Šopi

Ово је прилог доказима да су Блгари, по добијању своје прве Кнежевине од великих сила 1878. на челу са немачким владарем, Србе који нису стигли да избегну и који су се надали помоћи српског кнеза и руског Цара пишући петиције и сл, називали Шопима, као погрдан и подсмешљив назив.
A posle je i Cvijić koji je pisao i o Srbo-Hrvatima izmišljao i naciju “Šopa” i razne “Šopistane” po Srbiji.

Gde je Cvijić nalazio svoje “Srbo-Hrvate” tu Srba više nema, kratko i jasno: ko koristi nazive kao što su“Šop”, “Torlak” i ostalo svesno i smišljeno radi na rasrbljavanju same Srbije:

D3BA668F-FFDB-4D45-A898-6F14D6440A6D.jpeg
 
... kratko i jasno: ko koristi nazive kao što su“Šop”, “Torlak” i ostalo svesno i smišljeno radi na rasrbljavanju same Srbije:
Да, потпуно си у праву.Тако су већ прављене републике и покрајине у време ЈБ Тита и комунистичког лудила, и свако паметан мора да види истоветност сценарија: прво једној групи наметну неки "посебан" назив, а после неколико деценија плате и организују отцепљење.
 
Како мислиш,да ли Београђанима је био потребан преводилац када су гледали Зона Замфирова на ТВ-у?Мени није био потребан,иако тада нисам знао ниједна реч на српском,зато што овај нишлијског дијалекат ко је приказан у филму се поклапа бар на 80 процената са бугарског књижевног језика,наравно без падежа.
Мора тако да буде кад су Аспарухови Блгари дошли на Дунав и почели да уче српски језик. Бугарски књижевни језик је улаштена варијанта старог српског језика, а да не помињем говоре до јат границе.

Да је Аспарух поставио шаторе код Виене, сад би ти тврдио да се немачки језик или аустријски дијалект поклапа 80 посто са блгарским књижевним.
 
По овом питању постоји огромна разлика у схватању самог народа и школованих теоретичара. Док теоретичари откривају неке нове "Шопове", људи који су тако названи уопште не препознају назив нити себе и своје претке виде као тако нешто. Пример из краја од Пирота према Књажевцу:


Највећи број испитаника из Буџака (ЦВ-1,5, Ћуш-1,4, Јањ-5, ББ-1,4,5,6, Врт-1,2, ЈИ-3,5,7, Ста-3,4, Кал-2, Габ-1,5) нема никакава сазнања о идентитету Шопи, то јест реч Шоп никад нису чули. (тр. 203-218) Двојицу од њих (Врт-1, ЈИ-7) ова реч асоцира на реч Шок, која упућује на Шиптаре, то јест Албанце (тр. 219, 220). Неки испитаници (Јањ-2, Врт-3, ШГ-1, Ста-1, Габ-2,3,4) кажу да су ову реч негде чули, али не знају шта она значи. Изричито тврде да она са њиховим крајем нема везе. (тр. 221-226) Један казивач из Црног Врха (ЦВ-3) реч Шоп везује за говор, тачније за синтагму шопска реч, коју је негде чуо. Претпоставља да то има везе с Турцима. Само претпоставља да је реч о неком племену. (тр. 227) Једна казивачица из Црног Врха (ЦВ-2) каже да реч Шоп (у женском роду Шóпка) означава мешанца (мелезњáк) између Срба и Албанаца (без обзира ко је отац, а ко мајка). Ради примера, она наводи и да се мешанац од Србина и Влахиње назива Куртовлá. (тр. 228) Казивач из Калне (Кал-1) каже да му садржај термина Шопи није довољно јасан, али је чуо за шопске игре и чини му се да су оне везане за област Висок (у Пиротском округу). И он децидно тврди да овај термин са његовим крајем нема никакве везе. (тр. 229) Један казивач из Ћуштице (Ћуш-2) служио је две године војни рок у Скопљу, у Македонији, и зна да тамо има становништва које се зове Шопови. Он такође тврди да овај термин са његовим крајем нема никакве везе. (тр. 230) Ипак, има казивача из Књажевачког Буџака који су у разговору термин Шоп везали за свој крај. Казивач из Инове (Ин-1) каже да се у његовом крају прича шопски, јер се убацују неке бугарске речи. Но, после тога каже да му овај придев није баш јасан и да не зна где га је чуо. (тр. 231) Један казивач из Црног Врха (ЦВ-4) каже да су га у време Другог светског рата, када је био принудни радник у Јамболу, у дубини Бугарске, звали Шопом, и то са погрдним призвуком, а он им је одговарао псовкама (тр. 232). Један казивач из Јање (Јањ-1) потврђује да је у његовом селу постојао човек који се звао Божа и коме је надимак био Шоп. Каже да су га тако звали јер је имао мању говорну ману, јер је шушњáо док је говорио. (тр. 233) Други казивач из Јање (Јањ-3) такође потврђује да је у њиховом селу био кмет Божа, Божидар Живковић, кога су звали Божа Шоп.Он је шопељао, то јест шушкао, док је говорио. И овај казивач није чуо да постоји група људи која се зове Шопи. (тр. 234)
A evo i o kakvim “teoretičarima” je reč: “eksperti” Helsinškog odbora za “ljudska prava”, tj Sonja Biserko & Co.

