to je to
Verujem da srodne duše postoje i da sam ja srela onu koja je par meni u tome.
Bilo je teško naći ga, a našla sam ga kada sam prestala da ga tražim i prosto ja bila ja, nikuda ne žureći i govoreći sebi da srećan život ne planiraš, on se sam od sebe desi.
Ali, glavni trik je u tome da, kada naiđete na tu jedinstvenu osobu, samo za vas posebnu po svim parametrima, RIZIKUJETE da date sebe na dlanu. Može se desiti da se varate, da su vam stakla naočara zamaglila roze, itd., itd. Ali šta ako nije? Ako je to baš - to, ono pravo? Once in a lifetime thing, you know.
Ukoliko svim čulima, a posebno srcem i dušom, osetite da je to vredno potencijalne opasnosti da vam ceo duh bude samleven razočarenjem ako se ispostavi da je suprotno, go for it. Bolje da saznate nego da propustite ludu šansu za to da se zaljubite i budete voljeni kao na filmskim platnima, onim crno-belim.
Zavisi koliko je ko jednostavan.
Poznajem zene koje ne zele mnogo i to sto zele tacno znaju sta, kad i koliko. Njima je lako sresti srodnu dusu, ocekivanja su im sasvim mala.
Secam se kad sam se udala kako je moja baka bila presrecna sto sam nasla srodnu dusu i dobrog coveka a ta skladnost nasih karaktera i zelja njoj se pokazala u tome sto ja volim da posecujem svoju maticnu porodicu a on mi to dopusta. Za nju nije bilo dublje filozofije, sve vise od toga je mudrovanje bez potrebe.
Za mene ne postoji srodna dusa. Ja ni sama ne znam sta zelim. Promenjiva sam. Svako jutro da mu sastavljam osobine koje cine karakter ne bih uspela biti srecna celi dan.
ja sam našo takvu...mada ne vim šta je tu toko romantično...