Плно се призренско-тимочки у неки крајеви преплеће с'с косовско-ресавски дијалект или с'с књижевну думу па ондека добијеш оној к'т, или с'д наместо к'г и с'г. Ја мислам дека је с'г извор'н облик од македонско и блгарско 'сега' и књижевносрпско 'сад'
 
Плно се призренско-тимочки у неки крајеви преплеће с'с косовско-ресавски дијалект или с'с књижевну думу па ондека добијеш оној к'т, или с'д наместо к'г и с'г. Ја мислам дека је с'г извор'н облик од македонско и блгарско 'сега' и књижевносрпско 'сад'
Не каже се плно него много. Пиши, брате, београдски, нема потребе да се мучиш кад не знаш.

То Г и Д су различити варијетети западне и источне гране јужнословенских говора, а наравно да је било утицаја македонских (а не бугарских) говора, јер је Вардарска миграциона струја дуго времена плавила Поморавље (друга по јачини од 4 главне српске миграционе струје, по Цвијићу).
Тако се и у Средњој Западној Бугарској и данас још понегде каже вук, рад и лепо, а не вълк, работа и хубаво, јер је велики део тог становништва далеком пореклом из Босне и Србије (средњовековне миграционе струје).
 
Из путописа Спиридона Гопчевића кроз Стару Србију и Маћедонију:

za forum spiridon sopski.png

https://books.google.rs/books?id=PT...V9uCDQQ6AF6BAgLEAI#v=onepage&q=костур&f=false
 
Не каже се плно него много. Пиши, брате, београдски, нема потребе да се мучиш кад не знаш.

То Г и Д су различити варијетети западне и источне гране јужнословенских говора, а наравно да је било утицаја македонских (а не бугарских) говора, јер је Вардарска миграциона струја дуго времена плавила Поморавље (друга по јачини од 4 главне српске миграционе струје, по Цвијићу).
Тако се и у Средњој Западној Бугарској и данас још понегде каже вук, рад и лепо, а не вълк, работа и хубаво, јер је велики део тог становништва далеком пореклом из Босне и Србије (средњовековне миграционе струје).


Тија не знајеш. Плно, млња, слза се вика! Прашај куј искаш па ће ти рекне! Некуде је тој слуза, или волк, али се у главно вика влк!!!
 
Тија не знајеш. Плно, млња, слза се вика! Прашај куј искаш па ће ти рекне! Некуде је тој слуза, или волк, али се у главно вика влк!!!
Тераш ме да се понављам, што није лепо. Дакле, нико јужно од Јагодине (осим понеко из центра Ниша) неће рећи плно благодарим/фала, него много благодарим/фала. Пуно се користи у новоштокавским говорима, никада у староштокавским и тачно се види да си Београђанин који се у пубертету сетио неке бабе са југа, па глуми јужњака.
Молим те да надаље не износиш неистините податке о нашем дијалекту. Нигде се не каже млња.
И ови узвичници су ти врло рогобатни.
 
Ево, сад ће видаш како се дума

Послушај бабичкуту:

И не мој дека ми викаш да с'м ја од Београд к'г с'с тој град'т ама немам везе. Послушај ти овој
 
Ево, сад ће видаш како се дума

Послушај бабичкуту:

И не мој дека ми викаш да с'м ја од Београд к'г с'с тој град'т ама немам везе. Послушај ти овој
Можда си из Младеновца онда :) или из Ресника (због бугаризма град'т )али што се тиче језика и наречја , све си помешао.
Пример тимочко (-призренског) наречја што си дао и оне бабе из Гургусовачког округа не припада "шопском" ареалу.
Припада тимочко-призренском ареалу, како име и каже.

Поставићу сада пример из софијског окружења , да видите разлике шопског у односу на српски и блгарски:


content


content
 
Шопски се говори у Србији у Пироту, Димитровграду и Босиљграду, отприлике, другачије се назива и тимочко-лужнички.
Чудно је шопски писати на латиници, то баш никако не иде. Латиница нем ни довољно знакова покрити све тимочко-лужничке гласове.


Грешиш колега, 'ерцеговачка ијекавица из Тршића се сад назива хрватски. А делом и босански, кужиш ?