1ACB6959-602A-4A4E-A7E5-FA11E3BD17E4.png
 
Poslednja izmena:
Како мислиш,да ли Београђанима је био потребан преводилац када су гледали Зона Замфирова на ТВ-у?Мени није био потребан,иако тада нисам знао ниједна реч на српском,зато што овај нишлијског дијалекат ко је приказан у филму се поклапа бар на 80 процената са бугарског књижевног језика,наравно без падежа.
“Beograđanima trebao prevodilac za Zonu Zamfirovu”? :hahaha: :rotf:

Treba ti dati orden za genijalnost. Ko je tebi kriv što je tvoju Dupnicu Ignjatijev poklonio Bugarskoj pa sad moraš da im dokazuješ da ne govoriš srpski?
 
Како мислиш,да ли Београђанима је био потребан преводилац када су гледали Зона Замфирова на ТВ-у?Мени није био потребан,иако тада нисам знао ниједна реч на српском,зато што овај нишлијског дијалекат ко је приказан у филму се поклапа бар на 80 процената са бугарског књижевног језика,наравно без падежа.
Kako te nije sramota da se ovoliko blamiraš? Zapazi da je u Bugarskoj Zona Zamfirova titlovana, u Srbiji i Bosni za titlovima nema nikakve potrebe:
 
Srpska epska poezija na timočko-lužničkom dijalektu. Ženske pesme sa epskim motivima iz Starog Vujadina i hajdučijom Starine Novaka:

1AEEECEE-FF9F-49CC-AF71-749B11006FF7.jpeg

9724021C-8986-4DDE-A9F2-60767752672B.jpeg


Motiv iz pesama o Starini Novaku, ‘Ne bojim se nikoga do Boga’:

3469ACB2-FADB-4467-BEA8-5D9904DC61E5.jpeg
 
Ima. Takodjer ,,Ivkovu slavu" sam slabo razumio.
U najzapadnijem delu Bosne možda i treba, samo u Bugarskoj su razlike u jeziku izazvale toliko zaprepašćenje (tamo se po školama uči da se u Nišu, Leskovcu i čak u Smederevu i okolini Beograda govori “zapadnobugarski”) da je bilo teoretisanja da je to zbog toga što srpski glumci “ne izgovaraju kako treba”.
 
U najzapadnijem delu Bosne možda i treba, samo u Bugarskoj su razlike u jeziku izazvale toliko zaprepašćenje (tamo se po školama uči da se u Nišu, Leskovcu i čak u Smederevu i okolini Beograda govori “zapadnobugarski”) da je bilo teoretisanja da je to zbog toga što srpski glumci “ne izgovaraju kako treba”.

Не, него у читавој Босни. Из Сарајева сам, мој нико није разумио Ивкову славу.
 

Да. Престао гледати јер доста ријечи нисам разумио шта значе. Мислим да постоји хрватски титл за овај филм.

Нпр. добро се сјећам да сам значење ријечи ,,убава" морао гуглати. Пошто се то понављало сморио сам се и престао гледати филм.
 
Ćustendil nije zauzela Srpska vojska već odred Sime Sokolova iz Trna koji je ratovao uz Srbiju i skupljao ustanike. On je kasnije ratovao i protiv Srbije 1885. Njegov odred je od Znepolja i Vlasine stigao do Bosilegrada i Trgovišta, a zatim produžio do Krive Palanke i Ćustendila, tako da ne može da se kaže da je to bila srpska vojska već lokalni ustanici.
Kad se u školi predaje mitologija umesto istorije.

