Samo što ne postoje glagoli u infinitivu u šopskom jeziku. I nikad nisam čuo da neko onode, al' sam čuo da onodi.
Donji video pokazuje kako da instalirate aplikaciju na početni ekran svog uređaja.
Napomena: This feature may not be available in some browsers.
Samo što ne postoje glagoli u infinitivu u šopskom jeziku. I nikad nisam čuo da neko onode, al' sam čuo da onodi.
Isto. Čuo sam samo taj oblik.Samo što ne postoje glagoli u infinitivu u šopskom jeziku. I nikad nisam čuo da neko onode, al' sam čuo da onodi.
Zavisi verovatno od kraja.Isto. Čuo sam samo taj oblik.
Инфинитив не постоји у пиротском говору, тако да би основни облик могао да буде само неки облик презента (као у македонском и бугарском).
Не каже се плно него много. Пиши, брате, београдски, нема потребе да се мучиш кад не знаш.Плно се призренско-тимочки у неки крајеви преплеће с'с косовско-ресавски дијалект или с'с књижевну думу па ондека добијеш оној к'т, или с'д наместо к'г и с'г. Ја мислам дека је с'г извор'н облик од македонско и блгарско 'сега' и књижевносрпско 'сад'
Тераш ме да се понављам, што није лепо. Дакле, нико јужно од Јагодине (осим понеко из центра Ниша) неће рећи плно благодарим/фала, него много благодарим/фала. Пуно се користи у новоштокавским говорима, никада у староштокавским и тачно се види да си Београђанин који се у пубертету сетио неке бабе са југа, па глуми јужњака.Тија не знајеш. Плно, млња, слза се вика! Прашај куј искаш па ће ти рекне! Некуде је тој слуза, или волк, али се у главно вика влк!!!
Можда си из Младеновца онда или из Ресника (због бугаризма град'т )али што се тиче језика и наречја , све си помешао.Ево, сад ће видаш како се дума
Послушај бабичкуту:
И не мој дека ми викаш да с'м ја од Београд к'г с'с тој град'т ама немам везе. Послушај ти овој
Timočko-lužnički nisu “Šopski”, za Šopski treba ići u Sofiju, u Srbiji ima samo nekoliko sela Šopa - što je Bugarska morala da nam preda posle Velikog Rata.Шопски се говори у Србији у Пироту, Димитровграду и Босиљграду, отприлике, другачије се назива и тимочко-лужнички.
Чудно је шопски писати на латиници, то баш никако не иде. Латиница нем ни довољно знакова покрити све тимочко-лужничке гласове.
Грешиш колега, 'ерцеговачка ијекавица из Тршића се сад назива хрватски. А делом и босански, кужиш ?
Јес', али зато је брундање црногорских и босанских међеда благогласје левел плус 10000000000000000000
Молим те, какав је ово превод на бугарски – ко га је направио? Прво, на бугарском постоји реч "тътен" и значи буку експлозије, грмљавине. Друго, "зади" у савременом бугарском нема, користи се "зад".Можда си из Младеновца онда или из Ресника (због бугаризма град'т )али што се тиче језика и наречја , све си помешао.
Пример тимочко (-призренског) наречја што си дао и оне бабе из Гургусовачког округа не припада "шопском" ареалу.
Припада тимочко-призренском ареалу, како име и каже.
Поставићу сада пример из софијског окружења , да видите разлике шопског у односу на српски и блгарски:
Још једна непрецизност: „със” у колоквијалном бугарском значи исто што и "с"наставак........
или....Истовремено, у књижевном жаргону и колоквијално може се рећи:
(За)що ми се тътен чуе
зад равна гора ?
Ма, како је могуче такво лупетање:
Ја сам противник коришћења термина "Шопи" , мислим да је то погубно прихватити тај назив.Ја к'г кажам шопскија мислам на цело призренско-тимочко наречје и говори. Али најт'чна описка за шопи је говорници на тимочко-лужнички дијалект, у србију.
Слажем се, шопским треба да се називају пре свега говори с оне стране границе и конкретније у софијском пољу.Timočko-lužnički nisu “Šopski”, za Šopski treba ići u Sofiju, u Srbiji ima samo nekoliko sela Šopa - što je Bugarska morala da nam preda posle Velikog Rata.
Ozbiljno, šopski se u Srbiji govori samo u nekoliko sela na Vlasini. Na Vikipediji ima Cvijićeva karta. Srpski govori sa reduciranim padežima ≠ Šopski, toliko o tome. Ono što se misli i “zna” može i da ne bude tačno.
Šope tražiti u Bugarskoj ili u Tatarstanu, Turskoj, na Altaju ili u Mongoliji, svejedno: u Srbiji tzv “Šopa” nema: ima samo Srba i Bugara koji govore statoštookavskim srpskim jezikom, kao što ima i Srba koji govore srpskom varijantom bugarskog jezika - izvorjanskim, Veliki Izvor kod Zaječara - refleksi št/žd praslovenskih *tj/*dj. => to nije srpski jezik nego bugarski, stanovništvo koje se njime služi se oseća kao Srbi => jezik je srpska varijanta bugarskog.
On je praktično polulud sa svojim šopistanskim teorijama i “Šoplucima” i mora da se tretira kao velikobugarin, SVE DOK NE PRESTANE DA SRBIMA NAMEĆE NESTPSKI IDENTITET IZ SVOJE BANDOGLAVOSTI.Ја сам противник коришћења термина "Шопи" , мислим да је то погубно прихватити тај назив.
Али, ипак, кад се већ користи и повезује старе Србе прикључене у Блгарску кнежевину 1878..године, које су Блгари погрдно звали Шоповима, са Србима у данашњој србији, опет је погрешно повезивати тимочки округ, па самим тим и тимочки говор са "шопским".
У тим поделама што нам непријатељи праве и лако заврбују наивне да прихвате терминологију која доводи до отуђења од матице, већи део Тимочана и даље говори тимочко-призренским наречјем (не лужичким), а мањи број говорника у селима окосредњег белог Тимока, прозвали су, без много оправдања, Торлацима.
Можда Шопи, као што кажеш, око Софије , говоре тимочким наречје, али Тимочани не говоре шопски, ту грешиш апсолутно.
И она баба из Бериловца, што си дао као пример, говори тимочким наречјем, њено село не припада "торлачком" ареалу, а понајмање "шопском".