Јес', али зато је брундање црногорских и босанских међеда благогласје левел плус 10000000000000000000
Timočko-lužnički nisu “Šopski”, za Šopski treba ići u Sofiju, u Srbiji ima samo nekoliko sela Šopa - što je Bugarska morala da nam preda posle Velikog Rata.

Ozbiljno, šopski se u Srbiji govori samo u nekoliko sela na Vlasini. Na Vikipediji ima Cvijićeva karta. Srpski govori sa reduciranim padežima ≠ Šopski, toliko o tome. Ono što se misli i “zna” može i da ne bude tačno.
 
Можда си из Младеновца онда :) или из Ресника (због бугаризма град'т )али што се тиче језика и наречја , све си помешао.
Пример тимочко (-призренског) наречја што си дао и оне бабе из Гургусовачког округа не припада "шопском" ареалу.
Припада тимочко-призренском ареалу, како име и каже.

Поставићу сада пример из софијског окружења , да видите разлике шопског у односу на српски и блгарски:


content


content
Молим те, какав је ово превод на бугарски – ко га је направио? Прво, на бугарском постоји реч "тътен" и значи буку експлозије, грмљавине. Друго, "зади" у савременом бугарском нема, користи се "зад".

Превод:

(Че) Kакъв ми се тътен чува/чуе ,
Зад тая равна гора,
............................................................
 
наставак........
content

content
Још једна непрецизност: „със” у колоквијалном бугарском значи исто што и "с"

"руен" као реч у бугарском језику у строгој књижевној употреби, реч наравно није српског порекла.
Этимологический словарь русского языка Фасмера
руда - Праслав. *rudа родственно лат. ru:fus "красный", ruber -- то же
румяный - Праслав. *rume^nъ из *rudme^nъ от руда/, ру/дый, рдеть, ру/сый.

Нити је "сури" јелен српска реч:

https://bnr.bg/radiobulgaria/post/100514584

Истовремено, у књижевном жаргону и колоквијално може се рећи:
(За)що ми се тътен чуе
зад равна гора ?
 
Poslednja izmena:
Истовремено, у књижевном жаргону и колоквијално може се рећи:
(За)що ми се тътен чуе
зад равна гора ?
или....
Че (не)що ми се тътен чуе
зад равна гора ?


Могу да те затрпам комбинацијама уметака, предлога и помоћних речи и све ће бити лингвистички исправне.
 
Poslednja izmena:
Ма, како је могуче такво лупетање:

1) „jа сам“ није бугарско, веч српско, пошто бугари каже „аз съм“
А онда је чешко "јsеm" такоџе српско?
2) У бугарском не долази прирок никад на крају, то бива само на српском ?!! ( ово је тачно колико и изјава да је aмериканац измислио бугарску граматику)
3) "бозал" се не користи у бугарском језику?
4) Нисмо разумели како шести падеж није погођен у шопском – а то је зато што деклинација у шопским дијалектима није апсолутно обавезна и употреба предлога није прецизирана.
 
Сребрена свака ти част! Град'т неје блгарски обрик. Тој облик'т се може најде и у стара селе около Пирот, но онија што викав град'т д'н'ска викав градАт. Или како македонци, градОт. Исто како викав сАс, наместо с'с. Или дАн/дЕн наместо д'н. Оваја успоредба на шопскија дијалект с'с књижевни српски и блгарски је млого добра. Шопскија је у сваки случај ближи на стандардни српски.

Ја к'г кажам шопскија мислам на цело призренско-тимочко наречје и говори. Али најт'чна описка за шопи је говорници на тимочко-лужнички дијалект, у србију.
 
Ја к'г кажам шопскија мислам на цело призренско-тимочко наречје и говори. Али најт'чна описка за шопи је говорници на тимочко-лужнички дијалект, у србију.
Ја сам противник коришћења термина "Шопи" , мислим да је то погубно прихватити тај назив.
Али, ипак, кад се већ користи и повезује старе Србе прикључене у Блгарску кнежевину 1878..године, које су Блгари погрдно звали Шоповима, са Србима у данашњој србији, опет је погрешно повезивати тимочки округ, па самим тим и тимочки говор са "шопским".
У тим поделама што нам непријатељи праве и лако заврбују наивне да прихвате терминологију која доводи до отуђења од матице, већи део Тимочана и даље говори тимочко-призренским наречјем (не лужичким), а мањи број говорника у селима окосредњег белог Тимока, прозвали су, без много оправдања, Торлацима.