:hahaha: :rotf:
 
Да. Престао гледати јер доста ријечи нисам разумио шта значе. Мислим да постоји хрватски титл за овај филм.

Нпр. добро се сјећам да сам значење ријечи ,,убава" морао гуглати. Пошто се то понављало сморио сам се и престао гледати филм.
Tome je razlog selekcija lektire, u Srbiji je recimo Bakonja fra Brne (bar bila) obavezna lektira, i onda se nema toliko problema sa govorima Dalmacije, arhaizam ‘ubava’ (lepa) se nekada koristio i u Vojvodini:

C96DDAF9-5C80-4A5A-A938-3B4C9426DBCA.jpeg
 
Poslednja izmena:
To što vi Bugari iz Bosilegrada i Dinitrovgrada sami sebe nazivate Šopima je vaše pravo, tako se još osim onih 256 Šopa sa popisa niko drugi ne izjašnjava niti se ikad izjašnjavao na daleko najvećem delu teritorije koju priželjkujete: jasno je da vas zanima samo i jedino teritorija - da su vas uopšte interesovali Srbi koji tamo žive vi ih valjda ne bi ste onako krvavo klali i ubijali tokom Prvog svetskog rata. Jugoistočns Srbija vas jedino i isključivo zanima zato što dolina Južne Morave otvara (tj u vašim rukama bi zatvarala) put ka Vardaru i Makedoniji, a to vi želite za sebe. To je jedini razlog za toliku “brigu”, laži u udžbenicima i ovako uzaludnu propagandu.

To NE menja stvar da su za vreme Turaka baš svi Cincari koji su se opirali grčkim uticajima i helenizaciji mogli jedino i isključivo da idu u vašu egzarhističku crkvu, tj u Osmanlijsku pravoslavnu crkvu (ili u džamiju, Turci druge pravoslavne crkve nisu trpeli) i da su svi oni od reda tako bar površno bugarozovani, makar u smislu da su preferirali Bugarsku (govornici vulgarnog latinskog ne mogu uopšte da nauče bugarski tako lako kao npr Srbi ili Makednoci, pa vam zato njihova bugarizacija uopšte nije bila trajna - Merovlasi izbegli iz Moskopolja (Cincari) su dobro znali da od toga da potpadnu pod Rumuniju (to su izrazito preferirali) nije bilo ništa, a posle su ustanovili da od Bugarske ima samo ogromnih planova i lepih želja.

Tako se baš zahvaljujući grčkom uticaju (tj grčkoj crkvi) u Srbiji formirao (veoma mali) procenat Grka (tj Grka-Cincara) koji su svi od reda bili za Srbiju i izjašnjavaju se kao Srbi iako tvrde da su Grci.

Zapravo se Srbi izjašnjavaju kao Grci i Cincari. Čuj istovremeno se izjašnjavaju kao Srbi i tvrde da su Grci? Kakvo su ovo budalaštine i nebuloze?
 
Ko su Šopi? Autohtoni stanovnici ,,Sopluka" regiona Stare Planine koji obuhvata planinski prostor izmedju drzava Bugarske i Srbije, i dijelom Makedonije. Oni cine jednu grupu, jednu kulturu i dijalekt, bez padeza, cobanske tradicije, i tvorci cuvene ,,Sopske salate".


Neki vjeruju da su oni ,,najstariji Srbi" koji govore najstariji dijalekt srpskog jezika, dok drugi da su Srbizovani Bugari, posto oni se lako sporazumjevaju sa Bugarima, a tesko sa ostalim Srbima. A tek treci govore da su oni potomci zasebnog starog slovenskog plemena - Timočani, koji su tokom modernog vremena nacionalizma asimilovali se u Bugare i Srbe.

Sta su Šopi po vama?

Pogledajte prilog 1333700
Timočani su bili jedno od srpskih plemena :-)
 
Nisu oni Bugarizovani nego su njihovi rođaci u susednom Trgovištu i Surdulici posrbljeni. Na spomenicima u Trgovištu od pre 100 godina još stoje imena kao što su Simeon, Stanijan, Vasil, Božil, Krsto, Tase...


Da, slava i svetac imaju iste korene, sa nekim manjim razlikama u obredu i običajima.
Svi takozvani Bugari u današnjoj Srbiji su pobugarčeni Srbi. Na popisu stanovništva 1900. godine koji se vršio samo po jeziku i veroispovesti jedva da je bilo 645 "Bugara".
 

Back
Top