Šopi

A odakle je Karađorđe. Navodno se njegov đed Jovan rodio u selu u okolini Podgorice.
I navodno se otac Hajduka veljka preselio iz Morače u Srbiju. Tako kaže neko predanje.
Карађорђеви преци су однекуд из данашње Црне Горе. Од тамо су мигрирали прво на сјеничко-пештерску висораван - тамо рођен Карађорђев отац Петар. Са Пештера се породица преселила у Шумадију у којој је рођен Карађорђе.
 
Зета је врв. по распаду јата била првобитно јекавска, па се касније јекавица трансформисала у ијекавицу. Хум и Травунија су били икавски по распаду јата. У касном средњем в. и раном османско периоду у Травунији и на истоку Хума је говор врв. евелуирао у икавско-јекавски, а до краја 16-ог в. је јекавица потпуно преовладала. У 17-ом в. Травунија и део источног Хума постају ијекавски. Западни Хум је остао икавски све до недавно.
Ovo sam našao:
IMG_20220826_150533.jpg
 
За говор већине крајишких Срба се сматра да се он развио из некадашњег источнохумског. Говор Крајишника је ближи говору централне Херцеговине него говору источне Херцеговине. Закључак М. Драгичевића који је поредио говор личких Срба са говорима ЦХ и ИХ.

Dragicevic (2).jpg
 
Koji se dijalekt pričao po Sandžaku prije zetskog i kako se zetski proširio po Sandžaku?
Тешко да ћемо то икад сазнати. Велика већина средњовековних Срба Рашана се иселила (углавном у панонске крајеве), а на празан простор који је остао иза њих су се доселили Срби Херцеговци, Срби Брђани, Срби Зећани и Албанци Малисори. Преостали старинци су се утопили у досељенике чији говор је преовладао јер су били бројнији. На западу Санџака се говори новоштокавска ијекавица која је дошла са Херцеговцима, а на истоку староштокавска ијекавица која је дошла са Брђанима и Зећанима.
Можда @Demagogic има индицију како се говорило у данашњем Санџаку пре Османлија и масовних миграција.
 
Prema Jovanu Cvijiću...

Koje je Vaše mišljenje o identitetu Šopa?
Види се по границама и по језику и по ношњи и по обичајима и по веровањима и по карактеру да је Цвијић непотребно измислио још један термин за Србе, доприносећи тако бугарској шовинистичкој пропаганди, Пре Цвијића, да ли се неко изјашњавао као "Шоп" ? Постојао је термин "Шопови"? Шопци? . Шта значи "Шоп", која је етимологија ?

Исто тако је уочљиво да се граница "шоплука" апсолутно поклапа са границама средачке, одн. софијске области ,која је , деловањем Великих (и врло нечастивих) сила на Берлинском конгресу, захваљујући како браћи Русима тако и белосветским незналицама. политички убачена у састав новоосноване Кнежевине Бугарске, са немачким владарем на челу.

Велика је штета и скоро скандал што је научник од угледа, Јован Цвијић, подлегао утицајима и измислио нови термин, који може бити погубан, ко настави да се користи овако широко. Имамо искуства са Арбанасима, Бошњацима и сличним регионалним групама које су, кад се склопе политички моменти погубни по Србе,проглашавали неке "нације", и требало би даљ то искуство применимо и не прихватамо даље покушаје сецесионирање на основу кабинетске терминологије.
Што се самог Цвијића тиче, он је себи допустио и да измишља и топониме, напр. укинуо је назив Тројанске планине и зменио га називом Проклетије, потпуно неоправдано.
И све му то није било мало, него је и неке "Торлаке" измислио.
Једини који је равноправан по штетности са Цвијићем је Сима Лозанић, један од "брисача" фрески Цара Душана у Јужној Србији.
 
Један пример из села у околини данашње Софије, из времена одмах након ББ конгреса 1878.године, кад још Цвијић није измислио термин Ш-о-п.

Његовом величанству Господару МИЛАНУ ОБРЕНОВИЋУ ЧЕТВРТОМ

Ми смо прави стари Срби и као Срби желимо да будемо с нашом браћом србима. Комитет Бугарски хоће да нас силом побугари. Молимо Тебе Господару. Молимо и Руског цара Александра, гледајте да ми као прави Срби не останемо пред силом Бугари, но да будемо твоји па да се придружимо нашој браћи Србима, наша је стара граница српска граница, Бакрно Гувно, које ми зовемо Побијен Камик, не само ми но цели Санџак софијски је овејани Србин и сви су готови да ово исто кажу, а ако и који буду упитани само не смеду, јер чорбаџије и комитетлије, ако се дозна одмах батинају и хапсе. Ми сад патимо горе од њих него што смо патили од Турака. Код губернатора софијског, господина Алабина, не можемо да предамо тужбу никако, те овако њему да се пожалимо. Ту је комитет Бугарски. Ту су њихови жандари, па чим нас виде и сазнају шта хоћемо, одмах нас бију и терају у апс. Не дај да нас Господару овако муче Бугари и да нас силом Бугаре кад нисмо Бугари, МИ СМО СРБИ … и са Србима хоћемо да живимо и да умремо.

