Šopi

Stanovnici Šopluka se zovi Šopi ili Šopovi. Njih su srpski pisci od davnina smatrali delom srpskog naroda, dok njihovi govori imaju sve bitne osobine srpskog jezika. Međutim, nakon Berlinskog kongresa najveći deo Šopluka je pripao Bugarskoj, tako da danas, usled bugarizacije, većina Šopa se deklariše kao Bugari.

http://sr.wikipedia.org/sr-el/Šopluk

http://sr.wikipedia.org/sr-el/Šopsko_Zagorje
 
RickRoss:
Ima li nekoga na Balkanu a da nije Srbin?
Kliknite za proširenje...
Има Грци, али они изворни Стари Грци, они су потомци Старих Египћана и Асираца, који су дошли око 1.600 године пре Христа на Балкан и у Малу Азију, сли су одувек били мањина, све до 30-их година прошлог века.

Такође, они изворни Албанци су исто однекуд дошли, али ду одувек били мањина. Уз напомену да треба правити разлику између Арбанаса и Шиптара, то није исто.
 
Апсолутно све јужнословенске нације су настале од српског народа, а такође постоје и неки нама блиски несловенски народи у чијој су етногенези добрим делим учествовали Срби. То су Румуни, Мађари и Албанци.
 
Brđanin:
Nego?
Kliknite za proširenje...
Арбанаси у Средњем веку су били регионални ентитет, и појам који није био строго етнички. Они су били каста слично Власима, а у етничком смислу су били мешавина обласних Срба и неког несрпског елемента, који је словенизиран у врло близак Србима (прихватио је обичаје, језик, културу и стопио се са Србима). Арбанаси су били сталеж у средњовековној Србији и учествовали су на црквено-народним саборима, нор. изгласали су Душанов законик. Према Душановом законику били су у свему равноправни са Србима.

Појам Шиптари (Shqiptari) је непознат у српским средњовековним и ромејским, али и западним изворима, све до XVIIII века.
 
Brđanin:
Nego?
Kliknite za proširenje...
Имаш у Дечанској хрисовуљи списак арбанашких катуна са именима глава породице. Арбанаси имају већински словенизиране форме имена као рецимо: Голуб, Тешмир, Ћурко, Свиноглав, Прогон Мира, Пријезда, Шоћ, Куч, Реч, Креч, Леш, Бранислав...
 
Boris T:
Доста са овим народним причама о Вуку.
Погледај опет мој коментар о Видину и шта каже Јован Рајић , у ком граду му је отац рођен 1699. године.
Kliknite za proširenje...
Вук Шафарику: "Сад ћу нешто да Вас опоменем. Немојте Ви Србе бугарити. Не само што Љесковчани и Приштинци нијесу Бугари, него и сами Видинци и Ћипровчани и Пироћани по језику су ближе к Србима, него к Бугарима (премда не говоре чисто ни једним језиком) недајте се Ви преварити којекаквим Бугарским Ћифтама, које су, као сваки човек, ради свој род умложити."
 
sumljiv_tip:
Вук Шафарику: "Сад ћу нешто да Вас опоменем. Немојте Ви Србе бугарити. Не само што Љесковчани и Приштинци нијесу Бугари, него и сами Видинци и Ћипровчани и Пироћани по језику су ближе к Србима, него к Бугарима (премда не говоре чисто ни једним језиком) недајте се Ви преварити којекаквим Бугарским Ћифтама, које су, као сваки човек, ради свој род умложити."
Kliknite za proširenje...
Лепо би било да је Вук остао доследан, да није почео скупљати "бугарске" народне песме, по наговору својих руских славјанофилских ментора.
 
sumljiv_tip:
Вук Шафарику: "Сад ћу нешто да Вас опоменем. Немојте Ви Србе бугарити. Не само што Љесковчани и Приштинци нијесу Бугари, него и сами Видинци и Ћипровчани и Пироћани по језику су ближе к Србима, него к Бугарима (премда не говоре чисто ни једним језиком) недајте се Ви преварити којекаквим Бугарским Ћифтама, које су, као сваки човек, ради свој род умложити."
Kliknite za proširenje...
Старо Браничево:
Јозеф Добровски (1753-1829) чешки слависта је све до 1824. заступао тезу да је бугарски језик дијалект српског, све док га није убедио Бартоломеј (Јернеј) Копитар иначе његов ученик, који је био агент Беча да промени мишљење. Јернеј Копитар је истицао своју заслугу за издвајање бугарског народа из србске гране: „Та ја сам први Бугаре издвојио из српског хаоса, у који их је Добровски стрпао" (види: Божидар Ковачевић: "Српски удео у бугарској култури", Београд 1940.)
Kliknite za proširenje...
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top