По овом питању постоји огромна разлика у схватању самог народа и школованих теоретичара. Док теоретичари откривају неке нове "Шопове", људи који су тако названи уопште не препознају назив нити себе и своје претке виде као тако нешто. Пример из краја од Пирота према Књажевцу:
Највећи број испитаника из Буџака (ЦВ-1,5, Ћуш-1,4, Јањ-5, ББ-1,4,5,6, Врт-1,2, ЈИ-3,5,7, Ста-3,4, Кал-2, Габ-1,5) нема никакава сазнања о идентитету Шопи, то јест реч Шоп никад нису чули. (тр. 203-218) Двојицу од њих (Врт-1, ЈИ-7) ова реч асоцира на реч Шок, која упућује на Шиптаре, то јест Албанце (тр. 219, 220). Неки испитаници (Јањ-2, Врт-3, ШГ-1, Ста-1, Габ-2,3,4) кажу да су ову реч негде чули, али не знају шта она значи. Изричито тврде да она са њиховим крајем нема везе. (тр. 221-226) Један казивач из Црног Врха (ЦВ-3) реч Шоп везује за говор, тачније за синтагму шопска реч, коју је негде чуо. Претпоставља да то има везе с Турцима. Само претпоставља да је реч о неком племену. (тр. 227) Једна казивачица из Црног Врха (ЦВ-2) каже да реч Шоп (у женском роду Шóпка) означава мешанца (мелезњáк) између Срба и Албанаца (без обзира ко је отац, а ко мајка). Ради примера, она наводи и да се мешанац од Србина и Влахиње назива Куртовлá. (тр. 228) Казивач из Калне (Кал-1) каже да му садржај термина Шопи није довољно јасан, али је чуо за шопске игре и чини му се да су оне везане за област Висок (у Пиротском округу). И он децидно тврди да овај термин са његовим крајем нема никакве везе. (тр. 229) Један казивач из Ћуштице (Ћуш-2) служио је две године војни рок у Скопљу, у Македонији, и зна да тамо има становништва које се зове Шопови. Он такође тврди да овај термин са његовим крајем нема никакве везе. (тр. 230) Ипак, има казивача из Књажевачког Буџака који су у разговору термин Шоп везали за свој крај. Казивач из Инове (Ин-1) каже да се у његовом крају прича шопски, јер се убацују неке бугарске речи. Но, после тога каже да му овај придев није баш јасан и да не зна где га је чуо. (тр. 231) Један казивач из Црног Врха (ЦВ-4) каже да су га у време Другог светског рата, када је био принудни радник у Јамболу, у дубини Бугарске, звали Шопом, и то са погрдним призвуком, а он им је одговарао псовкама (тр. 232). Један казивач из Јање (Јањ-1) потврђује да је у његовом селу постојао човек који се звао Божа и коме је надимак био Шоп. Каже да су га тако звали јер је имао мању говорну ману, јер је шушњáо док је говорио. (тр. 233) Други казивач из Јање (Јањ-3) такође потврђује да је у њиховом селу био кмет Божа, Божидар Живковић, кога су звали Божа Шоп.Он је шопељао, то јест шушкао, док је говорио. И овај казивач није чуо да постоји група људи која се зове Шопи. (тр. 234)