15.маја село Житен, Санџак Софијски,
Покорни сељани :
Михо Божилов, Кмет, Вато Најданов, Веселин Тодоров, Минко Цветин, Ташко Црнин, Донко Кочин, Влчко Младенова, Сокол Лазаров, Гроздан Ленков, Тодор Ђошин, Тоше Бонин, Петар Стончин, Захарин Веселинов, Вучо Златков, Тото Златков, Танцо Младенов, Стојко Младенов, Васиљ Младенов, Ћора Игнатов, Богдан Цветин, Андон Цветин, Миленко Колин, Кола Вучов, Венко Митов, Пижо Бонин.

Српска књижевна задруга “Србија ” 1878 документа : Београд 1978, страна 335, 336.
SRBIJA-1878-Dokumenti-%E2%9C%94%EF%B8%8F_slika_L_73642197.jpg
 
Prema Jovanu Cvijiću, Šopluk obuhvata zapadnu Bugarsku, jugoistočnu Srbiju, istočnu Sjevernu Makedoniju i mali dio današnje Grčke.
Pogledajte prilog 1208989
Ovu teritoriju danas naseljavaju ljudi koji se izjašnjavaju kao Srbi, Makedonci i Bugari.
Stanovništvo Šopluka je Cvijić podelio na tri celine, prvu sa etničkim Srbima, drugu sa mešovitom populacijom i treću koja je bliža Bugarima.

U knjizi "Putovanje od Moskve do Konstantinopolja" iz 1817/18. godine, autor Vilijam Makmajkl govori o zemlji Meziji (teritorija koja obuhvata ceo Šopluk), poreklu njenog stanovništva i jeziku kojim ono govori:

Starosedelačko hrišćansko stanovništvo u ovoj zemlji, ranije poznatoj kao Mezija, sada podeljenoj na dve oblasti, Srbiju i Bugarsku, kolektivno se zove Srbi i govori slovenskim jezikom. Originalni Bugari su bili tatarski narod, koji je došao u 5. veku sa obala Volge, i koji je uspešno usvojio slovenski dijalekt od njihovih novih zemljaka Srba, zadržavši samo nekoliko reči njihovog bivšeg jezika.


Svi Srbi u Šopluku govore prizrensko-timočkim dijelektom srpskog jezika. Ostali Šopi govore zapadno-bugarskim dijalektima.


Na srpskoj vikipediji sam našao članak pod nazivom Šopi i Srbi:

Šopi su oduvek smatrani za pleme unutar srpskog naroda[7], uz Brsjake i Mijake.[8] Smatralo se da su Srbi u Bugarskoj široko rasprostranjeni, a naročito ih je mnogo bilo do i oko grada Sofije (Serdike). Jedni su bili katolici (Dubrovčani), a drugi mnogobrojni pravoslavci (Šopovi). Mezijski drevni stanovnici Šopi, su jedini sačuvali svoja srpska obeležja[9], za razliku od Geta, Gorštaka i Besa - koji su pobugareni. Šopovi iz Đustendila i Samokova "nisu ništa drugo do Srbi", i "Srpsko je do reka Iskar i Meste", govorilo se 1913. godine.[10] Za razliku od Bugara, Šope kao i Srbe karakterišu porodične zadruge, kao jedno od bitnih etnoloških karakteristika.[11] Šopovima su u 19. veku označavani stanovnici Sofije.[12] Šop je po nekim izvorima i uvredljiv naziv za Srbe, koji su davali Bugari (ali i Srbi sa severa), Srbima na jugu.[13][14][15] Bugarski književnik Petko Slavejkov je ispitujući rasprostranjenje Bugara, oko Vitoše i Đustendila i svuda na teritoriji sa bugarske strane granice, nailazio samo na Šopove.[16] Oni su imalo svoje osobeno narodno osećanje, koje ih je odvajalo od Bugara i približavalo Srbima, onim preko granice. To nisu bili "dobri Bugari", i zato su bili su predmet stalne pažnje bugarskih vlasti.[17]

Srpski naučnik Jovan Cvijić opisujući psihičke varijetete kod srpskog drugog, dinarskog tipa, za peti uzima "Šopski" (torlački). Predstavnici tog varijeteta imaju osobine raje, a često duhovne živosti i sklonosti za šalu.[18] Po Cvijiću, Šopluk je jedan od primera etničke slojevitosti našeg naroda, u kojem žive Srbi dinarci, ljudi karakterističnih duševnih svojstava.[19] Stanovnici Šopluka bili su za razliku od ostalih Srba, sumorniji, sa manje veselosti i humora, vrlo slabe fantazije. Kod njih je i znatno manje taštine i prgavosti; manje su preki i žustri od sunarodnika iz susednih oblasti.[20]