Можда Шопи, као што кажеш, око Софије , говоре тимочким наречје, али Тимочани не говоре шопски, ту грешиш апсолутно.
И она баба из Бериловца, што си дао као пример, говори тимочким наречјем, њено село не припада "торлачком" ареалу, а понајмање "шопском".
 
Timočko-lužnički nisu “Šopski”, za Šopski treba ići u Sofiju, u Srbiji ima samo nekoliko sela Šopa - što je Bugarska morala da nam preda posle Velikog Rata.

Ozbiljno, šopski se u Srbiji govori samo u nekoliko sela na Vlasini. Na Vikipediji ima Cvijićeva karta. Srpski govori sa reduciranim padežima ≠ Šopski, toliko o tome. Ono što se misli i “zna” može i da ne bude tačno.
Слажем се, шопским треба да се називају пре свега говори с оне стране границе и конкретније у софијском пољу.

Али нажалост термин "Шопи" се одомаћи толико да се чак и игре и нардона ношња са Старе планине, Босиљградског крајишта и сл. називају "шопским".
Такозвано пастирско надигравање, тројка и сл.
 
Да замезимо - шопска салата.

Pogledajte prilog 959437
Šope tražiti u Bugarskoj ili u Tatarstanu, Turskoj, na Altaju ili u Mongoliji, svejedno: u Srbiji tzv “Šopa” nema: ima samo Srba i Bugara koji govore statoštookavskim srpskim jezikom, kao što ima i Srba koji govore srpskom varijantom bugarskog jezika - izvorjanskim, Veliki Izvor kod Zaječara - refleksi št/žd praslovenskih *tj/*dj. => to nije srpski jezik nego bugarski, stanovništvo koje se njime služi se oseća kao Srbi => jezik je srpska varijanta bugarskog.

Stanovnici Dimitrovgrada govore srpskim jezikom ali se izjašnjavaju kao Bugari => oni NISU Srbi.
 
Ја сам противник коришћења термина "Шопи" , мислим да је то погубно прихватити тај назив.
Али, ипак, кад се већ користи и повезује старе Србе прикључене у Блгарску кнежевину 1878..године, које су Блгари погрдно звали Шоповима, са Србима у данашњој србији, опет је погрешно повезивати тимочки округ, па самим тим и тимочки говор са "шопским".
У тим поделама што нам непријатељи праве и лако заврбују наивне да прихвате терминологију која доводи до отуђења од матице, већи део Тимочана и даље говори тимочко-призренским наречјем (не лужичким), а мањи број говорника у селима окосредњег белог Тимока, прозвали су, без много оправдања, Торлацима.

Можда Шопи, као што кажеш, око Софије , говоре тимочким наречје, али Тимочани не говоре шопски, ту грешиш апсолутно.
И она баба из Бериловца, што си дао као пример, говори тимочким наречјем, њено село не припада "торлачком" ареалу, а понајмање "шопском".
On je praktično polulud sa svojim šopistanskim teorijama i “Šoplucima” i mora da se tretira kao velikobugarin, SVE DOK NE PRESTANE DA SRBIMA NAMEĆE NESTPSKI IDENTITET IZ SVOJE BANDOGLAVOSTI.

Zvati Srbe “Šopima” je isto kao i nazivati Srbe sa Kosova Šiptarima ili Srbe iz Hrvatske ”pravoslavnim Hrvatima”.

a) Naziv je pogrda i teška uvreda za Srbe koje su upravo ti sofijski Šopi ubijali i za koju se u Pirotu ili Babušnici dobijaju strašne batine.

b) Šopi nisu Srbi.

@bernardo Koliko treba biti genijalan da se ovo shvati i da se zahebe da se u svakoj poruci vređa par miliona Srba?
 

Back
Top