazu da je mnogo gore nego za Milosevicevo vreme ,pogotovo sto su ovi na vlasti sve sami izdajnici,kvislinzi i antisrbi .
Pa je zanimljivo da pored svih ovih cinjenica i tvrdnji SPC cuti i ne upucuje makar i dobronamernu kritiku rezimu i makar stidljivu poruku Tadicu i DS-a da se sklone sa vlasti , a kamoli da budu onako ostri i radikalni u borbi protiv rezima, kao sto su to bili devedesetih.
Cak se crkva ograduje od onih popova koji su protiv rezima (poput onih sa gay parade za koje su rekli da su raspopi ) ,ili jedinog vladike koji je javno kritikovao Tadicevu politiku i proglasio ga za izdajnika (koga su razalovali i najurili iz crkve )
Bas cudno ,kaj ne ?
Poslednja izmena:
, vidim radi Tigrokol i na -5 . 