Kada je bilo reči o Šopima, u zaječarskom i negotinskom okrugu, srpski i bugarski istraživači svi pokazali svojim stavovima svu složenost problema. Srbin, akademik Aleksandar Belić je smatrao u svom radu "Dijalekti Istočne i Južne Srbije", da su ti Šopi (u srpskim krajevima) sudeći po govoru više Bugari nego Srbi. Međutim pomenuti Bugarin, Slavejkov mislio je obrnuto: to su više Srbi, a manje Bugari.[21] Belićeva knjiga je izazvala revolt u srpskoj javnosti, i kao odbranu od tih "nesrpskih" stavova, sveštenik Miloš Anđelković je napisao brošuru sa opširnim naslovom u kojem se javlja i "krivopis" Belićev. Zbog te knjižice vođen je i sudski proces u Beogradu, a na njemu je bilo reči i o Šopovima - koje je lingvista Belić odvojio od Srba.[22] Čini se da Vukova reforma srpskog jezika udaljila i odbacila mnoge etničke grupe, koje su istorijski pripadale i gravitirale ka Srbima (u centralnoj Srbiji), poput Šopa.

Govorno područje srpskog jezika prema Aleksandru Beliću:

Pogledajte prilog 1209003

Našao sam i sledeći video zapis:
Uistinu, objavljen je na nalogu koju zastupa sulude teorije, ali ima kvalitetnog materijala i ne pominje se autohtonizam.

Koje je Vaše mišljenje o identitetu Šopa?
Zašto su te teorije sulude? Šta je toliko sporno u autohtonizmu?
 
U onoj Cvijićevoj mapi je Šopluk srpski.
Pogledajte prilog 1211693
Занимљива је и Цвијићева мапа цивилизација Балкана, где су зеленом бојом приказани патријархати (читај Срби), жутом бојом варијанта ромејског и розе бојом азијски менталитет (читај Бугари).
cviji' balkan civiliyacije.png

https://collections.lib.uwm.edu/digital/collection/agdm/id/2008/rec/5
 
Занимљива је и Цвијићева мапа цивилизација Балкана, где су зеленом бојом приказани патријархати (читај Срби), жутом бојом варијанта ромејског и розе бојом азијски менталитет (читај Бугари).
Pogledajte prilog 1215739
https://collections.lib.uwm.edu/digital/collection/agdm/id/2008/rec/5
Па добро патријархат у Добруџи, ту смо били ми! 😀

Тракија никада није била Бугарска, то су знали и Турци.
 
Занимљива је и Цвијићева мапа цивилизација Балкана, где су зеленом бојом приказани патријархати (читај Срби), жутом бојом варијанта ромејског и розе бојом азијски менталитет (читај Бугари).
Pogledajte prilog 1215739
https://collections.lib.uwm.edu/digital/collection/agdm/id/2008/rec/5
Dobro, Bugari su samo po sebe mješavina slovenskih plemena, Belih Srba i originalnih Bugara, tako da to ne predstavlja ništa posebno.
 
Rimokatolički Krašovani (Torlaci) koji zbog svoje vere misle da su Hrvati su takođe poreklom iz Šopluka.

http://sr.wikipedia.org/sr-el/Krašovani
Шоповима се сматра данашња југоисточна Србија, а Крашовани су из Тимочке крајине, то би били Торлаци...иначе сам против коришћења оба термина јер мењају националну свест .
 
Што се Шопа тиче неки аутохтонисти говоре да су они потомци старих Трибала...треба размотрити ту тезу и ако се докаже као тачна онда долазимо до тога да су на Западном Балкану живели Словени много пре званичног досељавањау 7, веку...можда одувек...и неки словеначки историчари говоре о томе...не знам да ле је истина или не али је свакако занимљиво...
Trački Sapei su živeli na istom prostoru, tj Šopluk...e sad Grci nemaju slovo š i izgovaraju samo s tako da je Sapei njihov izgovor koji može biti i Šapei, Šopei. Autosomalno Šopi u srpskom delu su najslicniji Srbima ali kod haplogrupa jer mnogo veci upliv paleobalkanskih E i J nego u drugim krajevima. Još uvek su zadržali neke latinizme kao "kvo" za "šta?", Ili "oratim, oratio" za govorim. I ja lično mislim da su starosedelačko romanizovano stanovništvo koje se pomešalo sa Slovenima i predstavljali neki prelaz izmedju novoformiranih naroda Srba i Bugara.
 

Back
Top